Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodi poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju, ali pre nego što nešto više kažem o tome, zaista želim da podsetim i narodne poslanike, ali i građane Republike Srbije na nekoliko vrlo značajnih zakonskih akata koje smo doneli u prethodnom periodu, a tiču se upravo i ovog zakona.

Naime, pre donošenja Zakona o dualnom obrazovanju 2017. godine mi smo imali jedan više nego realan problem, a taj problem je bio u stvari takav da određena slobodna radna mesta kod poslodavaca nismo mogli popuniti upravo zbog toga što sami radnici, dakle, i oni koji su trebali da ih popune nisu imali dovoljno znanja i veština i dovoljno kompetencija.

Pored toga, podsetiću javnost da smo do donošenja ovih zakona, ovog seta o dualnom obrazovanju imali mnoštvo školskih radionica koje su ostale u nekom prethodnom vremenu, koje su ostale sa mašinama, sa opremom, mobilijarom koji pripada Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno SFRJ. Dakle, to je bio jedan vrlo značajan i realan problem sa kojim smo se suočavali donošenjem ovih zakona, ali nije bio jedini. Podsetiću da pored opreme i mobilijara mi smo imali nastavni kadar koji je opet ostao u nekim prošlim vremenima, koji je znao da radi obuku na tim mašinama koje su bile neupotrebljive, a čiji učenici su, dakle, naši učenici koji su pohađali takvu vrstu nastave, izlazili iz tog dela obrazovanja sa nekim znanjem koje je bilo ne samo neupotrebljivo, već praktično to znanje im nije donelo nikakvu benefit, nikakvu dobrobit, niti je igralo uticaja i ulogu u njihovom budućem zapošljavanju.

Od tog trenutka do danas, dakle, govorim o usvajanju Zakona o dualnom obrazovanju koji smo imali 2017. godine do danas mi smo napravili, rekao bih, jedan zaista veliki i kvalitativni iskorak. Zašto to kažem? Zato što sam svedok otvaranja velikog broja informatičkih kabineta, zato što sam svedok otvaranja i renoviranja i modernizacije velikog broja školskih radionica. Dakle, mi smo konačno, da kažem, progledali, progledali u smislu da smo shvatili da jednostavno isključivo modernizacija, praćenje svih savremenih naučnih tokova može da donese dobrobit našoj naciji i ono što je najbitnije mladoj generaciji koja stasava i koja jednostavno učestvuje u tom procesu obrazovanja kao učenici, odnosno studenti.

Ono što je još bitnije i što bih naročito pohvalio jeste da se ovde ne radi o prepisivačkoj filozofiji, kada govorimo o Predlogu zakona. Dakle, nije tu reč samo o kopi-pejst tekstovima i zakonima koji se kopiraju od razvijenih zapadnih zemalja. Ono što je najbitnije, Zakon o dualnom obrazovanju mora biti prilagođen našem čoveku, mora biti prilagođen našim specifičnostima, našim potrebama. Primećujem da je jedan veliki napredak učinjen u tom smislu i da je ovaj zakon bolji negoli onaj 2017. godine, jer su verovatno ljudi koji su pisali prepoznali manjkavosti onog prethodnog.

Takođe, bit ovog zakona jeste mogućnost da visokoškolske ustanove potpišu ugovore sa privrednim subjektima i da oni, u skladu sa njihovim realnim potrebama, stipendiraju studente, plaćaju školarinu ili na drugi način učestvuju u olakšicama za vreme njihovog razvoja i obrazovanja. To je vrlo bitna stvar, jer smo imali do sada da prilikom školovanja praktično studenti i učenici nisu imali mogućnost da zarade. Ovo je jedna dobra stvar zato što se pruža realna šansa toj deci da kroz školovanje ne samo nauče, već imaju mogućnost i određenog finansijskog priliva i samim tim olakšanje života i njihovog, ali i roditelja.

