Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.

Uvaženi predsedavajući Milićeviću, uvaženi prvi potpredsedniče Dačiću sa saradnicima, potvrđivanje četiri sporazuma iz oblasti spoljne politike Srbije samo su potvrda kontinuiteta diplomatskih aktivnosti koje Srbija i Ministarstvo spoljnih poslova vode u poslednjih pet godina, a to je borba za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta za očuvanje KiM, koje hoće da nam otmu, a mi na sve to treba da ćutimo.

Pre svega, želim da se zahvalim ministru spoljnih poslova na odgovornom, posvećenom, beskompromisnom diplomatskom radu na ostvarivanju naših državnih spoljnopolitičkih prioriteta. Takođe, želim da se zahvalim i svim državama koje su povukle priznanje samoproglašene tzv. države Kosovo, jer su prepoznale da se u 21. veku države ne stvaraju tako što se nasilno otimaju teritorije.

Uspeli ste, gospodine ministre, da broj država koje su povukle priznanje, dovedete do broja 15, a broj država koje priznaju Kosovo spao je ispod 100. Tu treba dodati i zemlje koje neće glasati i ne glasaju za prištinske stavove.

Dozvolite mi da u vremenu koje mi je preostalo ponovim i neke bitne stvari koje ste vi izneli obrazlažući predloge zakona, a to je da vodimo politiku otvorenosti, bezvizni režim za što više zemalja, u 71 zemlju mi putujemo bez viza, a građani iz 92 zemlje mogu da putuju kod nas. Srpski pasoš je sada na 28. mestu. Naveli ste i to da nema dileme da do šest meseci do ulaska u EU mi treba da uskladimo svoj vizni režim sa EU. Navedeno je i koliko je najviše izdato viza - u pitanju su Kina, Egipat, Indija, Liban. Ukidanje viza znači prijateljstva prema pojedinim zemljama.

Surinam je prva zemlja koja je povukla priznanje i zato hoćemo da joj se posebno zahvalimo.

Ono što ste još naveli, to je da su od 2008. do 2012. godine 87 zemalja priznale tzv. državu Kosovo, a od 2014. godine svega sedam, a 15 je povuklo priznanje.

Želim nešto da kažem, da sam imala priliku da budem član parlamentarne delegacije i da putujem u SAD, u poseti Kongresu. Nešto moramo da učimo i od njih, bez obzira da li ih volimo ili ne volimo, ali, oni imaju jednu poslovicu - da se njihova politika završava tamo gde počinje voda. E, to mi treba da naučimo od njih. Mi možemo ovde u parlamentu da sukobljavamo svoja mišljenja, opozicija treba da bude konstruktivna, da doprinosi tome da mi donosimo bolje zakone, ali van granica naše države moramo da budemo jedinstveni u stavovima.

Mogu, uvaženi prvi potpredsedniče da vas osporavaju, ali ne mogu da vam ospore da ste vi doprineli ugledu naše države, da ste doprineli ugledu na spoljnopolitičkom planu i ja sam sigurna da vama apsolutno ne mogu ništa. Ne mogu vam ni oni gromovi bez obzira, kako ste rekli, da li su došli iz Slovenije ili ih Hrvatske i sigurna sam da ćete vi istrajati do konačne pobede u svim svojim nastojanjima da ostvarite ciljeve koje ste zacrtali i broj zemalja za koji ste rekli da će pasti ispod 97.

Na kraju, ponavljam da ćemo mi kao poslanička grupa podržati sva predložena zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Maraš.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, kolega Šaroviću.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Poštovani narodni poslanici, sada ćemo u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine odrediti pauzu u trajanju od jednog časa. Zapravo, sa radom nastavljamo u 15 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važna tema na dnevnom redu, potvrđivanje Sporazuma o ukidanju vize sa više zemalja od kojih, moram da naglasim to, većina nije priznala lažnu državu Kosovo.

Ovo svakako predstavlja unapređenje saradnje Srbije sa ovim zemljama, jačanje bilateralnih odnosa i doprinosi jačanju međunarodnog ugleda Srbije i poslanička grupa, u skladu sa tim, SNS će svako podržati ove sporazume.

