Zahvaljujem.

Imam pitanja ponovo za premijera, predsednika Vlade.

Mi smo već pre jedno dobranih osam, devet meseci u ovom domu razgovarali o tome da je zaista nužno da se plate sudija za prekršaje usklade sa platama sudija redovnih i specijalizovanih sudova. Mislim da smo to razgovarali o tome kada je bio budžet u pitanju, pošto očigledno, i tada smo se složili, a i iz izjava koje sam čuo od gospođe ministra, vezano za usklađivanje tih plata, ja više neću pitati da li ima uslova i potrebe, nego kada ćemo to uraditi, jer zaista, ti ljudi su dobili maksimalne obaveze koje podrazumevaju sudijske funkcije, ali njihova prava nisu do kraja ispoštovana.

Mislim da je to jedna od naših ozbiljnih obaveza kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, a da to možemo da gotovo sa izmenom i dopunom tri ili četiri člana zakona dovedemo u red. Ja ne znam da li su finansije problem ili šta drugo, ali ne vidim razloga zbog čega se sa rešavanjem ovog toliko čeka.

Interesuje me, kada je u pitanju izdavačko preduzeće „Prosveta“ a.d. Beograd, Knez Mihailova 12 koje se trenutno nalazi u programu unapred pripremljenog programa restrukturiranja, odnosno oporavka od pljačkaške privatizacije koja nažalost nije poništena, nego je samo raskinuta, šta Vlada Srbije, kada je u pitanju ova zaista institucija od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, može da učini kada su u pitanju dve stvari? Jedna stvar je rekonstrukcija knjižare „Geca Kon“, za koje su oni dobili od Republičkog zavoda za spomenike kulture nalog da izvrše rekonstrukciju, popravku i sve ostalo, šta Vlada može da učini da im obezbedi odgovarajuća sredstva za to i da li će Ministarstvo privrede i Vlada podržati njihovu molbu i zahtev za odobrenje kredita koji bi im omogućio da jednostavno svoje poslovanje usklade do kraja i stanu na noge i da bar u ovoj minijaturi očuvamo jednu istorijsku instituciju koja je nekada imala 700 zaposlenih? Zna se šta je prosveta značila na ovim područjima.

Nažalost, posledica pljačkaških privatizacija jeste da je neko ko je kupio bez ikakvih posledica prodao ogromne prostore u Čika Ljubinoj, ogroman broj drugih objekata koje su imali, doveo ih na rub propasti. Dobro je što je bar taj ugovor raskinut, ali mislim da imamo obavezu da iznađemo mogućnosti da u ova dva pravca im pomognemo da stanu na noge.

Hvala.
Reč ima ministar Vukosavljević.

Svakako da će sa svoje strane i Vlada Srbije, bez sumnje, ali i Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti maksimum u okviru svojih nadležnosti da se spase koliko se spasiti može.
Vi ste pravilno zapazili da je u toku privatizacije, koju ste takođe okarakterisali jednim otprilike tačnim pojmom, su se dešavale stvari koje su manje-više poznate svima, ne samo to što ste vi naveli, nego prodat je i poslovni prostor u Dobračinoj ulici, prodat je magacin u ulici Cara Dušana, prodato je sve ono što se moglo prodati na način kako je to rađeno u to vreme i sa osobenostima tog društvenog trenutka, koje su nam svima manje-više poznate.
Sreća u toj celoj nevolji je što je knjižara "Geca Kon" izuzeta od prodaje na taj način i ona je opredeljena kao objekat od značaja za kulturu i može biti samo knjižara. To jeste jedna stvar koja je povoljna u celom tom jednom protivzakonitom i veoma sumnjivom zamešateljstvu koje se odigravalo. Naravno, i sada je, da bi se to sa budžetskih pozicija davalo za rekonstrukciju i obnovu, potrebno rešavati pitanje vlasništva nad privrednim subjektom. Pravo da vam kažem, ja sa malim zrnom pesimizma u vezi sa vašom pretpostavkom da li je moguće obnoviti izdavačko preduzeće "Prosveta" u njegovom starom sjaju i sa onim obimom poslovanja i imovine koje je nekad imalo, zahvaljujući ovim okolnostima o kojima smo i vi i ja govorili, to jedva da je moguće, ali može država da pomogne i pomoći će i da se, naravno, prostor knjižare "Geca Kon" zaštiti na doličan način i da se izvrši sanacija štete koja je nastala od poplave. Mi smo u komunikaciji sa njima. Verujem da ćemo imati konkretne i brze rezultate u vezi sa sanacijom tog objekta, znači, knjižare "Geca Kon" u Knez Mihailovoj.
Što se tiče ovih drugih stvari, videćemo kako će druga resorna ministarstva postupati u jednoj vrlo komplikovanoj situaciji u kojoj je naneta velika šteta srpskoj izdavačkoj tradiciji. Hvala.

