Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovani ministre, tema današnje sednice jesu izuzetno važni zakoni iz oblasti prava, intelektualne svojine. Neke od ovih zakona smo čekali jako dugo, gotovo par meseci su neki od predloga o kojima danas raspravljamo bili u proceduri. Nekoliko minuta ću se osvrnuti na suštinu sva tri predloga zakona.

Intelektualna svojina izuzetno je važna tema za razvoj svakog društva i njen ekonomski napredak. Ona je predmet zaštite intelektualnih prava i ta prava obuhvataju i autorska prava i srodna prava o autorskom pravu, kao i pravo industrijske svojine.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima, kao i zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se red među korisnicima tih zakona i izmenama se vrše dalja usklađivanja sa direktivama EU, između ostalog neke od direktiva novih su stupile na snagu prethodnih mesec dana i verujem da će i na dalje usklađivanje biti u ovom pravcu tokom naredne godine. U svakom slučaju, sva rešenja će doprineti većoj vidljivosti i pravnoj zaštiti i umetnika i naučnih radnika, kao i onih ljudi koji se bave specifičnim poslovima u oblasti informatičkih tehnologija, odnosno informacionih tehnologija.

Intelektualna svojina nastala u radnom odnosu utiče na povećanje vrednosti preduzeća, povećanje dobiti ili stvaranje ušteda a pre svega kroz unapređenje delatnosti koje obavljaju, a to dalje doprinosi i boljim ekonomskim rezultatima samog preduzeća, ali i razvoju privrede uopšte. U tom smislu jeste bilo izuzetno važno da se ovi odnosi između poslodavaca i zaposlenih urede na jedan efikasan način kako bi poslodavac imao interesa da ulaže u istraživanje i razvoj, a zaposleni bio motivisan da unapređuje proizvodni proces samog poslodavca. Ovo je izuzetno važno i za privredu, jer postojeće rešenje pokazalo se da nije bilo baš ohrabrujuće za potencijalne investitore u Srbiji.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima očekuje se povećanje broja prijava patenta od strane privrednih društava, jer će poslodavci i zaposleni imati pravnu sigurnost u vezi sa raspolaganjem, ali i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u tom radnom odnosu.

Daljim rešenjem se povećava pravna sigurnost u zaštiti intelektualne svojine i smanjuju rizici i za one koji ulažu. U tom smislu i najznačajnije izmene i dopune ovog zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u tom radnom odnosu, kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama. Poslodavac može staviti na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva i informacije i tako stvoriti okruženje u kome zaposleni može da bude kreativan i da predlaže nova tehnička rešenja koja će unaprediti proces rada.

Kada su u pitanju autorska prava i srodna prava, odnosno izmene i dopune ovog zakona, cilj jesu uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskih i srodnih prava. O tome je vrlo temeljno govorio moj kolega Neđo Jovanović, ja bih samo dopunila da jedna od pozitivnih efekata ovih izmena biće i ostvarivanje kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava na produžavanje trajanja zaštiti imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava.

Za razliku od autorskog prava koje nastaje samim stvaranjem ili materijalizovanjem autorskog dela, pravo industrijske svojine obuhvata patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite dizajna, pravo zaštite topografije integrisanog kola, pravo zaštite oznake geografskih porekla i drugi i možda najmanje jasan u pogledu materije koju reguliše ovaj Zakon o zaštiti topografije i poluprovodničkih proizvoda primenjuje se u oblasti IT i podrazumeva zaštitu prava industrijske svojine u pogledu obima prava na priznatu topografiju i u pogledu lica koje ima pravo na zaštitu. Da bi nastalo i bilo priznato neko pravo u oblasti industrijske svojine potrebna je odluka nadležnog organa uprave u slučaju Republike Srbije, to je Pravo za intelektualnu svojinu.

Topografija po svojoj prirodi predstavlja intelektualno dobro. Predmet zaštite je samo topografija, to su čipovi, integrisana kola, nanotehnološki proizvodi, dakle, predmeti zaštite jesu poluprovodnički proizvodi koji služe za obradu informacija i predstavljaju u nekim slučajevima ili mikroprocesor ili računar.