Ova sednica, nažalost, ponovo protiče bez prisustva jednog dela opozicije koji se nalaze u tom takozvanom bojkotu, čime na najbolji način pokazuju da ih ne interesuje ni međunarodni položaj Srbije, ni bilateralni odnosi sa drugim zemljama, ni položaj Srbije kada je reč o KiM, ni koliko je država povuklo priznanje lažne države Kosovo, niti bilo koja druga tema od interesa za građane Srbije.

I, naravno da ih to ne interesuje, jer je za njihovo vreme, dakle, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pa do 2012. godine, 87 zemalja je priznalo Kosovo, a od 2014. godine pa do danas je 15 zemalja povuklo ili suspendovalo priznanje lažne države Kosovo. To je konkretan podatak i to je ako hoćete konkretan rezultat, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, dakle, ovde mislim na celu Vladu da mi neko ne zameri da se oseti uvređenim.

Sada, zamislite da su za vreme njihove vlasti uspeli makar jedan delić rezultata oni da ostvare u tom smislu, da makar jednu državu ubede da povuče priznanje Kosova ili da ne prizna lažnu državu Kosovo, zamislite koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite, koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite koliko bi nam time olakšali poziciju, ali njih tada nije to interesovalo, dakle, nisu ni pokušavali i ništa pod milim bogom nisu uradili po tom pitanju.

Dakle, ništa nisu uradili da spreče jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, da spreče ocepljenje Crne Gore ako želite ili bilo šta drugo kada je reč o srpskim nacionalnim interesima. Ali, ne bih više o njima, neki od njih su i danas bili u Skupštini ovde uprkos tom njihovom bojkotu, ali nisu bili u sali. Držali su nekakve konferencije za novinare, iznosili svakakve gluposti i neistine i onaj Zoran Živković i Marinika Tepić. Znate, to im je najlakše, ne žele da uđu u salu, pa da ovde suprotstavimo stavove da suočimo argumente, lakše im je da zakažu konferenciju za novinare tu u holu i tamo se nalupetaju, i Živković i Marinika Tepić. Od tog Živkovića samo to i navikli, njegova uloga je da dođu na konferenciju za štampu, izvređa nas onako brutalno sve, na to smo i oguglali, a Marinika Tepić, verovatno ne zna u kojoj stranci je ove nedelje, pošto je toliko stranaka izmenila da bi teško bilo da objasni u kojoj je stranci ove nedelje.

Ali, ja vas molim da ipak imate razumevanje i za njih, njima je tako naređeno. Njihov šef Dragan Đilas, njima naredi šta kog dana, ko od njih da uradi i oni moraju da izvrše zadatak koji su dobili od svog šefa, koji inače ovih dana pokazuje neverovatnu nervozu, koja je posledica određenih istraga, određenih malverzacija, finansijskih malverzacija u kojoj je do guše upleten. Kako te istrage budu napredovale tako će i Đilas biti sve nervozniji i nervozniji, a sve to zbog činjenice da ne ume da da odgovor na jedno vrlo jednostavno pitanje, a to je kako je uspeo da sa prijavljenih 74 hiljade evra, koje je navodno zaradio u Češkoj, kako je uspeo da sa 74 hiljade evra dođe do 25 miliona evra lične imovine po zvaničnim pokazateljima. To su zvanični podaci.

Kako baš njegove firme, u vreme baš njegove vlasti ili vlasti stranke u kojoj je bio, da ostvare zaradu koja se meri u stotinama miliona evra? Dakle, to su vrlo jednostavna pitanja na koja on nikako da nam pruži odgovor. Sad, kada se postave ta pitanja, kada nadležni organi krenu da rade svoj posao i kada otpočnu istrage u tom pravcu, pa onda neko bude i uhapšen, neko bude priveden na informativni razgovor, onda kreće histerija i kampanja najmonstruoznijih optužbi i napada i na Aleksandra Vučića i članove njegove porodice i na Nebojšu Stefanovića i na sve ostale iz SNS. To sve preko navodno neslobodnih medija, ugnjetavanih medija, cenzurisanih medija, i „N12“, i „Nova“, i razne lokalne televizije, i „Blic“, i „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ verovatno ću nekoga i propustiti, a onda će mi to zameriti, dakle toliko su ugušeni mediji da svaki dan po ceo dan imamo samo napade, optužbe i izmišljene afere protiv svih iz SNS, protiv Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića.

