Hvala.
Što se tiče podsticaja za poljoprivredu, moram da kažem da sam juče gledala tabelu, pošto sam išla u posetu Lučanima i Požegi, i da je za 2018. godinu 98,2% ukupnih podsticaja isplaćeno.
Bilo je nekog kašnjenja, zbog čega mi uvodimo e-agrarnu upravu, dakle potpuno elektronski sistem, da možemo lakše da pratimo, da možemo lakše da primamo prijave, da zahtevamo ljudima ako treba dodatna dokumentacija i brže da isplaćujemo. Ali, u ovom trenutku, za 2018. godinu, ako se ne varam, mislim da je 98,2% podsticaja isplaćeno. Zamolila sam sada moj tim da mi pošalje tu informaciju, da imam tačnu cifru koliko je isplaćeno.
Za ovo drugo pitanje moram da se konsultujem sa ministrom poljoprivrede.
Što se Vrbasa tiče i crnogorskog jezika u službenoj upotrebi, evo ako se sa ovim Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine nije obraćao, ja molim da se obrate. Ja sam i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, tako da je to direktno moj posao, da obezbedim da ukoliko je Crnogorski nacionalni savet to tražio, da ukoliko postoje svi uslovi, da oni to i dobiju.
Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo nakon najave da ćemo ići na izmene i dopune Zakona, imali još jedan sastanak u Vladi Republike Srbije, sa čini mi se svim relevantnim udruženjima roditelja i udruženjima koji se bave pitanjem porodice. Imali smo jednu, čini mi se otvorenu i konstruktivnu raspravu oko toga šta je bila intencija, šta su mane šta možemo da popravimo. Imali smo i dobrih predloga.
Ja sam u ponedeljak imala sa ministrima Đorđevićem i Đukić Dejanović sastanak i Ministarstvom finansija, da prođemo kroz različite modele, kako možemo da unapredimo dodatno ovaj zakon i koliki će biti fiskalni efekti. Očekujem da ćemo ta udruženja pozvati na sastanak već sledeće nedelje, da predstavimo. Ako vi želite, možemo da pozovemo i vas da čujete dokle smo došli, na čemu radimo, koje su ideje, pa mislim da ćemo odmah nakon ove letnje pauze ići na izmene i dopune zakona.
Ne bih se složila sa tim da je 13 hiljada žena oštećeno. Mislim da se ne govori o tome koliki je broj žena koji je uključen u sistem podsticaja, koje nikada pre nisu bile u sistemu podsticaja. Možda ministarka može nešto o tome da kaže. Svakako ćemo ono što mogu da garantujem, da ćemo onu grešku za koju mislim da je došlo do greške, da nismo trebali to tako da uradimo, gde je za one žene koje imaju nadprosečna primanja, gde je prosek zarada tri umesto pet, da ćemo to ispraviti.
Gledamo, takođe finansijske efekte da ako se smanji prosek plata sa 18 na 12, da vidimo kako možemo da obezbedimo da i one žene koje sa tim prosekom primaju 800, 1.000 ili 2.000 dinara, da li da idemo na minimalnu platu, prvih tri meseca ili godinu dana, ali sve je to ono što ćemo predstaviti na tom sastanku sledeće nedelje. Tako da vas pozivam, svakako ću upisati sebi da dođete.
Što se tiče traktora, samo da vam kažem, za traktore za 2018. godinu, ispraćeno 2,3 milijarde dinara. Kupljeno je preko 1.600 traktora. U stvari, 1682 traktora tačno, od čega je 150 iz IPARD i sada je sve isplaćeno što je bilo budžetirano za 2018. godinu. Hvala.

Hvala.

Reč ima Slavica Đukić Dejanović.

