Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, želeo bih samo još ukratko da nastavim i ukažem ono što može samo da koristi.

Podsetio bih vas, a verovatno i znate, srpska Vlada je na Krfu 1918. godine, pre probijanja Solunskog fronta, doštampala Građanski zakonik, Zakon o akcionarskim društvima, Trgovački zakon, Zakon o mustrama i modelima da bi se imalo čime upravljati oslobođenom Srbijom.

Ovo ukazujem čisto iz razloga što bih vam dao predlog da više koristite kod izrade zakona Institut za uporedno pravo. Po vašem nalogu Institut za uporedno pravo mora da vam dostavi studiju da bi se iz uporednog prava moglo zaključiti i videti o čemu se radi i kako je to regulisano u drugim zemljama.

Čuvenom kodifikatoru, profesoru Mihajlu Konstantinoviću, komunisti su rekli – bavite se čime hoćete, osim da kodifikujete obligaciono pravo. Realno govoreći, srpsko pravo je degradiralo u poslednjih 80 godina u odnosu na stanje od pre Drugog svetskog rata, a svojina je najviše stradala od građansko–pravnih ustanova, što je najgore po ugled prava i taj ugled je, našeg prava, opao u očima naših građana.

Mnogo može da vam koristi, gospođo ministre, a ja verujem, vi ste preduzimljivi i veoma hrabri, što cenim, jer u nekim stvarima ste bili najhrabriji ministar u ovoj Vladi, čak u svim vladama od 2000. godine, jer ste neke stvari saopštili onima kojima nije bilo milo da im vi predočite u ime Republike Srbije. Hvala vam.

Na član 18. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko.

Javila sam se, jer želim da ukažem na značaj institucije Zaštitnika građana i da pohvalim njegovu uključenost u ovu raspravu. Dobro je što prati raspravu i usvajanje zakona koji se tiču građana Srbije.

Nešto bih vrlo kratko rekla i o amandmanu koji nije prihvaćen. Amandman se odnosi na član 18. kojim se reguliše dostavljanje, odnosno ukoliko dostavljanje ne uspe, da se pismeno istakne na oglasnoj tabli suda i elektronskoj oglasnoj tabli suda. Vlada je mišljenja da amandman treba odbiti iz razloga koji su navedeni u obrazloženju, koje sad ne bih ponavljala.

Što se tiče uvođenja elektronske oglasne table, ona će omogućiti informisanje stranaka koje će biti brže, sigurnije i adekvatnije, ako uzmemo u obzir razvoj modernih tehnologija i mogućnost pristupa internetu skoro na svakom mestu u našoj zemlji. U postupku izvršenja građani su često ukazivali na to da im pismeno nije dostavljeno i da se postupak izvršenja nije poveo, a da oni nisu bili ni obavešteni o pokretanju postupka izvršenja ili su za to saznali tek pošto je izvršenje počelo da se sprovodi na plati ili penziji.

Dakle, trebalo bi da sistem elektronske oglasne table uspostavi jedan efikasan mehanizam koji će građanima upravo pružiti sigurnost u izvršnim postupcima.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Hvala.

Obaveštavam vas da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, to šta je sve vlast u Srbiji u stanju da u radi zbog poglavlja, famoznog Poglavlja 23, pregovaračkog okvira, akcionog plana i smernica koje dolaze od strane EU za naš pravosudni sistem, mene ne bi iznenadilo jednog dana da zbog smernica EU za Poglavlje 23 mi proglasimo dan za noć ili obrnuto. Toliko daleko je vlast u Srbiji u stanju da ode zbog ispunjavanja preporuka iz EU.

Pitanje javnih izvršitelja je jedno od najvažnijih pitanja koje danas opterećuje građane Srbije. Već osam godina mi imamo samo rast tih zloupotreba, tih ovlašćenja. Slušali smo ovde diskusiju u ponedeljak, mogli smo da čujemo da svaki od predstavnika vladajuće većine je obavešten o negativnim iskustvima, o zloupotrebama, o divljanju i pljačkanju javnih izvršitelja, ali kada se pogleda statistika, efikasnost je ono što nama treba, efikasnost u naplati obaveza tj. u izvršenju da sad imamo umesto milion predmeta, 600 hiljada neizvršenih predmeta, ili imali smo 600 sad imamo 400. To uopšte nije važno.

