Hvala, kolega Mirčiću.
Sada reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite, kolega Kovačeviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministar i vaši saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, mi u Skupštini, čini mi se, retko imamo priliku da raspravljamo i izjašnjavamo se o donošenju leks specijalisa i to je uvek samo po sebi interesantno. Kad govorim o leks specijalisu mislim, da ne budem neprecizan, upravo na Zakon o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Leks specijalis ima svoje specifike samim tim što odudara, ne samo od uobičajenog načina donošenja, nego što tretira i uređuje stvari koje nisu uobičajene. Iz tog razloga je vrlo bitno da se takvim zakonom reguliše jedan, da tako kažem, splet organizacijskih, dakle, organi koji donose i realizuju te zakone.

Sa tog aspekta gledano, ja mislim da je ovaj nama ponuđeni predlog zakona apsolutno dobro urađen. Ja ću ilustrovati sa nekoliko stvari.

Znači, formirana je Vladina komisija za pripremu predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Znači, nešto što je ključna, fundamentalna stvar za donošenje zakona. Ona je formira, ta komisija, po predlogu Saveta za nacionalnu bezbednost i to govori samo po sebi šta znači i koliki je značaj brige za pripadnike organa bezbednosti, snaga bezbednosti i kakav to povratni značaj ima za ukupan sistem nacionalne bezbednosti. Taj predlog saveta je donet 16. novembra 2011. godine, a onda je usledio i zaključak Vlade koji je to potvrdio, jedino mi tu nije jasno, pa bih molio, gospođu ministarku ako može kasnije da samo pojasni, jer mi nije jasno zašto je razmak od pet godina celih između predloga Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka Vlade po tom predlogu?

Zatim, je formirana Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti, što takođe pokazuje jedan krajnje konstruktivan pristup, jer stvarno bez ovakvog jednog organa ne bi moglo da se uđe u tako široku akciju koju pretpostavlja ovaj zakon.

Ta Komisija za koordinaciju je formirana 4. oktobra 2018. godine, znači, negde godinu dana nakon Zaključka Vlade o donošenju zakona. Ceo ovaj projekat, to je i rečeno u materijalima koje smo dobili, ne sećam se tačno da li u onom obrazloženju ili u kom delu, konstatovano je, i to je jedna definicija koja stoji kao noseći stub ili ugaoni temeljac, da je ceo ovaj projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Srbije. To je ono što sam i ja malo pre pomenuo.

Na prvi pogled ja i kad sam prvo pročitao izgledalo mi je malo pretenciozno, međutim kad pogledate ceo zakon, kad dobro izanalizirate stvari onda vidite da to nije, nego da je krajnje realistično definisano.

Ovde kod ovog celog projekta je jako značajno i to ste vi negde tamo u onim pratećem materijalima nama dostavljenim i rekli, da se kod ovoga nije odstupilo od ustavnog načela o zaštiti imovine, to je onaj član 58. Ustava.

Jako je bitno, ovde je došla ocena, doduše nemamo, i to je moja zamerka, nemamo pojašnjenja. Više su u obrazloženju date definicije nekih stvari, kao što je, recimo da realizacija projekta utiče na rast BDP u oblasti građevinarstva. Pretpostavljam da to jeste tako, ali nemamo nigde pojašnjenja u čemu se to i kako sadrži i kako se ostvaruje.

Zatim, rečeno je da ovaj zakon i projekat donose rast zaposlenosti, jer se zakonom, i ministarka je malo pre u replici to i rekla, jer se zakonom određuje obaveznost angažovanja domaćih firmi u realizaciji projekta. To je jako važna stvar. Onda je logično da se realno očekuje rast zaposlenosti, što je za ovu zemlju jako važno i značajno, jer ovaj projekat neće teći do kraja ove godine ili do kraja sledeće, nego će se sukcesivno ostvarivati.

