Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Petnaesto vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/190-19

4. dan rada

25.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

POSLANIČKO PITANJE

...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Nije da smo baš hteli da idemo hronološki, ali tako je jednostavno ispalo. Drugo pitanje Stranke moderne Srbije, se odnosi upravo na Poglavlje 31. Poglavlje 31. ima jednu dozu koja unosi jedan osećaj odbojnosti u delu naših građana u Srbiji. To se zove usklađivanje, zajednička, spoljna i bezbedonosna politika.

Mi ćemo to morati uraditi u nekom momentu, a taj momenat se približava, barem se ja nadam da je tako, da nije to momenat koji nam beskonačno ide i da ga nećemo dočekati u nekim poznijim godinama života što ne bi bilo dobro za razvoj ove zemlje.

Dakle, u 2017. godini mi smo imali usklađenost od 53% sa spoljnom politikom EU. Paradoksalno, čak i pre što smo otpočeli pregovore, ta usklađenost je bila na sličnom nivou i to je nešto što nas čeka, da se moramo uskladiti. Mislim da nije poenta da godinama to izbegavamo jer to kasnije može izazvati posledice koje mogu biti neugodne.

Ja mogu razumeti zbog tradicionalnih odnosa i pogotovo zbog nekih savezništava koja su nam koristili da mi imamo različite stavove, recimo kada je u pitanju odnos sa Ruskom Federacijom, ali mi je jako teško razumeti različite odnose po pitanju zemalja koje nama nisu bitne u spoljnopolitičkom smislu, npr. kao što je Venecuela ili kao što je nekoliko puta bilo podržavanje Irana kontra politici EU

Dakle, postoji jedna doza zabrinutosti u stranci Moderne Srbije, da mi težeći da imamo što više oslonaca ne izgubimo onaj oslonac za koga su glasale naše firme i naši građani svojim novčanicima kada smo odabrali da nam 80% trgovinskih tokova, kapitala bude sa zemljama Evropske Unije.

