Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 73 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da postavim dva pitanja, odnosno na dve adrese. Jedno je pitanje koje upućujem na molbu malih akcionara A.D. „Luka Novi Sad“, gde tražim odgovor od ministra privrede i premijerke u vezi zahteva malih akcionara da se pokrene preispitivanje postupka vraćanja vlasničkog prava nepravilno oduzetih akcija manjinskim akcionarima u preduzeću A.D. „Luka Novi Sad“.

Ja sam, podsetiću vas, već u dva navrata postavljala pitanje u vezi privatizacije „Luke Novi Sad“, a u ime malih akcionara koji su se obraćali nama sa zahtevom da im se pomogne u njihovom postupku, jer, kao što znamo, preduzeće 2Luka Novi Sad“ bilo je profitabilno i, pored toga, ono je privatizovano u maju 2019. godine, pri čemu je većinski vlasnik postala kompanija „Port of Dubai“ iz UAE sa 99,4% udela kapitala ovog preduzeća, a preostalih 0,6% namenjeno je manjinskim akcionarima.

Manjinski akcionari su u više navrata tražili od nadležnih da im se odobri pravo upisa u evidenciju za sticanje besplatnih akcija, kao i sticanje nadoknada predviđenih Zakonom o privrednim društvima kako bi zaštitili interese i stečena prava manjinskih akcionara.

Postavljam pitanje - po kojim kriterijumima je sprovedena privatizacija preduzeća A.D. „Luka Novi Sad“? Drugo pitanje - da li će i kada će mali akcionari biti upisani u evidenciju radi sticanja prava na akcije bez naknade, kako bi konačno stekli pravo na sopstvene akcije?

Ovih dana smo svedoci takođe da sada već bivši direktor „Luke Novi Sad“ i funkcioner SNS Aleksandar Milovančev sebi i pojedinim zaposlenima je podelio bonuse od 97 miliona dinara, što je oko 803 hiljade evra za period od tri meseca.

Ovaj potez je povukao kada je bilo izvesno da će luka biti prodata kompaniji iz Dubaija. Zbog toga je smenjen sa mesta direktora, ali da li će za ovaj potez odgovarati samo stranački, svojoj stranci, SNS, ili i pred zakonom, pogotovo ako se zna da je već za neke malverzacije vezane za tendere u Institutu u Sremskoj Kamenici već bio kažnjavan?

U isto vreme mali akcionari bezuspešno, nažalost, godinama biju bitku da dobiju bar mrvice iz ove privatizacije. Ovaj zahtev, inače, oni su uputili i premijerki i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu saobraćaja. Naime, kada će početi sadnja drveća pored autoputa i puteva prvog i drugog reda? Još 2015. godine tadašnji premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić je obećao, kada su bili oni veliki smetovi, ja ću vas podsetiti kakva je to nesreća bila, da će se podići vetrozaštitni pojasevi, a svedoci smo, pre svega mi u Vojvodini, da do danas nije zasađeno skoro ništa uz puteve. Naprotiv, na mnogim deonicama puteva je posečeno i ono što je postojalo.

Pričamo svi o klimatskim promenama. U postupku je priprema zakona o klimatskim promenama, zaričemo se da ćemo poštovati taj zakon, a nažalost, evo, u praksi smo svedoci da se na tom planu ne radi ništa i pre svega na ublažavanju klimatskih promena. Sadnja stabala pored puteva i pošumljavanje je jedna od mera koja to može da ublaži, a na tome se nažalost do sada ništa nije radilo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Hteo bih da, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, uputim poslaničko pitanje gospođi Ani Brnabić.

Svedoci smo da u proteklom periodu u Srbiji traje kampanja određenih nevladinih organizacija, određenih političkih stranaka i medija kako bi se što više promovisala ideja, to jest afirmisao nekakav genocid u Srebrenici.

Dakle, nevladin sektor, koji je obilno finansiran iz budžeta Republike Srbije, ima samo jedan zadatak u Srbiji, a to je da okrivi Republiku Srbiju i srpski narod za takozvani, to jest izmišljeni genocid u Srebrenici.

