Reč ima Danica Bukvić.

Zahvaljujem.

Javljam se u vezi amandmana na član 8. koji je podneo Neđo Jovanović i koji podržavam.

Istovremeno, koristim priliku da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama ovog zakona. Činjenica je da su izvršitelji vrlo nepopularni u narodu zbog onoga što čine, ali isto tako izmenama i dopunama ovog zakona učinjen je pokušaj da se koliko toliko zaštite socijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Naime, neće biti prodaja kuća i stanova za dug od 5.000 evra za komunalije. Umesto iznosa od dve trećine penzije na zarade izvršiće se uzimanje od sada najviše polovine. Prvi put od izvršenja su izuzeta primanja porodilja. Izvršitelji i njihovi saradnici i zaposleni neće sada moći da kupe nepokretnosti na javnim prodajama, a prodaja stanova i kuća vršiće se preko elektronske prodaje, odnosno na elektronskim tablama, čime će se svakako sprečiti njihova zloupotreba.

Takođe, produženi su i rokovi zastarelosti za gonjenje izvršitelja na 24 meseca, čime će svakako i greške koje oni rade svakako na adekvatan način sankcionisati. Hvala.

Na član 11. amandman je podneo Milorad Mirčić.

Nastojanje SRS je da što više nepravdi koje su nanete u prethodnom periodu nedonošenjem i usvajanjem neadekvatnog zakona se pokušaju ispraviti. Naravno, ovde imamo uprošćeno gledajući jasnu situaciju. Sa jedne strane, kako to i ministar tumači, imamo povećanu efikasnost i samim tim i veću korist države kada se gledaju sredstva koja se slivaju u budžet.

Sa druge strane imamo veliku nepravdu koja se nanosi i poveriocima i dužnicima. Poveriocima zato što retko kad mogu da dobiju adekvatnu nadoknadu, a dužnici zato što su, osim toga što moraju ovim putem da izmiruju svoje dugove, oni su dodatno izmaltretirani nekorektnim ponašanjem, u skladu sa do sada važećim zakonom od strane izvršitelja.

Mi tumačimo da je to cena koju plaća Srbija tzv. ranom divljem kapitalizmu. Rani divlji kapitalizam, to vam je isto kao na Divljem Zapadu, ko prvi potegne, ko je brži na oružju, taj može da vlada. Tako i ovde. Izvršitelji se baš tako ponašaju. Kod njih i nož i pogača, njih štiti zakon, šta ih boli briga. Slušali smo ovde primer, čak je i predsednik Skupštine ovde iznela primer, životni primer. Bezbroj je takvih primera.

Mi sad ovde moramo da odlučimo da li smo za to da ćemo ovakvom praksom koja se nastavlja, uz male korekcije, štititi državu i korist države, ili ćemo zaštititi njene građane? Da li su finansijska korist i interes pojedinaca iznad interesa građana?

Možemo mi ovde da raspravljamo i da vodimo raspravu kako ćemo mi to da korigujemo. Nema korekcije. Kada se oseti korist, lična korist, finansijska korist, ma baš ga boli briga šta ćete vi da donesete sa zakonom. Bezbroj je primera kako je ponašanje, u skladu sa zakonom, naravno, izvršitelja. Pa, vi imate primer gde vam stavlja administrativnu zabranu zbog nekih dugovanja. Kada izvršite tu svoju obavezu, kada isplatite sve, mislite da većina njih ili svi izvršitelji u skladu sa zakonom obaveste administraciju koja vam je stavila zabranu u vašoj firmi, u vašem preduzeću? Baš ih boli briga. To i dalje stoji. Vama i dalje stoji, uslovno rečeno, zakonski opravdana zabrana, a njima ne pada napamet da obaveste vašu firmu ili računovodstvo da je prestala vaša obaveza. To je taj divlji kapitalizam koji se odigrava u Srbiji. A taj divlji kapitalizam nalazi opravdanje u obrazloženju - sve je to u skladu sa Poveljom i tako ćemo brže u EU.

Pitajte građane, pogotovo oni koji imaju loša iskustva, pitajte da li će u takvu Evropsku uniju. Neće niko u takvu Evropsku uniju.