ODGOVORI

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Da ne ostane da smo ostali dužni odgovora na nekoliko pitanja, pre svega pitanje je vezano za ovo što se naziva omča.
Dakle, ljudi moraju da razumeju da se vode operativne obrade i kada država, a naravno da ima uvek onih koji žele da naškode interesima svoje države i da štite svoje interese i nije njima, tim određenim stranim službama i silama, nije njima u najboljem interesu naš nacionalni interes već njihovi.
Kada se ti interesi ne poklope, naravno da postoji delovanje tih sila da ostvare svoje interese. Dokle će ići zavisi od mnogo faktora. Nismo imali samo jednom, javnost je o tome upoznata, imali smo hapšenje u ovoj zemlji stranih državljana kod kojih je pronađeno oružje, koji su ovde bili očigledno sa oružjem koje je brušeno, na kome nema serijskih brojeva i nisu sigurno dolazili u našu zemlju da se interesuju o GMO ili kako će najbolje da investiraju, nego su dolazili da počine neko teško krivično delo.
Ono što javnost mora da zna, o tome tužilaštva i bezbednosne službe vode računa, ne može se izlaziti u javnost ni sa preliminarnim rezultatima, ali ni sa rezultatima istrage koje su u toku, prosto tu postoje razlika, ljudi ne razumeju. Mi kada govorimo o istragama, mi govorimo o istragama koje su tužilački završene, koje imaju početak i kraj, gde su dokazi obezbeđeni i gde se ide u sledeću fazu krivičnog postupka.
Dok je to u istražnoj fazi, ne možete govoriti - e, da radimo ovo, ili ne radimo ovo, najbolje da obavestimo sve one koji su pod merama obrade državnih organa vezanih za potencijalni terorizam ili organizovani kriminal, da mi sagledamo vaš kriminal. Naravno da to ne možemo da uradimo.
Dakle, ono što jeste dobro, to je da bezbednosni aparat dobro funkcioniše, da Republika Srbija ima službe koje mogu da izađu na kraj sa organizovanim kriminalom, sa potencijalnim terorizmom i sa onima koji hoće da ugroze našu sigurnost.
Zahvaljujući tome, i naravno, pre svega ekonomskoj stabilnosti zemlje mi imamo mir u našoj zemlji, mi u našoj zemlji imamo stabilnost, imamo mogućnost da naša zemlja napreduje.
Hoću samo da kažem ljudima da imaju poverenje, da će državni organi svaku stvar istražiti do kraja i da će na kraju građani imati informaciju šta se dešavalo i kako se dešavalo.
Što se tiče drugog pitanja gospodina Vukadinovića, znate teško je uvek komentarisati izmišljene afere jer vi možete da ih fabrikujete na dnevnom nivou i onda očekujete da to neko komentariše. Ja razumem da vam se ne sviđam ja, ne sviđa vam se moj fakultet, ne sviđa vam se studijski program, ne sviđa vam se profesor sa fakulteta, džaba izađe i akademik Rakić kaže – da, od tada u skladu sa svim zakonima urađeno je sve u skladu sa zakonom.
Fakultet uradi najviše što je mogao. Otvori svoje arhive, pokaže vam svu dokumentaciju, dakle ne Indeks, nego vam pokaže zapisnike sa položenih ispita, prijave ispita i sve ostalo, ali to, naravno, nikada neće biti dovoljno. Zašto? Zato što onda bolje je da se govori o tome, nego da se govori o lopovluku i pljački. Ne može da se govori o Đilasovom novcu. Da se ne bi govorilo o Đilasovom novcu, kada pomenete Češku dobijete jednu aferu, kada pomenete nešto drugo dobićete drugu aferu.