Prvo što bi trebala Vlada Republike Srbije da uradi jeste da zauzme mnogo čvršći stav i da pokuša da se obračuna sa tim pokušajima. Dakle, srpski narod nije genocidan, u Srebrenici se nije desio genocid, niko u Srbiji ne negira zločine, ali u situaciji kada Republika Srbija finansira sve te organizacije da bi one posle širili priču o nekakvom genocidu.

Ako Vlada Republike Srbije, to jest potpun je konsenzus u društvu, uglavnom, i u vlasti i u opoziciji, da genocida u Srebrenici nije bilo, da se mi borimo protiv toga da se Srbima pripiše da genocidnost, a sada se još pojavila ideja nedavno da je Srebrenica najveći zločin posle Drugog svetskog rata na svetu. Dakle, do te mere te izmišljotine idu. Šta će uraditi Vlada Srbije po tom pitanju?

Kao što znate, SRS je predložila izmene krivičnog zakonika, gde bi ko god poziva na to da se u Srebrenici desio genocid, da je Republika Srbija izvršila genocid i da su Srbi genocidan narod, bio krivično kažnjavan kaznama zatvora, da Republika Srbija, da država pokaže odlučnost u borbi proti nametanja žiga genocidnosti našem narodu.

Svi ti mediji koji u tome učestvuju su isto tako finansirani iz inostranstva, a posredno su finansirani kroz te nevladine organizacije koje se u njihovom medijskom prostoru oglašavaju. Neki od tih medija su finansirani od strane Vlade takozvanog Kosova i objavljuju njihove oglase u izdanjima koji izlaze u Srbiji.

Koliko god mi mogli da zamerimo nešto nekim privatnim medijima, tu je bilo reči prošle nedelje u Narodnoj skupštini, svakako ko finansira, to jest putevi novca govore nam i kakva će biti uređivačka politika svakog medija, ali ono što je ovde sada problematično u Srbiji jeste RTS.

Dakle, RTS ima Upravni odbor samozvanih eksperata koji su tamo izabrani samo zato što su lepi i pametni, ne zato što ih je bilo ko tamo delegirao, kao što bi to valjda trebalo Narodna skupština da radi i čini mi se 80 miliona evra iz budžeta, pored pretplate, svake godine ima RTS da bi RTS ne samo jednom, dakle, nije prvi put, redovno u svojim informativnim i drugim programima objavljuje kartu Srbije bez Kosova. Dakle, karta Srbije bez teritorije AP Kosovo i Metohija. To radi RTS.

Dakle, to nije šiptarska televizija, ne hrvatska televizija, ne Federalna televizija u BiH, već RTS. Šta će se učini po tom pitanju? Kada ćemo konačno otvoriti pitanje RTS i to kako treba da izgleda nacionalna državna televizija i kako treba da bude uređena, a ne da dopuštamo da nacionalna televizija objavljuje i pokušava valjda da nam stavi do znanja kako je to normalno, mapu Srbije bez Kosova. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolegine Ivković.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici moje pitanje se odnosi na, verovatno na Ministarstvo kulture i informisanja.

Dakle, opšte poznato da je RTV Srbije javni servis, i mislim da na naš zahtev mora da nam dostavi informacije. Do sada sam na skupštinskim zasedanjima više puta to ponavljao, ali to nije bilo u obliku pitanja. Zato ovog puta postavljam pitanje, tražim da nam Javni servis odgovori po pitanju sportskih prava, Javni servis i REM.

Opšte je poznato poslanicima da po Zakonu o elektronskim medijima najvažnije događaje, a tu spadaju sportski događaji, olimpijske igre, svetska prvenstva, evropska prvenstva u fudbalu, košarci, kvalifikacije za evropska i svetska prvenstva, da to spada u najvažnije događaje čiju listu sastavlja REM.

Najvažnije događaje mogu da prenose televizijski kanali, elektronski mediji koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i imaju slobodan pristup, dakle, da nisu samo u kablu već da se može prenosima može pristupiti daljinskim upravljačem na repetitore. Dakle, moraju mediji prenose najvažnije događaje moraju da pokriju celo tržište Republike Srbije i da gledaoci mogu da biraju da li će to da rade na satelitskom kanalu, odnosno kablovskom kanalu ili putem slobodnog pristupa predajniku. To se poodavno ne dešava.

