Hvala koleginice Kovačević.

Sada reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.

Izvolite gospodine Damjanoviću.

Danas smo po ko zna koji put mogli da vidimo s jedne strane podršku narodnih poslanika vladajuće većine politici Vlade Republike Srbije u onom delu kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, a tačnije za povlačenje i lobiranje povlačenja onih država koje su priznale nezavisno Kosovo.

S druge strane govorite, isti ti poslanici vladajuće većine govore o nekakvom izlasku Srba na izbore tzv. „države Kosovo“ po zakonima Prištine, pod onim istim Briselskim sporazumima po kojima Priština jednu tačku koju je imala da ispuni nije ispunila, govorite o putu ka EU, koja otvoreno kaže ne možete u EU dok ne potpišete pravno-obavezujući sporazum koji naravno kaže da tim sporazumom moramo da prihvatimo da tzv. „država Kosovo“ bude član UN i onda naravno po automatizmu član Interpola, Unesko, i svih ostalih organizacija i onda se postavlja pitanje zapravo koja je to politika prava prema južnoj srpskoj pokrajini Vlade Republike Srbije?

Podsetiću vas ako ste čitali „Danas“, na primer dnevni list „Danas“, vaš koalicioni partner Vuk Drašković koji ima dva narodna poslanika u vašoj vladajućoj većini rekao je: „Ne može se u Brisel preko Moskve“ i u tekstu kritikujući Evroazijsku ekonomsku uniju, odnosno prilazak i pristupanje Srbije ovoj uniji.

Znači da li ste vi za tu politiku ili niste? Da li vi imate dogovor između sebe koja je to politika koju vi zastupate?

Ja bih vas podsetio da kada ste dobili packu od predstavnika EU, na samu pomisao da uđemo u Evroazijski ekonomski savez, da je tada ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, rekao: „Kad Srbija postane član EU, raskinuću ugovor sa Evroazijskom ekonomskom unijom“, nakon izjave Mekalistera, Lajčaka i ostalih predstavnika.

Sada, ukoliko vi, kako kažete, brinete o građanima Srbije, za njihovo dobro, šta je bitnije za Srbiju? Evroazijski ekonomski savez, odnosno unija, kako želite, ili EU?

Hajmo da pogledamo, pošto u srpskim medijima, nažalost, o ovoj uniji ne možete čuti ni reči od EU, hajde da čujemo šta je to Evroazijska ekonomska unija? Prvo, površina ove unije je pet puta veća od EU i više nego duplo od SAD. Dalje, ona će se dalje širiti po unutrašnjosti Azije i tu su sledeće članice Iran, Turska, Sirija. Zatim, vremenom na zapad u dublju Evropu, gde sviše ima evroskeptika, kao što su Grčka, Rumunija, Bugarska, Slovačka, Češka i ove zemlje koje nisu u EU poput Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i ostalih.

Šta one, njihov kandidat za pridruživanje, isto je pitanje dana kada će, je pored već sadašnjih članica, koje je 200 miliona skoro tržište, a to su Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, jeste Uzbekistan koji je najveći proizvođač pamuka u svetu.

Šta mi time dobijamo? Kada se ove zemlje priključe novoj uniji, s njom će biti obuhvaćeno 60% svetskih zaliha gasa i više od 50% zaliha nafte. Šta opet Srbija tu dobija? Tu su rudna bogatstva, tu su šumska bogatstva, rečna, kao i najbitniji resurs u budućnosti ove planete, bogatstvo pitkom vodom.

Ono što Moskva za razliku od EU ne traži i ulaskom u ovaj savez ne postavlja nikakve uslove niti jedan uslov Beogradu da traži bilo kakvo priznanje ili da se odrekne suvereniteta bilo kog dela teritorije Republike Srbije, a pri tome bi Srbija dobila poziciju lidera kroz tu uniju na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi.

Sada onda imamo logično pitanje koje se postavlja, kako možete da kažete da mi želimo da uđemo, da potpišemo u oktobru, i treba da potpišemo, ali ako pristupimo EU, mi ćemo i sa Ruskom Federacijom raskinuti sporazum i uvesti im sankcije i raskinuti sa Evroazijskim ekonomskim savezom, koja je tu i politička i ekonomska i zdrava logika ove Vlade Republike Srbije?