Samo da se ne govori o tome i to je tema koja je prethodno nastala. Nije ova tema nastala juče, to je tema koja je nastala o kojoj se ne govori već godinama, o kojoj ne sme da se govori godina, ne sme da se govori o odnosima između RTS i Đilasovih kompanija. Prosto, ne sme da se govori o tome. Zašto? Pa, zato što je bilo sve regularno i čisto. Nije, nego da vidimo kako je to RTS, kome, po kojim uslovima davao te ugovore, da vidimo da li je to bilo u skladu sa zakonom, da vidimo kako je to i ko odlučio da ovima da ogromne milione evra, kao što je bilo 30 miliona evra u saradnji samo sa Telekomom.
Razumem zašto pokušavaju da pobegnu, a da se o tome ne govori, neće da govore o pljačkaškim privatizacijama. Neće da govore o tome kako da dođe do praćenja šestomesečne bebe. Znate, kad dođe do teme, svi beže, evo i ovaj heroj što neće da se javi, taj što je pratio bebu, sad se zabio u neku mišiju rupu, ne sme da mrdne, ne sme nos da promoli, ne znamo ni ko je, naći ćemo i ko je taj, ko je heroj koji se odlučio da prati šestomesečnu bebu. E, to je skandalozno.
Izvinite, da prate vašu šestomesečnu bebu, svako od vas u ovoj sali bio bi šokiran, osećao bi se uplašeno, osećao bi se užasno grozno, užasno bi se osećao u ovoj zemlji, u svakoj zemlji. Ali, nekima je to dozvoljeno i to rade sa sladostrašćem, izmišljaju stvari, fabrikuju ih, imaju fabriku za proizvodnju, svaki dan nešto novo. Opet da se ne govori o novcu, o onome što se dešavalo, kako su isisavane pare iz zemlje, jer u to vreme, 400.000 ljudi je ostalo bez posla, u to vreme su se zatvarale fabrike, nije bilo novih radnih mesta, tad se na satu merilo koliko smo gubili poslove na sat.
Razumem da to ne razume ovaj Obradović, on je i sa azbukom imao problem, on je stigao do „č“, tu je stao, ali ja razumem da ovi koji su ozbiljniji u tome, koji fabrikuju sve ovo, oni to rade upravo iz razloga da se ne bi pričalo o ovim temama, da se ne bi govorilo o tome kako je neko od toga da je prijavljivao, da je postao milijarder u Češkoj, doneo 74.000 evra iz Češke i onda postao multimilioner u Srbiji za vreme vršenja vlasti i za vreme dok je njegova stranka sve vreme bila na vlasti.
Nema odgovora na to pitanje, ne sme da se pokrene kao tema jer bi oni da se vrate na vlast. Oni bi da se vrate na vlast, ali ne da se vrate na vlast da bi nešto dobro uradili, jer to nisu uradili ni kad su bili na vlasti. Meni je stvarno smešno kada neko u čije vreme je minimalna plata u Srbiji bila toliko niska, da je bila skandalozna, da je prosečna plata bila 320 evra, minimalna plata, ukoliko se dobro sećam 159 evra. I, onda, ti ljudi kažu – Nedovoljno je sada. Sad nije dobro. Nije dobra prosečna plata od 462, 465, 467 evra, koja raste i, Bogu hvala, dobrim radom i predsednika Vlade imaćemo priliku da ponovo povećamo i plate i penzije. Nije dobro skoro 500 evra, ali bilo je dobro naših 300 evra - to vam kažem iz razloga što bilo ko u Srbiji, čini mi se, nema iluziju da kad bi se oni vratili na vlast da bi to nešto bilo dobro po građane, oni se na vlast vraćaju zbog sebe, zbog svoje kase i da ako bi mogli Miška ponovo vrate u igru, to bi bilo super.