Ima jedna stvar koja meni, koliko god sam čitao nije jasna i nisam mogao naći pojašnjenje za to. Kaže se da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta, a to se nigde u materijalima ne objašnjava, na koji će se način to postići i meni izgleda malo neverovatno. Projekat nije ni jednostavan, ni kratkotrajan, ni beznačajan da bi ja poverovao da ne može biti nikakvog zahvatanja, baš nikakvog, kako je ovde rečeno, iz budžeta, pa bih molio, ako može, pojašnjenje i oko toga.

Uz to, bilo bi jako značajno, a nemamo nigde u materijalima, i ako je rečeno da neće biti zahvatanja iz budžeta, istovremeno nigde u materijalima nema ni krajnje aproksimacije o potrebnim sredstvima na godišnjem nivou ili ukupno, itd.

Mislim da ste bili nepotrebno štedljivi u obrazloženju zakona. U tom obrazloženju je, evo, već sam nabrojao dosta stvari, ima i drugih, trebalo biti tih objašnjenja i pojašnjenja.

Jako je važno što je zakon dobro regulisao, uredio, odredbe su jasno definisane, itd, kad se tiče izgradnje stanova za koje kategorije ljudi, za pripadnike kojih organa, pa je rečeno Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, MUP, BIA, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje sankcija, itd, što je jako važno, jer precizira da nema proširivanja na društvene kategorije koje faktički i doslovce ne pripadaju organima bezbednosti.

Jako je važno, i to ste rekli vi u uvodnom izlaganju, jako je važno što smo ovim zakonom u pravima na stanove izjednačili aktuelne pripadnike, aktivne pripadnike organa bezbednosti i one koji su penzionisani, znači ranije one, jer bi bilo pogrešno, ova zemlja ne bi mogla da opravdava neke osnovne, odnosno kardinalne strateške pravce i vođenje politike ove države, ako ne bi izjednačila one koji sada stoje na braniku bezbednosti ove zemlje i oni koji su i u mnogo težim situacijama od ove u kojoj se sad nalazimo, i u redovnim, dali svoj veliki doprinos bezbednosti zemlje, a među njima ima, nažalost, jako veliki broj koji nisu obezbedili sebe ni svoje porodice stambeno.

Zato mislim da ovo zaslužuje, što kažu, gromoglasan aplauz.

Ovde su, takođe, precizno i jasno definisani određenim članom, 3, čini mi se, koje su to kategorije naših građana od onih koji nisu aktivni, a imaju pravo na ovakav benefitni dolazak do stanova.

Rečeno je da se donošenjem zakona obezbeđuje sveukupni razvoj Srbije, odnosno da taj razvoj obezbeđuje ova velika investicija u stanogradnju i to je velika istina i mislim da se ona ovim zakonom može u potpunosti ostvariti i realizovati.

Mislim da je jako bitno to što je ovim zakonom kupovina stana pod povoljnim uslovima dobro i precizno definisana i razrađena, mislim da je to član 5. i još neki, jer je učinjeno nešto što je veoma značajno. Da ovaj zakon ne sadrži neke odredbe vrlo značajne mi bismo mogli očekivati da se njegovom primenom dovede do zloupotrebe pri realizaciji ovog projekta. Ovako je većim brojem odredaba ovog zakona konkretno precizirano onemogućena zloupotreba ovog benefita povoljnije kupovine i to je jako važno kod opredeljenja mog i poslaničke grupe naše da glasamo za ovaj zakon.

Još jedna stvar koja je jako značajna u ovom zakonu, obzirom na ogromna sredstva finansijska, na inkorporiranost u realizaciji zakona mnogih organa i ministarstava itd, jako je važno što je zakonom preciziran, definisan nadzor nad primenama odredaba ovog zakona. Mislim da je dobro postavljen. Tu je rečeno da je ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, jedino meni nije jasno, pa molim i tu objašnjenje, da li je za sveukupan nadzor na realizaciji ovog projekata dovoljno samo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, obzirom da se u realizaciji celog projekta radi i o značajnim prodajno-kupovnim ili kupovno-prodajnim transakcijama, finansijama i tako dalje, za šta nije faktički nadležno Ministarstvo građevine? Zato mislim da bi bilo dobro da se ovde zakonom, da tako kažem, dopiše neko ko bi za tu stranu realizacije projekta, odnosno nadzora nad realizacijom projekta bio zadužen. Hvala vam lepo.