Kada je pitanje Kosova i Metohije, ovde je pre gospodina Dačića bio Aleksandar Vučić, tada je rekao: „Briselskim sporazumom koji smo potpisali“, meni odgovarajući lično, kaže: „Od tada nismo imali napade na Srbe“.

Evo, pre dva dana je izboden maloletni dečak, Danilo Bojković, od strane šiptarske gamadi iz južne Kosovske Mitrovice. Ali, onda smo mogli da čujemo da predsednik države u Medveđi kaže – ne brinite se, ovo će uvek biti Srbija.

Puno puta smo mi čuli da je neki deo teritorije Republike Srbije Srbija, pa kad uđemo u pregovore, kako vi kažete – evo, sad samo neka ukinu takse, mi ćemo se vratiti za pregovarački sto. Za koji, za ono što Pacoli, Haradinaj ili ko već najavljuje da bi da prošire pitanje Bujanovca, Preševa i Medveđe?

Baš zbog toga ću sutra kao narodni poslanik otići sa kandidatima za odbornike SRS u Medveđi, da odemo da objasnimo narodu u Medveđi da nema pregovora. Kakvog crnog kompromisa, kakvog razgraničenja? Šta to znači – ovo je Srbija? Do kada će biti Srbija? Da li je Srbija četiri opštine sada na severu KiM, dok se ne potpiše pravno obavezujući sporazum ili ćemo onda ući u pregovore jednog dana za Bujanovac, Preševo i Medveđu?

Srbi u Medveđi treba da vam veruju, nakon što kažete da ništa niste ispunili od ukidanja taksi i da ćete sesti ponovo za sto pod pokroviteljstvom EU, koja vam otvoreno kaže – ne možete da jačate finansijski, jer mi tako kažemo i mi određujemo, ne možete sa Rusijom, mi vam određujemo kad može Rusija da vam isporuči naoružanje. Mi se jedan dan hvalimo da odlično sarađujemo sa Rusijom, a onda drugi dan kažemo, odnosno režim u Srbiji, predstavnici režima kažu – imamo prijateljsku saradnju sa predstavnicima EU.

Da li ste čuli da neki prijatelj jedan drugom zabada nož u leđa? Da li vam je prijatelj Mekalister? Da li vam je prijatelj Lajčak? Da li vam je prijatelj Mogerini? Ko su vaši prijatelji? Kada ćemo mi već jednom da čujemo koja je crvena linija preko koje nećete preći?

Govorite o Draganu Đilasu. Pa, koga briga za tog kriminalca? Mi čekamo da ga uhapsite. Ja razumem da ste ga hteli za svog gradonačelnika ispred SNS, nije pristao, šta sada da radimo, nismo mi krivi što vi trgujete sa poslanicima DS, SPO i kakvih već sve ovde ljudi ima koji sede i njihovi predstavnici, govore suprotno od onoga što govori vaš predsednik stranke. Pa, vi između sebe niste saglasni šta hoćete i hoćete da vam verujemo mi i da vam veruje narod. To je nemoguće.

Zašto ne izađete i kažete razliku između Evroazijskog ekonomskog saveza i EU? Zašto niste otišli u Medveđu i rekli pravu istinu, nego otvarate i hvalite se asfaltom? Hoće li asfalt rešiti sutra problem građana Medveđe? Ne, neće. I Medveđa i sve opštine i južno i na teritoriji čitave Srbije može da odahne samo kada pobedi SRS, jer za razliku od predstavnika režima, mi se ne ulizujemo predstavnicima EU.

Pa, vi dođete da razgovarate, hvalite se kako ispunjavate uslove kriminalcima i ljudima koji ne poštuju zakone. Pa, jel to vaša politika? Vaš jedini zadatak je sada kako da ih izmolite da izađu na izbore da bi vam oni bili legitimni. Znači, vi priznajete da nije stanje u Srbiji politički dobro, jer neće biti legitimiteta. Pa, ja se nadam da oni neće izaći na izbore. Evo, gde su oni? Jesu li izašli na izbore? Pa, gde su danas?

