Zahvaljujem.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali i na član 47. Predloga zakona kojim, ukoliko je prigovor trećeg lica odbačen ili odbijen, to lice može pokrenuti parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja. Smatramo da izmene koje su predložene nisu dobre, već da je postojeće zakonsko rešenje pravičnije i da se na parnični postupak primenjuju odredbe o parničnom postupku za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja.

Više puta smo vam naglasili da se pri sprovođenju izvršenja najpre mora voditi računa o dostojanstvu dužnika, kao i na to da ono bude što manje nepovoljno za samog dužnika. Međutim, praksa je pokazala da izvršitelji prilikom izvršenja apsolutno ne vode računa o dostojanstvu dužnika, već da se ponašaju bahato i osiono, i to što je neko dužan ne znači da je manje vredan i da se prema njemu treba ponašati bez poštovanja.

Javni izvršitelji su dužni da poštuju etički kodeks i standarde profesionalnog ponašanja, ali za ponašanje koje nije u skladu sa ovim ne postoje sankcije i primedbe koje se odnose na ponašanje javnih izvršitelja, a koje se dostavljaju Komori javnih izvršitelja, uglavnom ostaju mrtvo slovo na papiru, jer o njima odlučuje disciplinska komisija izvršitelja.

Na rad izvršitelja u poslednjih godinu dana podneto je preko 750 pritužbi. Pitanje je hoćete li da otklonite štete koje su javni izvršitelji počinili zloupotrebom službenog položaja i da li ste kao ministarstvo utvrdili… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Šešelj.

Ukoliko se mi samo pozivamo tj. vi se pozivate na to da ovo rešenje nije donela naprednjačka većina, nego većina DS, vi i na taj način pokazujete ne brigu za građane Srbije i katastrofalne posledice koje očigledno da ima institut javnih izvršitelja.

Kao što smo već govorili, jedno zakonsko rešenje nije jednog za svagda, svaki zakon može da se promeni, ukoliko skupštinska većina izglasa drugi zakon. Dakle, to je zakonski utvrđena procedura.

To sada da neko kaže – jeste, mi smo protiv, mi znamo da izvršitelji umeju da zloupotrebe svoja ovlašćenja i da su neretko ti profiti i te takse za postupak izvršenja velike, da je dužnik u nepovoljnom položaju, da, to se dešava, ali to je donela DS… Odgovornost u poslednjih sedam godina je isključivo na naprednjacima, i to treba da imate u vidu i da, ukoliko zaista ne prepoznajete problem u ovome, treba da konsultujete statistiku i da vidite koliko je porodica konkretno ostalo bez krova nad glavom za dugove koji su mizerni u odnosu na vrednosti tih nekretnina. O tome se očigledno ne vodi računa. Vodi se računa samo o statistici izvršenja. Niko ne kontroliše to koliko su izvršitelji zaradili na osnovu tih izvršenja, niti koliko je porodica ostalo bez svog doma.

Zahvaljujem.

Na član 53. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite koleginice Jovanović.

Ima različitih slučajeva kada ljudi apsolutno nisu mogli ni da reaguju, ni da spasu svoju imovinu i onda kada je sud u parničnom postupku odlučio na njihovu štetu. Zbog ograničenog vremena od dva minuta, izneću jedan zaista frapantan primer - kako je gospođa ostala bez stana.

U pitanju je gospođa Tijana Aničić koja je 2007. godine napravila trojni ugovor sa prvim vlasnikom stana i investitorom. Naime, prvi vlasnik stana se obavezao da će investitoru da vrati taj stan i to je bio njihov trojni ugovor. Ona ga je zatim kupila, ali sa obavezom da investitor prvobitnom vlasniku nadoknadi neki drugi stan ili novac.

Kako to ovaj nije uradio, posle izvesnog vremena zatražio je da gospođa Tijana stan koji je uredno platila mora njemu da vrati, jer on nije dobio novac od investitora. Onda je naravno sud koji je postupao u tom slučaju doneo presudu gde ona uopšte ne postoji i ako je overen sudski taj trojni ugovor između njih. I tek kasnije kada je ona uložila žalbu, odnosno njen tim advokata, Apelacionom sudu ona je uključena u taj parnični proces. Ali, to ne odlaže izvršenja, upravo o tome se govori i u ovim članovima zakona, jer ko zna do kada će i koliko to da traje, a izvršitelj došao i rekao – gospođo, izađite napolje.

Šta ćemo tek sa onim radnicima, gospođo Kuburović, koje ganjaju izvršitelji za neplaćene komunalne račune? Mnogi od njih su to i svesno uradili, jer nemaju hleba da jedu, nemaju odakle, pa mu je preče da danas kupi jednu kiflu i jogurt detetu, a njihova preduzeća po dobijenim radnim sporovima njima nisu uplatili i ako ima izvršne presude.