Ivica Dačić

Ja sam se malopre javio povodom ovog pitanja koje se odnosi na Poglavlje 31 - usklađivanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Republike Srbije sa politikom EU.
Tačno je da iz godinu u godinu je različit procenat naše usklađenosti. Trenutno je ta usklađenost oko 62%, 63%. Međutim, to je pitanje na koje se ne može odgovarati statistički i procentualno, jer mi treba da budemo načisto sa jednom stvari. Jeste da smo mi postavili kao svoj strateški cilj članstvo u EU, ali imamo mi i druge strateške ciljeve čije ostvarenje ne možemo da ugrozimo time što bismo se pridruživali nekim stavovima, deklaracijama, rezolucijama i osudama nekih zemalja koje nam pomažu u realizaciji naših nacionalnih i državnih interesa, tako da je to pitanje veoma kompleksno i to svi u EU znaju.
Ko je taj ko bi izvršio sopstveno političko samoubistvo, osim, naravno, dela opozicionih stranaka kod nas, ali govorim o međunarodnoj političkoj sceni? Govorim o tome kako vi sada možete da se obraćate Kini, Rusiji, Indiji, Indoneziji ili bilo kojoj drugoj zemlji za pomoć kada je reč o našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu, a da vi njima na prvoj političkoj krivini uvedete sankcije? To jednostavno nije moguće.
Kada je reč o Venecueli, Venecuela je jedna od zemalja koja je najsnažnije i najjače podržavala Srbiju i naš teritorijalni integritet. Gvaido je kontaktirao sa Pacolijem i Pacoli je priznao Gvaida. Nije valjda naš interes da u Venecueli na vlast dođu oni koji će priznati Kosovo? To, na kraju krajeva, nije naša stvar. Naša stvar nije da se mešamo u unutrašnje stvari Venecuele i drugih zemalja. Mi nikada nismo podržali Madura kao Madura, nego nismo podržali Gvaida kao predsednika koga nije izabrao narod. To je suština svega. Ne možete vi prihvatiti… Mi kao zemlja mi ne priznajemo vlade nekih zemalja, nego priznajemo države.
Uostalom, kada je reč o Iranu i tako dalje, Iran je glasao, kao što znate, protiv članstva Kosova u Interpolu. Mi ne možemo sada tek tako glasati protiv Irana. Bilo je to tako u vreme prethodnih vlasti, pa smo imali sa njima velike probleme u smislu glasanja.
Podsetiću da su naši nacionalni državni interesi zbir naših spoljnopolitičkih prioriteta. U vreme Tadića, Koštunica i ostalih procenat pridruživanja, iako nas na to niko nije terao, je bio veći od 90%.
Kažu da u nekim zemljama bivše Jugoslavije u službi u ministarstvima spoljnih poslova i u misijama pri UN ili EU gotovo da nisu potrebni diplomatski službenici tih zemalja, da sve što stigne na mejl ili na faks se automatski podrži. Mi, nažalost ili na sreću, nismo u toj situaciji zato što ne znamo šta će stići na mejl, odnosno faks i zato što mi nismo zemlja koja tako reaguje, već imamo svoje nacionalne i državne interese. Prema tome, ništa što je na našu štetu nećemo prihvatiti, a to znači da ćemo voditi računa o našim nacionalnim i državnim interesima.
Naše prijatelje ne možemo da osuđujemo. Uostalom, oni ne daju da se osude njihovi prijatelji, kao što su teroristi sa Kosova. Takođe, videli ste da je Pacoli juče rekao na nas se vrši strašan pritisak da mi prestanemo sa povlačenjem priznanja Kosova, da pustimo Kosovo da uđe u međunarodne organizacije, a oni su se ponovo prijavili za članstvo u Interpolu. Oni su se prijavili za članstvo u drugim međunarodnim organizacijama, u Svetskoj carinskoj organizaciji.
Juče je Pacoli objavio da je za Kosovo veliki dan, uspostavili su diplomatske odnose sa Antigvom i Barbudom, koja ih je inače priznala još pre dve-tri godine.
Znači, oni će da rade, a nama ne daju. Sa time je gotovo. Evo, ja upozoravam sve, sutra i preksutra će imati reakciju na to, mi nastavljamo našu borbu za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Šta to znači? Da mi gledamo sada kako će oni… Šta treba, da aplaudiramo da oni uđu u Interpol?
Zato će pred Nebojšom Stefanovićem i Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova biti velike aktivnosti u oktobru. U Čileu će biti ponovo konferencija Interpola, gde će oni ponovo da se kandiduju. Da li će biti na dnevnom redu ili ne, videćemo.
Kada je reč o Briselskom sporazumu, samo bih vas podsetio, ja sam potpisao. Briselski sporazum nigde ne definiše da Kosovo treba da bude član međunarodnih organizacija. Nije to definisao Briselski sporazum, to su definisali sporazumi pre Briselskog sporazuma koje je potpisao Borko Stefanović, a to je učešće Kosova u regionalnim inicijativama, organizacijama, ali i to na način kako je dogovoreno, a to znači sa zvezdicom i fusnotom.
Prema tome, svaki sadašnji pokušaj Kosova, odnosno odbijanje Kosova da pod tim znacima učestvuje u regionalnim forumima kazuje da je to tada njima bilo prihvatljivo, a danas više nije i da oni insistiraju na tome da toga ne bude.
