Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Ne, onda nastavljamo diskusiju po redosledu prijava za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici Stranke pravda i pomirenja nemaju dilemu kada je u pitanju podrška ovim zakonima posebno po pitanju visokog obrazovanja, odnosno dualnog obrazovanja u visokom školstvu.

Pre svega, naše uverenje ovoj podršci odluka bazira se na našem iskustvu po pitanju svojevrsnog eksperimenta koga smo imali na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru, koji je još od 2002. godine, zapravo boreći se za svoj tržišni životni prostor na prostoru gde pre nije bilo univerziteta morao ponuditi dodatne kvalitete da bi mogao opstati, preživeti i razvijati se i jedno od usmerenja je bilo zapravo ovo, dakle isforsirati kvalitet veština, kvalitet prakse, a to je jedino bilo moguće u sprezi sa privredom i u sprezi sa javnim i drugim ustanovama.

To svakako nije bilo teško pogotovo tada kada nismo imali jednu ovakvu zakonsku podlogu, ali upornost u jednoj takvoj orjentaciji nesumnjivo daje prave kvalitete.

Prema tome, sada kada pogledamo statistiku tih studenata, odnosno svršenika, kada je u pitanju zaposlenost, kada je u pitanju uspeh na određenim radnim mestima, zapravo vidite da je to onaj pravi suštinski kvalitet koji je neophodan i koji je bitniji od one formalne referentnosti koja je važna kada dostavljamo sivije, kada zapravo se predstavljamo, međutim nakon što prođe to prvo predstavljanje ili nakon što budemo angažirani nekim poslovima tada više one reference u siviju ne znače već se zapravo valja dokazati stvarni kvalitet.

Prema tome, kroz nekoliko godina na tom Univerzitetu mi smo se uverili da je ovo trebalo još ranije visokom obrazovanju i da sada nakon iskoraka na polju srednjeg obrazovanja, gde su po meni rizici čak bili veći, sada iskorak sa dualnim obrazovanjem u visokom školstvu mislim da nemamo nekih posebnih rizika i da je ovo jako dobar korak koji će obezbediti svežinu, doduše onima koji je hoće i dalje će univerziteti, odnosno fakulteti i druge visoko školske ustanove opet moći da biraju koliko će dozirati i ovaj kvalitet kao i sve druge kvalitete jer na kraju mi moramo biti svesni da su zakoni zapravo platforme i okviri za određeni iskorak u razvoju, zakon nije taj ko može da obezbedi razvoj, od zakona ne zavisi dalji razvoj, zakon je taj koji obezbeđuje okvir na osnovu oni koji žele da postignu viši stepen u razvoju, odnosno viši stepen u kvalitetu, zapravo to mogu raditi legalno i mogu imati potporu u zakonu za takvo opredeljenje, dok oni drugi koji će možda i dalje ostati taoci određenog oligarhijskog vladanja u visokom obrazovanju gde su određeni profesori jači od zakona, jači od programa gde se određeni kurikulumi formulišu prema pojedinim profesorima koji imaju preveliki uticaj na određenim univerzitetima. To je naravno pitanje sa kojima će se i Narodna skupština, ali pre svega Ministarstvo morati baviti i dalje kako bi pronašli rešenje kako se nositi sa takvim anomalijama i kako zapravo pored onoga što je forma, a što ga obezbeđuje zakon, dakle kako uspeti prodreti u stvarne dubine kvaliteta

Ovo je jedan od načina gde ćemo zapravo moći da se referišemo sa pozicija različitih univerziteta ka pravom kvalitetu, odnosno sa pravim kvalitetom, gde će zapravo privreda i određeni drugi, polje društvenog sektora, zapravo oni biti taj faktor ocene.

Naravno da je ovde posebno važno pozdraviti ono što nam zakon donosi po pitanju mogućnosti registracije, odnosno uspostavljanje jedinstvenog registra za delatnike na polju univerziteta, gde ćemo i tu imati mogućnost da imamo uvid u prave reference stvarnog kvaliteta u privredi i na drugim poljima, i one personalne, ali isto tako i one same ustanove imati svojevrsnu svoju Šangajsku listu, odnosno svoju listu utvrđivanja kvaliteta. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladni Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadam se da će ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozdraviti ideju da, pre svega, pozdravimo Vojislava Ligorovskog, koji je završio dva fakulteta na Univerzitetu u Beogradi, Biološki i Elektrotehnički, položio je 87 predmeta i dobio 87 desetki i doktorirao u Švajcarskoj.

