Hvala, poštovani.

Ja bih se uključila u ovu raspravu koja je očito od strane svih poslanika privukla veliku pažnju, podržavajući jednu ideju naše ukupne borbe i zalaganja kada je reč o ovom zakonu, što je i dosadašnja rasprava pokazala da smo svi na strani onih koji mogu ovim zakonom i koji jesu u mnogim vidovima dosadašnje prakse bili ugroženi, da to ubuduće ne budu.

Ja govorim sa stanovišta običnog građanina, dakle nemam ni retoriku i način izlaganja, neubeđivanja koji vrlo zapažamo svi da ima gospodin Neđo Jovanović i tu ću podržati ocenu uvažene predsednice parlamenta, da gospodin Neđo Jovanović svojom retorikom vrlo jasno obrazlaže, ali nisam razumela da u njegovoj diskusiji u raspravi postoji jedna posebna zaštita one treće kategorije, odnosno trećeg učesnika u ovom postupku, nego jedno zalaganje za ravnomernost odnosa i uvažavanja prava vlasnika, prava dužnika i prava, odnosno obaveze i odgovornosti koji ovaj deo zakona treba da izvrše i da ga obave.

Manjkavost, očito, primene ovih zakona je u nekontroli, u zloupotrebi i predlog za promenu zakona upravo doživljava na taj način da treba da onemogući takve prakse ubuduće.

Uvažila bih i vrlo poštovala sve ono što je u dosadašnjoj raspravi rečeno i zalaganje za zaštitu svih socijalnih kategorija o kojima je i gospođa Gojković ovde govorila i što je posebno istakla svojim amandmanom, što je i takođe gospodin Aleksandar Šešelj naravno isticao do sada, ali bih se jako založila da ovo o ovoj osetljivoj kategoriji ne bude kraj rasprave, uvažavajući sve probleme koji postoje.

Kažem, još jednom, vrlo poštujem sve predložene izmene i dopune, ali ću takođe napomenuti i ovo da koliko sam videla i izveštaja Ministarstvo, odnosno Vlada usvojilo je šest podnetih amandmana narodnih poslanika, a nije usvojio 125. Ne bih rekla da je svih 125 amandmana bilo neprimereno duhu onog o čemu govorimo, o praksi koja treba da dovede u mnogo većoj meri do poboljšanja ovog zakona.

To mi je dodatni argument za molbu da uvažavajući potrebe građana, uvažavajući neophodnost njihove zaštite od zloupotrebe i svih vidova ugrožavanja života, dostojanstva i opstanka porodice, smo dužni da u narednom periodu to onemogućimo još drastičnijim promenama zakona. Čak bih možda predložila i neke vidove u pripremi tog novog predloga, javne rasprave, odnosno rasprave u određenim stručnim telima ili ovde u parlamentu pre konačnog predloga koji bi upravo uvažio ono što je evropska praksa, ono što su evropski zakoni, jer apsolutno težimo tome, ali i nešto što su neposredni uslovi života i mogućnosti naših građana. Hvala.

Hvala, uvažena gospođo Dragaš.

Pravo na repliku ima Aleksandar Šešelj.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pre svega, što se tiče pitanja da neki dužnik ostane bez krova nad glavom, a to se vrlo često, tj. u najvećem broju slučajeva dešava kada se zbog nekog duga koji nije dug koji je u vrednosti te nekretnine nekretnina prodaje i obično su to građani Srbije koji imaju prosečna primanja i uopšte neka srednja klasa, što se tiče nekog ekonomskog standarda u Srbiji. Ti su na udaru najčešće javnih izvršitelja.

Ono što mi predlažemo, za šta se mi zalažemo, da ukoliko dođe do naplate duga koji mora da se naplati nekretninom za nekog ko nije servisirao dug na vreme, mora da ostane obavezno svakom dužniku po članu porodice minimum 10 kvadrata. To je ono u šta ne sme da se dira kada dolazi do te naplate. A, zbog malih dugovanja koja uopšte nisu tolika kao vrednost nekog stana ili kuće da se pleni kuća ili stan i posle da se prodaje po mnogo nižim cenama od vrednosti na tržištu, kako bi neko to kupio ko je povezan sa javnim izvršiteljima, dakle, protiv te situacije treba da se bori Ministarstvo pravde i Vlada Srbije. Takvih primera ima mnogo u Srbiji, oni su najčešći, samo u 2017. godini 3.736. Pogledajte statistiku, kad se već hvalimo statistikom.

Ono što je ključno jeste što interes građana, njihovo dostojanstvo i ljudska prava nisu na prvom mestu kada govorimo o izvršenju i Zakonu o izvršenju.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu i s obzirom na tok rasprave, uvažena ministarko, mi negde i sa leve i sa desne strane i ovde iz centra možemo da se usaglasimo da je nama potreban novi zakon. Iz samog obrazloženja koje ste dali uz predlog izmena i dopuna ovog zakona, naveli ste na neke nejasnoće, nepreciznosti i na zloupotrebe od strane izvršitelja.

Mi se svakako zalažemo za to da ne mogu biti ugrožena osnovna prava i da se mora građanima koji su dužnici omogućiti da nastave dostojanstven život. Neprimereno je da se njihova ta jedina nekretnina prodaje bez obzira za nesrazmerno mali dug.

Ovde jeste bio pokušaj u okviru ovog zakona da se zaštite ekonomski slabiji slojevi društva. Iz tog razloga su i povećani pragovi kada su u pitanju i plate i penzije, ali i čitava rasprava danas po amandmanima pokazuje to da je nama neophodan u nekoj bliskoj budućnosti neki novi zakon, a da vi razmislite u toku današnje rasprave da ipak još neke amandmane prihvatite do samog glasanja. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Maraš.
Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa timom saradnika, kolege poslanici i poslanice, najpre mi je veoma drago što smo došli do izmene i dopune ovog zakona, ovog zakona koji sve više opterećuje naše građane i građanke. Vrlo je bitno ono što je izmenjeno ovim izmenama i dopunama Zakona.