Hvala, gospodine Kovačeviću.
Reč ima gospođa Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege, možda na samom početku zbog građana koji, nadam se, gledaju ovaj prenos, želela bih da podsetim da smo mi u maju prošle godine usvojili ovaj Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekata za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kojim je omogućena izgradnja stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti po subvencionisanim cenama.

Kao što je bilo reči i danas, planirano je nekoliko faza realizacije ovog projekta. U prvoj fazi izgradnje stanova do 2020. godine planirana je izgradnja 1.578 stanova u šest gradova u Srbiji.

U samom trenutku donošenja Zakona, čak 30.000 pripadnika snaga bezbednosti bilo je bez stana, a u anketi koja je tada sprovedena, gotovo 18.000 zainteresovanih se prijavilo za učestvovanje u ovom programu.

Zakonska rešenja omogućila su brzu i efikasnu gradnju istovremeno u više gradova, kao što sam i pomenula. Investiciona vrednost ove prve faze za 1.500 stanova iznosi 464 miliona evra, a sam kvalitet gradnje jeste po standardima energetske efikasnosti i po svim drugim standardima gradnje.

Posebno je važno što se u ovaj veliki infrastrukturni građevinski projekat uključuju naša preduzeća, naša domaća privreda, od proizvođača građevinskog materijala, pa do proizvođača opreme za stanove.

Danas je stambeno pitanje, kao i uvek, broj jedan, pitanje najvažnije u životu, pre svega mladih ljudi, a posebno kada su u pitanju snage bezbednosti, vojska, policija, bezbednosne agencije koje brine o nacionalnoj i ličnoj bezbednosti.

Podrazumeva se da onaj ko brine o bezbednosti tuđih porodica mora imati svoj krov nad glavom. Veliki je broj zaposlenih u službama bezbednosti koji posebno u poslednje dve decenije nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje.

U proteklih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona počelo se sa izgradnjom stanova u Vranju i Nišu, a aprila ove godine i u Kraljevu i Kragujevcu.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima davala značajni doprinos bezbednosti, odbrani, suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše države, ovaj zakon sada dopunjujemo tako što će u krug lica koji će moći da rešavaju svoje stambeno pitanje kroz ovaj projekat se uključiti i borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi koji na ovaj način potvrđujemo da za nas nisu nevidljivi, da država brine i o njima.

Izmena se odnosi na preciziranje područja na kome pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima. Takođe, preciziran je i način postupanja prilikom određivanja zemljišta za redovnu upotrebu u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje parcela.

Rešavanje ovog problema predstavlja javni interes Republike Srbije i od značaja je za jačanje sistema nacionalne bezbednosti.

Poznati su istoriji veliki infrastrukturni projekti koji su posle ratova ili kroz različite faze razvoja industrije podizali privredu na noge.

Mi smo imali takvih faza kroz našu istoriju, koje su podizale na noge i građane i privredu. To su bili periodu velikih obnova. Da podsetimo samo velike obnove naše zemlje i ogromnih infrastrukturnih radova posle bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, kada je za godinu dana obnovljeno na stotine mostova, bolnica, puteva, stambenih zgrada, fabrika, kada je mobilisana čitava privreda i inženjerska struka.

Mnogi projekti bili su verifikovani pre 2000. godine i, kako nažalost biva kod nas, neke vlade su, tvrdeći da od njih sve počinje, a da pre njih ništa nije ni postojalo, posle 2000. godine stopirale ove projekte.