Nadam se da će Ministarstvo smoći snage da, po ugledu na Pokrajinski fond za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, obezbedi svim doktorima nauka, koji su nezaposleni, barem stažiranje u trajanju od dve godine kako bi mogli u naučnoistraživačkim organizacijama da dokažu sebe i na taj način da obezbede sebi prepoznatljivost u naučnoj zajednici i eventualno stalnog zaposlenja.

U tom kontekstu pitam vas zašto u centralnom području Srbije i na KiM nezaposleni doktori nauka nemaju isti status kao doktori nauka koji su bez zaposlenja na teritoriji pokrajine Vojvodine?

Drugo pitanje, pošto je ovo načelni pristup raspravi nadam se da mi nećete zameriti, zašto već godinama nema konkursa za nacionalne naučno-istraživačke projekte već pet godina i da li Ministarstvo shvata u kakvoj se poziciji nalaze naučnoistraživački radnici kada sklapaju ugovore, ranije ne šest meseci, kasnije na godinu dana, za produžetak angažovanja na nacionalnim projektima, jer od 2014. godine nema novog ciklusa nacionalnih projekata? Nadam se da ćete mi odgovoriti na ta dva pitanja.

Takođe bih hteo da iskoristim priliku da obavestim Narodnu skupštinu da je juče, posle 105 godina, na Adi na Drini kod Padovinaca, zahvaljujući, između ostalog, i Goranu Sladojeviću iz Badovinaca, koji je darovao zemljište, podignuto spomen obeležje u formi gvozdenog krsta za Gvozdeni puk, ratnu jedinicu sa najviše odlikovanja u Prvom svetskom ratu, koje je dobilo to obeležje tek posle 105 godina za poslednju bitku koja je vođena u 1914. godini, kada je posle Cerske bitke pokušan upad kaznenih ekspedicija ponovo na teritoriju Mačve.

Želeo bih, takođe, da zamolim skupštinsku većinu, jer ja kao opozicioni poslanik nemam mogućnosti da utičem na donošenje odluka, ali da zamolim skupštinsku većinu, posebno predsednika poslaničkog kluba SNS, gospodina Martinovića da dobro promislite još jednom, iako će uskoro biti javno slušanje na temu „Stanje voda u Srbiji“ po inicijativi Odbora za poljoprivredu i šumarstvo i vodoprivredu, kroz 10 dana ako se ne varam, da razmislite da li treba pod hitno stopirati izgradnju mini hidroelektrana, posebno u zaštićenim područjima, nacionalnim parkovima, jer se izaziva toliko bojkota stanovništva da to prelazi više u neodrživu situaciju?

Drugo pitanje koje bih želeo da iniciram da se raspravlja u Skupštini, pošto ide novi Zakon o Budžetu za 2020. godinu, da li je struja u Srbiji luksuz u 21. veku? Ako nije luksuz, zašto se na struju plaća akciza?

Treće pitanje koje, takođe, želim da iniciram jeste zašto se toleriše diskriminacija poljoprivrednika koji su izopšteni iz prava za minimalnu penziju, koja važi za druge dve grupe penzionera, onih koji su stekli penziju u radnom odnosu i onih koji su stekli penziju po osnovu rada u samostalnim delatnostima? Uostalom, zar poljoprivrednici nisu najzastupljenija samostalna delatnost? Zašto oni imaju danas penziju minimalnu 11.272,77 dinara, a ove dve grupe penzionera 14.338,72 dinara ili, praktično, 30% manju? Da li su oni građani drugog reda? Zašto za njih ne važi član 76. Zakona o PIO, koji je menjan i dopunjavan 2010. godine? Hvala na pažnji.

Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Poštovani, za ovog momka koji je doktorirao u Švajcarskoj, voleo bih da ga uputite na kabinet. Ja nemam pravo neposredno nikoga da zapošljavam, ali mogu da preporučim.

Pre godinu dana, kada je momak položio ETF i Hemijski fakultet, mi smo ga preporučili Inovacionom fondu i on je tamo zaposlen. Znači, ima tu uvida gde za takve mlade ljude apsolutno ta preporuka je dobra, jer ta tela su voljna da proširuju i primaju.

Zašto kažem Inovacioni fond? Pošto on narasta i njemu se godišnje budžetom predviđa veći broj mladih ljudi po zaposlenju. To je nešto što mislim da ćemo imati priliku.