Na član 13. amandman je podneo Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje mislim da smo više ljuti na izvršitelje, jer oni su konačni, nego na sudije i oni prethodni koji učestvuju u celom tom postupku i koji određuju našu sudbinu, da li nam treba naplatiti ili ne. Ponavljam da sudija ne odgovara za odluku koju donese. Izvršitelj odgovara.

Ponavljam jednu opasnost u malim sredinama kad su sudski izvršitelji u pitanju. Ako se dogovore sa nekim sudijama, onda mogu to da izvrše na brzinu, ako se ne dogovore, onda možemo da čekamo 10, 20 godina. Sve to zavisi onda od njihove volje i njihovih veza u funkcijama koje im je dala država.

Ali, dame i gospodo, nama je suđeno da ispravljamo nepravde koje je nanela stranka bivšeg režima širem sloju građana. Nama je ostalo da rešavamo probleme koje su nam oni ostavili. Nerezonskom izmenom, donošenjem Zakona o PIO osiguranju, zemljoradnici su veoma oštećeni. Propis je bio da svi članovi domaćinstva moraju da plaćaju PIO osiguranje. Zbog toga su nastali dugovi, ja ponavljam, od 30. 06. 2013. godine, u današnjim odnosima to je negde između 230 i 250 milijardi, zato što je 30. 06. 2013. godine dug bio za PIO osiguranje 143 milijarde 289 miliona 734 hiljade 710 dinara. Za zdravstvo je dug bio 37 milijarde 343 miliona 728 hiljada. To je bilo na 30. 06. 2013. godine. Sada je taj ukupan dug, koji je tada bio oko 170-180 milijardi, sada je sigurno između 230 i 250 milijardi.

Nama je ostalo da rešimo taj problem koji je stranka bivšeg režima napravila. Broj dužnika je negde oko 390 hiljada, 238 hiljada 181 za PIO i 155 hiljada 657 za zdravstveno osiguranje. Verovatno da je u međuvremenu taj broj porastao. Ti ljudi nemaju pravo na veliki broj subvencija i podsticaja zato što su dužni za PIO osiguranje i zdravstveno osiguranje. Znači, ne mogu da dobijaju određenu podršku od države zato što se država za vreme stranke bivšeg režima ogrešila o njih donoseći propis da bez obzira na njihovu ekonomsku snagu, na veličinu gazdinstva, moraju da plaćaju PIO osiguranje koje nije bilo dobrovoljno nego obavezno i koje je obuhvatalo sve članove domaćinstva, što je bilo pogubno za poljoprivrednike, za poljoprivredna gazdinstva i za članove poljoprivrednih gazdinstava.

Dakle, mi ćemo taj problem morati da rešavamo, da se ne držimo samo izvršioca, već da vidimo zajedno kako Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, kako ovaj problem da rešimo.

Sa jedne strane, ovo je nenaplativ dug. Možete im uzeti dušu, možete im uzeti sve, olovka nema dušu a papir trpi sve i ovde imate te brojke koje je napisala stranka bivšeg režima. Mi taj problem moramo njima rešiti, da oni ne bi bili predmet nekog mogućeg izvršenja, što nije isključeno, bez obzira na našu dobru volju.

Verujem da se ovaj problem može rešiti i da je to dobro i za državu, zato što bi se povratili osiguranici ukoliko bi im napravili neku vrstu reprograma, ukoliko bi im otpisali kamate i deo duga. Ja verujem da bi se oni vratili i da bi Fond za zdravstveno osiguranje dobio ponovo nove osiguranike, a da bi penzijsko i invalidsko osiguranje ponovo počelo da plaća veći broj ljudi, jer sad im se ne isplati da plaćaju svoje obaveze zato što, kad to plate, sve ide za namirivanje bivšeg duga. Dakle, bez obzira da li sad nešto platili ili ne platili, nemaju pravo na PIO osiguranje i zdravstveno osiguranje. Hvala.

Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko. Najpre želim da kažem nešto o ovom amandmanu.

Kao i član 13. Predloga zakona, on se odnosi na član 30. važećeg zakona o izvršenju i obezbeđenju. Mi smo govorili u načelnoj raspravi o nedostacima koji se otklanjaju predlogom za izmene i dopune i mislim da je ovo pravi primer otklanjanja propusta u tekstu zakona.