Zahvaljujem na interesovanju vezanom za ovo pitanje. Premijerka je zapravo iznela suštinu svega što Vlada radi. Naravno da je pitanje interdisciplinarno, ali moram reći da smo zakonom koji je izazvao mnogo polemika po prvi put toliko povećali obim prava da po prvi put ona deca koju su rodile mame koje rade ugovorom u delu, koje rade privremene i povremene poslove, poljoprivrednice, po prvi put izjednačene sa ženama koje su u stalnom radnom odnosu. Dakle, obim prava je apsolutno povećan, količina novca apsolutno u ogromnom povećanju.
Ono na čemu sada radimo, svesni da koliko god povećavali prava za ovaj osetljiv segment, to nikada nije dovoljno i uvek može više i na tome ćemo raditi. Usklađuje se finansijski potencijal sa procenama šta zapravo moramo učiniti.
Nije istina da je 13.000 mama oštećeno. Postoje različiti osnovi po kojima porodica mame, odnosno standard dece obezbeđujemo i taj procenat i broj je nešto manji.
Krivo je interpretirana jedna informacija koja je iz Vlade izašla i to ne odgovara istini, ali ćemo u svakom slučaju u jesenjem zasedanju imati prilike da ispravimo sve što je moguće, a izvesne greške jesmo uočili. Hvala na pitanju.

Hvala.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.

Hvala.
Niste mi odgovorili za Fruškogorski koridor i Kinološki savez Vojvodine.
Hoću da vam kažem da to što se tiče službene upotrebe jezika i pisma, o tome nacionalni saveti ne treba da se izjašnjavaju. To uopšte nije posao nacionalnih saveta. To je posao opštine na čijoj teritoriji treba da se uvede jezik koji treba da bude u službenoj upotrebi. Znači, u opštini Vrbas se po popisu izjasnilo preko 7.353 stanovnika koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, i to je 17,5%. Znači, opština Vrbas je u svakoj obavezi po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma u obavezi da uvede taj jezik.
Pre devet godina, opština Mali Iđoš, gde su Lovćenac i druga sela koja su pretežno naseljena Crnogorcima, su bez problema uveli crnogorski jezik u službenu upotrebu, a Vrbas to devet godina ne uvodi. Znači, nije uopšte na nacionalnom savetu da o tome odlučuje. To određuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma i opština to treba da uradi.
Za Kinološki savez molim vas da mi odgovorite – zašto se na neki način ukida Kinološki savez Vojvodine koji ima tradiciju od 70 godina? Jednostavno je predsednik Kinološkog saveza iz Beograda došao, uzeo pečat itd. Najverovatnije da se radi o dobrim novcima koji jednostavno neće da se daju Kinološkom savezu Vojvodine.
Takođe niste odgovorili – da li će se Fruškogorski koridor početi graditi od jeseni, jer je Vojvodina, Novi Sad. Odsečeni na neki način od Beograda i od drugih delova Srbije, jer znamo da je u izgradnji brza pruga Beograd-Budimpešta. Stanovnici su oštećeni time što jednostavno nemaju kako da doputuju do 2022. godine. Znači, još tri godine će se graditi pruga. Autobusi nisu uvedeni, znači više autobusa nije uvedeno. Putnici moraju da putuju autobusima po nekim višim cenama, jer železnica ne radi, a sav transport taj, koji je nekada išao železnicom i taj teretni transport je usmeren na drumski saobraćaj, tako da kroz Frušku goru i ima dokaza da je bio preopterećen, da je do 12.000 vozila dnevno prolazilo kroz Iriški venac i kroz Irig. Sada je to svakako više, tako da vas pitam da li će stvarno po najavama ministarke Mihajlović početi izgradnja Fruškogorskog koridora od jeseni?

Zahvaljujem.
Izvolite.

