Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Petnaesto vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/190-19

4. dan rada

25.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

POSLANIČKO PITANJE

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem na odgovorima.

Svaki od njih bi mogao da bude tema elaboracije celodnevne. Govorio sam tri minuta, a odgovarano mi je 20, ali to je tako Poslovnikom uređeno. Šta da se radi. Samo vas molim da me bar naknadno ne poklapate kada isteknu ona poslednja dva minuta.

Dakle, nisam ovde advokat televizije N1, niti tog kablovskog operatera. Samo bih morao ispraviti gospođu premijerku da joj procenti nisu adekvatni, odnosno jesu adekvatni kada je reč o udelu kablovski operatera. Procenti imaju najveći udeo pojedinih operatera unutar kablovske mreže.

Rekao sam i ponavljam – većina građana Srbije, mislim oko 60%, možemo da licitiramo tačno koji je procenat, to nije sasvim jasno, ali svakako veliki deo građana Srbije ne može da gleda tu televiziju. To je poenta.

Ovo što se tiče zakona isterati pravdu, ko šta krši. Ja nemam ništa protiv i podržavam svako privođenje pravu po tom pitanju, ali se stiče utisak i to bojim se iz ove današnje rasprave, a kamoli u čitavoj kampanji koja se vodi, da je ovde ipak reč o jednoj vrsti kampanje protiv jednog kablovskog operatera i jedne televizije, odnosno jednog kanala koji ne odgovara aktuelnoj vlasti.

Dakle, jedno je regulisanje prava i zakona, a drugo je nešto što se stiče kao utisak kampanje protiv te jedne kompanije i protiv jedne televizije koju, ponavljam i naglašavam, većina građana Srbije ne mogu ni da čuju, ali čuju samo kritike i grdnju na račun njih.

Što se tiče ove ključne teme, to je Briselski sporazum, to je ključna stvar našeg neslaganja, pošto vi imate više vremena gospođo Brnabić, vi ste elokventno ovde potezali i pet puta ponovili zapravo istu stvar – da to što Priština okleva da implementira Briselski sporazum je najbolji znak da je on dobar. To ste rekli i prošli put i sad, ali je problem u tome što ste vi sami implementirali sve ono što Prištini odgovara. Tako Priština samo izbegava da implementira ono što bi bila njena obaveza.

Uostalom, pročitajte, ako nećete sve, onda barem tačku 14. ovde pred građanima, Briselskog sporazuma gde se kaže da dve strane neće jedna drugu blokirati u procesu evrointegracija. Šta je to, gospođo Brnabić, ako ne priznanje, tačka 14, da neće se dve strane blokirati uzajamno u procesu evrointegracija?

Poslednja stvar, gospodine Stefanoviću, pošto mi vreme ističe, hteo sam da vas pitam u vezi sa aferom „Omča za Srbiju“, koja je očito lansirana iz nekih provladinih krugova, da li vi imate indicije, da li postoji neka zavera svetskih centara protiv nas?

Drugo, da li nameravate da razrešite aferu „indeks“ odnosno aferu „diploma“ jer je to nešto što objektivno opterećuje vaš rad. Ja bih voleo da vi to efikasno otklonite te dileme. Možemo mi o tome ćutati, to je neki način – slon u prostoriji koji se možemo se praviti da ne primećujemo. Dakle, za ovo uspešno obavljanje vašeg posla poželjno je da se stvar dobro reši.