Ono što je, rekao bih, najveća tekovina ovog Predloga zakona jeste relevantnost obrazovanja. Ovde je objašnjeno da je relevantnost obrazovanja u stvari usaglašavanje tržišta rada sa visokoškolskim ustanovama. Rekao bih da je relevantnost obrazovanja u stvari značaj tog znanja, tih veština koje svaki učenik, svaki student dobije u životnoj borbi, a to je nalaženje posla. Dakle, sa povećanjem relevantnosti obrazovanja mi dolazimo do situacije da mladi ljudi mnogo lakše dolaze do posla zato što privredni subjekti, dakle, preduzeća, pre svega zahvaljujući njihovim veštinama, veštinama tih mladih ljudi, ih lakše upošljavaju zbog sopstvenih potreba, i to je jasno.

Ono što je posebno bitno jeste da smo mi zakonskim rešenjima, dakle, Ministarstvo za prosvetu, odnosno za obrazovanje, zajedno sa svim subjektima koji su zajedno učestvovali u tome, a tu smatram i ovaj naš zajednički parlament, dakle, relevantnost obrazovanja uskladili sa drugim zakonskim aktima koje smo usvojili i koji su na snazi. Ja bih tu naveo pre svega Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija koji je takođe značajan u sklopu svega ovoga, koji zajedno sa dualnim obrazovanjem, dakle, u srednjoškolskom obrazovanju, i ovim današnjim Predlogom zakona čini u stvari jednu zaokruženu celinu u ovom celokupnom obrazovnom segmentu.

Ono što je vrlo bitno i što bih potencirao kao značaj jeste da sam Predlog zakona će neposredno uticati na visokoškolske ustanove. Dakle, to je nesumnjivo. Mislim da će visokoškolske ustanove biti stimulisane da bolje rade. Kako? Tako što će morati da prate nove potrebe preduzetnika odnosno proizvodnog sektora, zato što će morati da ustanove nove profile obrazovanja. Dakle, suštinska stvar je da i stimulišu obrazovne ustanove na reforme. Ovo je jedan od načina.

Isto tako kroz atraktivne studijske programe, kroz uvođenje novih metoda, kroz uvođenje novih smerova, mi na taj način stimulišemo studente da uče. Mi na taj način dobijamo kvalitetan visokoškolski i srednjoškolski kadar. Tako da je zakon apsolutno ne samo kvalitetan, već mislim da će stimulativno delovati od visokoškolskih ustanova preko studenata koji će, pre svega, imati mogućnost da dobiju više znanja i veština da dobiju naknadu za ono što rade, što do sada nije slučaj i ono što je naročito bitno, da dođu lakše do zaposlenja.

Poslodavci, s druge strane, dobijaju opet mogućnost da kroz svoje potrebe neposredno ili posredno deluju na visokoškolske ustanove i usmeravaju ih i kanališu u kom smeru treba da se razvijaju školski profili, uz to sa dobijanjem jednog visokoškolca, jednog mladog obrazovanog čoveka koji ima više veština, više znanja, praktičnog znanja uz teoretsko. Definitivno se otvara prostor za dobijanje novih inovativnih ideja za razvoj itd.

Ono što bih apelovao na Ministarstvo obrazovanja jeste da se obrati pažnju na kontrolu poslodavaca vezano za obavljanje poslova koji nisu u opisu, govorim o visokoškolskom kadru. Dakle, ne može student koji je pri kraju studija na primere na Elektrotehničkom fakultetu da obavlja poslove vozača. To je opisano u zakonu, ali pre svega treba obratiti pažnju i na inspekcijski nadzor tih stvari.

Opet, tu se vraćamo na onaj momenat odabira poslodavaca koju uvodimo u sistem dualnog obrazovanja. Dakle, taj odabir poslodavaca mora da bude valjan uz dobru analizu, dakle, firme koje se uključuju u proces dualnog obrazovanja moraju biti reprezentativne i svako negativno iskustvo sa bilo kojim poslodavcem kazniti raskidanjem ugovora ili nekom drugom merom.

Kao zaključak ovog mog izlaganja, ja bih pre svega naveo izmenu kvaliteta obrazovnog procesa. Dakle, sa ovakvim reformskim zakonima mi dobijamo zaista jedan obrazovni proces u kome ćemo imati značajno motivisanijeg studenta i đaka i značajno motivisanijeg predavača. Na taj način, mislim da u celini obrazovni sistem biće bolji. Hvala vam.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.

