Pošto je Dragan postavio pitanje vezano za Haradinaja i sud za zločine OVK, kao što se sećate, taj sud je formiran na osnovu velikog pritiska dela međunarodne zajednice posle izveštaja Dika Martija u Savetu Evrope o zločinima OVK, trgovini organima, itd. On je na neki način iniciran zvanično od strane Saveta bezbednosti UN i prihvaćen, uz veliki pritisak, od kosovskih predstavnika koji su delegirali ta ovlašćenja Holandiji, odnosno međunarodnim tužiocima i sudijama koji će tamo zasedati.
Da li se nešto može očekivati od toga? Vi ste videli da se odlazak Haradinaja pretvorio u političku farsu. Pretvorio se u još jedan vetar u leđa i on želi sutra već, za sutra, mislim, da je već zakazao, pokušao da zakaže sednicu Vlade, ali su drugi sada proglasili da je on već sada podneo ostavku i da on ne može da zakazuje više sednicu Vlade. Znači, više niko i ne razmatra to pitanje zbog čega je on pozvan da da izjavu u Hagu.
Mi se nadamo, da ne govorimo ništa u napred, ali ovaj ad hok sud, tzv. Haški tribunal, koga smo mi tako zvali, koji je sudio za zločine u bivšoj Jugoslaviji, nije osudio ni jednog Albanca, odnosno nikoga nije osudio za zločine protiv Srba na teritoriji KiM.
Haradinaj je pobio sve svedoke, i to u zemljama zapadne Evrope. Kakva je to zaštita svedoka u zemljama zapadne Evrope? Jedan od njih, koliko se sećam, je ubijen u Nemačkoj. Pitanje je koliko i dalje ima živih svedoka, ali svi to znaju. Deo međunarodne zajednice je prikrivao dokaze i za to imamo dokaze, prikrivao je izjave koje su UN imale još na početku događa u toj tzv. žutoj kući.
Znači, nemamo neka prevelika očekivanja da će pravda biti zadovoljena, ali da ne govorimo i da ne prejudiciramo stvari unapred.
Ono što je sigurno, srpski narod i srpska država ne smeju nikada to da zaborave, ne smeju nikada da prestanu da nekoga za to optužuju. Lično mislim da je naša država napravila grešku posle 5. oktobra 2000. godine kada je povukla neke presude prema nekim međunarodnim činiocima koji su bombardovali Jugoslaviju, a povukli smo da bi mogli da posete, povukli smo protiv Solane da bi mogao da dođe u posetu. Ne znači da su svi trebali da budu tako kažnjeni, ali neki kojima je tako presuđeno su zaista počinili ratni zločin prema Jugoslaviji, prema Srbiji, prema srpskom narodu, prema svim građanima naše zemlje.
Kada je reč o ovom drugom pitanju, već sam rekao da mi moramo da posvetimo pažnju celokupnoj strukturi onih organizacija koje čine najvažnije svetske organizacije, kao što su UN. Ima 193 članice UN. Od toga u Africi 54. Znate, mi imamo mnoge od tih zemalja koje su na našoj strani, a gde niko nije išao po 10, 20, pa i 30 godina.
Sa druge strane, imamo mnoge zemlje sa kojima tek sada radim na uspostavljanju diplomatskih odnosa. Daću vam jedan primer. Samoa, zemlja sa istim pravom glasa kao i Kina, Indija, znači, ostrva u Pacifiku, ima diplomatske odnose sa Kosovom, a nema sa Srbijom. Zašto? Zato što nas, mislim nas, one koji su vodili ovo ministarstvo u prethodnom periodu, u vreme Vuka Jeremića i Tadića, nije to jednostavno zanimalo.
Kao što sam rekao, od proglašenja nezavisnosti do 2012. godine, mi smo imali situaciju da su 84 zemlje priznale Kosovo.
Za vreme naše vlasti, odnosno, hajde da sad kažem naše vlasti, ja nisam bio u te dve godine, ali pošto taj broj računam od kad sam postao ministar spoljnih poslova, znači od 2014. godine, 13 zemalja je povuklo priznanje, a sedam zemalja je priznalo Kosovo.
Za dan, dva se nadam da ću moći da saopštim i četrnaestu.
Znate, mi smo bili korektni, ali oni se mnogo čačkaju, ovi sa Kosova, mnogo se hvale. Oni misle da se mi plašimo toga da oni nama prete, mi sada ne smemo dalje da nastavimo da radimo na tome. I sve nam se tresu noge od toga kako sada Pacoli, Haradinaj, Tači i ostali, oni imaju veliki dan za Kosovo itd.
Oni su se kandidovali u Interpolu. Oni ne mogu da uđu u Čile, jer Čile njih ne priznaje kao državu. Mogu da uđu sa našim pasošima, naravno. Mogu da uđu ako im Nebojša da pasoše. Mislim da bi mogli na takav način da dođu u Čile, a kamoli da postanu članovi Interpola. Mada, u suštini, oni veoma dobro sarađuju sa Interpolom, jer se nalazi većina njih na poternicama Interpola.
U svakom slučaju, nama je prioritet, osim EU, ja sada to zaista potpuno iskreno i otvoreno kažem, ja jesam za EU, ali sam istovremeno najviše za Srbiju, jer mi moramo da vodimo računa o našim nacionalnim i državnim interesima i da popravljamo odnose.
Izvanredna je bila poseta Makrona, ako mogu to da kažem, ja se izvinjavam predsednici Vlade, da ne uzimam previše vremena. Ali, predsednik Vučić i predsednik Makron su napravili jednu izuzetnu posetu. To je istorijski važna poseta. Osamnaest godina je prošlo od poslednje posete Francuskog predsednika. Poslednja engleska premijerka koja je došla u Srbiju bila je Margaret Tačer kad je Tito umro 1980. godine. Boris Džonson je bio ovde. Nadam se da će uskoro doći. Poslednji američki predsednik koji je bio u Jugoslaviji je bio Džimi Karter. Isto tako mislim da većina vas nije ni bila rođena kad se to desilo.
Kako mi možemo sa njima da imamo strateške i partnerske odnose? Zato je potrebno i mislim da je velika stvar, mogu to sa zadovoljstvom da kažem, velika je promena… Ovde je Slavica Đukić Dejanović, ona je bila pre predsednica Skupštine Srbije, i pre nekoliko godina je bila, kada je bila predsednica parlamenta, u poseti SAD, razgovarala je sa Nensi Pelosi, koja je tada isto bila šef Predstavničkog doma, tada je bila demokratska administracija, odnosno administracija Obame, odnosno Klintonovih, i Slavica je pitala – šta je oko Kosova. Slavica mi je to ispričala pre nekoliko godina. Njihov odgovor je bio sledeći, njen odgovor – Kosovo, pa kakvo Kosovo, to je za nas završeno pitanje. Time se sada niko ne bavi ozbiljno više ovde. Time se sada bave staferi trećeg i četvrtog reda u Stejt departmentu.
Danas Bolton, Trampova administracija smatra da je to pitanje veoma važno za nacionalni i državni interes SAD i podržavaju kompromis i smatraju da Kosovo nije rešeno. To je rezultat ove politike koju smo zajedno vodili u poslednjih sedam godina. Za to je potrebno da zadržimo i da stvaramo nove prijatelje, da zadržimo stare prijatelje, da nijednog ne izgubimo.
Ono što je Dragan Marković pitao, u svakom slučaju sigurno ćemo voditi računa o tome da širimo broj zemalja koje će dolaziti ovde, a on je izašao i na grčko more i na egipatsko more. Očekujem sada da proširi aktivnosti Jagodine još dalje – na Pacifik.