Ako imate dokaze, hapsite ih, ali mi želimo da čujemo drugo od vas, da ustane gospodin ministar Dačić, da izađe Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Ana Brnabić i da kaže – mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo i nikada nećemo pedalj srpske zemlje dati šiptarskim teroristima.

Zahvaljujem.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije jeste politika istine, jeste politika mira i jeste politika očuvanja bezbednosti i sigurnosti, jeste politika partnerstva, jeste politika prijateljstva. To su osnovna načela na kojima Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije temelji svoju i unutrašnju i spoljašnju politiku.

Kada je u pitanju spoljašnja politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, to je, pre svega i iznad svega, interes Republike Srbije. Aleksandar Vučić je legitimno izabran od građana Republike Srbije ogromnom većinom na predsedničkim izborima i on je državnik u pravom smislu reči koji bilo da je u Kini, bilo da je u Briselu, bilo da je u Moskvi, bilo da je u kojoj drugoj zemlji, u prvi plan stavlja interes Republike Srbije i interes građana Republike Srbije. To je ono što odlikuje odgovornog političara. To je ono što odlikuje političara koji govori samo istinu i to je ono što narod prepoznaje i zašto mu narod daje ogromnu podršku.

On ne govori kao oni do 2012. godine jednu priču u Briselu, drugu priču u Njujorku, a treću priču, manipulativnu i populističku, građanima Republike Srbije. Istina je jedna, istina je srpski interes, istina je interes Republike Srbije i to Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije sve ovo vreme vršenja vlasti na vrlo uspešan način i realizuje.

Nije SNS, Aleksandar Vučić i ova Vlada usvojila, odnosno nije u vreme vršenja njene vlasti lažna republika Kosovo donela deklaraciju o tzv. nezavisnosti. Nije u vreme vršenja vlasti Aleksandra Vučića i ove Vlade došlo do otpcepljenja i odlaska Crne Gore. Nije Aleksandar Vučić, ni SNS, ni ova Vlada, nisu tražili izmeštanje pregovora iz UN u Evropu, već je to učinilo žuto tajkunsko pljačkaško preduzeće, na čelu sa ministrom inostranih poslova Jeremićem. Oni su tražili da se to pitanje, pitanje KiM izmesti iz UN u Brisel.

Naravno, na zahtev Republike Srbije, na zahtev tog žutog tajkunskog preduzeća, Đilasa, Tadića i Jeremića postavljeno je ludačko pitanje, a to je pitanje da li je deklaracija o nezavisnosti, o proglašenju tzv. države republike Kosovo u skladu sa međunarodnim pravom. Zamislite kome je to otišlo na mišljenje? Otišlo je na mišljenje Međunarodnom sudu u Hagu, onom međunarodnom sudu koji je politički sud i koje je sudilo uglavnom samo Srbima za sve ono što je počinjeno na teritoriji nekadašnje SFRJ. Naravno, kakvo je to mišljenje moglo biti nego negativno po nas.

Oni su sve uradili da se postavi granica na Jarinju. Oni su razdvojili srpski narod od srpskog naroda. Aleksandar Vučić i ova Vlada upravo čine suprotno. I ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu, iako su zemlje koje su geografski daleko od nas, idu u prilog tome da je jedna od ovih zemalja, a to je Republika Surinam, u međuvremenu odustala od priznavanja tzv. lažne države Kosovo.

Moram da istaknem i veliku našu aktivnost 20. novembra 2018. godine i veliku aktivnost ministra unutrašnjih poslova u Dubaiu, kada se raspravljalo, kada je lažna država Kosovo podnela zahtev u članstvo u Interpol, kada se zbilja pokazalo da je naša diplomatska aktivnost, ali i uticaj i aktivnost ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića bila ogromna, Srbija je izvojevala pobedu. Lažna država Kosovo nije primljena u Interpol, a 51 država, među kojima Kina, Rusija, Belorusija, Španija, bile su na našoj strani.