Tako je bilo sada u Sarajevu. Nisu došli. Tamo je bila premijerka. Ja sam bio na tom ministarskom nivou, proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, iako je prva takva konferencija kada su oni ušli u ovaj proces održana u Albaniji pod istim tim uslovima, a ti uslovi danas više za njih nisu prihvatljivi. Ako nisu prihvatljivi, ni za nas nije prihvatljiv povratak na nešto o čemu se nismo dogovorili.
Znači, Briselski sporazum apsolutno ne obuhvata nikakvo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a naročito u onim međunarodnim. Reč je o inicijativama, čak i kada se Srbija saglašavala sa tim. Reč je o regionalnim inicijativama po kojima je potpisan sporazum i naveden čak spisak, a to je potpisao Borko Stefanović.
Kada je reč o UN, OEBS-u, Savetu Evrope, Interpolu, UNESKO-u i svemu ostalom, o tome ne postoji nikakav sporazum, nikakav dogovor. Oni stalno hoće da kažu – mi ćemo da ukinemo takse, a vi nas pustite u te organizacije. To ne dolazi u obzir, jer to su jednostrani akti koji ne smeju da budu razmatrani uopšte kao deo pregovaračkog procesa, tako da jeste dijalog u problemu, ali je dijalog blokiran pre svega zbog nerazumnih poteza Prištine.
Na samom kraju želim da… Predsednik Vučić je rekao da, mislim da je juče ili prekjuče bio na televiziji, gde je rekao da će pozvati Vladu Srbije, odnosno premijerku da pozovemo ODIR za izbore. Oni koji to ne prate, ODIR je specijalizovano telo, odnosno institucija OEBS-a, koja se bavi praćenjem izbora i ja na to nisam do sada video ni jednu reakciju od strane ovih stranaka koje su se do sada zalagale za stvaranje uslova za izlazak na izbore.
Znate, 1991. ili 1992. godine, kada se mnogi nisu ni rodili ovde, nažalost, ja jesam, je bio dijalog vlasti i opozicije. Maja i ja smo tada bili najmlađi, a sada smo već pred penzijom. Tada je Nikola Milošević, ugledni akademik, koga sam mnogo poštovao, učestvujući u ime Srpske liberalne stranke, rekao onako iskreno, ne vodeći računa kakve će to reakcije da izazove: „Ma, dobro bre…“. Mi smo pričali o različitim uslovima - koji izborni sistem, kako će to da se kontroliše i tako dalje, izborna komisija i onda je u jednom momentu rekao: „Ma, neću da pričam, bre. Ne postoje ti uslovi pod kojima ću ja da izađem na izbore.“ To je suština i politika ovde nekih stranaka.
Znači, ne postoje uslovi, ne postoje ti uslovi pod kojima će izaći na izbore zato što će videti koliko u stvari nemaju glasova. I to je velika razlika. Inače bi danas ovo što je gospodin Lončar malopre rekao, inače bi danas predstavnici tih stranaka sami, bez bilo kakve kritike, se ogradili od ovih pretnji i sramnih poruka koje idu ka predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, jer to nije politička borba i o tome zaista politički ne treba uopšte da razgovaramo.
Reakcija za to se zna, to je hapšenje i o tome nema šta da se vodi politička borba. Ja zaista pozivam one koji se time bave da se time stvarno bave. To nije politika.
(Nebojša Stefanović: Bave se.)
Pa, dobro, ako se bave da vidimo rezultate.
Hoću da vam kažem da zaista mislim da to prevazilazi sve oblike političke borbe, jer to nije politička borba i o tome ne treba uopšte da diskutujemo. Od toga treba da beže i da se ograđuju svi oni koji žele da se bave politikom.
Zukorlić je otišao, a želeo sam samo njemu još da dodam, dijaspora, oni ne razumeju o čemu se tu radi, nije dijaspora samo srpska dijaspora. Po zakonu, dijaspora su svi građani Srbije koji žive u inostranstvu. Tako da, postoje dve vrste konkursa za udruženja i za organizacije, mogu i udruženja i organizacije da se jave na konkurse zavisno od programa, ne mora da bude samo srpska dijaspora.
Ako je to dovoljno, mi smo spremni da, pošto to sada po nekoj reorganizaciji pripada mom ministarstvu, ali to je sasvim normalno da će i bošnjačka dijaspora, ukoliko smatra da je Srbija matična država, imati ravnopravan status kao i srpska.
Sutra dolazi na primer Nikaragva. Evo, sad ste me vratili ponovo na to. Ministar iz Nikaragve večeras dolazi, sutra imam sastanak sa njim. Nikaragva je glasala za nas. Nikaragva, protiv nje se sada daju, treba mi da se pridružimo osudi Nikaragve. Šta ćete da radimo? Razumete? To je nešto što svaka zemlja vodi računa o svojim interesima.
Oni da nemaju dvostruke aršine, sigurno ne bi priznali Kosovo, jer reč je o potpuno jednom aktu koji se ne može primeniti na druge zemlje, jer oni kažu da je to sui generis, znači da je to jedan posebni pojedinačni akt.
Ovde oni zbog svojih interesa priznaju Kosovo, a mi sada treba da povlačimo poteze koji će nama naneti političku štetu. Ja se izvinjavam, ali bez obzira na EU, EU je cilj strateški, ali je i dovoljno strateški da je daleko, a ovo nam je nešto što se dešava danas. Mi imamo obavezu do ulaska u EU da izvršimo korekciju, odnosno usklađivanje naše spoljne i zajedničke politike, a kad ćemo ući u EU i da li će ta EU da opstane dotle videćemo, na dalekom štapu. Hvala.