Onda, kada im ne prođe ni lansiranje izmišljenih afera, ni lansiranje lažnih izmišljotina, onda proglase bojkot izbora, onda je to njima rešenje. Nema veze što nikom živom ne mogu da objasne kako je moguće bojkotovati redovne izbore, dakle redovne lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, izbore koje zakon propisuje da moraju da se održe u određenom roku, u redovnom roku. Mislim da ne postoji zabeležen slučaj u svetu da je neko bojkotovao lokalne izbore. Na stranu što nemaju apsolutno nikakvu argumentaciju u tom smislu, na stranu što nemaju ni jedan jedini argument. Dakle, prvo izađu sa nekakvim zahtevima, sa nekakvim uslovima, onda mi kažemo – evo, spremni smo da prihvatimo sve te vaše uslove u skladu sa zakonom, sve smo spremni da prihvatimo. Onda ni to ne valja, onda promene i uslove, promene zahteve, promene sve, sve tako redom do ovog njihovog poslednjeg zahteva, a to je da se napravi nekakva prelazna Vlada, nekakva tehnička vlada u koju će naravno oni da uđu. Aleksandar Vučić je bio vrlo jasan i glasan po tom pitanju, ja ovom prilikom ne bih ponavljao kakva je poruka bila njima u tom smislu.

Dakle, ovde je jasno da oni pošto poto hoće samo vlast bez izbora, da ih to jedino zanima i da su svesni da i građani Srbije apsolutno ne podržavaju u tome i zato su i proglasili taj bojkot kao alibi, unapred pripremljen alibi za debakl koji ih čeka na izborima. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsećanja radi mi raspravljamo o tačkama dnevnog reda gde se potpisuju sporazumi o ukidanju službenih i diplomatskih viza i sve ove priče mi srpski radikali tumačimo kao priče koje su u cilju predizborne kampanje ili zagrejavanja za predizbornu kampanju.

Ono što karakteriše politiku, pre svega spoljnu politiku, koju vodi Srbija, to je, može se slobodno reći zbunjujuće za širu javnost iz prostog razloga što spoljna politika treba da se bazira na nekim osnovnim univerzalnim principima, principima jednakosti, principima nemešanja u unutrašnja pitanja drugih država i drugim opšte usvojenim standardima koji svaka država mora da poštuje kada sprovodi svoju spoljnu politiku.

Kod nas je to sve pomešano. Nije to od juče i ne može samo da se spočitava sadašnjoj, aktuelnoj vlasti, to je od ranije. Mi u spoljnoj politici imamo konfuziju. S jedne strane od 2.000 godine uporno u kontinuitetu zagovaramo da je krajnji cilj Srbije da uđe u EU, a sa druge strane imamo nešto što se dešava od strane EU, isto u kontinuitetu, to je da EU najdirektnije se meša u unutrašnja pitanja Republike Srbije, a onda imamo te varijacije u pojedinim periodima kada Srbija zagovara čvršće veze sa Ruskom Federacijom, pa se na pilon stavlja Vladimir Vladimirovič Putin, a onda odjednom imamo tu krajnost da se dovodi Makron u Srbiju, koji bi trebao da zameni Vladimira Vladimiroviča Putina. Prosto čovek ne može da se snađe u tome šta je to kontinuitet, šta je to stabilna politika Srbije? Mi imamo, evo poslednjih dana najaktuelnije je da nam ta EU šalje ljude koji više nisu poslanici. Zamislite kakva je to ironija. Šaljete dva čoveka koji više nisu poslanici u Evropskom parlamentu. Njihova odlika je što su uspeli u Makedoniji da nagovore i opoziciju i vlast da izađe na izbore. Kakav je rezultata svega toga? Opšti propast, pošti haos u Severnoj Makedoniji, a mi dočekujmo sa bog te pita kakvim značajem i uvažavanjem. Dokle mi to idemo ljudi? Da i je moguće? Kada je to počelo? Istog onog trenutka kad su proradile emocije kod pojedinih najodgovornijih u ovoj Srbiji, pa te emocije su u rasponu od Angele Merkel do Makrona.

