Zahvaljujem.

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 67. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Jovanović, izvolite.

Sad moram da govorim o čuvenom slučaju izvršitelja iz pakla, Mirjane Dimitrijević. Zamislite, i ona je učestvovala u izradi prethodnog zakona 2016. godine. Gospođa je i Tanjugu dala izjavu, kao član radne grupe za izradu zakona.

U pitanju je izvršitelj koja je za godinu dana zaradila 900 hiljada evra. Žena koja je pre toga bila sudija. Sad se postavlja pitanje, gospođo Kuburović, šta navodi nekog sudiju koji radi časno i pošteno svoj posao, da napusti sudijsku funkciju i da ode u izvršitelje? Mirjani Dimitrijević je svakako razlog taj što je sama za sebe mogla da piše zakon po kojem će troškove izbacivanja iz stana starice sa dvoje unučića i ćerkom da naplati 11 hiljada evra.

Sudija ne može da napiše zakon da sebi odredi platu, ali vi ste dozvolili Mirjani Dimitrijević da učestvuje u izradi zakona i da gospođu Dobrilu, u Njegoševoj ulici na Vračaru, sećate se, to je javnosti poznat slučaj, kada su došli solidarne komšije, prijatelji i rođaci da spreče Mirjanu Dimitrijević da izbaci ovu porodicu iz stana. Ona je to uradila i zamislite, za to je naplatila, evo imam kopiju priznanice ovde, 11 hiljada evra. Je li to normalno?

Vi kažete – srazmerni troškovi. Dobrila koja je posle 45 godina izbačena iz stana sa ćerkom i sa unučićima će do kraja života morati da plaća i uzima joj se od penzije dve trećine zbog slučaja ove zaista žene iz pakla Mirjane Dimitrijević.

Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Rasprava prethodnog govornika me je ponukala da se javim kada je reč o slučaju koji se dogodio na Vračaru, tom nesrećnom slučaju o kome je pričala prethodni govornik, u pitanju je porodica Petrović, ako se ne varam. Petrović Dobrila, sticajem okolnosti, kao neko ko dolazi sa Vračara, znam ponešto o tom slučaju. Međutim, da se odmah razumemo, prethodna govornica je većinski u pravu za sve ono što je rekla.

Međutim, moram da istaknem još jedan segment čitave te priče, uključio bih i opštinu Vračar, kao neko ko nije direktno odgovoran za to, a pričamo o porodici koja je, kako ste rekli decenijama živela, 45 godina, na Vračaru u tom istom stanu, predsednik opštine Vračar je svojevremeno bio upoznat sa tim slučajem. Kada kažem predsednik opštine, mislim na tadašnjeg predsednika opštine Branimira Kuzmanovića, istaknutog člana DS.

Pouzdano znam i da je gospođa Petrović pokušavala da se na neki način obrati opštini Vračar, njemu, da zakaže sastanak, da zakaže razgovor, da i opština Vračar pokuša da iznađe neko, bilo kakvo rešenje koje bi na neki način rezultiralo nekim dogovorom, nekim rešenjem, nekim kompromisom, da se po svaku cenu izbegne, nažalost, onaj scenario koji je ona i doživela.

Međutim, opštinska vlast na Vračaru tada nije imala sluha za tako nešto. Apsolutno ih nije interesovalo da prime tu ženu i na sastanak, da razmotre problem, da vide koje mogućnosti postoje za prevazilaženje te situacije, da se ne desi da neko u 21. veku u 2018. godini ostane bez krova nad glavom. Dakle, na taj način demonstrirala potpuni nemar, potpuno je ignorisala realne probleme te porodice i na kraju smo došli u situaciju u koju smo došli.

Osećam potrebu da kažem da je opštinski odbor SNS na Vračaru jedini reagovao u ovom nesrećnom slučaju, obezbedivši na vreme jednu pomoć koja nije za potcenjivanje toj porodici, ta porodica se nama, na kraju krajeva, i zahvalila. Ja sad ne želim ovo da koristim u političke svrhe, ali, eto, imao sam potrebu da to kažem. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Mogli biste kao poslanik u Skupštini da inicirate izmenu zakona i da prihvatite Predlog zakona, a to će biti vaš najveći doprinos toj porodici i svakoj o kojoj javnost možda i nije tako upoznata kao o gospođi Dobrili, njenoj ćerki i unučićima.