Naravno, moram da istaknem da za razliku od onih koji su vladali do 2012. godine, mi se ne stidimo svojih junaka sa Košara, mi se ne stidimo naših generala koji su časno branili ovu zemlju od NATO agresije, ni generala Lazarevića, ni generala Delića, ni generala Pavkovića. Mi ne minimiziramo značaj najvećeg ustaškog pogroma Srba posle Jasenovca, a to je 600 hiljada proteranih Srba sa područja Hrvatske u akciji "Oluja", kada je Hrvatska etnički očišćena od Srba. Prvi put Aleksandar Vučić, povodom tog strašnog pogroma od dolaska na vlast obeležava dan sećanja na taj strašan događaj koji se dogodio u našoj bližoj istoriji.

U danu za glasanje Srpska napredna stranka podržaće sve sporazume. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice.

Reč ima dr Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u međunarodnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma kojima se ukidaju vize smatra se značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima života, u želji da se unaprede međusobni bilateralni odnosi i u nameri da olakšaju putovanja svojim državljanima koji su nosioci običnog, diplomatskog ili službenog pasoša.

Čelnici prethodne vlasti su naneli veliku štetu Srbiji, izmestili su odlučivanje o Kosovu iz UN, gde smo imali dve sile sa pravom veta, u Evropsku uniju. Podsećanja radi, obratili su se i Međunarodnom sudu pravde. Tako loše odluke smanjile su uticaj Srbije na rešavanje pitanja Kosova. To su rezultati njihove neodgovorne politike.

Danas imamo suprotan proces. Srbija je danas aktivna, ima prijatelje u svetu. Nije učinjen nijedan pogrešan potez na štetu Srbije. Takođe, povećan je uticaj Srbije na rešavanje pitanja Kosova.

Zbog sve većeg uticaja našeg predsednika, Aleksandra Vučića, i Vlade, u međunarodnoj politici, sve je veći broj država koje preispituju svoju odluku o priznanju Kosova.

Sve ovo je dobar pokazatelj politike koju ova Vlada, na čelu sa našim predsednikom, vodi u borbi za očuvanje državnih i nacionalnih interesa.

Do sada je 15 država povuklo svoju odluku o priznanju Kosova. Jedna od zemalja je i Surinam. Surinam se na sednici Generalne skupštine u Dubaiju negativno izjasnio prilikom pokušaja prijema Kosova u Interpol. Zahvaljujući tome, stvorena je klima za razvoj međudržavne saradnje u različitim oblastima sa mnogim od zemalja koje nisu priznale nezavisnost, ili su povukle svoju odluku o priznanju tzv. Kosova.

Cilj je što bolje pozicioniranje Srbije na međunarodnom planu, ostvarivanje delotvornih rezultata u međunarodnim organizacijama, gde podrška od vitalnog interesa za našu zemlju zauzima posebno mesto.

Suština je zajedno zalaganje za odbranu principa međunarodnog prava, kao i drugih otvorenih pitanja, podrška poštovanja principa zaštite, teritorijalnog integriteta, kao i podrška našoj politici.

Takođe, cilj Srbije je kreiranje povoljnog ambijenta za saradnju privrednika i privlačenja investicija iz različitih zemalja, povećanje obima trgovinske razmene i ekonomske saradnje.

Zahvaljujući saradnji i politici našeg predsednika, Aleksandra Vučića, Srbija je danas uvaženija, u broju investicija i privredne saradnje zauzima visoko mesto. Sve je više država koje veruju i investiraju u našu zemlju, i sve to zahvaljujući stabilnosti. Svaka zemlja je bitna, jer je to novi most Srbije sa svetom.

Politika ove Vlade je politika razvijanja dobrih međudržavnih odnosa. To je put za naše bolje pozicioniranje na međunarodnom planu. Zahvaljujem.