Ovde se stavlja efikasnost kao glavni princip koji treba poštovati. Glavna stvar koja nam je važna, dakle efikasno naplaćivanje, a to iz tog procesa kako izađe javni izvršitelj, a kako izađe dužnik, to nikoga ne zanima i niko ne primećuje da su pojedini izvršitelji inkasirali milionske iznose u evrima za prethodnih nekoliko godina.

Gospođa Gojković je rekla u ponedeljak, da se sad stvara od tih izvršitelja nova kasta, novi sloj društva koji sada žive u ekskluzivnim delovima Beograda ili Novog Sada, da su to ljudi koji su se na brzinu obogatili, a to sve na teret građana Srbije iskorišćavajući one najsiromašnije, one koji nisu bili u stanju da servisiraju svoj dug na vreme. Njima, osim što im se oduzelo sve iz imovine, njima se još oduzima i dostojanstvo i njihova građanska prava i njihova ljudska prava.

To su ti novi ljudi danas. Rimljani su takve zvali, te skorojeviće koji se na brzinu obogate, na netransparentan način „homini novi“. E, takav je to sloj u Srbiji.

Više pripadnika vladajuće većine je u svojim diskusijama u ponedeljak delilo sa nama ovde svoje impresije iz vremena kada su se bavili advokaturom ili kada su radili u sudovima, sad mi ostali ne možemo da poverujemo koliko je to ta hrpa predmeta bila, koliko je to sve neefikasno bilo, koliko je bilo teško naplatiti dug itd. Možda bi bilo bolje za njih da malo izađu iz svojih advokatskih kancelarija i da pogledaju šta su izvršitelji doneli građanima Srbije i u kakvom su stanju sada posle, evo, osam godina. Mi već imamo tu pojavu koja se svake godine izražava sve gore i gore po obične građane Srbije.

Dakle, oni koji nemaju toliko velike dugove, koji su većina velika njih, ne onih koji su se zaduživali iz obesti, oni koji su zbog svojih nekih životnih potreba, zbog uslovljenosti života uzimali kredite ili pozajmice, nisu bili u stanju da ih servisiraju na vreme, oni ispaštaju i sve im se uzima, a oni koji duguju najviše, oni i dalje duguju, i dalje zloupotrebljavaju zakon, ništa se njihov položaj u Srbiji nije promenio.

Po ovom pitanju postoji očigledna veza i ne postoji nikakav raskid sa politikom i praksom donošenja odluka iz vremena DS. Podsetiću vas da je 2011. godine SNS bio protiv ovog zakona, zakona koji je doneo DS, a sada se ovaj zakon i dalje poštuje, tj. i dalje je na snazi, ništa se nije uradilo da se to promeni i da se vrati u pređašnje stanje, a mi se ovde tešimo sada da bi kozmetičkim izmenama zakona u nekim pojedinostima mogli da ispravimo nešto što je samo po sebi loše. Znate, ne može otrovno drvo ako se obrezuje da daje zdrave plodove. Jedan od najvećih srpskih pravnika i kodifikatora Valtazar Bogišić je jednu pravnu maksimu preneo u opšti imovinski zakonik za Crnu Goru: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“.

Dakle, nije moguće jedno loše zakonsko rešenje, ne samim tim što mi znamo da je loše, nego znamo kako je to u praksi izgledalo za ovih osam godina, da se kozmetičkim promenama ili samim protekom vremena promeni na bolje, to je nemoguće. Možemo samo da produžavamo ovu agoniju, i to sve ne zato što je nama stalo kako građani žive, nego zato što nam prija pohvala u izveštaju Evropske komisije, i to ne treba da se krije, i svi poslanici iz redova vladajuće koalicije su obrazlagali negativna iskustva i govorili o zloupotrebama, ali svi će uredno glasati za ovaj zakon i samim tim podržati postojanje javnih izvršitelja. Tako da, mislim da je problem mnogo veći od tih sitnih izmena, tih korekcija i da ne verujem da je baš u stanju ova vlast da se izbori sa tim očiglednim zloupotrebama javnih izvršitelja.