Ovo što radi Vojvodina nije zapošljavanje, nego je neki svoj pokrajinski fond kojim ona pospešuje mlade istraživače, ali mislim da i za to nema potrebe, jer to je odgovor na ovo drugo, odnosno treće pitanje koje ste rekli, a to je ovo o čemu sam ja malopre govorio, da se promenio model tog nacionalnog poziva kao što je bio od ranije.

Mi smo doneli dva zakona u ovom domu. Jedan se odnosi na Fond za nauku, a drugi se zove Zakon o nauci i istraživanjima. Kroz ovaj drugi zakon smo definisali plate ljudi koji rade u nauci, znači, istraživačima, koji imaju sada zvanja kao i na univerzitetu.

Znate da su plate bili više kroz direktne materijalne troškove isplaćivane, a ne kao nekakve zarade koje su vrednovane u katalozima zanimanja.

Čak i po Zakonu o platama, koji će ići za ljude koji dobijaju iz budžeta platu, oni će biti u katalogu zanimanja svrstani kao i univerzitet. To je jedna kategorija.

Fond za nauku je počeo da radi. Znači, neće biti više onaj veliki masovni poziv gde, hajde ruku na srce, da ga malo samo analiziramo, se prijavi mnogo ljudi i mnogo ljudi povuče još raznorazne ljude uz sebe i nemate niti priliku da vidite šta je urađeno sa tim radom, da li je neki uspešan ili nije, ali su trajali predugo. Znači, Fond za nauku je potpuno nezavisno telo. Znači, ne može niko da utiče politički, ni ministar, ni bilo ko drugi, da kaže – pustite taj i taj projekat, on je odličan, već je napravio prvi poziv. Mi smo prošle godine u susret tim zakonima prvi put uveli baš u parlamentu, ovde je bilo elektronsko potpisivanje prvih ugovora ljudi koji su mladi doktorirali i imali negde 30 godina. Njih 1.157 je dobilo posao u postojećim projektima koji su još uvek važeći do Nove godine. Polako izlazimo u nove projekte. Hiljadu mladih ljudi je dobilo posao tako što je preko Fonda za nauku dobilo te početne projekte.

Sada smo imali 22. juna, premijerka i ja smo odradili taj početni poziv, ovaj projekat Promis. Takođe dalje nastavlja sa mladim ljudima. Oko 600 se javilo. Kvota je bila očekivanih 200. Ići ćemo da to iz budžetske rezerve se poveća i u ovoj godini podigne.

Juče je bilo u štampi, kolega Popović, državni sekretar za nauku, u „Politici“ je objavljeno da će ići još dva poziva, jedan poziv za oblast veštačke inteligencije i ići će poziv za naše naučnike iz dijaspore.

Znači, Fond za nauku neće davati te više megalomanske, velike pozive svi za sve, nego tematske i ići će se taman onoliko koliko smatramo da neke oblasti to zahtevaju i pokrivaju i onda ide jedna ozbiljna evaluacija rada i mislim da nikada u oblasti nauke nije bilo ovoliko stabilnijih uslova za učenje i rad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U Skupštini Srbije izabran sam sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Inače, u poslaničkom klubu PS – NSS – USS, kao i do sada, mi ćemo podržati predlog svih ovih zakona. Mislim da je to i potrebno, jer naša težnja jeste ulazak u EU. Samim tim, usaglašavanjem ovih naših zakona sa zakonima u EU, imamo mogućnost da budemo u istom nivou, čak i u većem nivou intelektualnom, što se tiče naših mladih ljudi.

Staviću veći akcenat na ovaj zakon vezan za dualno obrazovanje za visoko školstvo, za fakultete, jer smo u prethodnom periodu imali Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama, koji se pokazao dobar, gde je u početku bilo mali broj učenika koji su upisali dualno obrazovanje, ali posle toga, uz podršku nadležnog Ministarstva, uvaženog ministra gospodina Šarčevića, sa kojim stvarno sarađujemo i u jednom delu, jer Ministarstvo prepoznaje male sredine, koji stavlja akcenat na mlade, na decu, na učenje, na znanje.

Ministarstvo na čelu sa ministrom Šarčevićem daje podršku u svakom pogledu i za nas ljude koji smo iz malih sredina, kao iz opštine Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine, sada da ne napominjem sve koje su na jugoistoku Srbije, velika potreba jeste, jer veliki broj mladih ljudi su otišli iz tih opština u prethodnom periodu.