ODGOVORI

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Nekako sam znao, kada pomenem Šolaka i Đilasa da odmah ide odgovor. Ne znam da li Đilas šalje SMS ili programirano unapred. Nema sumnje, nepogrešivo je, apsolutno je nepogrešivo. Ja sam spreman da trpim udarce i kao neko ko je nosilac javne funkcije, ali nažalost to se dešava svakom čoveku u Srbiji koji se usudi da stane protiv ove hobotnice, svako ko se suprotstavi toj vrsti kriminala. Sada ću vam reći zašto to i kažem.
Ovde kaže gospodin Vukadinović, pažljivo sam ga slušao, kaže ovde se vodi kampanja. Kada vi kažete da neko od njih krši zakon onda je to kampanja. Postavlja se pitanje, izvinite, šta nije tačno? Jesu li se protivzakonito priključivali? Jesu. Jesu li uzimali struju građana da priključe za svoje poslovne interese? Ne rade oni javni posao, nisu oni državna firma, nisu oni dom zdravlja, oni zarađuju ogroman novac na tome, protivzakonito, za račun svoje kompanije, a protiv interesa građana. Kada to kažete, vodi se kampanja protiv njih. Ne kažu, ne, izvinite, to nije tačno. Nismo se ljudima priključivali na struju za lift. Jesu se priključivali. I još uvek su priključeni. Veliki broj ljudi to čak i ne zna. I plaćaju njihove račune.
Ne kažu, da tačno je, tako smo napravili svoje poslovne imperije. Ne. Očekujem sada da će uskoro Đilas i Obradović da pokrenu jednu inicijativu da se zabrani da se promeni azbuka i da se izbaci slovo č, pošto Češka više ne sme da se spomene u Srbiji, pa bolje da izbacimo slovo č iz azbuke i da slučajno neko ne pomene Češku. Ćute svi ko zaliveni, ne samo Đilas i Obradović, nego i svi njihovi poslanici, svi oni iz Saveza za Srbiju, okreću glavu na drugu stranu. Ne sme da se izgovori reč Češka.
I kada postavite pitanje kako je Dragan Đilas zaradio svoje milijarde, milijarde dinara? Kako ih je zaradio? Jer nam je on govorio ovde, na svakom mestu, a bio je direktor Kancelarije predsednika Republike, ministar za nacionalno-investicioni plan, gradonačelnik Beograd, zamenik predsednika DS, vlasnik svih sekundi u Srbiji i komandant svih medija u Srbiji, što je rekla i pokojna Verica Barać. Ne kažem to ja. On je bio alfa i omega u tom režimu kojim je upravljao svim medijima, diktirao naslovne strane.
Imamo ljude iz te kompanije koji su u to vreme radili, i oni su spremni da o tome govore. Da su zvali po Đilasovom nalogu medije da im diktiraju naslove za sutra, da slučajno reč ne bude drugačije, ne daj bože. Kad ste mogli da izjavite kritiku protiv Dragana Đilasa u tom periodu? U kojim se to medijima mogla pojaviti kritika, u kojem? Recite mi jedan gde je mogla da se pojavi naslovna strana gde kaže Dragan Đilas, ne radi baš najbolje svoj posao, da ne kažem nešto oštrije. Kojim medijima? U koje vreme? U kojoj sekundi? Gde? Da nije mogla na RTS, gde su imali najpovoljnije ugovore pod navodnicima ali za sebe i svoju kompaniju, a protiv interesa Republike Srbije.
E, tako se steklo i onda je došla priča, zaradio sam te pare u Češkoj i došao sam ovde kao bogat čovek, onda ušao u politiku da pomognem našem narodu. Onda proverite, i kaže da budem vrlo precizan – kompanije „Krokus“, „Linea“, IMD Internacional. To su tri kompanije koje su Đilas i njemu blisko povezana lica osnovali u Češkoj u periodu dok je poslovao u Češkoj.
I sada, da vam ne čitam svaki detalj svega, na kraju sve te firme su prijavile dobit za sve godine poslovanja, kada saberete, od ukupno 74.000 evra za sve godine poslovanja, sveukupno, sve zajedno, da nije dinara potrošio, mogao je da donese u Srbiju za sve te godine 74.000 evra. E, od 74.000 evra, kako je Dragan Đilas došao do zvanično danas prijavljenih 25 miliona evra? To vam pričam o zvanično prijavljenom novcu, direktno povezanim za njegovo ime, nekretnine, kompanije i da kažem lica koja su direktno pod njegovom upravom, to neće nikada da objasni građanima Srbije. Tu imate apsolutnu medijsku tišinu.
I kada pokrenete to pitanje, dobijete najgoru moguću kampanju, to vas provlače kroz blato od jutra do mraka, jer ne smete da postavite pitanje odakle Đilasu novac i zašto je lagao 6da je milioner postao u Češkoj kada smo utvrdili da je sve apsolutna laž. Kada smo utvrdili da je novac iz Češke laž, od tog trenutka više niko ne sme da izgovori reč Češka. Možete da ih pitate kad god hoćete. Što kaže gospodin Vukadinović, ne slon, mamut je u sobi, ali tog mamuta više ni gospodin Vukadinović ne sme da pomene, ne Češku, ne ove tri kompanije, ne daj bože da se pita kako je moguće da je neko dok je bio na svim ovim funkcijama, imao sve vreme kompanije, na koje je kako on kaže preneo je upravljačka prava. Pa šta to znači?