Znači, prostije rečeno Zakon o autorskim pravima reguliše pravo onih koji kreiraju u ovom slučaju softvere, dok Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda reguliše nešto što se zove hardver, odnosno pravo zaštite topografije ima njen stvaralac. Sticanjem i ostvarivanjem zaštite ovog vida industrijske svojine podstiče se nesmetani razvoj topografije poluprovodničkih proizvoda što ima direktan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Ne moram da se ponavljam u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona, a verujem da će i rasprava u pojedinostima biti vrlo zanimljiva. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo Miladinović.
Reč ima narodna poslanica, Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima o kome ću kratko govoriti iz predloženih izmena mi možemo da vidimo da odredbe koje sada uređuju pitanje pravne zaštite pronalazaka nastalih u radnim odnosima i nisu u punoj meri usmerene na pružanje sigurnosti potencijalnim investitorima da dođu i da ulažu u našu zemlju. Upravo norme koje se odnose na oblast pronalazaka nastalih u radnim odnosima pretrpeće najveće izmene usvajanjem ovog predloga zakona.

Dakle, usvajanje ovog predloga imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa, poslodavci će više ulagati u istraživanje, razvoj a zaposleni će doprinositi unapređenju procesa rada i za to sa druge strane dobijati pravičnu naknadu koja će takođe biti utvrđena ovim zakonom.

Privredni subjekti da bi poslovali naravno traže viši stepen pravne sigurnosti kada je reč o zaštiti njihove intelektualne svojine. Upravo to je cilj usvajanja ovog predloga, dakle, stvaranje boljeg poslovnog okruženja za strane investitore, ali i za domaće privredne subjekte.

Takođe, bolje će biti regulisan odnos između poslodavaca i zaposlenih u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu, tako će zaposleni znati svoja prava i obaveze unapred. Ta prva i obaveze će biti utvrđena osim Zakonom o radu, biće utvrđena i ovim zakonom. Predlogom zakona regulisana je kako sam rekla i njihova naknada, a poslodavci sa druge strane će stimulisati zaposlene ali im pružati i potrebne resurse, organizovati potrebne obuke i tako dalje. Vidimo iz ovih predloga zakona koji su pred nama da Vlada Srbije nastavlja sa naporima da naše zakonodavstvo dovede od visokog stepena uređenosti što će dati sigurnost privredi i ekonomiji, ali naravno rezultiraće i boljim standardom naših sugrađana.

U tom smislu treba reći i da je britanski list „Fajnenšel Tajms“ objavio da je Srbija na prvom mestu po broju stranih investicija. U 2018. godini privukli smo čak 107 projekata direktnih stranih investicija što je za 26 više nego 2017. godine. Kao vodeći sektori naznačeni su Industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i sektor nekretnina. Na taj način nadmašili smo zemlje u regionu. Ono što je dobro i ono što je takođe stajalo u tim izveštajima jeste da se približavamo i nekim mnogo razvijenijim zemljama, kao što su Velika Britanija ili Poljska ili Mađarska ili čak Ujedinjeni Arapski Emirati.

Tako vi sa jedne strane možete da vidite da mi ovde iz dana u dan govorimo o rezultatima, o rezultatima i Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, o radu u ovom parlamentu, ali i sa druge strane možete da vidite i laži i obmane i vandalizam predstavnika Saveza za Srbiju. Kakva poruka se šalje od strane njih građanima Srbije, kakva poruka se šalje svetu, kakvi smo mi to ovde ljudi ako sam predsednik jedne opštine iz Beograda Marko Bastać čupa saobraćajne znake ili stavlja na ražanj plišane lutke i zaliva ih pivom, zarađuje svoju platu tako što pravi performanse po Beogradu.

Želim ministre nešto da vam predložim da razmotrite na sednici Vlade, da li možda možemo da donesemo neki zakon o cirkuzantima u politici, pa da regulišemo i radni odnos Marka Bastaća.

Mi iz SNS ćemo nastaviti da radimo i da gradimo i da se ponosimo tim rezultatima. Sigurna sam da će građani znati da cene. Naravno, sve predloge iz vašeg ministarstva ja ću podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Sada reč ima Andrijana Avramov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici.

Danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama o autorskim i srodnim pravima, zapravo jedan od zakona. Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci književnih, naučnih i umetničkih dela i kojim se pre svega daje isključivo pravo korišćenja i odobravanja drugima korišćenja svog dela, a istovremeno uključuje sistem zaštite tih prava.

Pohvalila bih ovaj zakona koji reguliše prava autora dela. Ovim zakonom ne štitimo ideju, već delo koji je izražaj ljudskog uma, bez obzira na vrstu izražaja. Autorska prava i srodna prava su ključni za ljudsko stvaralaštvo jer pružaju autorima podsticaj u obliku priznanja i novčanih naknada, a s druge strane pružaju im određenu sigurnost da se njihova dela mogu promovisati bez straha od neovlašćenog kopiranja ili piraterije, a ukoliko do toga dođe osigurana im je zaštita autorskog prava zahvaljujući predlogu današnjeg zakona.