Izvinite, istina je, preskočila sam pitanje o Fruškogorskom koridoru. Nadam se da će početi u poslednjem kvartalu ove godine. radimo sve što možemo, što se tiče uzimanja kredita, zajmova, projektovanja, svakako je to sada samo pitanje meseci kada će početi da se gradi Fruškogorski koridor.
Što se tiče rešavanja tog problema, moram da vam kažem dva odgovora. Prvo, to morate da uradite ako hoćete da modernizujete železnice. Ne znam kako hoćete da ih modernizujete bez toga da ih zatvorite. Stvarno ne znam kako je to uradila bilo koja druga zemlja.
Dakle, to je nešto što svi zajedno, na žalost, moramo da istrpimo. Ja bih takođe mnogo više volela da nismo morali to da radimo i da smo već imali tu modernu železnicu, zato što bi to značilo da u ovom trenutku mi ne moramo da se dovijamo sa dizel lokomotivama kojih nemamo dovoljno, da otvaramo druge pružne prelaze, alternativne, da zbog toga trpi naša ekonomija, i lakše bi i politički bilo da smo rekli - dobro, dajte da odložimo to, neka radi neka druga Vlada. Zato što u ovom trenutku, onako - drži bure vodu, dok majstori ne odu. To je neodgovorno i ja se nadam da ćete se složiti da je u redu što smo krenuli u tu stvarnu kapitalnu investiciju da napravimo potpuno modernu rekonstruisanu prugu, između Beograda i Kelebije, odnosno Beograda i Budimpešte. Ali, za to smo morali da zatvorimo tu prugu i to je tako.
Što se tiče, opet Fruškogorskog koridora. Dakle, pitanje je meseca kada ćemo mi da gradimo Fruškogorski koridor, ali Fruškogorski koridor neće da se završi za šest meseci, pa će to biti alternativa. To će biti neki radovi, to je ozbiljan projekat koji će takođe trajati godinama. Ja sam, što se tiče drumskog saobraćaja, trudimo se da to olakšamo koliko možemo, ja sam skoro prolazila tamo, nisam osetila da je toliko opterećenje, ali ponovo, nisam ja relevantna, ja tamo ne živim.
Dakle, ako imate ideju šta dodatno možemo da uradimo, ali Fruškogorski koridor ćemo mi početi da radimo u narednih nekoliko meseci, ali on neće biti odgovor na pitanje kako će ljudi lakše da se kreću Vojvodinom. Verujte, ja sam juče, nema veze sa tim, znate li vi koliko će biti ljudi, ja sam juče čitala intervju sa Draganom Đilasom u nedeljniku „NIN“, koji čovek kaže, nisam mogla da verujem, mislim da je to, četvrtak je danas, danas je izašao, gde čoveka kaže, kada pričam o Fruškogorskom koridoru i pričamo o tome koliko investicija, koliko ulažemo, kada će ići, kada će krenuti, čovek kaže, bez problema, kaže – ja ne znam uopšte zašto se gradi Moravski koridor? Moravski koridor je potpuno nepotreban za Srbiju. To je bacanje para.
Moravski koridor, nepotreban za Srbiju? Znate li vi koliko je, recimo, Moravski koridor je još potrebniji od Fruškogorskog koridora. Znači, ljudi koji žive u Kraljevu, u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Kruševcu, Ćićevcu njima autoput nije potreban. Vi ne znate danas kako da dođete, i to sam govorila sto puta, vi ne znate kada krenete od Niša do Užica, vi ne znate kojim putem da idete.
Vi imate lidera opozicije koji kaže - Moravski koridor nije potreban za Republiku Srbiju, a onda imamo ovde kada ćete krenuti sa Fruškogorskim koridorom. Dakle, samo malo, izvinite, stvarno samo malo strpljenja dok stignemo na sva mesta, jer na kraju krajeva imate ljude koji bi danas… bili su na vlasti deset godina, pa nisu ništa od tih puteva izgradili, nisu ih ni planirali, a sada znamo zašto. Evo, ja sam juče kada sam čitala taj intervju, prvi put u stvari shvatila da nije to ni do toga da nije bilo para, da su pare išle za nešto drugo, da nije bilo projekata ili su krenuli sa projektima pa nisu stigli da ih završe. Nego ljudi misle da je to sve nepotrebno za Srbiju, da to sve nije bitno za građane Srbije. Šta će građanima Srbije koridori? Šta će im autoputevi? Nisu oni zaslužili, ljudi u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, ma nisu oni zaslužili autoput. Šta će vam ljudi Moravski koridor? Tako da smo došli do toga da morate da završite i projektovanje i finansiranje i izbor izvođača i da vidite kako je to u najboljem interesu Republike Srbije, a i najveći problem je da imate novac za to. E, sada to sve imamo i biće u narednih nekoliko meseci.
Što se tiče ponovo Vrbasa, pomenula sam, nisam ni rekla da je to odluka Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine, to je svakako odluka lokalne samouprave. Ali, da se to podigne na republički nivo, kao što vi tražite od mene, kao narodna poslanica, zato služi Republički savet za nacionalne manjine i zato služi između ostalog i Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine. Zato što, ako ne mogu da se dogovore sa lokalnom samoupravom, onda taj nacionalni savet digne to na nivo Republičkog saveta za nacionalne manjine. Zato što, složićemo se, pa ne mogu ja kao predsednica Vlade da znam šta se dešava u svakoj lokalnoj samoupravi i sa svakim nacionalnim savetom za svaku nacionalnu manjinu. Zato služi ta institucija Republičkog saveta za nacionalne manjine, koji su svi, pa i evropske institucije, pre svega Savet Evrope, pohvalio. Zato što postoji institucionalni mehanizam da o tome mi pričamo.
U redu, sada ste mi vi skrenuli pažnju, ali kada kažem da je to nešto što jako lako može da se završi zato što imamo institucionalan mehanizam, koji se stalno sastaje. Ako mi verujete, ja mislim da 2009. do 2014. godine jednom se sastao, jednom. Mi imamo na četiri meseca sastanke. Dakle, lako se institucionalno to rešava u ovom trenutku.
Što se tiče ovog Kinološkog saveza Vojvodine. Jel Kinološki savez Vojvodine nevladina organizacija ili institucija? Dakle, u svakom slučaju ja ću proveriti sa ministrom Nedimovićem i videću da li se to ponovo tiče republičke vlasti ili pokrajinske vlasti, čija je to nadležnost. Hvala.