Hvala na sugestiji. Mislim da smo o tome vodili računa jer je srednjoškolskom modelu ostavljen instruktor pedagoški, jer su deca ipak maloletna. Ovde imamo mentora koji je nama odgovoran a sa druge strane nadležnosti i Inspekcije rada i prosvetne, tako da je to ostavljeno.

Ono što je jako važno, slažem se apsolutno i danas sam rekao, nama je u interesu da svakako prvo budu najbolje kompanije, jer kad govorimo o indikatorima kvaliteta, uopšte celokupnog visokog obrazovanja, ne samo ovog dualnog modela koji će biti jedan od modula, nego će biti i mišljenje, mi vodimo da svaki student svršeni, a kasnije od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja kroz onaj jedinstveni obrazovni broj, svako ima priliku da se u tom dalje nizu tu pojavi i gde radi i kod kog poslodavca i za koji iznos plate. To će na neki način biti jedan od indikatora kvaliteta, ali možemo samo sa najboljim poslodavcima.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15,15 časova. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prema redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč, u zajedničkom načelnom pretresu, o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda, reč ima narodna poslanica Danijela Stojadinović.
Molim vas da se prijavite, koleginice.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, donetim 2017. godine, kroz više zakonskih rešenja, gde je dat jedan pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca.

Određena zakonska rešenja dala su pravni osnov da se unapredi saradnja visokoškolskih ustanova i privrede, mada njima nije stvoren pravni osnov da se uvede dualni model studija.

Pravni osnov za uvođenje dualnih studija predstavlja upravo Predlog zakona o kojem danas raspravljamo - Predlog zakona o dualnom modelu visokog obrazovanja.

Dualni model studija tretira i poslodavca kao i okruženje za učenje i studenta i visokoškolsku ustanovu koja želi i koja ima interesovanja za učešće svojih studenata u dualnom modelu studija.

Dualne studije su praktično vrsta učenja, odnosno obuke u toku studija, sa dobrovoljnim učešćem sve tri zainteresovane strane, odnosno grupe učesnika studenata visokoškolske ustanove i poslodavca.

Uporedna praksa razvijenih zemalja ima pozitivna iskustva, a oblasti u kojima se najčešće nude dualne studije su ekonomija, finansije, menadžment, tehnika, inženjerske nauke, informacione tehnologije, zdravstvo, odnosno medicinske nauke.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja, u stvari i jeste to premošćavanje jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u globalizovanoj ekonomiji ka kojoj težimo.

Jedna od zemalja koja ima dugu i bogatu praksu dualnih studija jeste Nemačka gde su dualne studije, studijske programe uključeni svi tipovi visoko školskih ustanova ali se od ukupnog broja, čak 64% ovog programa odvija u visokim strukovnim školama, zatim 23% na stručnim akademijama, a svega 7% na tradicionalnim univerzitetima i 6% na takozvanim dualnim visokim školama.

Dobar primer primene dualnog modela studija u visokom obrazovanju u javnom sektoru zastupljen je i u Francuskoj.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo precizno utvrđuje sve uslove pod kojima će se odvijati dualne studije. Tako je predviđen i odnos teorijske nastave i praktične obuke, odnosno fond od 450 časova, aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad. To u ukupnom opterećenju od 900 časova odgovara maksimalnom opterećenju propisanom važećim standardima za akreditaciju studijskih programa na visokoškolskim ustanovama. Dakle, nema dodatnog opterećenja studenata koji se opredele za dualni model studija.

Dualni model se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama i pošto i sama dolazim iz sveta medicine, odnosno zdravstva, znam koliko je važan ovaj praktični deo obuke i provere stečenih teorijskih znanja u praksi.

Dualni model studija nije obavezan već predstavlja zakonsku mogućnost koju visokoškolske ustanove mogu i treba da koriste i uđu u njegovu realizaciju ali tek onda kada su obezbedile saradnju sa pouzdanim i motivisanim poslodavcima.

Uvođenje dualnog obrazovanja prestavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. U Beogradu se, recimo, dualni modle srednjeg obrazovanja već sprovodi u deset srednjih škola, a oko 30% đaka u Srbiji, u srednjim stručnim školama uči po dualnom modelu obrazovanja. Znači, 83 škole i oko 600 preduzeća.