Prvo nam je Merkelova bila ikona u koju smo se kleli, koja je štitila interese Srbije neće ona i Nemačka dozvoliti da bilo ko i na bilo koji način ošteti ili nanese štetu Srbiji, a onda je opšte razočarenje nastalo onog trenutka kada je čak i ambasador Nemačke više puta ponovio da je jedini uslov za dalje pregovore, to je da Srbija prizna samostalno nezavisno Kosovo i najmanji je problem u tome što smo mi srpski radikali upozoravali na vreme da ne vredi tako voditi spoljnu politiku, ne vredi uopšte tako voditi politiku jedne države, ali razočarenje je bilo toliko da se odmah pribeglo Francuskoj, odnosno Makronu koji će zaštiti interese Srbije. On dolazi u Srbiju, saopštava zvaničnicima Srbije, javnosti Srbije da nema proširenja EU, a da se moraju uspostaviti dobrosusedske odnose, kako on kaže, Kosova. Postavlja se realno pitanje da li smo mi uopšte normalan narod kada sve to trpimo.

Nama reprezenti naše zvanične politike uvek tumače ono što su rekli, Makron što je rekla i Angela Merkel, što je rekla i Mogerinijeva. Kakva je to politika koju treba tumačiti? Pa, valjda dobro svi razumemo da je uslov svih uslova pregovora, daljih pregovora, odnosno Srbije eventualno u EU, priznavanje KiM.

Niko od vas gospodo, do dana današnjeg nije izašao, pa čak i ministar spoljnih poslova i rekao – ma šta nas boli briga mogu oni da pričaju šta god hoće, relevantna je Rezolucija 1244. Rezolucija 1244 je akt koji je usvojen od strane Saveta bezbednosti UN, bez pristanka Rusije, bez pristanka Kine i drugih zemalja nema priča o priznavanju, nema govora o ulasku KiM, odnosno Kosova u UN.

Zašto to niko ne kaže? Zato što se tako politika i dalje vodi, setite se samo pre nekoliko godina koliko je bilo oduševljenje, euforija sa Hilari Klinton, čak se išlo da joj se da direktna podrška, pobedio Tramp, ne kažemo mi radikali – mi smo bili vidoviti, mi smo ti koji smo znali, ne nego nam je tad jasno stalo do toga da ne pobedi Hilari Klinton jer to je ubrzani pad Srbije, odnosno propast Srbije, ali nismo se ni hvalili da smo bili pametni, da je to rezultat naše neke velike pameti kao neki što su govorili – mi smo pametni, pa smo znali da će pobediti Hilari Klinton.

Ne može se tako politika voditi, i sada vam pada teško kada Tramp šalje svog ovlašćenog predstavnika, pa naravno, dali ste im novac za kampanju Hilari Klinton, pa šta je tu čudno. Sa druge strane, širom otvorena vrata, od ranije otvorena vrata Ruske Federacije, vrata koja su otvorena od strane Narodne Republike Kine je velika šansa.

Mi imamo isto tako neuravnoteženu politiku kada su u pitanju države u okruženju Srbije koje su priznale Kosovo kao samostalno. Mi sa njima razgovaramo kao da se nije ništa desilo. Rukovodstvo Crne Gore kad im padne na pamet upute notu, rukovodstvo Srbije trči da se pravda, da se pere da nisu krivi, da nisu uzrok, da Srbija nije ništa loše mislila o Crnoj Gori. Srbi u Crnoj Gori na minimum je svedena ljudska i građanska prava, zvanična politika Srbije ćuti, neće da kvari odnose. Zvanična politika Crne Gore je priznala Kosovo, pa ako ništa drugo, valjda bi trebalo bar malo promeniti te političke odnose, ako išta drugo, valjda zbog ugroženog srpskog korpusa trebalo bi ima dati doznanja da ne mogu tako da se ponašaju.

Kada ste, gospodo, postavili pitanje na bilo kom međunarodnom skupu ili forumu, pitanje Republike Srpske Krajine? Kada ste postavili pitanje sprovođenje Rezolucije 1244? Jeste dali odgovor koji niko ne prihvata, ne bi oni pristali na sprovođenje Rezolucije 1244 koji se odnosi na povratak jednog broja vojnika i policija na teritoriju KiM.