Ako govorimo o efikasnosti, imajte u vidu da je, po prirodi stvari, država manje efikasna nego privatno lice. Ali, koristeći ovu logiku sada da zato što su sudovi prenatrpani, to je hrpa papira, nisu u stanju da na vreme sve predmete završe itd, pa da damo to privatnom licu da radi, ne možemo to da radimo sa ovlašćenjima i nadležnostima države. To nije normalno, da posao koji treba da radi država, da radi privatno lice. Sledeći tu logiku, možemo da kažemo da je u krivičnim i građanskim stvarima, tj. u krivičnim i građanskim parnicama, sudovi nisu efikasni zato što suđenja traju po nekoliko godina, hajde da nađemo neke privatnike koji će da sude po hitnom postupku i onda više nećemo imati tako zatrpane sudove, nego ćemo imati situaciju gde bi sudovi konačno bili rasterećeni svog posla. To nije normalno.

Efikasnost treba da bude sekundarna. Treba svako da se stara o svojim građanskim pravima, pa tako i pravu da ostvari svoje potraživanje, ali ne po svaku cenu i ne da bi na račun tog potraživanja treće lice, a to je javni izvršitelj, moglo enormno i nekontrolisano da se obogati, a to je današnja situacija u Srbiji. Niko to ne kontroliše i nikog to ne zanima, jer kad posle pogledamo na papiru, umesto 600.000 imaćemo 500.000 neizvršenih predmeta. I to mi onda shvatamo kao uspeh. A to što je samo u 2017. godini 3.736 porodica ostalo bez svog doma, to je tamo sekundarna stvar, mnogo manje važna nego ovo što smo mi dobili uspeh od strane Evropske unije.

Da bi se nekom oduzelo pravo na dom i pravo na dostojanstvo, to ne može niko toliko da bude dužan. Nijedan dug nije veći od ljudskog dostojanstva, a izvršitelji su kod tog pitanja apsolutno nemilosrdni. Srpska radikalna stranka je, kao što znate, jedina politička partija u Srbiji koja se jasno i glasno zalaže za ukidanje ovakve prakse, za ukidanje javnih izvršitelja, zbog svega ovoga što smo imali priliku da vidimo u poslednjih osam godina. Neverovatno je da neko to ne vidi ili da se pravi da ne vidi. To što je neki izvršitelj tamo razrešen, a da li je taj stan vraćen, ako je bilo očiglednih zloupotreba? Ne verujem da je vraćen.

Izvršitelji ulaze u kuće, tj. u nekretnine, dužnika, na nemilosrdan način ih izbacuju u pratnji policije, a često da ti dužnici ni ne znaju koliko su u stvari dužni, zbog tih nenormalnih provizija i taksi, ni kada će im biti izvršenje. Vi kažete – pa, ima na oglasnoj tabli. Zamislite nekom licu koje je iseljeno iz svog stana pod pratnjom policije, još treba da mu se naplate, naravno, i troškovi tog izvršenja, što je došao neko da ga iseli, pa nije to besplatno došao da ga iseli, treba da pokrije taj dužnik i te troškove. Pa, znate šta, morali ste da idete kod komunalnog izvršitelja da vidite na oglasnoj tabli kada će biti vaše iseljenje i koliko ste dužni. To nije normalno.

Imajte u vidu da glasajući za ovaj zakon, glasajući za instituciju javnih izvršitelja vršite kontinuitet sa režimom DS i preuzećete odgovornost za sve to što rade javni izvršitelji u Srbiji, što rade građanima Srbije, na kraju će to pasti sve na vaša leđa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ja vas molim da nijednog trenutka ne zaboravite da su i poverioci takođe građani Srbije i da i oni imaju svoja prava i da i njih takođe zakon treba da štiti i da njima takođe zakon mora da obezbedi način da svoja potraživanja naplate. Ovom izmenom štitimo i male dužnike od gubitka jedine nepokretnosti i to je poenta ovog zakona.