Vi osnujete kompaniju, date da to vodi neki direktor i vi ste od tog trenutka, kao nemate nikakve veze sa tim, a te kompanije valjda dobijaju poslove što je direktor lep i dobro je doručkovao to jutro. Pa ne, dobijate zato što vam je šef, odnosno vlasnik kompanije, politički moćnik, koji upravlja zemljom, zato dobija. Onda kada te kompanije za godine u kojima posluju povećaju abnormalno svoje bogatstvo, 18 milijardi dinara je prošlo samo kroz te kompanije za vreme vlasti Dragana Đilasa, 18 milijardi dinara. Ljudi nezamisliv novac, nezamisliv novac.
Zahvaljujući vlast, ne zahvaljujući tome što su to bile jedine i dobre kompanije. Otkrijemo sledeću stvar, otkrijemo da je samo mali "M-tel" Republike Srpske, a da ljudi ne misle da je to neka kompanija Republike Srpske, to je srpska kompanija, to je kompanija ćerka firme "Telekoma" koja posluje u Republici Srpskoj.
Taj "Telekom" Republike Srbije" sa Đilasovim firmama u samo kratkom periodu od tri godine ima 30 miliona evra prometa u "Media baingu" i u raznim marketinškim promocijama, koje je plaćao Đilasovim firmama. Samo "M-tel" Republike Srpske 30 miliona evra. Ljudi, pa gde je RTS, gde je "Telekom Srbija"? Ima i ćerci firmi "Telekoma" u Crnoj Gori i to je samo jedan deo posla. Gde su sve one kompanije koje su radile ovde sa RTS rijalitije. Čovek je osnovao rijalite u Srbiji, imao je licence za sve rijalitije. On nam je doveo "Velikog brata", on nam je doneo "48 sati svadba", ženi se, ne oženi se, kako su se već zvali. To su sve bili rijaliti koje je Đilas plasirao u ovoj zemlji i ozbiljno zaradio na tome. Valjda su njegovu kompaniju izabrali zato što je bila najbolja. Pobedila na tenderu. Uveren sam da je moralo biti tako.
Kada to pomenete, dobijete blato u lice i bezveze, koliko god morali da se branite, demantujem ja, izađe fakultet, pokažu ljudi dokumentaciju, dozvole da dođu mediji sa snime izveštaje sa svakog ispita, sa polaganja, sa imena domaćih profesora, sve to uradite i laž se nastavlja. Ja vam to kažem, ne nameravam da odustanem od borbe za zakonitost u Srbiji. Ja lično i MUP insistiraćemo na rasvetljavanju svih malverzacija koje su se događale u ovoj zemlji.
Zašto oni pokušavaju da se vrate na vlast? Pokušavaju da se vrate na vlast, jer više to ne može. Danas nemate te firme, imate medije koji mogu da pišu o kome god. Šta pišu o Aleksandru Vučiću, o njegovoj porodici, o mojoj porodici, o Ani Brnabić, o ljudima koji su njoj bliski, o svima nama, gde ste to mogli od 2008. do 2012. godine.
Bio sam predsednik Gradskog odbora stranke kojoj pripadam u tom periodu, "Studio B" u to vreme je bio državna televizija, televizija koju su plaćali svi građani Beograda, javni servis. Znate li koliko puta sam gostovao za četiri godine kao predsednik Gradskog odbora najveće opozicione stranke na "Studiju B", koji ni tada, ne mogu da kažem da je imao neku preveliku gledanost? Nula puta. Dobio sam jedan termin u obaveznom predstavljanju stranaka za izbore 2012. godine. tada sam bio kao gost, jer je to zakon propisao pa su morali da me pozovu. Nula puta, nisu moju izjavu hteli da prenesu. Javni servis "Studio B" pod direktnom palicom Dragana Đilasa.
Mogao je bar trik da napravi, da nas zove jednom u tri meseca, pa da kaže – evo, dao sam vam 20 minuta, jednom u tri meseca, malo li je. Nula puta. To su ljudi koji su upravljali našim životima, to su ljudi koji su partijski postavljali sudije i tužioce, razmišljajući o vremenu posle vlasti.
Imate, videli ste svuda, javno su dostupni oni dokumenti iz opštinskih odbora DS, direktno pod Đilasom, Tadićem, Đelićem, svima onima koji su nam vrlo lepo radili ekonomiju , o čemu bih mogao da pričam satima. Ti ljudi su pisali – ovo je tužilac koji je povoljan po mišljenje Opštinskog odbora DS, njega izaberite. Ovo je sudija, izaberite njega. Da bi oni došli 2014. ili 2015. godine da kažu – pa, ako smo nešto radili, što nas niste tužili? Ko da vas tuži? Sa kojim tužiocima, sa kojim sudijama?
Danas se mnogi tresu od pomena Đilasovog imena, Jeremića, sa njegovim Patrikom Hoom. Znate, Patrik Ho bude osumnjičen za najviši stepen korupcije i misli da smo ga zaboravili. Vidite, ljudi misle da smo zaboravili Patrika Hoa. Nismo zaboravili Patrika Hoa i vratićemo se na temu Patrika Hoa.
Dakle, Patrik Ho, sa drugim čovekom, budu obojica osumnjičeni, jedan za davanje, jedan za primanje mita, najviši oblici korupcije, a čovek koji im je bio posrednik, Vuk Jeremić, treba da bude aboliran. Kako je to moguće? Kako je to moguće da je sasvim u redu da uzme novac za to, da njih dvojica budu osumnjičeni u velikoj kriminalnoj aferi, da budu osuđeni za to, a on koji je posredovao u kriminalu da uzme novac za to i da je to čisto? Ja to ne razumem. Ja ne razumem da li je to moral za koji se zalažu? Ili će da kažu, što se morala tiče, pa znate već šta ide dalje.