Hvala.
Izvolite, komentar.

Zahvaljujem na komentarima.
Ne čuh odgovor za plate za sudije, ali nadam se da ćemo to brzo biti u prilici da rešimo.
Želim samo da ukažem na jednu stvar. Možda grešim, ali mislim da čak i nema toliko prostora koji bi se nazvao rupa u zakonu koliko rupa u koordinaciji.
U svemu ovome ključna stvar je, kada sam govorio o ovim tzv. prekograničnim televizijama, da li se program koji mi gledamo preko SBB kanala ovih televizija isti takav emituje u Luksemburgu? Ukoliko se identičan program, sa reklamama na srpskom jeziku i svim ostalim detaljima ne emituje tamo i ovde, to je dovoljan osnov i dovoljan pokazatelj onoga o čemu smo govorili i to mislim da treba da bude polazna tačka koja će apsolutno omogućiti da se osim prekršajnih prijava nešto ozbiljnije desi.
U toj situaciji kad je očigledno da neko namerno izbegava da ovo utvrdi, jer REM kao regulatorno telo ukoliko ovako nešto utvrdi, ima pravo da zabrani SBB-u reemitovanje, odnosno emitovanje ovih programskih sadržaja na svojoj distributivnoj mreži. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Mnogo je pitanja, a malo minuta. Ali, da pođem od onoga što nisam planirao, a što je gospođa Brnabić rekla pominjući SBB i televiziju N1.

Nemam ništa protiv, naprotiv, da državna televizija bude na prvom kanalu, ali ono što bih ja voleo, takođe, ne znam, pošto ste vi uzeli reč na tu temu, onda hajde vi počnite, mada mislim da je pitanje i za Ministarstvo kulture i informisanja takođe.

Ja bih voleo da vidim šta treba da se dogodi i pretpostavi, da bi građani, a dve trećine građana Srbije ne može da gleda tu televiziju ne na prvom, na drugom, nego uopšte ne može da gleda tu televiziju, kako bi tu televiziju, koja se ovde predstavlja kao izvor svekolikog zla, a ja smatram da ona ima svoje mesto u medijskom prostoru, jer nam je potrebna zarad medijskog pluralizma, mogli da vide i oni građani koji nemaju pojma šta ta televizija emituje, ali svakoga dana slušaju drvlje i kamenje na račun nje, njenog uređivačkog programa i njenih vlasnika?

Dakle, kad pominjete tu strašnu stvar što je, ne znam, RTS na toj televiziji, odnosno, ne, pardon, kod tog operatera, jel tako, na trećem, a ne na prvom mestu, onda hajde da vidimo kako je to kod drugih kablovskih operatera. Te televizije, govorim sad o televiziji N1, uopšte nema, gospođo Brnabić. Ne bi li to bio doprinos pluralizma u medijske scene. To je naravno jedna stvar, možda ne najvažnija, ali čisto da i to pomenemo.

Tu je i ministar ekologije i ministar energetike. Za njih imam kratko pitanje, ali tema je teška, tiče se ovih mini hidroelektrana. To se čini kao mali problem, ali mislim da nije i biće sve veći. U jednom trenutku, to nije zaista zasluga, odnosno odgovornosti ove Vlade, to je počelo ranije, mini hidroelektrane su plasirane kao veliko čudo i spas i sreća, pozivalo se na standarde EU i slično. Ispostavilo se da nije baš tako i da je njihov doprinos u energetskom sistemu veoma mali, da ne kažem mizeran, tih mini hidroelektrane, a ekološka šteta vrlo velika.

Zato očekujem komentar od vas da li se u tom pogledu može nešto i učiniti. Naravno, povod, ali samo povod je ova situacija u mesnim zajednicama Zvonce i Rakita gde je, po mišljenju eminentnih stručnjaka, zaista ugrožena bezbednost tih naselja, a da ne govorim o ekološkoj šteti.

Konačno, treća, ali najvažnija stara tema u razgovorima između mene i gospođe Brnabić ovde. Vi ste završili prošli put, hvaleći Briselski sporazum, naš dijalog, gospođo Brnabić. Moram da se vratim na tu osetljivu temu, jer jeste možda negde čvorno mesto naših neslaganja, kada je reč o ovim velikim političkim temama, ne samo vas i mene, nego i ove Vlade.

Ja smatram da je taj sporazum loš. Tu sedi njegov potpisnik. Doduše, ne potpisnik, nego više parafer, kako se kaže, onaj koji je parafirao, ali očekujem od vas odgovor na tu temu. Nastaviću kasnije.

Izvolite.