Drago mi je da su neki amandmani prihvaćeni i mislim da je zaista oko rasprave vezano za poslednji amandman došlo do jednog nesporazuma.

Naime, Socijalistička partija Srbija i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije se dosta zalaže za socijalni sloj, dakle, ugroženo socijalni sloj našeg društva, za osobe koje nemaju dovoljno mogućnosti da zadovolje svoje potrebe, da izmire svoje račune i naravno da će uvek stati na stranu građana i građanki i njihovih problema koje imaju u pogledu saradnje sa izvršiteljima.

Ono što želim da kažem jeste da nikada nećemo staviti ispred onoga što je najvažnije za opstanak našeg društva, nikada neće ispred toga biti izvršitelji i ne vidim zbog čega bi bilo kakav nesporazum postojao oko toga.

Vrlo je bitno za naše građane i građanke da znamo da je ovaj zakon baš u tom smislu i donesen i da svi ovi amandmani idu na ruku svim građanima, da uopšte neće postojati nikakva polemika oko toga da li ćemo mi isključivo raditi na novom zakonu koji je ministarka najavila, dakle, da će biti predložen Narodnoj skupštini i na amandmanima koji će ponovo upodobiti i poboljšati taj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.

Konačno da otklonimo neke dileme, a ja mislim da ovde dilema i nema. Sve je jasno, više nego jasno.

Načelo srazmere koje je propisano predloženim zakonom daje apsolutnu zaštitu onim izvršnim dužnicima koji takvu zaštitu zaista treba da uživaju. Kad ste ovde naveli, odnosno kad su pojedini poslanici naveli, više postavili pitanje odakle uopšte nekome da može toliko biti bogat, a da ne izmiruje, pa, evo, ja ću vam dati jedan primer iz sudske prakse. Radi se o fizičkom licu i pravnom licu.

Fizičko lice je uložilo 15.000 evra za kupovinu stana u izgradnji. Dalo je akontaciju na ime kupoprodajne cene za stan koji će biti izgrađen u nekom određenom roku. Do izgradnje tog objekta ili stana nije došlo nikada, 15.000 je završilo u džepu nekog lica. Ta firma koja je gradila stanove otišla je u stečaj, a onaj koji se neosnovano obogatio neće da vrati pare tom čoveku. Dakle, 15.000 drži kod sebe nečega što je egzistencijalno pitanje kupca tog stana, jer je on tih 15.000 dao upravo da bi došao do rešenja stambenog pitanja.

U međuvremenu je utvrđena činjenica da taj koji se neosnovano obogatio za tih 15.000 evra ima stan u centru Beograda, i to u strogom centru, da ne kažem epicentru Beograda, trosoban, površine 110 kvadrata. Ako imamo u vidu da je na toj lokaciji cena stana najmanje 2.000 evra, to znači da taj stan vredi preko 200.000 evra.

Kada je podnet predlog za izvršenje i izjavljen prigovor, sud pravi katastrofalnu grešku i kaže da zbog povrede načela srazmernosti odbija mogućnost da se naplati izvršni poverilac iz nepokretnosti izvršnog dužnika, a vidite koja je disproporcija i vezuje ruke izvršnom poveriocu, jer donosi odluku u formi zaključka, a ne u formi rešenja. Protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. I onda izvršni poverilac ostaje onemogućen u celosti da naplati svoje potraživanje. I to je greška suda. A, mi ovde stigmatizujemo sve vreme javne izvršitelje, a ja vam ukazujem šta je uradio sud. I sud je vezao ruke Peri Periću da ne može da dođe do naplate svog potraživanja. Sad zaboravimo javnog izvršitelja.

Sad, imajte u vidu da upravo ovim predlogom zakona načelo srazmere daje užu mogućnost javnom izvršitelju da ovo zloupotrebi, jer postoji mogućnost izjavljivanja pravnog leka i pravnog sredstva, kako god ga mi tumačili, da li će prigovor trećeg lica biti pravno sredstvo ili pravni lek. U svakom slučaju, biće delotvoran pravni lek.

Ono što sam želeo da odgovorim, kad smo malopre diskutovali na ovu temu i po ovim pitanjima, postavljeno je pitanje – odakle tolika imovina i toliko bogatstvo pojedincima? Pa, to su oni koji su isisali sve iz „Magnohroma“ u Kraljevu, oni koji su iz Rakovice uzeli sve što su mogli da uzmu, oni koji su ostavili sablasno prazne hale, koji su maltene radijatore skidali sa zidova, ostavili na desetine hiljada zaposlenih na ulicama, e, kod njih se nalazi to bogatstvo, taj kapital koji ni u kom slučaju ne može da se dovede u proporciju nesrazmere između potraživanja bilo kog zaposlenog koji je imao posledicu da doživi takav status u takvoj situaciji u odnosu na njih kao izvršne dužnike koji imaju enorman kapital.

To je ono što je suština kada govorimo o načelu srazmere između vrednosti nepokretnosti ili bilo kog sredstva izvršenja i potraživanja koje se duguje izvršnom dužniku. Zbog toga sam podržao i uvek ću podržavati što restriktivnije tumačenje načela srazmere i mislim da smo ovim zakonom došli do tog cilja. Zahvaljujem.

Hvala.
Nastavljamo dalje sa radom.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginica Radeta.