Bilo je nekih pokušaja, o čemu je bilo reči i danas, da se pojedini projekti realizuju, ali većina ovih projekata nije zaživela. Zato podržavamo ovaj zakon i ovakav pristup jednom ozbiljnom problemu kao što je problem stanogradnje i za pripadnike službi bezbednosti, kao i odluku Vlade da se stvore bolji uslovi za njih ov život i rad.

Ono što nas brine i sa čime se suočava i cela Evropa jeste odliv mozgova, odnosno odlazak najčešće mladih, obrazovanih kadrova iz naše zemlje. Svedoci smo različitih mera koje se preduzimaju i kreiraju različite politike kako bi se mladi i stručni ljudi zadržali u našoj zemlji, te u tom smislu treba nastaviti i ovaj projekat proširiti i na druge struke kao što su naučni radnici, mladi bračni parovi, zdravstveni radnici, radnici iz sistema obrazovanja i svaka inicijativa od strane SPS biće podržana. Hvala.

Hvala, koleginice Miladinović.
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon nešto više od godinu i po dana, od novembra 2017. godine, kada je Zaključkom Vlade Srbije formirana Komisija za pripremu Predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pa zatim decembra 2017. godine, kada je ta Komisija donela Zaključak da je radi brže i efikasnije realizacije projekta neophodno izraditi i poseban zakon kojim će se urediti uslovi i kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, zatim utvrditi javni interes, utvrditi postupak eksproprijacije, propisati obaveze učesnika u postupku donošenja ili izmena postojećih planskih akata i mnoge druge elemente koji su obuhvaćeni Predlogom zakona.

Konačno, tokom maja 2018. godine, dakle, prošle godine, Narodna skupština je usvojila zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Zatim, oktobra 2018. godine, Zaključkom Vlade Srbije, obrazovana je Komisija za koordinacija aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan od zaključaka te komisije je da je zbog svrsishodnije realizacije projekta, potrebno izmeniti i dopuniti važeći zakon na način da se proširuje krug lica koja mogu ostvariti mogućnost kupovine stanova pod povoljnijim uslovima. Dakle, do sada su zakonom obuhvaćeni bili pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, policije, BIA, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dakle Ministarstva odbrane, a sada se proširuje krug tih lica i to na borce, članove domaćinstva palog borca, ratne vojne invalide, mirnodopske vojne invalide.

Ja bih želeo da pročitam kako je to precizno definisano kada je reč o pojmu borca, pa kaže u Predlogu zakona: „Borac u smislu ovog zakona jeste državljanin Republike Srbije, koji je kao pripadnik oružanih snaga SFRJ vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za druge ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, u periodu od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine“. Zašto do 27. aprila 1992. godine? Zato što je tada definisana Savezna Republika Jugoslavija „Žabljačkim ustavom“.

Pa, onda : „Za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji Bosne i Hercegovine do 19. maja iste godine“. Dakle, u tom vakuumu, kada je deo SFRJ snaga ostao u Bosni i Hercegovini, dakle do povlačenja vojske SFRJ iz Bosne i Hercegovine.

Onda: „Kao pripadnik oružanih snaga SRJ, zatim državne zajednice SCG, odnosno Republike Srbije, vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira, radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ ili SCG, odnosno Republike Srbije“.

Onda: „Kao pripadnik oružanih snaga SRJ vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ, od 24. marta 1999. godine do 26. juna iste godine“, dakle, kada je reč o agresiji NATO pakta na SRJ, „kao i lica iz člana 23a Zakona o odbrani, odnosno i lice koje je dobrovoljno učestvovalo u ratu, odnosno oružanim akcijama preduzetim u miru ukoliko je bilo uključeno u sastav zvaničnih jedinica snaga bezbednosti SFRJ, SRJ, zajednica Srbije i Crne Gore i Republike Srbije“, napokon.