Ovim autorskim pravom su obuhvaćeni naučnici, glumci, intepretatori, autori i proizvođači. Predviđeno je da ovim zakonom pozitivno utičemo na ekonomske interese navedenih pojedinaca. Očekujemo da će ovim izmenama zakona znatno biti poboljšan ekonomski položaj glumaca, što ranije nije bio slučaj, jer glumci do sada nisu imali navedeno pravo na naknadu i bili su u lošijem pravnom i ekonomskom položaju. Zapravo ovim izmenama zakona se stvaraju uslovi za poboljšanje materijalnog položaja svih koji pokušavaju da daju doprinos svojim umetničkim izražavanjem.

Očekujemo da će novo rešenje ovog zakona uticati na povećanje transparentnosti rada različitih organizacija, za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost pri obavljanju poslova ostvarivanja prava autora.

Istakla bih da smo ovim zakonom uveli kvalitetniji i oštriji nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. Takođe je propisan krajnji rok u kome organizacije moraju da raspodele i isplate prikupljeni novac od korisnika na ime naknade za iskorišćavanje autorskih dela i predmeta srodnih prava u prethodnoj godini.

Ovim predlogom zakona očekujemo da će predložena mera uticati na povećanje ažurnosti kolektivnih organizacija u isplati nadoknade, što se svakako pozitivno odražava na nosioce prava. Pohvalila bih intenzivnu saradnju zemlje Republike Srbije, odnosno Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja sa Republikom Nemačkom, Danskom, Kinom, Japanom i mnogim drugim. Do sada smo mnogo uradili po pitanju modernizacije ulaganja u različite oblasti prosvete, nauke i tehnologije.

Danas imamo veliki broj škola koje su renovirane. Povećan je budžet za nauku, povećane su plate istraživačima. Naredne školske godine sve škole u Srbiji će biti opremljene malim robotima i određenim brojem dronova namenjenim učenicima radi sticanja znanja i učenja.

Istakla bih takođe digitalizaciju 10.00 učionica koje su deo procesa reformi, koje aktivno i svakodnevno sprovodimo zarad unapređenja i adekvatne edukacije mladih. Celokupne novine koje uvodimo i koje planiramo u narednom periodu imaju za cilj da olakšaju roditeljima i deci sticanje adekvatnog i savremenog znanja koje će im omogućiti budućnost i ostanak u našoj Srbiji.

Ovaj predlog zakon jeste dokaz da naš predsednik gospodine Aleksandar Vučić na čelu sa SNS, uzima u obzir svakodnevne probleme i intenzivno razgovara sa ljudima. Na mržnju ne odgovaramo mržnjom. Mi ne delimo ljude na patriote i ne patriote, jer svi mi živimo u ovoj zemlji i volimo našu Srbiju. Oni koji glasaju za SNS zaista vide napredak i razvitak bolje i uspešnije Srbije i zahvaljujući vidljivim rezultatima veruju našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću i SNS.

Ne mogu, a da ne spomenem razne izjave tzv. opozicije koja situaciju u Srbiji opisuju kao katastrofalnu, da u Srbiji postoji neizvesna budućnost, da se svakodnevno vređaju žene, da se ponižavaju oni koji različito misle, da se vređaju naša deca, da se ruše znakovi zarad demonstracija njihove nemoći, da se narod podstiče na mržnju i agresiju, optužuju našeg predsednika da će prodati Kosovo, izdajnikom nazivate srpskog predsednika, čoveka sa najvećom političkom težinom u Srbiji, dok naša, tzv. opozicija Đilas, Jeremić i Obradović, dobijaju novac u kafanama od stranih predstavnika kako bi se njihovi predstavnici na izborima 6. oktobra na KiM kandidovali protiv Srpske liste.

Koristim priliku da ovim putem pozovem sve Srbe sa KiM i raseljena lica koja imaju pravo na glasanje da izađu i daju podršku Srpskoj listi, da naši Srbi ostanu ujedinjeni na izborima 6. oktobra, jer zbog različitih prepreka koje nam spremaju ovo nije život, već borba za opstanak našeg srpskog naroda na KiM.

Uprkos svim preprekama koje nam se dešavaju, ljudi posle dužeg vremena imaju optimizam i veruju u promene i vide da su velike reforme uveliko sprovedene, dokazali smo da rokove koje smo sebi postavili u potpunosti smo ispunili, sve što smo do sada uradili i što planiramo da uradimo jesu najhrabriji potezi u novijoj srpskoj istoriji, uložili smo veliki napor da se zemlja iseli i postane uređena i normalna, a sve zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, SNS i poverenju i podršci građanima Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Avramov.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite, gospođo Malušić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Lepo je biti obrazovan, lepo je biti kulturan jer postoje veće šanse za bolji život.