Tako da će uvođenjem modela dualnih studija predstavljati logičan sled stvari, odnosno veća je verovatnoća da će se studenti koji su učestvovali u dualnom srednjem obrazovanju opredeliti i za dualni model studija. Tako će se stvarati ne samo obrazovni, već i dovoljno praktično obučeni mladi stručnjaci, u tome vidim cilj dualnih studija.

Sa druge strane, značajno je da Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju prilagođen i potrebama privrede Srbije, a otvorio bi se i prostor za osnivanje novih naučnih instituta.

Živimo u vremenu u kome se promene brzo dešavaju i u kome je obrazovanje pod velikim pritiskom i važno je da se obrazovni sistem prilagodi tim okolnostima. Ja bih iskoristila ovu priliku da napomenem da smo evo pre nedelju dana otvorili jednu renoviranu osnovnu školu u Svilajncu, OŠ Jovan Jovanović Zmaj, da Svilajnac ima i srednju školu i da veterinarsko poljoprivrednu školu sa internatom i da se u Svilajncu već godinama unazad primenjuje ovaj sistem, tim pre što je tu i fabrika "Panasonik" koja te kadrove dobro koristi.

Dakle, dualno obrazovanje u celini, a posebno dualne studije saradnjom privrede sa škola i fakultetima predstavljaće rasadnih dobrih kadrova koji su nam potrebni sada, a i u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Stojadinović.
Reč ima narodni poslanik Prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, profesore.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike države, gospodin Aleksandar Vučić i ova aktuelna Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, gospodine ministre Republike Srbije na čijem ste vi čelu je u okviru projekta "Obrazovanje za 21. vek" postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja.

Samo radi nevernih Toma, u navodnike, ovih kojih nema nasuprot nas, jer su tvrdili da dualno obrazovanje u srednjem obrazovanju neće uspeti, samo jedan podatak, 7.400 učenika, ovo radi građana Srbije i narodnih poslanika je već u procesu zaživelo.

Gospodo narodni poslanici, sada važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućuje institucionalizaciju saradnje između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane, ono što bi naši filozofi rekli – između sveta rada i sveta učenja.

Ovaj važeći zakon pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja između privrede i visokoškolskih ustanova, to posebno nekoliko člana važećeg zakona, pored ostalih i član 39, 60, 96. i drugi, da ih ne nabrajam. Međutim ovaj važeći zakon omogućava studiranje uz rad. Molim vas, ne mešajmo studiranje u rad sa modelom dualnog obrazovanja. Ovo radi građana Republike Srbije i radi kolega profesora.

Međutim, ono što je jako važno, a to je kod dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa. To kolege profesori na univerzitetima vrlo dobro znaju, što podrazumeva studiranje na dve različite lokacije, ovo je vrlo važno, na visokoškolskoj ustanovi, s jedne strane, i kompanije, odnosno preduzeća, s druge strane.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika - studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Nama je vrlo važno da definišemo cilj koji je Ministarstvo prosvete vrlo dobro definisalo. Kada nas pitaju roditelji koji je cilj ovog Zakona o dualnom obrazovanju ili dualnog obrazovanja, osnovni cilj dualnog obrazovanja je premošćavanje jaza između teorijskih i praktičnih znanja, ali i brzog prilagođavanja promenama u globaliziranoj ekonomiji. To je jako važno. Još je Lenjin govorio da nema teorije bez prakse, ni prakse bez teorije.

Ko će imati koristi od dualnog obrazovanja? Voleo bih, pošto nas naši politički protivnici gledaju negde od kuće ili iz kancelarija, da im kažemo, to su stalno negirali, da neće imati roditelji koristi, ni đaci, odnosno studenti. Prvo, visokoškolske ustanove. Zašto? Pa, dobiće atraktivnije i savremene studijske programe. To svaki fakultet vrlo dobro zna i to je Ministarstvo prosvete izvanredno stavilo u ovom zakonu. Drugo, ko sledeći? Poslodavci. Zašto poslodavci? Zato što uspostavljaju blisku saradnju između fakulteta, odnosno univerziteta i instituta sa poslodavcima.