Komentar.

Hvala.
Kinološki savez je pod, da kažem, upravom Ministarstva poljoprivrede, tako da je to to.
Niko ne osporava izgradnju svih puteva i svega onoga što se radi u Republici Srbiji, ne osporavam ni ja brzu prugu koja se radi, u punom jeku je Budimpešta. Znači, ja i Liga socijaldemokrata Vojvodine, uopšte nismo protiv toga šta se radi i koliko se radi, nego jednostavno mislim da se ne poštuju prioriteti, da jednostavno Fruškogorski koridor, o njemu se isto razgovara da će biti na jesen, na proleće, na ne znam kada, od 2016. godine. Vi ste sedam godina na vlast, tako da jednostavno mislim da su građani Vojvodine razmišljali o tome da Republici Srbiji, ministarstvu, Vladi nije prioritet Fruškogorski koridor zato što im se godinama, znači od 2016. godine obećava i jednostavno su možda skeptični prema tome.
Tako da, ne osporava se ništa što se radi, ali se osporava to što se obećava, a ne uradi se. Jednostavno, za sve ono što smo rekli da je Vojvodina odsečena, građani su osećali da će se napraviti neke alternative koje se, eto, možda nisu napravile, možda je trebalo da se uvede i više autobusa, možda su trebale da budu neke povlašćenije cene za ljude koji putuju iz Novog Sada na posao u Beograd, itd. Mislim da se moglo pomoći građanima, ako već tri, četiri godine neće imati mogućnost da putuju železnicom koja je jeftinija od autobusa. Eto, toliko.

Zahvaljujem.
Imamo prostora još za pitanje Grozdane Banac. Izvolite.