Zahvaljujem koleginice Jovanović.
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u ovom 125. članu dodali stav 4. kojim se podnošenjem predloga za odlaganje izvršenja, kao i prigovora protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen predlog za odlaganje izvršenja da ono ne odlaže izvršenje i mi smo intervenisali i tražili smo da se ovaj član briše, jer smatramo da prigovor mora da odlaže izvršenje, jer u suprotnom je moguća nenadoknadiva šteta.

Ako znamo kako izvršitelji u Srbiji rade, onda znamo da će to biti svakako velika šteta. Primera radi, stan od oko 60 kvadrata prodat je za manje od 30 hiljada evra, u Beogradu kuća od 570 kvadrata prodata za 13 hiljada evra, zatim, kuća tročlane porodice u Nišu prodata za sedam hiljada evra itd. da ne nabrajam. Izvršitelji naplaćuju svoje dugove bez ikakvog reda i pravila. Oni prvo dužnika izbace iz kuće, a zatim prodaju tu nekretninu po znatno nižoj ceni.

Ponovo bih postavila pitanje, a to je - ko će i na koji način će da se otkloni šteta koju su izvršitelji počinili i da li ste kao ministarstvo utvrdili visinu štete koju su javni izvršitelji zloupotrebom službenog položaja načinili? Tu se postavlja pitanje samo da li vi to hoćete ili ne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman, su zajedno podneli narodni poslanici Milena Bićanin, Nataša Mihailović Vacić, Slavica Živković i Jasmina Karanac.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginica Milena Bićanin, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Nas četiri koleginice iz poslaničke grupe SDPS podnele smo amandman koji se odnosi na član 59. Predloga zakona kojim se precizira član 131. zakona i dodaje novi stav, koji kaže – predlog izmena zakona predviđa nedvosmislenu odredbu da se novčana kazna izriče i svakom drugom licu koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja.

Obrazloženje koje smo mi podnele nije bilo dovoljno za predlagača zakona i ja ću se složiti sa time da ni ja nisam zadovoljna tim obrazloženjem, obzirom da se pozivam na princip solidarnosti, pa pošto nije bilo solidarnosti od pravne službe u adekvatnoj pomoći u pisanju ovog amandmana, zaista jedna istoričarka i jedan mladi politikolog nisu mogli da se snađu, ali smo imali vrlo čestitu nameru koju pretpostavljam da ćemo svi razumeti.

Pozivam se na princip solidarnosti i između ostalog u tom našem obrazloženju napisale smo ovako – samim rođenjem osoba ostvaruje pravo na slobodu i jednakost. Time ostvaruje i pravo na solidarnost kao izraz ljudskog dostojanstva, koje je neprisnoveno i koji su svi dužni da poštuju i štite.

Znači, ako pođemo od premise, koju svi ovde zastupamo, a to je da dug zaista jeste loš drug i da svaki dug mora da se plati, zaista ne razumem, ali vam iskreno kažem, zašto građani koji pružaju solidarnu podršku okupljanjem tamo gde se vrši, gde je neposredno proces izvršenja, zašto su sada ti ljudi koji se okupljaju u opasnosti da budu kažnjeni, zašto, nedvosmisleno se kaže – ako ometaju i sprečavaju izvršenje, zašto će biti kažnjeni, zašto će nakon toga, ako ne plate tu kaznu, apsolutno nedvosmisleno, otići i u zatvor i šta je to toliko pogrešno u tome što čine?

Oni izražavaju solidarnost prema nekom čoveku koji je u nevolji, koju apsolutno razumemo i zato vas pitam, ako smo već doneli, mislim da se šalje pre svega loša poruka. Mi smo kroz ovaj Predlog zakona predložili da dužnik će i sam naravno platiti visoke kamate ako se odlaže, predviđaju se kazne za one koji ometaju i sprečavaju i onda je po meni loša poruku društva izražena u sledećem – ako hoćeš da budeš solidaran plati. Poruka je loša, pa vas ja pitam i zaista molim za jedno objašnjenje, jer ne razumem, zašto je solidarnost građana ili organizacija koje su, da se pozovem na taj princip solidarnosti, solidarne prema onima koji treba da izgube taj svoj jedini dom, a to je vidim ovde najteže pitanje, njihov izražena solidarnost u sukobu sa opštim interesom društva koje se stalno poziva na princip solidarnosti i na nedostatak solidarnosti i bojim se da ćemo sa ovakvim rešenjem otvoriti jedno opasno polje koje nećemo, dići ćemo granu koju ćemo teško zaustaviti, a imamo deficit sa razumevanjem principa solidarnosti. Toliko. Hvala.