Studenti, ovo je vrlo važno. Ja se posebno studentima obraćam, jer dualnim studiranjem povećavaju svoje kompetencije. To je vrlo važno. Dobijaju jače kompetencije. Tu je problem zaposlenost, lakšu konkurentnost na tržištu itd.Privredna komora koja vodi registre ugovora, država, Republika Srbija. Zašto? Jer će dualno obrazovanje pridoneti procesu ubrzane modernizacije Republike Srbije koju provodi ova Vlada, gospodine ministre, u kojoj ste vi ministar prosvete, najveći deo poslanika u ovom visokom Domu, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš gospodin predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić.

Šesto, roditelji. Roditelji će imati koristi jer će ih osloboditi troškova studiranja i to u vrlo značajnom iznosu.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tačka gde moramo progovoriti o stanju u visokom obrazovanju do dolaska SNS na vlast i posle dolaska SNS. Nama su sve do dolaska na vlast dosovske kamarile tj. ovih iz Saveza za Srbiju koji šetaju ulicama, uličnih cirkusanata, fakulteti, odnosno univerziteti bili visoki, neprocenjivi i dragoceni hram znanja naučnih ostvarenja, kulturnog dometa i pedagoška laboratorija za proizvodnju kadrova koji su bili nosioci celokupnog napretka društva i ušli u svetsku i evropsku baštinu civilizacijskih dometa. To vi, gospodo profesori stari, vrlo dobro znate, a to je i naša istorija pedagogije već obradila.

Jedna dublja analiza, gospodine ministre, istraživanja bi mogla i trebala prezentovati našoj, a i svetskoj javnosti generacije velikana za katedrom naših visokoškolskih ustanova i generacije studenata među kojima je nebrojeno uspešnih vrhunskih naučnih, kulturnih i pedagoških poslanika, stvaralaca, vizionara, reformatora, rodoljubivih intelektualaca, narodnih boraca i humanista.

Zapitajmo se, gospodo narodni poslanici, profesori univerziteta koliko su naši fakulteti obogatili svetsku, evropsku, balkansku riznicu umotvorenjem najvišeg ranga. Zapitajmo se i naći ćemo vrlo dobar odgovor do dolaska DOS-a na vlast. To je bilo tako sve do dolaska na vlast dosovske bulamente, a onda je dosovska bulamenta visokoškolsko obrazovanje, kao i privredu i državu pljačkaškom privatizacijom dovela na najniži rang u istoriji Srbije.

Univerzitetsko obrazovanje, niti univerzitetska pedagogija nije bila zanimljiva za dosovske krojače srpskog društva. Sve manja i slabija je bila naučno-istraživačka delatnost za vreme njihovog režima.

Vodili su kampanju nicanja privatnih akademskih ustanova, ali bez akreditacije. Da me krivo ne shvatite, ja nisam protiv. Dapače, jesam za privatne ustanove, ali sa akreditacijom. To je maksimalno ugrozilo kvalitet studija. Mi tada, za vreme bivšeg režima, nismo bili na tragu univerziteta budućnosti. Gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, pošto ste to vrlo dobro iskusili, jer je dosovska vlast žmurila nad krizom i degradirala univerzitetsko obrazovanje, udaljavajući se od progresivnog nasleđa temelja izvorne funkcije univerziteta. Evo, to su oni uništili.

Dakle, DOS nam je na fakultete doveo najlošiji kadar u istoriji fakulteta i univerziteta, najčešće bez naučnih referenci i adekvatnih uslova. Eto to nam je bivši režim dostavio.

Obrazovanje i nauka bili su opljačkani, kao i država. Zamislite, ministar nauke Božidar Đelić? Gde li je sada, majko Božija? Oštetio je Ministarstvo nauke samo za deset miliona, plus onih iz Meridijan banke. To zna bivši ministar Jovanović vrlo dobro, strpao je u džep i, što bi naš narod rekao, zdimio u inostranstvo.

Nema reforme obrazovanja bez kadrova, ministar to dobro zna i dobro radi sada. Da li možete, poštovani građani Republike Srbije, zamisliti da na fakultetu radi dr po treći put docent Jovo Bakić? On je jedan od učesnika protesta po ulicama gradova Republike Srbije. Videli ste, on je pun mržnje prema političkim protivnicima, iako on nije ni u jednoj političkoj stranci, ali jeste sada. Nastupa ispred Saveza za Srbiju. Pun je mržnje prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, nazivajući ga rečima koje ne dolikuju jednom intelektualcu i profesoru koji su pre njega bili na ovom uglednom beogradskom fakultetu i univerzitetu.