Ali, ono što je očigledna istina, da ne postoji način da pomenete ime Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Šolaka, Boška Obradovića, a da vam se čitava kampanja ne sruči na glavu i besmisleno je, šta god vi da odgovarate, jer oni samo nastavljaju dalje. Ali, neće da odgovore na Češku, neće da odgovore na milione, neće da vam kažu odakle novac. Neće da vam to kažu, jer taj novac je stečen političkim uticajem, za vreme vlasti. Tako je stečen, tako su te kompanije poslovale. To ne sme da se pomene. Ne sme da se pomene RTS, ne sme da se pomene „Telekom“, ne smeju da se pomenu ti ugovori koje su oni imali, zato što su izvlačili novac u vreme svoje vlasti, poslujući sa državnim preduzećima. Pa, jel nas Đilas ubeđivao kako nije imao ni jednog državnog klijenta? Jel nas ubeđivao to? Samo sa „M-tel“ Republike Srpske 30 miliona evra. Ljudi, pa to je ogroman novac za samo par godina.
Kada otkrijete to, što da neće, neću da pominjem druge televizije, pošto mene ti uređivački programi i kako će oni to da rade, uređivanje njihovog programa, ne zanima. Što, da nisu imali specijalne emisije o tome? Da se nije neki istraživački novinar zainteresovao da pita – izvinite, izneli su neki ljudi informacije, dajte da vidimo, malo je čudno, dok ste bili u vlasti, dok ste bili ministar, da baš vaše firme ostvare toliku dobit, malo je čudno. Ne, ti istraživački novinari se za to neće zainteresovati. Ne daj Bože da se pomene, mislim da Đilas lupa packe ko pomene slovo „č“, odmah ide vaspitno–popravna. Dakle, nema šanse, ni iz njihovih redova niko ne sme.
Kada pomenete Češku, oni svi vidi, ti si na konferenciji za štampu, svi gledaju gore, imaju komandu u koji ugao moraju da pogledaju, ne smeju da obore pogled. Nema, slovo „č“ se izbacuje, očekujem tu sledeću inicijativu da se „č“ izbacuje i da više nema uopšte potrebe da se koristi u našem jeziku.
Dakle, istražićemo sve i ono tamo gde su menjali zakone. Nažalost, pitaju me ljudi u Srbiji – kako je moguće da je bila tako velika pljačka građana Srbije, privatizacije koje su bile pljačkaške, najgore na svetu? Kako je moguće da je to sve urađeno? Urađeno je, svedoci smo svi toga. Za razliku od ovog vremena, kada taj neki Aleksandar Vučić i Vlada Srbije otvaraju mnoge fabrike, kada je nezaposlenost sa 26%, koliko smo je zatekli, došla na ispod 11%, kada imamo danas suficit u budžetu, kada ljudi rade.
Pitaju me – kako je moguće da su ti ljudi sve to pljačkali i da manje-više te krupne ribe nisu odgovarale? Zato što su donosili zakone, nažalost, koji su to omogućavali. Donosili su zakone u kojima je pljačka bila legalizovana, gde su faktički privatizacije rađene na način da vi faktički uđete u posed firme koju privatizujete i da ne morate da ispunite privatizacionu obavezu, uništite firmu, a onda se samo povučete i raskinete odgovor i državi vratite ljušturu, vratite joj ništa, razvalinu, itd. Tako je bilo moguće.
Danas, ti ljudi se smeškaju, stoje sa strane. U redu je što je uzeo 30 miliona od „M-tela“ Republike Srpske, to je njemu pripadalo, jer on je ipak bio najbolji. Zamislite da neko iz ove Vlade ima firmu koja se bavi prodajom sekundi, uticajem na medije i da kaže – preneo sam upravljačka prava, nisam ja, ali ja nemam ništa sa tim, ja sam samo vlasnik, ja samo uzimam pare. I, da ta firma, recimo, sa „Telekom-om“ ima danas ugovor na 30 miliona. Mislite li da bi taj mogao da preživi? Pa, obesili bi ga o prvu banderu, zaista. Ali, zaista ne bi mogao. U to vreme je moglo i u redu je.
U redu je što su oni mogli i u redu je kad Verica Barać napiše… Mislite da izveštaj Verice Barać, kad se pojavio 2011. godine, da je bio publikovan na nekoj televiziji, da su ga objavili na javnom servisu, na RTS-u, na „Studiju B“? Ja sam očekivao, Dragan Đilas kao veliki demokrata, pusti da „Studio B“ napravi specijalnu emisiju i kaže – ovo je skandalozno da predsednica Saveta za borbu protiv korupcije iznese tako teške optužbe, očekivao sam da možda u to vreme, gospodin Vukadinović, kaže – slon je u radnji, veliki slon, dajte da odgovorimo. Ne, tada nije moglo. Tada pitanje Draganu Đilasu, kao ni danas, mnogi ne smeju da postave.
Neki su nažalost od Đilasa dobijali batine kada su postavljali pitanja, a to je neka sledeća tema.
Nažalost, u jednom delu naše istorije, tim ljudima nije smelo da se kaže ništa, bili su gospodari naših života. Ono što sam video poslednje, iz saopštenja, shvatio sam konačno šta im najviše nedostaje. Sad sam konačno shvatio gde je najveća bol, a to je Miroslav Mišković. Vidim da nedostaje ljudima to vreme kada su zajednički upravljali Srbijom, vidimo koliko ga zdušno brane, kako pominju njegovo ime i kako pokušavaju da ga jednom kvazi pričom, znate to je ono, na mala vrata da pokušaju da relativizuju sve i da kažu u stvari kako je to sve politička neka igra. Njima je u stvari, uželeli su se Miškove kase. E, kad bi ponovo mogla da se vrate ta vremena i kasa, ja verujem da bi oni bili mnogo srećni, ali mislim da građani Srbije to još dugo neće dozvoliti. Hvala lepo.