Pre nego što krenemo u obrazloženje zakona, ja ne mogu a da ne spomenem naše najveće umove. Srbija je mala zemlja, ima 7.022.000 stanovnika i enormno veliki broj genijalnih umova, pre svega i moj najomiljeniji, Nikola Tesla.

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radio-tehnike, o njemu valjda čitav svet zna, trebalo bi da zna i raduje me što ćemo napokon da napravimo i otvorimo veliki muzej gde ćemo moći sve njegove eksponate, sve ono što je on uradio da vidi čitav svet.

Mihajlo Pupin, jedan od, takođe, najvećih umova, naučni pronalazač profesionalni na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Srbija u SAD, dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije i tako dalje.

Josif Pančić, tvorac ogledne Botaničke bašte, osnivač Geološkog zavoda, kao i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Mihajlo Petrović Alas, srpski matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, njegovi najznačajniji pronalasci su računar, jedan od prvih analognih, hidrogenerator i mnogi drugi.

Jovan Cvijić. Mogla bih ja ovako, a moram, iz zahvalnosti prema tim divnim ljudima, Srbija treba da se promoviše u svetu - evo ga način, obrazovanje ovih divnih ljudi. Nas nazivaju svakako, to je totalno nebitno. Mi imamo genijalne umove. Ja sam ponosna što živim u ovoj divnoj Srbiji. Jovan Cvijić se bavio podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, biologijom.

Milutin Milanković, čuveni klimatolog, o njemu zaista zna čitav svet, poznat po teoriji ledenih doba koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene.

Ruđer Bošković, Dragoslav Srejović, Mihajlo Petrović Alas, Nikola Tepić, o njemu moram par rečenica. Mladi genije, pošto je ime kao Nikola Tesla, vunderkind, više šampiona svetske olimpijade mladih naučnika iz Beograda, 40 medalja iz raznoraznih krajeva sveta, a njegov revolucionarni pronalazak - polako rastvarajući đubrivo iz kapsularne ureje, i to pre 18. godine, suvi genije. Nikola Cvejin, patentirao pet svojih izuma. Nikola je izumeo robota za zaprašivanje useva na daljinsku kontrolu, što znači da spašava živote ljudi. Samo se setimo koliko je teško raditi takve stvari i otrovno.

Dalje, Stefan Velja, meni vrlo impresivno, koji je izumeo patent koji spašava živote. Izumeo je patent koji hvata i razbija trombove, itd, itd.

Ja imam ovde na stotine ovih ljudi, ali mi vreme ne dozvoljava da se bavim njima, mada sam morala da spomenem da se ponosimo što imamo ovakve umove.

Što se predloga zakona tiče, najznačajnije izmene i dopune zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu, Zakona o patentima. Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, informacije i tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije. Zakonom o inovacionim delatnostima i Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti propisano je ko ima pravo i na koji način da štiti pronalazak koji je nastao u naučno-istraživačkom radu na fakultetima i na univerzitetima.

Zakon o patentima odnosi se samo na pronalaske koji nastaje u privrednim subjektima koji nisu na direktan način finansirani od strane države. Oblast zaštite pronalazaka uređena je Zakonom o patentima. Ovaj Predlog zakona o patentima na efikasniji način uređuje međusobne odnose poslodavaca i zaposlenog u slučajevima kada pronalazak nastane u radnom odnosu. Predloženim izmenama i dopunama ovaj zakon se dodatno usklađuje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Predmet pronalazaka koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak primene proizvoda i primena postupka.

Mnogo toga je rečeno, ne bih da se ponavljam. Imam zadovoljstvo da vam kažem da, zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci, našem predsedniku, Vladi i vama, gospodine ministre, je mnogo toga urađeno što se obrazovanja tiče. Samo tako nastavite. Ponosna sam što sam deo ove stranke i ponosim se vašim i radom našeg predsednika. U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Malušić.
Sada reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, ključ uspeha svakog društva leži u obrazovanju. Ja moram da kažem da je Vlada Republike Srbije, da je naš predsednik Aleksandar Vučić, ali i vi, gospodine Šarčeviću, kao ministar koji je nadležan za oblast prosvete, obrazovanja, nauke, i te kako mnogo doprineli na planu reforme obrazovanja i prilagođavanja obrazovanja potrebama učenika i potrebama tržištu rada. To je ključ uspeha. Sigurno da i u tome leži jedan od ključeva uspeha našeg društva, a ključ uspeha svakako jeste da mladi, obrazovani, kompetentni ljudi, puni znanja, koje je primenjivo u realnom životu, puni veština, tzv. mekanih veština, koji se tiču učešća u projektima, timskog rada, veština koje se tiču sticanja samopouzdanja i sopstvenog vrednovanja kvaliteta onog što su oni naučili, mogu da ostanu i rade u ovoj zemlji.