Hvala, dr Ljubiću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine Marinkoviću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani koji pratite sednicu Narodne skupštine, Srbija je zemlja koja je mnogo toga prošla u svojoj istoriji. Uništavana, razarana, ali nikada nije imala one ljude koji su iznutra tako jako želeli da Srbija nestane i da je nema, kao što danas imamo jedan deo opozicije koji sanja o tome da Srbije nema, ne samo ekonomski, već i u bukvalnom smislu. Ali, na njihovu žalost, to ostaje samo san, jer od 2014. godine, predvođeni tada premijerom a danas predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, i svima onima koji su zajedno sa Srpskom naprednom strankom i rame uz rame sa Aleksandrom Vučićem bili spremni da krenu da se bore za spas Srbije, za njen opstanak u svakom smislu, zahvaljujući svima njima, danas Srbija može da kaže da je na dobrom putu, da danas zna kuda ide, da danas ne luta zavezanih očiju, slušajući lažna obećanja i lažne priče.

Danas građani Srbije ne slušaju priče o boljem životu, već ga osećaju. Taj bolji život osećaju zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, Srpske napredne stranke, Vlade Republike Srbije. Odgovornoj politici, pre svega gledajući tu politiku kroz međunarodne odnose, kroz ugled koji Srbija danas uživa u svetu.

Srbija danas nije otirač, nije krpa, nije neko ko prima naređenja. Srbija danas sluša svet, sluša i zapad, sluša i istok, sluša i sever i jug. Ne odriče se nikog u svetu.

Naravno, kao i svaka druga država u svetu imamo svoju strategiju, svoju stratešku politiku, svoje ciljeve, i to je nešto što je, rekao bih, potpuno prirodno.

Neki koji su vladali Srbijom do 2012. godine jedini cilj koji su imali bio je cilj kako napuniti što više i što brže džepove, a sve to pod lažnom evropskom, proevropskom politikom. Prava prosrpska, zajedno sa evropskom politikom, je u Srbiji na vlasti od 2012, odnosno 2014. godine dolaskom Aleksandra Vučića na mesto premijera. Ne bi bilo ovog napretka Srbije, ne bi bilo rasta od 4,5%, ne bi bilo novih 120 fabrika u Srbiji, ne bi bilo novih 300 hiljada radnih mesta, ne bi bilo novih stotine kilometara autoputeva da nije takve odgovorne politike predsednika Srbije i Vlade Republike Srbije.

Građani Srbije to jasno prepoznaju. Građani Srbije to osećaju u svojim džepovima. Građani Srbije odgovornu, međunarodnu politiku Srbije i ugled koji Srbija uživa vide svakog dana, vide i kroz način na koji nam se obraćaju predstavnici međunarodne zajednice, vide i kroz određene pomake, rekao bih, u delu zapadnog sveta, u pozitivnom smislu, koji ide prema Srbiji, a u tom pozitivnom, rekao bih, da nema predsednika, odnosno premijera iz zapadnih zemalja koji nije došao u posetu Srbiji i razgovarao sa Srbijom kao ravnopravnim partnerom, a to znači da smo uvaženi, smemo da kažemo šta su naši nacionalni interesi, smemo da kažemo svakome u lice da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, smemo da kažemo svakome da nećemo odustati od toga da se borimo da se povlače priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, smemo da tražimo svakome u svetu ono što nama pripada na Kosovu i Metohiji, smemo da odemo na Kosovo i Metohiju, a ne kao Boris Tadić, kada je proglašena lažna nezavisnost lažne države Kosovo i Metohija, koji je pobegao brže bolje van granica svoje zemlje.

Predsednik Aleksandar Vučić nije nigde pobegao. On je otišao među građane Srbije na Kosovo. Njegovi ministri takođe, da razgovaraju sa Srbima na Kosovu, da vide šta je potrebno sve Srbima da uradi Vlada Republike Srbije, predsednik za njih.

Šta sve mi ostali građani u ostatku Srbije možemo da uradimo da naši sunarodnici na KiM ostanu tamo da žive, da se osećaju sigurnije, da vide da je srpska vlast prvi put u poslednjih 20 godina zaista uz njih, da je cela Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije svim srcem uz njih, da niko više nikada u svetu neće moći da i zamisli da Srbe proteruje sa bilo kojih teritorija na kojima oni žive.