Po treći put docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, dao studentu, masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pinka“ i „Hepija“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat. To je isto kao da sam ja dao svom studentu temu: „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka, diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, sociologe, istoričare društvenih nauka, ali i prirodnih, je li ova tema koju je dao svom masterantu, mešanje politike u nastavu, i drugo, ko je dotični profesor sociološke, odnosno naučne izvore preporučio ovom studentu? To niko ne bi dao ni za seminarski rad uopšte za temu.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je dana 17.1.2014. godine izjavio, citiram – Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel. Završen citat. To je isto kao da sam ja rekao - doktor po treći docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Doktor po treći put docent izjavio je juna 2019. godine i pozvao na upad u RTS dugim cevima. Citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo i onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljeni tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali.“ Završen citat, 13.6.2019. godine.

Da li možete verovati, poštovani građani, da ovaj kolega radi na fakultetu, i to na uglednom Filozofskom fakultetu, koji ima tradiciju izuzetno bogatu u stručnom, naučnom, pa i čak i rodoljubivu tradiciju?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić, preti silom, pa kaže – citiram, bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška. Završen citat 13.6.2019. godine. Meni reći da sam mafijaš, kolegama? Stid da vas je, doktore docente po treći put, Bakiću. Dobili ste vanrednu profesuru čim ste rekli i zapretili uličnim nemirima. Izabrali ste se za docenta, vaše kolege ovog meseca, za tri meseca ste postali vanredni profesor, kada ste išli pljuvati po državnim organima i po državi Srbiji i građanima Republike Srbije.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je 13. juna gospodnje 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo je ravan nuli. Ja bih voleo da ih jurim po ulicama.“ Završen citat.

Gospodine Bakiću, nije nivo ovih poslanika da vas jurimo po ulicama. Nama je nivo rad, red, disciplina, političko takmičenje u ovom visokom domu, ideja znanja i odgovornosti.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama i stida blati predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Tako je 19.3.2019. godine izjavio gnusne laži. Citiram – da predsednik Vučić ima prijatelje koji trguju drogom, a on njima namešta državne poslove. Završen citat.

Sram vas bilo, gospodine Bakiću, bez dokaza, bez ičega blatite predsednika svoje države.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. marta gospodnje 2008. godine rekao, citiram: „Problem sa kojim se susreću sindikati jesu feminizacija sindikata“. Alal mu vera.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozvao oružanu silu i prolivanje krvi na ulicama. On je rekao, citiram – oružana sila je jedini način smena vlasti, a ključno pitanje je da bude što manje krvi. Završen citat.

Ovo ostaje bez komentara.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta. Pozvao je sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Ovaj put je otišao dalje u „Utisku nedelje“, rekavši, citiram – pobeda opozicije će biti kada predstavnici Vlade i vlasti budu plivali po Dunavu i Savi. Završen citat.

Ovo su tražili i radili samo ustaše za vreme NDH. Po Savi su plutale korpe pune dečijih glava i na njima je pisalo, na košari – pravo za Jovanovu pijacu u Beograd. Verovatno je to pročitao, pa bi tako i on političke protivnike i ove na vlasti.

Na tribini je rekao, citiram – pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu. Na toj tribini bio je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, doktor Zoran Lutovac, zvani zalutovac. Videli ste da je u politiku zalutao. Nisu se ogradili od njegovih brutalnih laži. Šta ćute nevladine organizacije, gospodo narodni poslanici? Šta ćute nevladine organizacije?

Dakle, DOS je angažovao nekog Gorana Markovića, u narodu zvani bumbar, za profesora univerziteta. Sada ćete videti, poštovani građani, ko je profesor univerziteta. On je 4. jula gospodnje 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram, primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje. Završen citat. Bez srama i bez stida.

