Vratiću se samo kratko na neke od komentara prethodnog narodnog poslanika. Dakle, rekli ste mi da ne razumete napade na N1 televiziju. Ja nisam napala N1 televiziju i nemojte da menjamo teze. Dakle, apsolutno nisam napala N1 televiziju. Pričala sam o SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja. Što se tiče N1 televizije, ja se ne mešam u njihovu uređivačku politiku, nek rade ovo ili ono, nek pričaju ovo ili ono. Dakle, potpuno koji su im prioriteti uopšte niti želim, niti jesam, niti imam nameru. Dakle, nisam napala N1 televiziju, nisam ih pomenula apsolutno bilo kako, osim da kažem da su na SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja, sa 53% tržišta oni broj jedan kanal, pa dva Nova S, pa je tek tri onaj kanal za koji je nezavisno telo reklo da mora da bude kanal broj jedan. Rekla sam - SBB direktno i nedvosmisleno krši Zakon o elektronskim komunikacijama Republike Srbije. To što vi dajete znak jednakosti između SBB-a i N1, ja to nisam uradila, to ste uradili vi. Ali, to što ja mogu ili što možemo onda papirima svakako, posredno i neposredno da utvrdimo znak jednakosti između SBB-a, odnosno Šolaka i Đilasa, to takođe možemo, ali ja N1 pomenula nisam i nisam ih napala i neću ih nikada napasti.
Ako pričamo o napadu, a vi bi to trebali da znate, ali nisam čula da ste se naročito glasno oglašavali povodom toga, napad na medije direktno i nedvosmisleno možemo da vidimo kada se napadne RTS i novinari RTS-a, fizički napadnu, polome vrata, uleti neka rulja tamo, preti novinarima, zahteva svojih pet minuta, hoće uređivačku politiku, iako opoziciona. Pa zamislite kako bi to danas izgledalo, kako je izgledalo pre, a kako bi tek danas izgledalo, da su na vlasti, kad u opoziciji fizički prete da oni uređuju Dnevnik RTS-a. Tako izgleda napad. Može biti i verbalni, ali ovako izgleda direktni nedvosmisleni fizički napad na javni servis i novinare, sve one, i novinare i tehničare i sve druge ljude, šminkere koji tamo rade i koji su tamo radili to veče.
Dakle, ja nisam napala N1, neću ih nikad napasti, potpuno nemam nikakvo interesovanje da ih napadam, to nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije koju vodim i našim vrednostima i našim principima.
Sa druge strane, videli smo kako izgledaju napadi na medije kada smo imali Savez za Srbiju i Đilasa i Boška Obradovića i sve ostale koji se danas hvale da su ušli tamo i pretili ljudima. Videli smo kako izgleda napad na Pink, kada smo imali fizički napad na dve devojke novinarke Pinka. E, tako izgledaju napadi na medije, surovi, fizički napadi na medije, sa čijom uređivačkom politikom se ne slažete, samo zato što se sa njihovom uređivačkom politikom ne slažete.
Mi takav manir nemamo. Mi naše poštovanje prema medijima, i onima koji imaju drugačiju uređivačku politiku, odnosno uređivačku politiku koja ne podržava ono što mi radimo, naše projekte, ne vole naročito da pričaju o našim rezultatima, podržava neke druge ljude, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, mi naše vrednosti, naše principe pokazujemo svaki dan na javnim događajima, na pres konferencijama koje organizujemo time što svakog od njih pozivamo i stojimo koliko god treba da odgovorimo na koliko god pitanja i pod pitanja. Što ponovo, apsolutno paralelno, kao u ogledalu možete da vidite kada odete na pres konferenciju Saveza za Srbiju, gde kada neko ko se njima ne sviđa, postavi pitanje, oni kažu - neću da vam odgovorim vi niste mediji. Ko ste vi da određujete koje mediji? Jel to je sloboda medija? To je vladavina prava? To je moderna Srbija? Evropska Srbija, to je ono što oni obećavaju građanima Republike Srbije.
I onda kažu nama, vi napadate medije. Mi napadamo medije? Sedimo, stojimo, odgovaramo na sedam pitanja, 17 potpitanja iz dana u dan, svaki dan. Privatna, državna, koja se tiču generalno porodica, ne postoji šta nam nisu rekli, ne postoji šta nam nisu rekli, hajde ne nama ovde što se bavimo javnim poslom pa smo to zaslužili, to smo tražili, to smo dobili, nego porodicama, maloletnim licima, koji nikakve veze nemaju sa tim, ničega se ne libe, ničega. Ne postoje danas, kao što je ministar Lončar rekao, ne postoje nažalost danas u politici crvene linije.
Da li znate ko je to uveo? Nismo mi, to su uveli oni istraživački mediji, takozvani istraživački mediji i opozicionari koji se nisu libili da prvo upere prstom na brata, tadašnjeg premijera Vučića, pa na oca, pa na sina, pa nije ni bitno ni koliko ima godina, ni koliko je mlad, ni koliko je star, ni da li ima veze sa istinom, nema veze sa istinom, bez i jednog jedinog dokaza, paušalne tvrdnje i onda je to postalo normalno. To je onda bio brat Ane Brnabić, otac Nebojše Stefanovića, sin ne znam kog ministra, brat Siniše Malog, supruga, beba, ma nema ni veze sada, zato što je to postalo normalno.