Ali, ovde je poenta u tome, gospodine Markoviću, što je slučaj iseljenja vodila izvršitelj Mirjana Dimitrijević, a ona je učestvovala u izradi zakona, žena koja je u prvoj godini svog rada prijavila da je zaradila 900.000 evra. Možda je i ona posle je imala ovaj pad, koleginica Radeta, kao i ova koja je za EPS glavna, Ranković, ali to je nebitno, ona do sada ima preko milion evra sigurno, zarade na ljudskoj muci. O tome se ovde priča. A ko je ustanovio žute izvršitelje, ko ih je kasnije još više promovisao? Upravo ministar koja sedi ovde, koja je radila na izradi Pravilnika za postupanje izvršitelja, kao i notara, dobila nagradu od NALED-a za nemerljiv doprinos, odlikovanje u promociji Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Kolega Šešelj, izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Imali smo prilike da čujemo da je civilizacija stigla u Srbiju i da sada imamo tu jednu modernu tekovina koja se zove elektronska tabla. E sad, budući da imamo elektronsku tablu, sada će se položaj dužnika popraviti na bolje, nećemo mi biti više u situaciji da neko ne zna kada je planirano njegovo iseljenje.

Dakle, praksa rada javnih izvršitelja nam je pokazala da vrlo često ne samo što dužnik nije obavešten koliko njegov dug iznosi, zbog svih tih provizija izvršitelja koje on određuje sam i nenormalnih taksi, kao što je taksa za uspešno izvršeno iseljenje, tj. izvršenje, nego ne zna ni kada je planirano njegovo iseljenje, tj. izbacivanje iz stana. A sad mi taj problem pokušavamo da rešimo uvodeći elektronsku tablu, pa ukoliko dužnik ne bude išao da se informiše na tabli, smatraće se da je postupio nesavesno.

Očigledno je da javni izvršitelji iskorišćavaju ovaj zakon u sopstvene svrhe i ogromna ovlašćenja koja im daje, sve na teret zaduženog lica, bez ikakvog obaveštenja. Neće to promeniti elektronska tabla. Neće promeniti i neće uvesti nikakvu kontrolu na to koliki je imovinski očigledni interes svakog javnog izvršitelja iz procesa izvršenja.

Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Kolega Mirčiću, izvolite.

Dame i gospodo, nas iznenađuje što političke partije socijaldemokratske provinijencije, gde je na prvom mestu socijalna solidarnost, gledaju sa strane, osim jedne političke partije čiji je poslanik ovde i te kako naglasio da je potrebna socijalna solidarnost. Nedostaje to u manifestaciji te solidarnosti i programa, programskog opredeljenja tih partija. Nije valjda da ste promenili program. Nije valjda da vas je ubedio predlagač da je socijalna solidarnost prošlost.

Ovde je veoma interesantno šta je uzrok ovih problema sa kojima se suočavaju dužnici. Od 2000. godine nagovarani su građani Srbije, dolaze strane banke, biće veoma povoljni krediti, možete da rešavate svoje stambene probleme, možete seljacima da kupujete novu mehanizaciju. Niko nije tad upozorio da nije to tako baš povoljno, da će cene koje su u poljoprivredi rasti, a da će i te kako poljoprivrednici biti hendikepirani jer neće moći cenu svog proizvoda da prodaju da bi mogli servisirati te kredite.

Drugo, mi smo ovde prisustvovali kada su najodgovorniji ljudi za finansije bukvalno gurali građane da se zadužuju. Šta se u međuvremenu dešavalo? Dešavao se kontinuitet, cene komunalnih usluga rasle, a primanja ostala na istom nivou, primanja u privredi, ne u upravi, to je nerealno povećanje. Normalno je da sa svojim primanjima nisu mogli da pokriju troškove koji podrazumevaju komunalne usluge. I tako je nastao dug. Tu treba solidarnost, tu treba razumevanje.