Imamo problem sa demografijom, manjak rođene dece i mi baš zbog toga želimo zajedno da ovakvim zakonima damo mogućnost da ta deca koja su ostala tu u našim sredinama, koja su se rodila, koja su završila osnovnu školu, završavaju srednju, završiće i fakultete, da uz podršku i donošenje ovakvih zakona, ti mladi ljudi mogu imati mogućnost da po donošenju ovog zakona, ukoliko upišu neki fakultet, da li je to veterina, poljoprivreda, da li je to neki fakultet tehničkih nauka, mašinski, elektronski fakulteti i sve ono što ima u Nišu, jer najveći broj naših studenata iz malih sredina koje su na jugoistoku Srbije idu na niški univerzitet, gde stvarno uz podršku svih nas želimo da toj deci, tim budućim studentima, koji upišu po novom zakonu sistem dualnog obrazovanja i visoko obrazovanje uz podršku i privrede, uz podršku Regionalne privredne komore, ti mladi ljudi siguran sam, imaće mogućnost da tamo što nauče i teretski i praktično da upotrebe u sredinama u kojima ima mogućnost da se to radi.

Konkretno, što se tiče moje opštine, ja dolazim iz Svrljiga, tu ima mogućnosti konkretno vezano za mašinsku industriju. Tu je nekada bila isto firma „Mašin MIN DIV“ sada radi, gde ima dosta potrebe i gde se već upošljavaju ljudi. Imamo i neke nove firme koje se rade u tom delu i te tehnologije, ali sa druge strane, imamo potrebe i za upošljavanje, pošto znamo da je unazad godinu dana otvoren Fakultet za poljoprivredu u Kruševcu, koji je u okviru niškog univerziteta, gde naši studenti, koji tamo studiraju, koji će tamo studirati, kroz program dualnog obrazovanja, a dolaze iz tih malih sredina, mogu kroz taj program da obezbede sutra sebi egzistenciju.

Konkretno, recimo, veterinarski smer, veterinarska struka, mogu u veterinarskim stanicama da naprave dogovore, jer imamo potrebe za ljudima stručnjacima, što se tiče veterinarske struke. Baš zbog toga, svedoci smo da u periodu koji je iza nas imamo dosta zaraznih bolesti koje su obuhvatile jedan deo naše Srbije. Konkretno, sada je prepoznatljiva afrička svinjska kuga, gde je potrebno da se mnogo veći broj ljudi angažuje, stručnih ljudi. To su naši veterinari, koji su u prethodnom periodu pokazali i svi oni veterinari koji rade u stanicama, rade u institutima su pokazali kako treba da se bori za stočarstvo, za ljude, kako treba i bez novaca da se za to bori i na taj način da se zaštiti zdravlje životinja, a samim tim da se zaštiti i zdravlje ljudi.

Ja sam o tome govorio i uvek ću govoriti da veterinarsku struku moramo mnogo više poštovati, da veterinarsku struku moramo mnogo više uvažavati i evo sada načina da kroz donošenje ovog zakona, kroz program dualnog obrazovanja za visoko obrazovanje imamo i tu mogućnost da sutra mladi studenti koji dolaze iz tih naših malih sredina, gde ima šanse za stočarstvo, gde ima šanse za razvoj stočarstva, gde nam je priroda dala sve, mi to moramo iskoristiti.

Kroz taj program dualnog obrazovanja, uz podršku Privredne komore, Regionalne privredne komore ili drugih tih institucija, tim ljudima možemo obezbediti da mogu za vreme svog studiranja, da mogu da uče i da to primene direktno sutra i na terenu.

Mislim da je ovaj zakon odličan, da ovaj zakon daje mogućnost da mladi ljudi koji uče, konkretno ja sam govorio malopre o poljoprivredi, o stočarstvu, o veterini, a ovaj drugi deo što u Nišu ima isto, to je Elektronski fakultet, onda Mašinski fakultet, gde stvarno, to su fakulteti koji su veoma prepoznatljivi, gde daju veliku šansu za naše mlade ljude koji su upisali i koji će upisati sada kroz program i sistem dualnog obrazovanja da mogu na licu mesta i da uče i da kasnije to svoje znanje praktično rade i u tim privrednim subjektima zato što vidimo da je dosta tih firmi otvoreno na teritoriji Nišavskog okruga, na teritoriji grada Niša, jer mi smo svi svedoci koji tamo živimo da ima pomaka u upošljavanju.