Svakako ću vam reći ovako.
Prvo, što se tiče numeracije kanala, sada da li treba da bude javni servis, nacionalna televizija prvi kanal ili treba neka druga televizija ili neki drugi program da bude prvi kanal, to ponovo ne određuje Vlada Republike Srbije i ne određujem ja, niti se pitam za to, niti me neko pita. To određuje Regulatorno telo za elektronske medije, kao nezavisna institucija. Dakle, nezavisna institucija određuje numeraciju kanala u skladu sa javnim interesom, balansiranim programom i prava javnosti da se balansirano informiše. U tome su oni bili apsolutno jasni. Ako su oni jasni, a neko to ne poštuje, onda on krši Zakon o elektronskim komunikacijama, bez da ga u potpunosti briga što krši zakone Republike Srbije.
To što vi kažete da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju je jedna potpuno površna, paušalna i netačna informacija za koju ne znam odakle vam ili niste informisani ili ovde namerno dezavuišete javnost. Dakle, rekla sam, ponoviću, SBB, kao distributer medijskog sadržaja, drži 53% tržišta, 53% tržišta. Na 53% tržišta ti građani, kao prvi kanal gledaju N1, kao drugi kanal gledaju „Novu S“, kao treći gledaju RTS. Mislim da Telekom drži između 36 i 40% tržišta. Dakle, apsolutno nije istina da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju.
Pri tom, takođe da vas informišem, što pretpostavljam da znate, pretpostavljam da nećete da kažete je da Telekom u svom programu daje kanal N1, tako da onaj ko ima Telekomov program, odnosno koristi Telekom kao distributera medijskog sadržaja apsolutno može da gleda televiziju N1. Za to ne morate da se brinete, i to je isto u skladu sa svim normama.
Što se tiče malih hidroelektrana, mogu to da ostavim ministru Antiću, ali vi ste u pravu i hvala vam makar na tome. Tako je, većinu tih dozvola izdala je Vlada u vreme mandata predsednika Vlade Mirka Cvetkovića i tada su mini hidroelektrane bile velike bum, bile su jako popularne, to je bilo ono što Srbiji treba. Dakle, može 100 puta da mi neko kaže - ne možete sada da se vraćate na to vreme, morate da se vraćate na to vreme zato što, ako neka Vlada neke zemlje potpiše neke ugovore, preuzme neke obaveze, izuzetno, izuzetno je teško da vi ostanete kredibilna zemlja, zemlja u koju veruju građani, investitori, domaći i strani, da vi raskidate ugovor, ugovorne obaveze koje ste preuzeli. Ne ja kao Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić kao Aleksandar Vučić, kao premijer pre mene, nego sve one vlade pre njega što su ostavile njemu, odnosno danas meni u amanet. Svakako gledamo i svesni smo tog problema, ali je teško sada razlučiti tu situaciju koja je bila preuzeta kao preuzete obaveze u to vreme.
Što se tiče Briselskog sporazuma, ponoviću vam, možemo dodatno da pričamo o tome, nemam nikakav problem, čak šta više, volela bih da imamo više vremena, jer apsolutno da niste u pravu, iz srca mislim da niste u pravu. Dakle, moj najveći argument je taj, uvek će biti da je Briselski sporazum u interesu Srbije, srpskog naroda, pre svega Srba na KiM, što Priština beži od njega kao đavo od krsta. Da je on u interesu Prištine, oni bi ga sutra primenili, kao što su primenjivali sporazume koji je pregovarao, dogovarao Borko Stefanović. Svi ti sporazumi su primenjeni. Nisu još potpisani, a oni su bili primenjeni. Kada vi priznate pečat sa natpisom „carina Kosova“, naravno da će Priština odmah to da primeni, pa kada imate nedvosmisleno da li je granica granični prelaz ili administrativni prelaz, pa je to toliko nedvosmisleno da neko može da ga zove administrativni prelaz, a neko granični prelaz, pa naravno da će to odmah da se implementira. Kada stavljate granice, kada stavljate prepreke, naravno da će Priština to odmah da odmah implementira.
Da ste vi u pravu i da je Briselski sporazum suprotan interesa srpskog naroda i Srba na KiM, pa šta mislite zašto ga Priština ne bi implementirala? Zašto bi mi dan danas na njemu insistirali i zašto bi tu Priština izgubila… To je bio prvi udarac kada je Priština krenula najozbiljnije da gubi kredibilitet i neke poene u međunarodnoj zajednici, gde su oni bili zacementirani, a to je da ispregovarate dugo i teško jedan sporazum, potpišete ga i onda postane potpuno jasno da oni njega neće da implementiraju, a za njega garantuje EU. Nije danas lako EU, koliko god beži od toga, a ni SAD da odgovore na pitanje zašto Priština ne implementira međunarodne obaveze koje je preuzela, a za koje garantuje EU.
Ponovo kažem svim građanima Republike Srbije, najbolji pokazatelj toga koliko je dobro ispregovaran Briselski sporazum, koliko on štiti interese srpskog naroda na KiM je to što Priština od njega beži ko đavo od krsta. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.