Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, današnji dnevni red kada pogledate govori najviše o potvrđivanju sporazuma za četiri zemlje kada je reč o nosiocima njihovih diplomatskih i službenih pasoša, jednostavno želju i volju i buduću saradnju i produbljivanje odnosa sa ovim državama kao što su Surinam, Mjanmar, Dominikanska Republika i Paragvaj u tom delu da njihove diplomate neće imati više obavezu da imaju našu vizu.
Kada pogledate ovakav dnevni red, mislićete da je u pitanju jedna tehnička stvar koju Ministarstvo spoljnih poslova treba da uradi, da Skupština ovde potvrdi. Međutim, današnji dnevni red, kao što smo videli iz diskusija mojih kolega, predstavlja jednu ozbiljnu, predstavljanje ozbiljne politike kada je u pitanju i spoljna i unutrašnja politika Republike Srbije.
Ja ću vas podsetiti da 2012. godine kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i SPS preuzela odgovornost za vođenje državom je bila u veoma teškom položaju i kada pričamo o ekonomskoj politici i političkim odnosima koji su naizgled, kada govorimo upravo o razgovorima i pregovorima Beograda i Prištine došli u jedan ćorsokak.
U tom trenutku, moralo je da se nađe rešenje pre svega na političkom nivou da bi se otkočio uopšte postupak vođenja politike Republike Srbije i sa EU i sa drugim državama koje su, jednostavno, do tada imale naviku da kada dolaze u Srbiju isporučuju svoje naloge kako Srbija treba da radi.
To se sećate najbolje situacija kada smo imali posete i gospođe Merkel i gospodina Putina, kada je bilo reči da ih prima gospodin Tadić, kada dobiju otprilike naloge koje Republika Srbija treba da sprovede i pogotovo kada je u pitanju Kosovo da trebamo da priznamo tzv. „nezavisno Kosovo“, odnosno da jednostavno budemo blagonakloni na otcepljenje dela teritorije Republike Srbije.
Ono što tada je trebalo, izaći pred građane Srbije, reći šta su upravo ideje i EU i Amerike kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada su u pitanju naši ljudi koji žive tamo, Srbi, i kakva je situacija sa budžetom Srbije, odnosno ekonomskom situacijom koja je u tom trenutku bila katastrofalna.
Znači, trebalo je izaći pred građane Srbije i reći da mi nemamo mogućnosti da u roku od dve nedelje više isplatimo ni plate ni penzije, a da nam visi nad time veliki politički pritisak da priznamo „nezavisno Kosovo“.
U tom trenutku, pregovori su zastali i tu ste vi, kao tadašnji premijer Vlade, zaista držali jednu tenziju kada su u pitanju uopšte pregovori.
Ali, u tom trenutku je bio veliki pritisak i da Srbija prizna nezavisnom Kosovu stolicu u UN, čime bi suštinski mi dali mogućnost Kosovu da zaista ostvari fiktivni deo svoje nezavisnosti, odnosno da oni postanu tzv. država u punom svom kapacitetu.
Bilo je teško u tom trenutku donetu odluku koje su trebale da impliciraju loše posledice za državu Srbiju, ali su i pritisci i pretnje i vama i gospodinu Vučiću u to vreme, gde negde svi to zaboravljamo, bile mnogo velike. Kada su govorili i na ličnom planu da politički treba da nestanu i jedna i druga stranka i kao lideri da više nemate svoju budućnost, kada je u pitanju uopšte bavljenje politikom u Srbiji.
Naravno, ona druga strana koja je doživela smenu vlasti od strane građana Srbije, kao što su Boris Tadić, Vuk Jeremić i ostala ekipa, koji danas pokušavaju da se povrate kroz Boška Obradovića, kroz različite njihove mentore ovde na vlast, su govorili o tome da će to trajati šest meseci, da će se oni posle šest meseci vratiti na vlast, a već su dogovorili priznavanje Kosova, nego su rekli samo da mi preguramo ove izbore i da se vratimo u punom svom kapacitetu, da nam pomognete u tome i da nastavimo onim putem kojim smo krenuli.
Naravno da do toga nije došlo, zato što je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem zajedno sa SPS, zaista pokazala da vodi jednu odgovornu politiku, pre svega kada je u pitanju politika odnos Beograda u odnosu na Prištinu i kada je u pitanju razgovor o KiM, o ljudima koji žive na KiM i da ono što govorite u Beogradu, to morate da govorite i u Briselu, to morate da govoriti u u Vašingtonu, ali i u Moskvi.
Znači, to je onaj najteži put kojim ste krenuli od tada 2012. godine. Paralelno sa time, moralo je da se donese neko rešenje u vidu Briselskog sporazuma, kojim ćete suštinski u budućnosti pokazati da zaista stojite iza toga da ste za evropski put, ali paralelno sa tim, da se nećete odreći nikada ni istorijske saradnje sa Ruskom Federacijom.