Velika stvar je da student koji upiše fakultet kroz ovaj program dualnog obrazovanja može uz podršku Regionalne privredne komore, uz podršku nekog privrednog subjekta, može da uči, da radi i da zna sutra da ga čeka posao. To je naš zadatak i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Mislim da je potrebno, a ovo ću reći sada, pošto u nekom prethodnom periodu do dve hiljade i neke godine, imali smo privatizacije koje su bile katastrofalne za naša područja, za Niš, za okolinu, za Svrljig, za Belu Palanku, za Gadžin Han, gde su te privatizacije u takvom stanju napravile društvo da je to bio kolaps.

Evo, ima jedna interesantna situacija, konkretno, kod nas u Svrljigu je bila nekad Elektronska industrija Svrljig, koja je radila proizvodnju vezanu za muzičke uređaje, zvučnike i u okviru toga Elektronski fakultet u Nišu je jedini u Srbiji, odnosno u toj Jugoslaviji napravljena je gluva soba, tako da je vlasnik te gluve sobe Elektronski fakultet u Nišu, a ta firma je u međuvremenu privatizovana jednom, drugi put i to sve na neki loš način, loš primer je bio loše prakse. Sada, dao Bog, ta firma ima dobre vlasnike i ti ljudi tamo rade proizvodnju nečeg drugog, nije vezano za elektroniku, ali bitno je to da je ta gluva soba i dalje prisutna, da Elektronski fakultet u Nišu ima potrebe tu da određene stvari radi. Tu može imati i neka budućnost.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U krajnjem slučaju, ponovo kažem da je situacija u prethodnom periodu, što se tiče privatizacije, bila katastrofalna.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik USS podržati sve ove predložene zakone, dati podršku ministru Šarčeviću i Vladi Republike Srbije da nastavi da radi ovako za dobrobit svih nas i onih ljudi koji žive na selu, žive od sela, žive u malim sredinama i normalno, dati podršku i našem predsedniku Srbije, gospodinu Vučiću, koji se bori svom snagom za našu Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre i dragi i uvaženi građani, najpre jedno malo podsećanje.

Kada smo imali na dnevnom redu raspravu o Zakonu o srednjem dualnom obrazovanju, nažalost, tada je ta rasprava bila u velikoj meri obeležena propagandom na štetu informisanja. Sa strane vlasti imali smo propagandu da će taj zakon biti revolucionaran, da će doprineti rastu BDP-a, da će rešiti nezaposlenost, da će stvoriti društvo znanja, zaustaviti odlazak mladih u svet, otvoriti im prilike i podići životni standard, a sa strane opozicije tada imali smo propagandu da ćemo zapravo njime stvoriti društvo jeftine radne snage, armiju robova motača kablova, koji će biti permanentno zarobljeni u siromaštvu, na nisko kvalifikovanim i slabo plaćenim radnim mestima i da ćemo imati neku svojevrsnu ekonomsku kolonijalizaciju Srbije u korist stranih investitora. Dakle, imali smo propagandu umesto informisanja.

Slično je bilo i prošle godine kada je ovde usvajan zakon o podrazumevanom doniranju organa. Tada je u javnosti dignuta fama kako ćemo maltene doći u situaciju da će nam na silu biti otimani organi i prodavani jeftino strancima i da će se vlast od toga obogatiti.

Dakle, mi mislimo da je uloga političara i u opoziciji da građane informiše, a ne da ih izlaže propagandi. Građanima apelujemo da treba da traže da budu istinski informisani, a ne da se zadovolje time što se samo osećaju informisanim.

Tada smo tražili da neke stvari budu razjašnjene kod Zakona o srednjem dualnom obrazovanju. Jedno od pitanja na koje uporno nismo uspevali tada da dobijemo odgovor u raspravi bila je uključenost učenika na srednjem dualnom obrazovanju u sistem obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno postoji li obaveza poslodavca da za njih uplaćuje doprinose, da oni budu uključeni u osiguranje, penziono, dakle u obavezno socijalno osiguranje.

Tada u raspravi je odgovor upadljivo izostajao, a onda smo u decembru 2018. godine u tišini izmenili član 11. stav 1. tačka 3) i tek tada je eksplicitno propisano da se i učenici na dualnom obrazovanju uključuju u obavezno socijalno osiguranje kod poslodavaca, a očigledno je da smo do tada imali jednu odredbu koja je do tada bila upitna čim u raspravi nismo mogli eksplicitan odgovor da dobijemo na više puta postavljeno pitanje. Nije dobro da tako radimo, nije dobro da stvari ostavljamo polurešene i nedorečene, zato što to stvara podlogu za propagandu i za širenje glasina i za sluđivanje poluinformisanih i neinformisanih građana.