Ja se ponosim što mi to ne radimo i nećemo nikada ni raditi. Da li smo napali porodicu? Čiju smo porodicu napali? Kada smo napali fizički nekog novinara? Kada smo napali verbalno novinara, osim verbalno da raspravljamo da nemamo iste stavove. Ja se time ponosim. Građani Republike Srbije znaju i ko napada medije i da ne pričamo o sivoj zoni. Da li sam ih ja napala? Ne, fizički, udri šamarčinu devojci, pošto je novinarka Pinka. U redu je to, zašto ne? Jel Dragan Đilas rekao da oni nisu mediji. Nego šta su onda? A, ko je on da određuje ko su mediji? Fizički napad na RTS, hoću mojih pet minuta, ja ću da uređujem Dnevnik, gde je ovde studio? Pa, čekajte ljudi, stanite. Da li je to Srbija koju zastupamo, Srbija koju želimo, to je evropska Srbija?
Dakle, nisam napala N1, molim vas, nisam napala čak ni SBB, rekla sam da krše zakon. Krše ga. Da li želite da kažem da ga ne krše, da ne smemo o tome da pričamo, da ne bi bilo nemojte to je ugrožavanje slobode medija. Ne, ovo je poštovanje vladavine prava. Evo, neka kažu da ne krše. Evo, neka kažu da numeracija nije onakva kakva je REM trebao. Evo, mogu večeras da promene numeraciju i da poštuju zakone Republike Srbije i neka nastave onda svaki dan, 24 časa, da pričaju o vladavini prava i kako ovo država, ova Vlada ne poštuje vladavinu prava.
A, vi gospodo? Mi menjamo zakone, trudimo se. Da li ima još puno stvari koje treba da se urade? Ima još mnogo mnogo stvari. Da li idemo brzo? Pa, ne idemo dovoljno brzo, možemo i brže. A, vi gospodo, koliko je vama teško da poštujete zakone Republike Srbije i vladavinu prava? Evo, pozivam vas da poštujete numeraciju, u skladu sa zakonom, odnosno da poštujete to što je nezavisno telo dalo. Koliko je to teško?
Sada, što se tiče konkretnijih tema, od narodnog poslanika, Poglavlje 30, Svetska trgovinska organizacija. Želim samo da vam kažem da je ovo užasno važna tema, od koje mi ne bežimo i vi ste u pravu, ostalo je samo još jedna otvorena tema, to su izmene Zakona o GMO. Nažalost i vi to znate, ovo je tema koja se bespotrebno politizuje i to je tema na kojoj ćemo svakako videti i vi ćete se uveriti u to, jedan potpuno neprimereni politički oportunizam, zato što je ovo važno za Srbiju, bitno za Srbiju, nama izuzetno važno da budemo članice Svetske trgovinske organizacije i čim otvorimo, a otvorićemo temu izmene i dopuna Zakona o GMO, videćete sve ljude koje baš briga i za GMO i za naše poljoprivrednike i šta će u stvari pisati. To što ćemo predložiti mnogo bolje rešenje nego što imamo trenutno, biće samo važno da ponovo spinuju stvarnost i da optuže nas da želimo da otvorimo Srbiju za ovo, što ovo nije poenta.
Srbija je i pre 2009. godine imala zakon koji je nama bio dovoljno dobar da postanemo članica STO. Godine 2009. je taj zakon izmenjen da je nama blokirano članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, nažalost. I jeste teme, i želim da vas uverim da je tema koja je visoko na listi naših prioriteta i kojima ćemo se baviti i bavimo se već, ali bavićemo se još više u narednom periodu.
Želim sve, uključujući i vas ili možda pre svega vas, da zamolim za podršku sa tom temom koja će biti bez obzira na stranku podrška vladajućoj većini, Vladi ili ne, zato što je ovo tema koja je važna za Srbiju. Zato što svi zajedno treba ozbiljno da se pozabavimo ovom temom.
Takođe, želim da vam kažem da mi imamo odličan odnos i što je još važnije imamo stalnu komunikaciju sa predstavnicima Svetske trgovinske organizacije, pa čak je i jedna osoba, a savetnica u mom kabinetu koja je radila, otišla je i sada je predstavnik Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što čini mi se makar indirektno govori o kredibilitetu koji mi imamo u STO. Mogu vam reći da i oni generalno očekuju izmene zakona kako bi brzo i efikasno mogli da dovršimo ovaj proces.
Što se tiče CEFT-e Protokola 5 i 7, vi znate da smo mi, odnosno na inicijativu Vlade i Skupštine ratifikovali Protokol 5. Privremene institucije u Prištini su jedine u regionu koje još nisu ratifikovale Protokol 5 CEFT-e o Protokolu 7, mi raspravljamo, našli smo rešenja za neka otvorena pitanja, ali je nažalost CEFT-a, kao CEFT-a suspendovana kršenjem, direktnim kršenjem CEFT-e od strane Prištine, uvođenjem taksi od 100% za robu za centralu Srbiju i BiH. Tako da u ovom trenutku CEFT-a kao takva nažalost ne postoji, odnosno na ledu je.
Ono što ćemo mi raditi u interesu Srbije, regionalne stabilnosti, regionalne saradnje, bolje regionalne trgovine, je to da ćemo mi sada, dok je CEFT-a praktično suspendovana, ići na što više i na što pre direktnih bilateralnih sporazuma. Na kraju krajeva i na dnevnom redu Skupštine je i ratifikacija Sporazuma sa Severnom Makedonijom. Očekujem da ćemo čak u prvoj nedelji avgusta mi potpisati da ćemo imati jedno šalterski granični prelaz, odnosno sistem i da ćemo međusobno mi sa Severnom Makedonijom bilateralno ratifikovati ono što se zove AEO, odnosno povlašćeni ekonomski privredni operateri. Tako da ćemo mnogo brže ići u razmenu između Srbije i Severne Makedonije, a onda bilateralno i sa svim ostalima, odnosno sa što više zemalja zapadnog Balkana i to je jedini način na koji mi odgovorno u ovom trenutku možemo da se borimo. Hvala vam.