Goran Marković, zvani bumbar, u narodu poznatiji i kod kolega, je 30. avgusta 2019. godine rekao, citiram – naša vlast je teroristička, a izvore organizuje grupa bandita. Završen citat. Da li je Goran Marković ikad rekao da je šiptarska vlast teroristička? Dabome da nije. Je li ikada rekao da je hrvatska vlast za vreme Franje Tuđmana bilo teroristička, isterala 500 hiljada Srba iz Republike Hrvatske? Naravno da nije.

Preporučujem takozvanom reditelju, pod znake navoda, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS i Vladi Republike Srbije sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Svako jutro kada se probudi, ustane i umije, neka pogleda u ogledalo. Videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i prema predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20-ak godina, non-stop ovakve izraze za Srbe govori.

Bojim se, dame i gospodo narodni poslanici, kada spozna da mu je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, ali kad spozna, da će mržnja eksplodirati i uništiti njega samog. Bog neka mu je na pomoći.

Profesor dr Rada Trajković, univerzitetski profesor, stalno laže, dakle, ne da ne govori istinu, nego laže, lagala je da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi na KiM kako bi vršila pritisak na Srbe da glasaju za Srpsku listu 7.9.2019. godine. Sram da je bilo.

Nadalje, prof. dr Rada Trajković izjavila je, citiram – najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i od Srba. Završen citat. Ona kaže da Srbima na KiM nisu naneli zlo šiptarski teroristi Haradinaj, Tači i Veselji, nego vlastita država i vlastiti narod.

Da li, gospodo narodni poslanici, profesori univerziteta, možete verovati da ova profesorka predaje na medicinskom fakultetu?

Profesor dr Rada Trajković se otvoreno zalaže za ukidanje predloga za kompromisno rešenje pitanja KiM između Beograda i Prištine. Zalaže se da celokupno bude šiptarsko Kosovo. Profesor dr Rada Trajković se zalaže da čitavo KiM bude kosovsko, bez veze sa Srbijom. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade.

Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nikada u istoriji Srbije takve laži niko nije izrekao u najvećem žaru političke borbe, kao što je prof. dr Rada Trajković.

Nije poverovala Srbima ta Rada Trajković kada su govorili o „žutoj kući“, trgovini organa otetih Srba. Sećate se, gospodo narodni poslanici, toga. Nikada se nije brinula, niti je ukorila što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića, ni jednu jedinu reč nije rekla. Šta vam to govori, narodni poslanici, poštovane građani, sami odgovorite.

Rada Trajković je gospodnje 2010. godine zajedno sa Kušnerom, ministrom inostranih poslova Francuske, kada mu je postavljeno pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba – da li je umešan u to, pitali su ga novinari uz prisustvo prof. dr Rade Trajković. Odgovorio je Kušner, citiram – ne verujte sve što piše. Citiram njegove reči – šta to znači, da smo ja i Rada uzimali leševe i da krademo organe. Završen citat. To ostavljam nauci, našoj istorijskoj, da utvrdi.

Profesor dr Rada Trajković je naše „Kobre“ nazvala najpogrdnijim rečima, ono što nikada u istoriji Srbije niko nije. Citiram – ovo ispred predsedništva Srbije su samo neke „cicke“ koje prave budalu od sebe zarad diktatora silaznosti, završen citat, 9. avgusta 2019. godine, a pripadnice „Kobri“ su 17. avgusta 2019. godine samo radile svoj posao.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prof. dr Rada Trajković ima ćerku i nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice „Kobri“. Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu ćerku neko zove „cicka“ dok radi samo svoj posao?

Profesor dr Rada Trajković nikada i nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije, nikada i nikada nije ni jednu reč na račun Haradinaja rekla i nikada i nikada nije jednu reč na račun Tačija rekla.

Poštovani građani Kosova i Metohije, posebno se obraćam vama srpske nacionalnosti, zbijte redove, glasajte za Srpsku listu. Pozivam profesore, kolege, bivše svoje studente, građane koji me vrlo dobro znaju, pa nećete valjda za Radu Trajković, vidite gde bi vas ona dovela.

Poštovani gospodine ministre, ovo je vreme da porazgovaramo otvoreno o nekim profesorima.