Dakle, ovde vidite kolika je širina u pitanju. Ovde vidite da su obuhvaćeni svi koji su trebali biti obuhvaćeni. Dakle, nema govora ni o kakvoj diskriminaciji, nema govora o tome da neko je izostavljen iz ovog predloga zakona. Dakle, rekli smo - borci, članovi domaćinstva palog borca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalide.

Činjenica je da su i ova predložena lica, koja sam malo pre spominjao, dala veliki doprinos nacionalnoj bezbednosti i odbrani suvereniteta države i to je ključni razlog zašto su bile neophodne ove izmene i dopune važećeg zakona. Jednostavno, ne bi bilo fer, ne bi bilo pošteno da su ova lica izostavljena kada je reč o mogućnosti kupovine stana pod povoljnijim uslovima.

Dodatan razlog za izmene i dopune važećeg zakona je i potreba za preciziranjem na kom području navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana, pod povoljnijim uslovima.

Dakle, propisuje se da prioritet za kupovinu stana na teritoriji Grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti, kome je mesto zaposlenja na teritoriji Grada Beograda, dok drugi pripadnici snaga bezbednosti koji su obuhvaćeni ovim Predlogom zakona, prioritet za kupovinu stana na teritoriji Grada Beograda ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda, na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Još jedna važna izmena važećeg zakona ogleda se u preciziranju određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje građevinske parcele.

Dakle, razlog za ovo je što se u praksi dešavalo da ne postoje tehnički uslovi za formiranje parcele na ranije propisan način, pa se stvara mogućnost da nadležni organ može izdati građevinsku dozvolu za tu parcelu sa obavezom formiranja katastarske parcele do izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli. Površina građevinske parcele utvrdiće se na osnovu kopije plana parcele, sa ucrtanom osnovom budućeg objekta.

Sve su ovo razlozi, uz prepoznavanje značaja rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti zbog kojih se pristupa izmenama i dopunama važećeg zakona, a što za krajnji cilj ima svrsishodnu, uspešnu i efikasnu realizaciju ovog projekta.

Ako imamo u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, posebno njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima značajno doprinela bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i integriteta države, ako posebno imamo u vidu da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među ovim licima, upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, pogotovo ako znamo da ovaj problem nije od juče, da ovaj problem traje već decenijama u Srbiji, onda je potpuno jasno da predložena rešenja, u stvari ovde je potpuno jasno koliko je važno da usvojimo ova predložena rešenja, a u cilju sistemskog rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti.

Ja imam ispred sebe i izveštaj o realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti na dan 22. jul ove godine, dakle na jučerašnji dan. Želeo bih tu da istaknem neke najznačajnije momente, a to je da je nakon utvrđivanja broja pripadnika snaga bezbednosti, koji su zainteresovani za kupovinu stana, doneta je odluka da se sa izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti prvo otpočne u sedam gradova – Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu.

U tom smislu, izgradnja stanova u navedenim gradovima predstavlja prvu fazu ovog projekta, dok je u drugoj fazi realizacije ovog projekta predviđeno da se stanovi izgrade i u Leskovcu, Čačku, Kruševcu, Zrenjaninu, kao i u drugim gradovima koji imaju iskazane ili budu imali iskazane realne potrebe i dovoljan broj zainteresovanih pripadnika snaga bezbednosti za izgradnjom stanova.

U prvoj fazi, iako je ovo već rečeno, želeo bih, prosto, mnogo je važno i želeo bih zbog građana da ponovim, u prvoj fazi projekta planirano je da se izgradi ukupno 8.022 stana u sedam gradova i to na početku realizacije, odnosno u prvoj A fazi 1.530 stanova, od čega se već počelo sa izgradnjom 792 stana, dok je u prvoj B fazi planirano da se izgradi još 6.492 stana. Dakle, tu sada postoji jedan tabelarni pregled koji govori o svim ovim ciframa koje sam malo pre govorio. Dakle, ukupno je 8.022 stana.