Mi smo i tada zastupali u suštini ono što ću i sada reći, a to je da dualno obrazovanje kao koncept nije sporno samo po sebi, da je ono dobro, da ono u tržišnim privredama puno znači za opšte ekonomsko stanje društva, i zove se „vokejšnal edjukejšn“. Dakle, i tada smo rekli da nije dobro zaustaviti se samo na srednješkolskom obrazovanju po dualnom sistemu, nego da se na zapadu u dualnom školovanju obrazuju i ljudi za rad u bankama, lekari, medicinske sestre, radnici za javnu upravu i da je dualno obrazovanje u tom smislu potrebno.

Dakle, ja sam lično bio suočen kao poslodavac i kao menadžer sa mladim budućim zaposlenima koji izađu sa Ekonomskog fakulteta a ne razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, što je fundamentalna stvar, da ne kažem da ne znaju da odgovore na pitanje šta se događa kada imate porast rezervacija u godinu dana, da ne znaju da je to rashod tekućeg perioda i tako neke elementarne stvari u finansijama. Zato i jeste dobro imati koncept dualnog obrazovanja i u visokom obrazovanju.

Da bi ovaj koncept bio uspešan, on bi morao iz ugla roditelja koji odvaja novac za školovanje dece, pružiti nekoliko stvari, a to je kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, sve prilike za razvoj svih talenata učenika i za nastavak školovanja, kao i u konceptu redovnog obrazovanja. Dakle, ako je neko dete išlo na dualno obrazovanje iz finansijskih razloga ili iz svoje želje, ono odatle mora biti jednako osposobljeno da nastavi školovanje ako treba i na Harvardu, kao i dete koje je izašlo iz redovnog sistema obrazovanja. Mora omogućiti olakšano finansiranje školovanja onima kojima je to potrebno, bolja praktična znanja kao dodatak na teorijska znanja, bezbedno radno okruženje i bolju zapošljivost. Naravno, rezultati će biti onoliko dobri koliko bude dobra praksa u sprovođenju osiguranja.

Jedna stvar oko koje želim da dam neka pojašnjenja i stavim primedbu na zakon, razgovarali smo o tome i na Odboru, kolega Stevanović je to već spominjao, a to je pitanje osiguranja radnika. Tačno je da je propisano da će se studenti na dualnom obrazovanju osiguravati onako kako se radnici kod tog poslodavca osiguravaju ali radnici kod tog poslodavca nisu dobro osigurani. Mi ćemo izjednačiti studente sa radnicima ali ćemo ih izjednačiti u lošem rešenju, jer Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne propisuje minimalne sume osiguranja i nema kaznenih odredbi za eskiviranje obaveze osiguranja zaposlenih. I onda se dešava da se radnici osiguravaju bezvredno, da se njihovi životi od strane poslodavaca tretiraju bezvredno. Tu prednjače domaći poslodavci, inostrani su nešto bolji, ali su i oni daleko lošiji od prakse koju sprovode u svojim matičnim zemljama, a radnici su zastrašeni do mere da ne smeju ni da pitaju imaju li osiguranje ili nemaju i onda vam se desi da za slučaj smrti radnika porodica dobije 50.000 ili 100.000 dinara, što je još možda, da budem sada vrlo neprijatan, i bolja varijanta nego kada radnik doživi 100% invaliditeta pa sa takvom materijalnom nadoknadom koja je bezvredna ostane porodici na teretu, onemogućen da dalje zarađuje.

Dakle, ovo je nešto što bi moralo da se reši kroz Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u nekoj radnoj grupi Ministarstva za rad, Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete zbog dualnog obrazovanja i u krajnjoj liniji Unije poslodavaca, jer to je neki dodatni trošak koji bi se, kroz obavezivanje minimalnog nivoa osiguranja, nametnuo i poslodavcima. U krajnjoj liniji mi imamo u razgovorima sa industrijom osiguranja neki predlog modela, a to je ono što postoji u konceptu obaveznog osiguranja putnika u javnom prevozu. Tu su neke minimalne sume, jer žalosno je gledati poslodavce koji odvajaju po pet ili 10 hiljada evra za osiguranje službenih bmv i automobila menadžmenta, a za osiguranje radnika ne mogu da odvoje ni 100, 200 dinara mesečno, iako sredstva imaju, jer na raznorazne načine znaju kako da profit izvuku iz kompanije. Hvala.