Sledeća na redu jeste prof. dr Dubravka Stojanović. To je profesor na Filozofskom fakultetu ovde u Beogradu, predaje istoriju. Da li možete verovati da je ona izjavila 17. februara 2014. godine, citiram – Srbija je izgubila 700.000 stanovnika u Prvom svetskom ratu i time umanjila broj srpskih žrtava za 400.000. Završen citat. Time se svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava, ne samo u Prvom svetskom ratu, nego i u Drugom svetskom ratu uz povesničara i znanstvenika dr Franju Tuđmana, akademika Stjepana Razuma, koji tvrdi da je u Jasenovcu pobijeno svega 5.000 ljudi i nije to sve, uvaženi ministre.

Uvažena prof. dr Stojanović protivi se podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu i obeležavanju zločinačke akcije „Oluja“, i to nije sve, a predaje istoriju na Filozofskom fakultetu.

Uvažena profesorka je izjavila, citiram – da je Gavrilo Princip terorista, ne atentator. Završen citat. To samo piše u austrijskim i nemačkim udžbenicima.

Profesor dr Stojanović se zalaže da se, citiram – Srbija odrekne Kosova i Metohije, Republike Srpske. Završen citat. Da li možete verovati da je ovo izgovorio profesor univerziteta, a da predaje studentima.

Po Krivičnom zakonu 305. do 315. ona bi odležala u zatvoru. Koliko, poštovani profesori, sami uzmite Zakonik pa ćete videti. Za vreme Knjaza Miloša, neću da komentarišem, pogledajte, neki je moj politički protivnik rekao da je pozivan na ubistvo. Ne, zna se u to vreme šta je taj član značio, a danas bi odležala do 15 godina u zatvoru, sigurno.

Nadalje, prof. dr Stojanović je izjavila, a istoričar je, citiram – da je najveći problem Srbije što je pobedila u ratovima. Završen citat. Šta to znači, poštovani građani Srbije? Da smo trebali biti gubitnici, fašisti i ovo je vreme sad da skrenem pažnju, gospodine ministre, našim građanima. Nemojte biti neraspoloženi zbog toga što Vladu Republike Srbije nisu u Poljsku pozvali na obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Ni vi, ni Vlada, ni predsednica Vlade, ni predsednik Republike.

Znate šta su oni obeležavali? Početak Drugog svetskog rata, a ne Dan pobede nad fašizmom. Nama i nije tamo mesto, nama je dogodine mesto, 75 godina pobede nad fašizmom u Rusiji, tamo ćemo se naći i mi i Rusija. Znate šta su oni slavili? Sami odgonetnite. Pogledajte u štampi. Početak Drugog svetskog rata. Strašna stvar.

Uvažena profesorka ne zna, ali trebala bi da zna da je pobednički i slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta, i to nas je održalo vekovima.

Devetnaestog sedmog 2008. godine je izjavila, citiram - da su na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost. Završen citat.

Nema niti jednog, gospodo narodni poslanici, ozbiljnog naučnika na zapadu, istoričara, a da ne tvrdi da su rat izazvale SAD, EU, Nemačka i Vatikan. Jedino naši domaći NATO prašinari to tvrde.

Poštovani gospodine ministre, jako je važan kadar. Rekao sam svoj stav o dualnom obrazovanju. Vi ste izvanredno učinili u reformi vaspitanja i obrazovanja. Vi vrlo dobro znate, kao iskusan čovek, da Srbija sprovodi modernizaciju zadnjih sedam, osam godina, a modernizacija vaspitanja i obrazovanja sastavni je deo modernizacije Republike Srbije koju sprovodimo mi, vaša Vlada, najveći deo građana, motor ubrzane modernizacije Srbije, naš uvaženi predsednik gospodin Vučić.

Za ovu profesorku samo da kažem da radi na fakultetu koji je u Prvom svetskom ratu dao 57 života studenata za ovu otadžbinu, neka je stid da radi u tom delu, a sedam profesora univerziteta dalo je svoje života, 35% akademske omladine izgubilo je živote u Prvom svetskom ratu.

Na kraju, koliko je važan kadar učiteljski, nastavnički, profesorki, kako hoćete, a najlepša stvar je biti učitelj u životu. Ja vam govorim kao istoričar i pedagog. Završiću ovim citatom, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, „Naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti“. Hvala lepo.

Zahvaljujem, prof. Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite, kolega Mihajloviću.