Zlatibor Lončar

Uvažene predsednice, poštovani narodni poslanici, pažljivo slušam sva ova izlaganja i naravno radi se o izuzetno ozbiljnim temama.
Drago mi je da je i predsednica Vlade i potpredsednik Vlade, da su nas podsetili na vremena koja su bila iza nas i naravno sve se te stvari brzo zaborave, preorijentišemo se na nešto novo i krenemo u tom pravcu, i onda smatramo da je to sve normalno i da to treba da ide tako.
Ali, ja ne mogu da se otmem jednom utisku, znam, svi smo radili danas i vi ste bili ceo dan ovde, mi smo imali razne obaveze, neko je to video, čuo, neko nije, mislim da je danas dotaknuto dno dna u Srbiji. Danas su pojedinci priželjkivali, odnosno priželjkuju, teško mi je i da izgovorim, da deca predsednika, sin i ćerka, da budu mrtvi. Znači, to je nešto što mislim preko čega ne možemo da pređemo.
Stvarno mi je dosta toga da mi apelujemo stalno, javljaju se pojedinci i mi ne apelujemo na nadležne da nešto urade. Ali, ljudi, hajdemo samo da budemo realni, većina nas su roditelji, neko ima mlađu, neko ima stariju decu, završiće se ovo, otići ćemo kući, postoje deca koja to čitaju, koja to vide. Pa, pitaće nas, evo, vidimo ovo šta hoće Danilu, šta hoće Milici. Vi ste na nekoj vlasti, a šta ste vi to uradili, da to ne postane normalno u Srbiji, jer nažalost ovo niko nije mogao, verovatno, ni da zamisli da može da se desi, a ovo se desilo?
Zato apelujem na sve vas, i na nas kao Vladu i kao poslanike, nalazimo se svi na jednom mestu, da li ćemo da odreagujemo na to ili ćemo to da pustimo da prođe, da sutra već bude kao da se ništa nije desilo, a mislim da je jedinstvena prilika da svi poslanici, ako su protiv ovoga i mi iz Vlade koji smo sigurno protiv toga, da izađemo i da kažemo da to ne sme više nikad da se desi i da to mora da se sankcioniše, da to više nikome ne padne na pamet. A onda oni neka čekaju i Miškovića i Đilasa i Jeremića, pa onda to neka rade sa njima.