Radovi su, kao što je ministarka malo pre i rekla, započeti već u četiri grada – Vranju, Nišu, Kraljevu i Kragujevcu. Ukupno 792 stana su u izgradnji. Njihova vrednost je tri milijarde dinara, dok će se u narednom periodu otpočeti i sa izgradnjom stanova u Sremskoj Mitrovici i u Novom Sadu, napokon posle toga i u Beogradu.

Sada ne bih oduzimao vreme ni poslaničke grupe čitajući kako to izgleda u ovom trenutku kada je reč o Nišu, kako to izgleda kada je reč o postupku u Vranju i u svim ostalim nabrojanim gradovima, nego bih želeo za kraj ovog prvog dela obraćanja da kažem da ovaj zakon donosi benefit za one ljude koji su svoj život dali za državu, za Srbiju, za odbranu zemlje. Za one koji su radili i rade na jačanju bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta države, kao i za članove njihovih porodica.

Ovim zakonom šaljemo jasnu poruku da brinemo o tim ljudima, da izuzetno cenimo njihov poziv, da nismo zaboravili njihovu žrtvu, da su nam izuzetno visoko na listi prioriteta i šaljemo poruku novim generacijama da vole svoju državu i da država voli njih i da sutra, ako ne daj Bože, bude potrebe da je brane, da budu spremni da je brane i da je odbrane, a država će znati do da nagradi. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom.
Po redosledu narodnih poslanika prema prijava za reč u zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačka 2. i 3. dnevnog reda, u skladu sa članom 96.
Reč ima dr Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, u programu Stranke pravde i pomirenja jedna od temeljnih vrednosti jeste graditeljstvo.

Zapravo, društvo koje ima kapaciteta da gradi i koje ima orjentaciju graditeljstva zapravo pokazuje da ima moć uspinjanja i napredovanja. Zato svaki iskorak i svaka inicijativa, kao i donošenje ovog zakona, koji će omogućiti određenim kategorijama da reše stambeno pitanje, predstavlja pozitivan znak u našem društvu.

Ono na šta je želim ovde skrenuti pažnju, tiče se zapravo graničnih prelaza, a iniciran sam ovim korakom vezano za granični prelaz između Srbije i Makedonije, ali želim podsetiti da je od izuzetne važnosti da ne zapostavljamo određena mesta, odnosno određene granične prelaze koje je neophodno otvoriti.

I ranije sam govorio, ali i ovaj put želim ponoviti, i to upravo u slučaju relacije sa Makedonijom, konkretno prostora Preševa i Vranja, granični prelazi Miratovac-Lojani i granični prelaz Cer – Sopot, za koje, kako imam informacije, su već napravljene određene pripreme i donete izvesne odluke da se ti granični prelazi otvore za građane. Ali, radi se zaista o prostoru gde su građani ugroženi sa obe strane granice, dakle, gde zapravo ljudi moraju putovati desetine kilometara zaobilazno da bi ostvarili svoje potrebe, kontakte, relacije sa rođacima, gde imaju određene i posede sa obe strane granice itd. Zato bih iskoristio ovu priliku da zapravo podsetim nadležne organe da je od izuzetne važnosti da se što pre ovi prilazi otvore kako bi zapravo olakšali građanima komunikacije.

Uvek, uvek, ali uvek, treba podsetiti da celokupni mehanizam države, uključujući sve nadležne organe, postoji da bi građanima olakšao život, da bi građanima rešavao njihove otvorene probleme, one koje oni ne mogu sami privatno da reše.

Isto tako, od izuzetne važnosti je skrenuti pažnju i na granične prelaze na području opštine Tutin, prema opštini Petnjica, konkretno kod sela Đerekare, gde takođe postoji inicijativa građana sa obe strane granice, u ovom slučaju prema Crnoj Gori. Dakle, radi se o prostoru gde je komunikacija tako ugrožena, gde sa jedne ili druge strane građani moraju prosto putovati prema Beranima, potom Rožajima, potom Mehovom Kršu, pa Tutinu, pa tek onda doći, recimo, na taj prostor.