Ali, da se vratim na član 18, na koji je ovaj amandman i podnet, a on govori o dostavljanju pismena i isticanju rešenja na oglasnoj tabli, obzirom da su građani to isticali kao problem. Svi mi znamo da su klasične oglasne table vrlo nepregledne i zatrpane, pa se teško može uočiti dokument koji se odnosi na vas. Osim toga, nebrojeno puta neko ko je nervozan i revoltiran jer nije mogao da pronađe ono što na toj tabli traži, skine, zgužva i baci prvo što dohvati od onoga što je na tabli istaknuto. E, to se ne može sada desiti, kada je u pitanju elektronska oglasna tabla.

Osim toga, nebrojeno puta neko ko je nervozan i revoltiran, jer nije mogao da pronađe ono što na toj tabli traži, skine, zgužva i baci prvo što dohvati, od onoga što je na tabli istaknuto. To se ne može sada desiti, kada je u pitanju elektronska oglasna tabla.

Druga korisna stvar je mogućnost da kada očekujete neko obaveštenje od suda, možete da ostavite svoj i-mejl adresu ili broj telefona, pa kada izađe pismeno u kome se pominjete dobijate obaveštenje ili elektronskom poštom ili SMS porukom. Rešenje je praktično, jer ne morate ići u sud svakog časa i proveravati tablu.

Osim toga, dostavljanje će se vršiti na adresu, kroz dva pokušaja uručenja, ako vam pismeno ne bude uručeno prvi put, dostavljanje se ponavlja, međutim ono što stvara probleme vezano za dostavljanje sudskih dokumenata na kućnu adresu ili na adresu pravnog lica je, po meni, nesavesnost nekih sudskih dostavljača. Međutim, to je predmet regulisanja nekog drugog zakona, ali eto uzmite u razmatranje da se dešava da su neki dostavljači nesavesni i zato nastaje problem. Zahvaljujem.

Ministar Nela Kuburović.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi poslanici, tokom prethodne diskusije imali smo prilike da čujemo nekoliko stvari koje su suštinski netačne, pre svega da građani ne mogu da budu obavešteni o tome da li je pokrenut izvršni postupak i da to se obaveštava na oglasnoj tabli Komore.
Zašto nemamo mogućnosti, vrlo često dostavljanja obaveštenja izvršnim dužnicima? Zato što dužnici vrlo često ne poštuju Zakon o prebivalištu, ne prijavljuju svoje adrese, već prijavljuju fiktivne adrese i zato ne postoji mogućnost ličnog uručenja i zato se koristi oglasna tabla. Ali, se ne koristi oglasna tabla Komore izvršitelja, koristi se oglasna tabla suda.
Kozmetičke izmene nisu pratile izmene i dopune ovog zakona, već suštinske izmene, upravo jedna od njih je i uvođenje elektronske oglasne table, upravo da nam se ne bi dešavalo kao što se dešava u praksi, da ovako izgleda oglasna tabla suda, na kojoj građani treba da se obaveste da li neko rešenje je donete i da li se odnosi na njih ili ne. Tako da će svakako transparentnost, vidljivost biti na ovaj način poboljšana.
Imali smo prilike da čujemo u prethodnoj diskusiji da li dugovi iz komunalnih potraživanja mogu da dostignu iznos od pet hiljada dinara, ne bih nešto govorila da nisam imala prilike da se uverim, da nisam imala prilike da vidim statistiku za koje iznose se vrši naplata potraživanja i kada je reč o Beogradu, vrlo često za potraživanja infostana imate dugove i koji iznose i do milion dinara. To možete vrlo lako da proverite, možete se obratiti infostanu da vam kažu da li postoje takvi dužnici. Vrlo često to nisu siromašna lica, vrlo često to su javne ličnosti, vrlo često lica koja luksuzno žive, a svoje obaveze ne namiruju. Onda postavljam pitanje, da li treba i njih da izuzmemo iz postupka izvršenja i da im omogućimo da i dalje duguju tako velike iznose, a imaju mogućnost te iste dugove da plate?