Zato ja pitam, imajući u vidu činjenicu da sportska prava kupuju televizijski kanali koje to pravo nemaju, pa se postavlja sumnja – zašto sportska prava ne kupuje Nacionalni servis od organizatora sportskih događaja, FIFA, UEFA, raznih međunarodnih sportskih saveza itd?

Zašto oni to ne kupuju kada imaju pravo da prenose najvažnije događaje? Zašto to onda, drugo pitanje koje sami sebi postavljamo, zašto to onda pravo kupuju, sportsko pravo kupuju oni koji nemaju pravo da to emituju, koji ne pokrivaju celo tržište Republike Srbije i gde nema izbora o slobodnom pristupu?

Zašto to pravo kupuju oni koji nemaju pravo da emituju, a oni koji imaju pravo, to pravo ne koriste? Zato sam došao do zaključka i postavljam pitanje, da li RTS sportska prava kupuje direktno u zadnjih pet godina, kupuje direktno od sportskih organizacija tih sportskih primedbi, FIFA, UEFA ili kupuje od nekog drugog, odnosno da odgovore, od koga su u poslednjih pet godina ta prava na emitovanje sportskih priredbi najvažnijih događaja kupovali? Da li su kupovali direktno ili su kupovali od preprodavaca?

Takođe, sa posebnom pažnjom da mi se odgovori, da li su sportska prava kupovali od Đilasa i Šolaka, odnosno od „Junajted grupe“, „Junajted medije“, SBB i drugih, „Dajrekt medije“ i drugih povezanih, „Adri njuz“ i drugih povezanih pravnih lica sa Đilasom i Šolakom? Da li je Nacionalni servis kojom slučajnošću kupovao ta sportska prava od onih koji nemaju prava da emituju to, a kupuju da bi preprodavali? Da li je to tačno, ukoliko su kupovali sportska prava od SBB, „Junajted grupe“ i „Junajted medije“ i drugih pravnih lica povezanih sa Đilasom i Šolakom, za koji novac su to učinili?

Takođe da se proveri koliko je u toj preprodaji bila zarada SBB, „Junajted grupe“, „Junajted medija“, ponovo da podsetim, oni koji nisu imali prava da prenose najvažnije sportske događaje, a ta prava su kupili da bi ih preprodavali? Da li je to bio fingirani namešteni posao između „žutog Bujketa“, REM, i Đilasa, Šolaka i sa njima međusobno povezanih pravnih lica? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić. Izvolite, koleginice Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i tražim objašnjenje u ime građana opštine Ub i u ime rukovodstva opštine Ub, a u vezi sa situacijom sa kojom se suočavamo u prethodnih godinu dana.

Naime, u maju mesecu prošle godine opština Ub biva obaveštena od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine da je nosilac projekta „Ekotane“ d.o.o. Beograd, podneo pomenutom ministarstvu zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za skladištenje i proces solidifikacije i inertizacije zauljenih materija i obrade zauljenih voda na katastarskoj parceli broj 523 KO Ub, sa uputstvom da se može izvršiti uvid u priloženoj dokumentaciji od strane nosioca projekta i napomenom da se može i dati mišljenje kada se obavi uvid i to u roku od 15 dana.

Od tog momenta javila se zabrinutost lokalnog rukovodstva, a i kod građana koji su čuli da će se nešto dešavati na parceli u blizini u kojoj oni žive. Interesantno je ovde pomenuti da zahtev kojim se nosilac projekta obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine predstavlja već drugu fazu u postupku procene uticaja na životnu sredinu.