Slična situacija je i sa graničnim prelazom kod sela Ugao, na području opštine Sjenica, prema opštini Bijelo Polje. Isto tako se radi o prostoru gde su građani drastično, izuzetno ugroženi i od posebne važnosti je da, zapravo, nadležni državni organi ažuriraju procesiranje ovih inicijativa i da zapravo što pre otvorimo te granične prelaze i omogućimo građanima normalne komunikacije.

Naravno da sada nije vreme da otvaramo analize zbog čega su čak te komunikacije bile i putno zapostavljene, jer ne želimo se vraćati u prošlosti i ostati njeni taoci, već nam je od izuzetne važnosti okrenuti se budućnosti i hrabro i odlučno svi zajedno ponekada, nadam se spremni da ostavimo i neke svoje stranačke interese i razlike po strani, ali kada su u pitanju interesi građana, svih građana, neovisno kojoj stranci, kojoj nacionalnoj ili konfesionalnoj zajednici pripadali, važno je da tada budemo svi na istoj strani i da građanima olakšamo život i olakšamo komunikacije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade prof. Zorana, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam USS. Izabran sam sa liste SNS.

U našem poslaničkom klubu PS-NSS-USS, mi svi zastupamo interes naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, zastupamo interes i naših radnika i svih onih koji žive u Srbiji.

Ja ću, kao i do sad, govoriti i dati podršku predlogu ovog zakona, zato što mislim da je ovo potrebno da uradimo, baš zbog toga da damo mogućnost da se što pre obezbedi krov nad glavom za sve naše ljude koji su branili našu zemlju, koji su učestvovali svuda gde je bilo teško. Ti ljudi su zadužili sve nas i mi to sada moramo uraditi, obezbediti njima krov nad glavom, da oni za sebe, za svoju porodicu imaju sigurnost.

Velika stvar za sve nas ovde je što će se ovim zakonom dati mogućnost i proširiti i broj gradova i opština koji će dobiti mogućnost da se i kod njih grade stanovi za ljude koji su radili u policiji, u vojsci, za ljude koji su branili našu zemlju, za one ljude čiji su neki bližnji dali svoje živote ili ostali u nekoj teškoj situaciji zato što su možda ranjavani.

Mislim da je na ovaj način i sa usvajanjem ovog zakona daćemo još veći vetar u leđa brzini izgradnje. Meni je zadovoljstvo što će se graditi stanovi, početak gradnje stanova krenuće u Vranju, u Nišu. Ja sam govorio uvek da jugoistok Srbije jeste u teškoj situaciji, ali sada svi mi koji smo tu dajemo podršku razvoju jugoistoka Srbije, a samim radovima, izgradnjom i puteva, autoputeva, lokalnih puteva, državnih puteva jeste preduslov za razvoj tih područja, a na ovaj način, ovako građevinska operativa imaće veliku šansu i mogućnost da uposlimo naše ljude koji su vredni, koji su radni, ti naši građevinci, iz naših sredina. U Nišu će doći sigurno i moji Svrljižani, Belopalančani, ljudi iz Gadžinog Hana, ljudi iz Merošine, Doljevca. Ti svi ljudi će graditi i raditi na izgradnji tih stanova kroz ono što znaju.

Još nešto, što se tiče Vranja, tamo je isto veliki broj ljudi koji su veoma stručni, radni i vredni i koji će raditi na izgradnji stanova. Što se tiče mene kao čoveka koji se bavi poljoprivredom, siguran sam, i to svi znamo, da je građevinski posao veoma težak posao i svi oni građevinci koji su uključeni u tim radovima, moraju imati obavezu i da više jedu, jer troše mnogo kalorija. Zbog toga, gde su i izgradnji stanovi, tu je i potreba za kvalitetnom hranom. Ta kvalitetna hrana doći će sigurno iz našeg podneblja, iz naših opština, iz naših sela, jer kroz tu potrebu, mi ćemo imati mogućnost da plasiramo kvalitetne poljoprivredne proizvode za te naše ljude koji će raditi na izgradnji stanova. Ti kvalitetni poljoprivredni proizvodi biće možda, imaće sigurno i mesa, jagnjetine. To je svrljiško jagnje, svrljiški sir, pa i belmuž. To je nešto veoma kalorično i daće snagu našim građevincima da rade svoj posao.

