Poštovani predsedavajući, moram da se složim da nikada više zamena teza nego tokom ove rasprave, ali drago mi je da polemišemo i da svako iznosi svoj stav.
Samo da se osvrnem na prethodne govornike. Ni jednog momenta nisam rekla da ćemo doneti novi zakon. Čvrsto stojim iza ovog predloga izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju i verujem da ćemo dobiti jedan kvalitetan tekst koji će otkloniti sve nedoumice.
Takođe, nigde ne stoji da smo dali u obrazloženju da zbog zloupotreba izvršitelja menjamo zakon, jer samim tim nije, prvo, istina. Jedina zloupotreba koja se pominje je zloupotreba prilikom prodaje javne nepokretnosti, ali ne govorimo o zloupotrebama izvršitelja, već zloupotrebama od strane učesnika koje u toku same prodaje nastanu. Mislim da smo prvo ministarstvo, prvi državni organ koji uopšte govori o zloupotrebama prilikom prodaje nepokretnosti i verujte da zbog toga nismo dobili pohvale od mnogih zato što ćemo uvođenjem elektronske javne prodaje stati na žulj onima koji su upravo činili te zloupotrebe u prethodnim godinama. To nije samo kada javni izvršitelj vrši prodaju. To se dešavalo kada je javnu prodaju vršio sud.
Podsetiću vas da je do 1. jula 2016. godine uglavnom prodaja nepokretnosti išla preko suda. Upravo je sud bio taj koji je prodavao nepokretnosti u vrednosti od 30% procenjenih vrednosti. Imate veliki broj predmeta gde su upravo zaposleni u sudovima te nepokretnosti kupovali, a da ne govorim o prodaji automobila gde su takođe zaposleni učestvovali u kupovinama, tako da se zloupotrebe koje su se javljale prilikom javnih prodaja ne vezuju samo za rad javnih izvršitelja.
Oni imaju isključivu nadležnost kada je reč o izvršenju od 1. jula 2016. godine, ali do tada sudovi su postupali i još uvek ima predmeta u kojima sudovima i dalje postupaju. To nije mali broj predmeta. To su svi oni predmeti gde se poverioci 2016. godine nisu izjasnili da predmeti pređu kod javnih izvršitelja, tako da sve ono o čemu govorite istovremeno se odnosi i na postupanje suda i na postupanje javnih izvršitelja.
Imali smo prilike da slušamo nekoliko puta kada je, recimo, 2017. godine bilo 3.770 prodatih stambenih jedinica. Bilo je možda 3.700 nepokretnosti, ali kada je reč o nepokretnostima, to nisu uvek stambene jedinice i nije samo reč o dužniku koji ima jedan stan. Bio je veliki broj prodaja hotela. Mogu samo za Beograd da kažem da je putem izvršenja bilo na prodaji tri hotela. Mogu biti poslovni prostori, mogu biti poljoprivredna imanja, tako da nemojte da zamajavamo građane o tome šta se radi.
Kada se prodaju stambene jedinice, uglavnom je reč o onim nepokretnostima koje imaju hipoteku, gde se sam dužnik saglasio da, ukoliko ne isplati dug na vreme, ta nepokretnost koju je dao za obezbeđenje može da bude prodata. Vrlo je mali broj nepokretnosti koje su se prodavale zbog malih dugovanja ili zbog dugovanja koja proističu iz komunalnog potraživanja. Kada pričamo o prodaji stambenih nepokretnosti putem javne rasprave, treba baratati činjenicama, treba baratati konkretnim predmetima i da li je bilo povrede nesrazmere kod izvršitelja, mogu vam dati veliki broj predmeta gde je bilo povrede nesrazmere prilikom prodaje od strane sudova.
Nije to način da ukidanjem javnih izvršitelja i vraćanjem nadležnosti sudovima mislimo da ćemo postići efikasniji sistem. Sudovi su se pokazali kao neefikasni. Upravo zahvaljujući njihovom efikasnom radu došli smo u situaciju 2011. godine da imamo preko dva miliona izvršnih predmeta. Upravo zahvaljujući takvom njihovom efikasnom radu još uvek imamo blizu 700.000 nerešenih izvršnih predmeta koje sudovi, šta god da uradite, apsolutno nikada neće završiti.
Na kraju, kad pričamo o naknadama za rad javnih izvršitelja, moram da vas podsetim da smo 2016. godine menjali izvršiteljsku tarifu koja je smanjena u odnosu na onu koja se primenjivala od 2011. godine, i to je drastično smanjena. Kako je smanjena? Tako što su limitirani iznosi koje izvršitelj može da dobije kao nagradu, za razliku od prethodnog perioda gde tog limita nije bilo i zavisio je od iznosa potraživanja koje je naplatio. Takođe, veliki deo drugih troškova smo ukinuli, ali sam najavila da će i tokom naredne nedelje, verovatno, biti nova javna izvršiteljska tarifa koja će biti znatno smanjena.
Kada govorite o sudu, moram da podsetim da nije besplatno sprovođenje izvršenja pred sudom. Plaća se neka sudska taksa. Ta sudska taksa apsolutno nije mala, što znači da troškovi dužnika u sudskom postupku nisu mali. Samo na ime naplate takse za podnošenje predloga za izvršenje i za donošenje odluke možete doći do iznosa od 500.000 dinara. To svako može da vam potvrdi ako je advokat, ako postupa u privrednim sporovima, tako da izvršenje pred sudom nije besplatno.
Druga je stvar da li su sudovi naplaćivali sudske takse i zašto smo došli u situaciju da imamo nekoliko milijardi nenaplaćenih sudskih taksi - zato što sudovi nisu bili ažurni, a samim tim su sebi uskraćivali povećanje sredstava koja treba da poboljšaju njihov materijalni položaj.
Tako da sprovođenje izvršenja za dužnika nikad nije besplatno. Troškovi uvek padaju na njegov teret, pitanje je samo koliko ćete imati radnji u toku sprovođenja izvršenja, da li će u toku sprovođenja izvršenja dobrovoljno da plate ili će čekati da se više sredstava određuje u toku postupka, da li je potrebno sprovoditi veštačenje. To su sve troškovi koji, bez obzira ko ih sprovodi, padaju na teret dužnika.
Da li su oni veliki, zavisi svakako od visine potraživanja, ali postoje odgovarajući limiti i ponovo najavljujem, prvi put, biće drastično smanjena izvršiteljska tarifa. Još jednom, vrlo često se pozivate na zakone koji su važili do 2011. godine, ali ovo je predlog koji prvi put smanjuje limite opterećenja i na plate i na penzije. Uvek je bilo ograničenje do dve trećine, na penzije do jedne polovine. Sada prvi put dolazi ograničenje plate do jedne polovine i penzije do jedne trećine.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Dobro, ali biće smanjena, svakako.
Ja se nadam da, iako imamo različitu diskusiju od strane poslanika, da će ipak ovaj predlog zakona biti usvojen i da će ti limiti biti smanjeni vrlo brzo. Zahvaljujem.