Ključno je to kako opština Ub, kao zainteresovana strana, nije obaveštena o prvoj fazi, a koja podrazumeva odlučivanje o potrebi procene uticaja, izražavajući pre svega brigu o svojim građanima, o životnoj sredini, izražavajući nezadovoljstvo zbog ovakvog načina rada, predsednik opštine Ub, gospodin Darko Glišić, iznosi mišljenje, odnosno obaveštava pisanim putem ministarstvo u kome se između ostalih činjenica i argumenata navodi sledeće, da od strane nosioca projekta predmetna lokacija, odnosno parcela nije razmatrana u skladu sa važećim generalnim planom Ub 2025, da nisu pribavljena mišljenja i neophodna dokumentacija od strane nadležnih institucija. Na primer, vodni uslovi, jer se predmetna lokacija nalazi u blizini reke Ub.

Ono što je najviše zasmetalo, što je grubo kršenje zakona, kako je uopšte moguće ući u razmatranje realizacije projekta postrojenja za tretman opasnog otpada kada se na samo 50 metara od parcele nalaze kuće gde stanovništvo živi, porodični stambeni objekti? Radi se o gusto naseljenom mestu romskom populacijom.

Ubrzo smo došli do saznanja da su se građani iz okoline već obratili Vladi Republike Srbije i ministarstvu, gde su ovo izneli kao veliki problem, što zaista i jeste.

Sada sledi jako zanimljiv deo. Opština Ub podneskom od 4. jula 2018. godine biva obaveštena da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo rešenje kojim se određuje obim i sadržaj studija o proceni uticaja nosioca projekta i ponovo to prateće obaveštenje, možete izvršiti uvid u dokumentaciju na sajtu ministarstva i u prostorima ministarstva, ali, na sajtu ministarstva se nije nalazilo nikakvo rešenje. Reagujući na ta takve navode i utvrdivši da rešenja nema, opština Ub je odmah uputila dopis ministarstvu da hitno zahteva da se dostavi to izrađeno rešenje. To je bilo 18. jula. Da bi ministarstvo 30. jula obavestilo opštinu Ub kako je greškom poslato obaveštenje u lokalnu samoupravu i da zapravo nije doneto nikakvo rešenje. Ali, ubrzo, u avgustu mesecu, nakon 10-ak dana, u opštinu ponovo stiže obaveštenje - ipak je izrađeno rešenje za nosioca projekta, postavljeno na sajtu ministarstva i zaista se našlo na sajtu ministarstva. Naravno, opština je uvažavajući interese svojih građana i želeći zdravu životnu sredinu, imajući u vidu važeće propise, odmah uložila žalbu.

Dakle, suština je u tome da ni građani, ni rukovodstvo opštine Ub, nisu bili obavešteni o svemu ovome, da je ministarstvo izdalo rešenje da se sprovodi odgovarajuća procedura, bez javnog uvida zainteresovane strane i da se na terenu već izvode određene aktivnosti u realizaciji ovog projekta, na šta građani burno reaguju, izražavajući nezadovoljstvo na društvenim mrežama, izražavajući nezadovoljstvo dolazeći u zgradu opštinske uprave i govoreći da lokalno rukovodstvo podržava ovakav princip rada, što uopšte nije tačno.

Moj zahtev je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine da objašnjenje kako je moguće da se ovakav jedan projekat, tretman opasnog otpada, uopšte uzme u razmatranje u okolnostima koje sam navela, pre svega, porodični stambeni objekti, i da istaknem da rukovodstvo opštine Ub ovakve principe rada apsolutno ne podržava, da je politika vlasti koja sprovodi program SNS zaista bolji standard života naših građana, bolji kvalitet života naših građana.

Građani na Ubu su svedoci da to jeste tako. Mi imamo sve veći broj izgrađenih kilometara puteva, mi uskoro imamo izlaz na auto-put, uskoro imamo završetak izgradnje novog vrtića, imamo izgrađene nove škole, sve je veći broj zaposlenih, što se vidi i po prihodima od poreza na plate u budžetu lokalnom. Evo, trenutno se vrši proširenje doma zdravlja. Dakle, sveobuhvatni rad na poboljšanju kvaliteta života naših građana.

Ovakvim postupcima mi želimo da zaštitimo naše građane i ovom prilikom pozivam ministarstvo da još jednom razmotri predmet nosioca projekta "Ekotane" d.o.o Beograd, da sagleda činjenično stanje i da sprovede mere u skladu sa zakonom. Hvala.