Što se toga tiče, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije imamo kvalitetnu i zdravu životnu sredinu, imamo zdravu hranu i zbog toga ti naši poljoprivredni proizvođači koji će plasirati svoju robu za naše građevince da mogu da grade i da mogu da obezbede krov nad glavom za naše ljude koji su branili, koji će braniti uvek našu zemlju Srbiju. Građevinci će uraditi te stanove i u tim stanovima, stvarno, još jednom, meni je zadovoljstvo što će biti ljudi oni koji su stvarno zadužili sve nas, zadužili našu zemlju Srbiju, jer su uvek bili u prvom planu kada je teško i kada se branila zemlja.

Oni su bili sa nama, ti koji rade u tim bezbednosnim službama, i kada su bile poplave i kada su bili požari, i oni su stvarno to zaslužili. Zato još jednom, potreba svih nas jeste izgradnja stanova kroz građevinsku operativu, biće zaposlen veliki broj ljudi, a kroz tu operativu biće obezbeđen plasman za naše poljoprivredne proizvođače, koji će plasirati svoju kvalitetnu robu, a sve to ide u doprinos za bolji život svih naših ljudi koji žive i na selu, žive od sela, žive u tim sredinama i siguran sam da ćemo kada izgradimo te stanove ući u posao da se obezbede stanovi za naše medicinare, tako je najavio naš predsednik Vučić, i za naše medicinare, i za naše prosvetare, i za sve one ljude kojima je to potrebno da se radi.

Država Srbija je država koja uvek misli na one koji su za nju radili, ratovali, koji su hranili i zbog toga mislim da je potrebno da svi ovo podržimo, ovaj zakon, da što pre uđemo u posao, da završimo te stanove, da imaju ti ljudi krov nad glavom, a sa druge strane, da se uđe u postupak da se što pre proširi i mogućnost da obezbedimo stanove za sve one naše, kako sam malopre rekao, medicinare, medicinske radnike, da li su to doktori ili su to sestre, da li su ljudi koji služe, koji rade u medicini, za naše prosvetare i za puno tih naših ljudi kojima je to potrebno na ovaj način. Mi ćemo te ljude ostaviti ovde kod nas u Nišu, u Vranju, u Svrljigu, u Knjaževcu, u Babušnici, ostavićemo te ljude da tu žive, da ne odu van zemlje Srbije.

Još jednom, uvažena potpredsednice Vlade, ja vas stvarno podržavam zato što puno stvari koje se rade su potrebne da se urade kod nas na jugoistoku Srbije. Evo, ovih dana bili ste nekoliko dana u Beloj Palanci, gde su bili radovi na završetku autoputa prema Sofiji. Mislim da je dobro angažovanje svih naših državnih službenika, da budemo bliži tamo gde se radi, jer samo kada je čovek na licu mesta vidi se kako je i kako treba da bude.

Kako se kaže kod nas – tuđa ruka svrab ne češe. Zbog toga treba da budemo sa našom operativom, sa našim građevincima i da u svakom trenutku budemo sa njima, da delimo i ono što je dobro i ono što je loše.

S druge strane, ja bih se još jednom vama zahvalio i pozvao vas da budete sa nama i u Svrljigu sada kada se završava put i kada će biti jedna velika dobra organizacija, to je „Belmužijada“, koja će sada biti početkom avgusta meseca, zato što kroz plasman proizvoda imamo mogućnost da sretnemo i da vidimo kako se živi i kako je tamo dobro.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za ovaj zakon. Hvala lepo.