Čemu služi takav odgovor? Treba potencirati, treba imati inicijativu. Naravno, mi nemamo ništa protiv da se ukinu vizni režimi sa zemljama koje su povukle priznanje Kosova, prema takvim zemljama, državama treba imati poseban odnos ali i treba voditi jednu stabilnu politiku, racionalnu spoljnu politiku i na tome insistira SRS. Kad vam govorimo, ne govorimo da bi mi stekli jeftine političke poene, nego da bi se Srbija stabilizovala i da bi se Srbija okrenula jednostavno Ruskoj Federaciji i savezu sa prijateljskim zemljama, a da odustanete više od te eutopije koja se zove EU. Hvala vam.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite, koleginice.

Hvala vam, predsedavajući.

Gospodine Dačiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas, kao što slušamo celog dana, na dnevnom redu imamo sporazume, ja ih neću čitati i ponavljati, ali su sa Paragvajem, Mjanmarskom Unijom, Surinamom i Dominikanskom Republikom i negde u manjoj ili većoj meri su svi ti sporazumi slični.

Ono što je poenta, odnosno, ono što jeste težnja Vlade Republike Srbije jeste unapređenje prijateljskih odnosa i bolja i lakša saradnja između Srbije i navedenih zemalja u čemu će upravo pomoći potvrđivanje ovih sporazuma. Pri tome, pre svega mislim na odredbe koje se odnose na nosioce diplomatskih zvaničnih i službenih pasoša, a nosioci tih pasoša su poslati da bi obavljali funkciju članova diplomatskih i konzularnih predstavništava ili da bi bili zvaničnici međunarodnih organizacija. Dakle, ono što je dobro jeste da im neće biti potrebna inicijalna viza za prvi ulazak u neku od navedenih zemalja.

Posebno bih naglasila da je Surinam povukao priznanje nezavisnosti Kosova, a da Paragvaj i Mjanmar nisu priznali nezavisnost Kosova. Do sada je 15 zemalja povuklo priznanje Kosova, pre svega zahvaljujući velikim naporima predsednika Aleksandra Vučića, zahvaljujući njegovoj istrajnosti i zahvaljujući njegovoj istrajnosti i zahvaljujući želji da se bori za Srbiju, ali i odličnim spoljno-političkim odnosima koje je uspostavio zajedno sa ministrima u Vladi Republike Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić i naš pregovarački tim bez ikakve sumnje će nastaviti da se trude da dođu do kompromisa između Beograda i Prištine, ali isto tako sam sasvim sigurna da neću dozvoliti bilo kakve ucene u političkoj ili diplomatskoj komunikaciji.

Ono što je za nas najvažnije jeste položaj Srba na Kosovu i Metohiji. U tom smislu jako su važni predstojeći izbori na Kosovu i Metohiji na kojima srpska lista treba da učestvuje kako bi se borila za interese Srba. Srpska lista, svi smo svesni, imaće moćne protivnike, imaće protivnike i u medijima i u albanskim medijima, nažalost i u jednom delu srpskih medija koji će forsirati upravo one koji rade protiv interesa srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini. Vodiće se i već se vodi kampanja diskreditovanja Srpske liste kako bi se ostvario krajnji cilj, a to je naravno destabilizacija položaja Srba na Kosovu i prekid njihove veze sa Beogradom.

Međutim, Srbi na Kosovu i Metohiji najbolje znaju kako se Aleksandar Vučić bori za njih i koliko se bori da njihove interese u svakom mogućem trenutku zastupa na najbolji mogući način. Zbog toga je i dao podršku Srpskoj listi. Zbog toga je i dao podršku Srpskoj listi koja treba da bude veza između Srba na Kosovu i Metohiji i Beograda i da se bori za srpske interese. Rezultati koje je i do sada ostvarila Srpska lista najbolje govore o tome koliko su ljudi svesni bezrezervne podrške Aleksandra Vučića Srbima na Kosovu i Metohiji.

Na kraju samo želim da iskoristim priliku da pozovem Srbe da izađu na izbore i da daju podršku Srpskoj listi jer će samo na taj način zapravo dati podršku budućnosti Srba na Kosovu i Metohiji, a sa svojim kolegama i koleginicama iz PG Srpske napredne stranke ja ću naravno podržati ove sporazume u danu za glasanje. Zahvaljujem.