Dakle, kada je reč o identifikacionim podacima izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, brisana je obaveza označavanja datuma rođenja, jer je na to ukazala sudska praksa, kao i činjenica da JMBG već sadrži datum rođenja. Za pravno lice dodata je obaveza navođenja sedišta domaćeg pravnog lica.

Dakle, ja sam iskoristila ovaj primer da ukažem na jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, a to je otklanjanje nedostataka i nepotpunih normi i ujednačavanje sudske prakse.

Da se ne bih stalno javljala, zapisivala sam nešto, pa bih želela samo da se osvrnem na neke stvari o kojima smo do sada govorili u ovoj raspravi u pojedinostima. Naravno, ljudska i građanska prava su u SNS na prvom mestu, tu nema nikakve sumnje, ali ono što smo govorili o efikasnosti postupaka, efikasnost postupka je vrlo važna za funkcionisanje jednog sistema. Ta efikasnost, smatramo da će upravo poboljšati i ostvarivanje prava.

Što se tiče ovog ograničenja na 5.000 evra, u načelnoj raspravi smo mnogo puta ovde ponovili da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Što se tiče nekih dugovanja, ja lično poznajem ljude koji su dužni upravo za komunalne ili neke srodne usluge, da se cifre čak i kreću oko 5.000 evra i te komunalne usluge se ne isključuju, već se prave reprogrami koji će dalje pokazati da li će dužnik moći da plaća i na koji način će se vršiti to plaćanje.

Što se tiče izvršitelja, dakle, zaista se slažem da postoje neki izvršitelji koji su eventualno prekoračili svoja ovlašćenja ili ih zloupotrebili i od same gospođe Kuburović smo rekli da su neki izvršitelji i razrešeni, ali smatram da ne treba generalizovati.

Što se tiče obaveštenja da li je skinuta zabrana ili nije skinuta zabrana, pa sad zamislite da sam ja dužna, ja znam koliko sam dužna, znam koliko sam platila, znam koliko je rata to iznosilo, ali nisam svesna da sam isplatila taj svoj dug. Naravno da ću otići kod izvršitelja i kod, eventualno, javnog preduzeća ili Javnog komunalnog preduzeća kome sam isplatila dug da kažem da se skine ta zabrana. Tako da, nije baš sve u tome ni da se generalizuje da su svi izvršitelji loši. Zahvaljujem.

Želite da diskutujete još o svom amandmanu, poslaniče Rističeviću? (Ne)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pojedini izvršitelji su toliko zla naneli pojedinim građanima Srbije da je ova celokupna profesija proskribovana i stavljena na stub srama.

Naravno da svi izvršitelji nisu takvi, da je tamo ogromna većina časnih ljudi koji rade svoj posao u skladu sa normama i onako kako treba. Međutim, nisu krivi, možda, u svakom slučaju ni izvršitelji, nego sistem koji im je to omogućio.

Evo, ja sam sinoć imao razgovor sa jednom ženom, a ovo je čista istina, reći ću i kasnije kako se zove, ako treba, znači žena je za ratu od 600 dinara, neku duksericu koju nije uzela ona, nego njen sin, nije htela da ga provlači po sudovima, nego je dala dvadeset dve, tri hiljade. Znači, za jednu od rata, ne znam, ta dukserica je možda koštala dve, tri hiljade, to je koštalo nju ukupno dvadeset dve, tri hiljade. Radi se o dosta siromašnoj porodici, a da nevolja bude još veća toj istoj porodici je ukradena bicikla koja mnogo više košta od te dukserice. U međuvremenu je pronađen izvršilac, radi se o, hajde da kažem, starijem maloletniku, licu koje je takođe siromašno, koje je tu biciklu prodalo negde u drugi grad, potrošilo pare i sad ona ne može da naplati svoje.

Znači, kada je u pitanju nešto njeno, nije u stanju to da naplati od države, a ono što je bilo nešto vrlo minimalno, simbolično, to je država od nje uzela. Kako će ta osoba, ta žena da gleda na pravni sistem i kako će imati poverenje u ovaj sistem i ovu državu, kažite mi?