E, to je rezultat odgovorne politike koju vodi današnja vlast u Republici Srbiji. Da se građani Srbije osećaju bezbedno, pre svega da Srbija bude poštovana zemlja, da ima sve jači i sve veći ugled u svetu, da sve više novih investicija dolazi u ovu zemlju, da naši građani žive iz dana u dan sve bolje i bolje. To je rezultat te politike.

Zato verujem, i zato podržavam politiku koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer je dala konkretne rezultate. To nije šarena laža za građane Srbije. Građani kada sednu u automobil i krenu na godišnji odmor, krenu da obiđu svoju rodbinu po Srbiji vide autoputeve, vide nove puteve, vide mostove, vide tunele. Ljudi zaista vide bolji život.

To nije nešto što je nacrtano na nekoj mapi, urađeno u nekom programu kao nešto što će biti jednog dana, to postoji. Postoji bolji život u Srbiji i on će i biti iz godine u godinu sve bolji. Još jedanput, apsolutna podrška predsedniku Republike Srbije u politici koju vodi i u svemu onome što čini za građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala gospodine Filipoviću.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite gospodine Krliću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaka diplomatska aktivnost koja obezbeđuje nova međunarodna prijateljstva, sigurno ima ogromnu funkciju u podizanju ugleda Republike Srbije i kao takvu je treba bezuslovno prihvatiti. Pored ugleda, jača je i međunarodna politička strategija zemlje koja može da vodi presudnu bitku za očuvanje svog sopstvenog integriteta, a i sopstvenog državnog prostora.

Ključni trenutak ove borbe jeste KiM i u toj borbi ja bih posebno istakao, skrenuo pažnju na sprečavanje ulaska Kosova u UNESKO. Ne zato što je to važnija međunarodna institucija od drugih, već zato što i u Srbiji često nailazimo na one koji apsolutno ne razumeju šta to znači UNESKO i kako UNESKO funkcioniše.

UNESKO jeste krovna organizacija zaštite spomenika, ali UNESKO kako ja kažem štiti formu, a ne suštinu. UNESKO funkcioniše preko lokalnih zavoda za zaštitu. Jedini zavod za zaštitu koji bih trebao da štiti spomenike UNESKA, oni su samo spomenici SPC, to mora biti Republički zavod za zaštitu spomenika Srbije.

Moramo sačuvati umetničke vrednosti, likovne vrednosti, ali moramo sačuvati i duh. Moramo sačuvati Srpsku pravoslavnu liturgiju, moramo sačuvati Svetosavsku liturgiju koja traje već 800 godina, jer gašenjem te liturgije i gašenjem crkve odlazi monaštvo, a samim tim odlazi i narod sa KiM.

Zbog toga srpska zajednica mora biti potpuno jedinstvena, a ona je jedinstvena u Srpskoj listi i samo tako ima svoje pravo sredstvo za borbu. Ali, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima vodi bitku za apsolutno jedinstvo i ugled zemlje, jedan deo tzv. opozicije organizuje specijalne jedinice za napad na predsednika i na zgradu predsedništva, posebnim borbenim političkim sredstvima u obliku toalet papira.

To je odnos Saveza za Srbiju i sličnih organizacija prema institucijama države, pa ako hoćete i prema sakralnom graditeljstvu u našem glavnom gradu. Neki su se u toj borbi toliko iskazali da će uskoro biti uveden visoki orden toalet papir prvog reda na žutoj lenti sa žutom zvezdom. Mrtva je trka ko će prvi poneti od lidera opozicije ovo visoko priznanje. Uočen je jedan broj toaletnih boraca jurišne jedinice sa samo pola rolne. Pretpostavljam da je druga polovina rolne toalet papira iskorišćena za umnožavanje političkog programa koji je jedini adekvatan ovakvim sredstvima političke borbe. Odgovora naravno ima, kakvo sredstvo političke borbe, žuta je boja, a i miris je poznat. Hvala.