To je jedan od najtežih političkih puteva kojim Srbija ide, ali se pokazalo nakon ovih sedam godina da i pored tih pritisaka, jednostavno je moguće ići tim putem, jer u međuvremenu je trebalo sprovesti ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju, dovesti do toga da imate jedan održivi budžet iz koga ćete moći da onoliko koliko prihodujete, toliko da i da rashodujete i isplatite i plate i penzije, ali i da otvorite nova radne mesta. Preko 200 fabrika gospodin Vučić je do sada otvorio i to pokazuje suštinski rezultat dobre, odgovorne i spoljne i unutrašnje politike.
Nije jednostavno otići u međunarodne organizacije i držati se ozbiljne i odgovorne politike, reći da nećete odustati ni od evropskog puta, ali da nećete odustati ni od saradnje sa onima kojima se to možda ne sviđa, kada je u pitanju EU.
Na kraju krajeva, kada vi sada posle sedam godina pogledate međuinarodne odnose između Amerike, Engleske, članica EU, Rusije, Kine, vi sada vidite da se mnogo toga promenilo. Mi imamo primer, recimo, kao delegacija Saveta Evrope da smo učestvovali na prošlom zasedanju, da su bili suspendovani glasovi Ruske Federacije od 49 članica Saveta Evrope, poslednje dve godine, i da su vraćeni na prošlom zasedanju i da su u tom dogovoru svih tih 49 članica Saveta Evrope, koje mnogo toga imaju da kažu protiv te Ruske Federacije, su glasali za vraćanje tih mandata ruskim poslanicima, pokazuju jednostavno da se mnoge stvari menjaju u njihovim međunarodnim odnosima.
Sada po prvi put imate na međunarodnoj sceni pokušaj da jednog premijera Engleske, koja je kolevka demokratije, pokušava da suspenduje glasove parlamentaraca, vi imate takvu debatu koja nije bila zamisliva pre sedam godina.
Prema tome, u svim tim promenama Srbija se jednostavno drži svojih političkih načela kojima brani svoje srpske nacionalne interese, brani interese Srba na KiM, što je jako važno, i pokazuje da ne odstupa od te politike, pokazuje da ono što kaže, to i radi.
Ono što je najvažnije da danas imamo prilike da kažemo, da su rezultati tako odgovorne politike, kao i onih svih ekonomskih reformi, u tom jednom engleskom časopisu „Fajnenšel Tajms“, juče objavljene, da Srbija 12 puta veći ima priliv stranih direktnih investicija od država u regionu i od članica EU na osnovu onoga koliko ima stanovnika, koliki je njen kapacitet. To pokazuje suštinski da smo mi zaista jedna od država sa kojom svi žele danas da razgovaraju.
Zbog toga mi imamo razloga da danas kažemo da ovaj set zakona u stvari pokazuje priznanje i onih država koje možda nisu bile u mogućnosti da povuku priznanje Kosova, ali su počele to da rade i pokazujemo da ona politika koja je 2012. godine postojala, kada je u pitanju Srbija i odnos prema Kosovu i Metohiji, jednostavno se totalno zaokrenula, odnosno transformisala. To pokazuje da izbore koje imamo 6. oktobra na Kosovu, gde će učestvovati Srpska lista, jednostavno pokazuje prisutnost Beograda, prisutnost Republike Srbije na KiM, prisutnost Srba koji imaju pravo da kažu svoje mišljenje i pokažu da brane svoje interese tamo gde oni žive, pa nalazili se oni i na samom KiM.
Ovi zakoni danas u stvari predstavljaju jedan poziv svim Srbima na Kosovu da izađu na izbore. Ja ću vas podsetiti da mi imamo raseljenih 60.000 Srba u Srbiji, znači, u gradovima kao što su Beograd, Niš, Kragujevac, Kraljevo, da ovo predstavlja poziv da svi ti Srbi koji žive i u centralnoj Srbiji i na severu i na jugu Srbije treba da odu taj dan na izbore, da podrže svoju državu koja zaista vodi ovako odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, da dođu taj dan i podrže one Srbe koji se svaki dan bude i ustaju sa svojim komšijama Albancima i strepe za to kako će izgledati ta buduća politika prema Srbima na Kosovu, da bi ih svi podržali jednim danom kada će doći i iskoristiti svoje pravo da glasaju.
Današnja sednica treba u stvari da bude poziv svemu tome, a vas kao ministra molim da o tome i u javnosti više govorite kako se približavamo tom datumu i molim vas da više govorimo o tome koliko je do 2012. godine koštalo Republiku Srbiju i Vuk Jeremić i Boris Tadić, koji su vodili jednu potpuno neodgovornu politiku i koliko su ti rezultati njihove politike suštinski nama pravili problem i dan danas prave veliki problem, u tome da zaista sprovedemo na krajnje odgovoran način sve međunarodne sporazume koji se odnose na Srbiju, a vezani su za Srbe na KiM.
Mi ćemo u danu za glasanje sigurno kao narodni poslanici podržati sve ove zakonske predloge, ali mislimo da treba da podržimo i naše Srbe i Srpsku listu, da izađu u punom svom kapacitetu da glasaju građani Srbije za Srpsku listu na sledećim izborima 6. oktobra 2019. godine. Hvala.