Ja ću da navedem jedan od zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima. Zašto želim da navedem ovaj zakon, izmene i dopune ovog zakona? Zato što smatram da vi vrlo aktivno radite na praćenju implementacije vaših zakona i u tom aktivnom radu, praćenju implementacije zakona, uočavate sve one poteškoće koje bi trebalo otkloniti kako bi zakon bio efikasan.

Zakon o patentima pre svega značajan je sa aspekta što on omogućava veću pravnu sigurnost investitorima koji dolaze u našu zemlju, a takođe i veću pravnu sigurnost pronalazačima.

Moram da navedem da investitori koji dolaze u našu zemlju dolaze sa modernim tehnologijama. To nisu zastarele tehnologije, to su moderne tehnologije. Naravno, oni dolaze sa svojom opremom, sa svojim programima i naravno da su zainteresovani da se bave istraživanjem i razvojem koje će uvećati vrednost njihovih kompanija i, naravno, na taj način dolaziti i do dobiti.

Vrlo je važno što se taksativno navode sve procedure koje se odnose na zaštitu kako investitora tako i na zaštitu onih koji su u radnom odnosu i koji kroz radni odnos dolaze u situaciju da dođu do pronalaska, odnosno do pronalaska koji će kasnije biti patentiran. Vrlo je jasno, da decidno i jasno zakonski bude uobličen taj odnos, da ne bude nikakvih praznih koraka, a to upravo ovaj zakon omogućava, između investitora, između pronalazača. Naravno, ovaj zakon ide i korak napred što se tiče potpune pravne sigurnosti - on predviđa i sudsku zaštitu, kako investitora, tako i pronalazača.

U tom smislu, smatram da je ovim predlogom zakona, izmenama i dopunama zakona postignuta najveća moguća pravna sigurnost. Moram da istaknem da ste vi ovde koristili i uporedno pravo, pre svega pravo Nemačke i Slovenije želim da istaknem. I, naravno, pomenuću da ovde decidno i jasno je predviđena situacija, neko je to od kolega poslanika pominjao, kada se desi smrt pronalazača, da se onda postupak prekida, ali naravno, samo do onog momenta kada ne bude završen ostavinski postupak i kada naslednici ne podnesu ponovo prijavu za nastavak tog postupka.

Naravno, ono što takođe želim da istaknem, to je Naučno-tehnološki park ovde u Beogradu, koji je osnovan zahvaljujući Vladi Republike Srbije, na čijem čelu je tada bio danas predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujući gradu Beogradu, zahvaljujući Univerzitetu u Beogradu, zahvaljujući resornom ministarstvu, koje danas zapošljava 71 kompaniju, u kojima radi preko 650 inženjera. Takvi tehnološki parkovi se grade i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku. Plan je da se i ovaj naučno-tehnološki park proširi na 16.000 metara kvadratnih i da u bližoj budućnosti zaposli oko 12.000 inženjera.

Želim da naglasim jedan projekat koji je u ovom naučno-tehnološkom parku proglašen kao najbolja ideja za 2018. godinu, a to je izrada pametne rukavice za slepa i slabovida lica, koje i te kako mogu da poboljšaju kvalitet njihovog života, i za koje je udruženje, odnosno Savez slepih Srbije zainteresovan.

Ono što takođe želim da istaknem, a proizvod i rezultat je, pre svega, čeličnog prijateljstva između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, a to čelično prijateljstvo gradi se na bliskim odnosima predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đipinga, to je naučno-industrijski park koji će biti izgrađen u Borči po ugledu na najmoderniji takav park u Kini, u gradu Sudžou.

Sada je potpisan memorandum sa nekih 40 kineskih i drugih svetskih kompanija koje će, svakako, sa najmodernijom svojom tehnologijom doći ovde. Tako da Srbija neće biti više zemlja odliva mozgova, nego će da bude zemlja u koju dolaze mladi obrazovani ljudi i, naravno, zemlja u kojoj će se proizvoditi pametne usluge i proizvodi. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Milan Ljubić. Izvolite.