Dame i gospodo narodni poslanici moje pitanje se odnosi na, verovatno na Ministarstvo kulture i informisanja.
Dakle, opšte poznato da je RTV Srbije javni servis, i mislim da na naš zahtev mora da nam dostavi informacije. Do sada sam na skupštinskim zasedanjima više puta to ponavljao, ali to nije bilo u obliku pitanja. Zato ovog puta postavljam pitanje, tražim da nam Javni servis odgovori po pitanju sportskih prava, Javni servis i REM.
Opšte je poznato poslanicima da po Zakonu o elektronskim medijima najvažnije događaje, a tu spadaju sportski događaji, olimpijske igre, svetska prvenstva, evropska prvenstva u fudbalu, košarci, kvalifikacije za evropska i svetska prvenstva, da to spada u najvažnije događaje čiju listu sastavlja REM.
Najvažnije događaje mogu da prenose televizijski kanali, elektronski mediji koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i imaju slobodan pristup, dakle, da nisu samo u kablu već da se može prenosima može pristupiti daljinskim upravljačem na repetitore. Dakle, moraju mediji prenose najvažnije događaje moraju da pokriju celo tržište Republike Srbije i da gledaoci mogu da biraju da li će to da rade na satelitskom kanalu, odnosno kablovskom kanalu ili putem slobodnog pristupa predajniku. To se poodavno ne dešava.
Zato ja pitam, imajući u vidu činjenicu da sportska prava kupuju televizijski kanali koje to pravo nemaju, pa se postavlja sumnja – zašto sportska prava ne kupuje Nacionalni servis od organizatora sportskih događaja, FIFA, UEFA, raznih međunarodnih sportskih saveza itd?
Zašto oni to ne kupuju kada imaju pravo da prenose najvažnije događaje? Zašto to onda, drugo pitanje koje sami sebi postavljamo, zašto to onda pravo kupuju, sportsko pravo kupuju oni koji nemaju pravo da to emituju, koji ne pokrivaju celo tržište Republike Srbije i gde nema izbora o slobodnom pristupu?
Zašto to pravo kupuju oni koji nemaju pravo da emituju, a oni koji imaju pravo, to pravo ne koriste? Zato sam došao do zaključka i postavljam pitanje, da li RTS sportska prava kupuje direktno u zadnjih pet godina, kupuje direktno od sportskih organizacija tih sportskih primedbi, FIFA, UEFA ili kupuje od nekog drugog, odnosno da odgovore, od koga su u poslednjih pet godina ta prava na emitovanje sportskih priredbi najvažnijih događaja kupovali? Da li su kupovali direktno ili su kupovali od preprodavaca?
Takođe, sa posebnom pažnjom da mi se odgovori, da li su sportska prava kupovali od Đilasa i Šolaka, odnosno od „Junajted grupe“, „Junajted medije“, SBB i drugih, „Dajrekt medije“ i drugih povezanih, „Adri njuz“ i drugih povezanih pravnih lica sa Đilasom i Šolakom? Da li je Nacionalni servis kojom slučajnošću kupovao ta sportska prava od onih koji nemaju prava da emituju to, a kupuju da bi preprodavali? Da li je to tačno, ukoliko su kupovali sportska prava od SBB, „Junajted grupe“ i „Junajted medije“ i drugih pravnih lica povezanih sa Đilasom i Šolakom, za koji novac su to učinili?
Takođe da se proveri koliko je u toj preprodaji bila zarada SBB, „Junajted grupe“, „Junajted medija“, ponovo da podsetim, oni koji nisu imali prava da prenose najvažnije sportske događaje, a ta prava su kupili da bi ih preprodavali? Da li je to bio fingirani namešteni posao između „žutog Bujketa“, REM, i Đilasa, Šolaka i sa njima međusobno povezanih pravnih lica? Hvala.
