Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Snežana Petrović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O DUALNOM MODELU STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANjU.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sednici prisustvuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici. Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Vlada i odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju SRS je intervenisala na član 1. ovog predloga zakona, gde reč „poslodavaca“, se zamenjuje rečju „poslodavac“, odnosno „poslodavca“ zamenjuje rečju „poslodavac“ sa obrazloženjem da je dualni model studija po principu može ali ne mora. Znači, nije moranje i obaveza, ali ako visokoškolska ustanova želi da ga realizuje, ona mora da ima dobrog i pouzdanog poslodavca kao partnera, makar i samo jednog.

Što se tiče dualnog obrazovanja, imali smo ranije nešto slično, ali na nižem nivou, tj. u srednjem obrazovanju tzv. politehničko obrazovanje tj. obrazovanje uz rad škola učenika u privredi, skraćeno ŠUP.

Kada smo kod obrazovanja, da se i ovde kao i kod nauke ne može govoriti samo na jedan način, izuzetno je važna spona između postindustrijskog društva koje živi u informatičkom ambijentu i koje ima upliv do savremenog života i radnog obrazovanja ljudi, kao i politike države koja je dinamizirajući, znači, pokretački faktor razvoja nauke i obrazovanja.

Ovaj predlog zakona o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju je u stvari preneseno iskustvo iz zemalja EU, što ne znači da je samim tim i kod nas primenljiv i da će doneti dobre rezultate i pozitivan efekat. Kada ovo kažem, mislim na iskustva zemalja razvijene privrede, recimo, kao što su Nemačka, Francuska i druge, tako da je ovaj model studija i logičan i potreban, ali njihovim potrebama i zahtevima tržišta rada. Nažalost, Srbija je zemlja još uvek u tranziciji i nerazvijene ekonomije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Ristićeviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ruska narodna poslanica – što pametnija glava, to lakše leđima. U dualnom obrazovanju su posebno bitni oni koji uče. Davno je nestala škola učenika u privredi. To su sad naši mladi penzioneri – varioci, bravari, strugari, glodači, koji još uvek čekaju da to svoje znanje prenesu.

U međuvremenu je u prerađivačkoj industriju, u društvu su se pojavile nove tehnologije – robotika, informatika itd. Potrebni su mentori, potrebni su učitelji. Da bi neko bio učitelj taj mora neprestano da uči. Znanje stečeno dualnim obrazovanjem bi po meni bilo stečeno znanje kooperacijom između učenica i učitelja, gde obojica treba da uče. Mentor je učitelj koji želi dobro da nauči svog učenika i mora neprestano, dok se bavi tim poslom, da uči. U suprotnom, kolega Marinkoviću, to znanje neće biti dopunjeno i na odgovarajući način preneto.

Kad čovek umre, uvek razmišljam o šteti koja je, sem što mi žao ljudskog bića, šteta koja može nastati ne prenetim znanjem onoga ko je preminuo. To je onda dvostruka šteta. Žal za pokojnikom, ali usput i žal za ne prenetim znanjem ukoliko ono stvarno nije preneto.

Zamislite mentora Jugoslava od Luksemburga cenzurića. Zamislite mentora u N1 televiziji koji obučava kamermane montažere kako se prekida signal. Kaže – reemitovanje ne postoji kada se prekine signal na bilo koji način. Recimo, kratkom reklamom. Zamislite kad im Jugoslav od Luksemburga, ja mislim da je on Jugoslav od Amerike, ali pomnom istragom sam ustanovio da je on ipak vojvoda Luksemburga, iz tog vojvodstva. Zamislite kada on prenosi znanje o muljaži.

Kako prihodovati u ovoj zemlji? Sam je rekao – 500 miliona evra, a napraviti gubitke u firmama koje su ovde registrovane i preko lažnih prekograničnih televizija izneti novac napolje, pa onda Šolak vozi „falkon“ od 50 miliona evra. To je sve rezultat, ne samo muljaže, već kršenja zakona, ne o elektronskim medijima, poreskih i drugih zakona, Zakona o pranju novca.

Zato ja stalno pozivam tužilaštvo, već odavno, da to proveri i da proveri, gospodo kamermani, onog vašeg direktora Jugoslava Ćosića, ovog žutog Bujketa koji je sa Jugoslavom Ćosićem, Šolakom i Đilasom nezaobilazan u kombinacijama.

Rekao sam vam da su vaše plate male zato što se prave kombinacije između „Dajrekt medije“, vi niste verovali, i RTS. Meni je vaš direktor, gospodo kamermani i montažeri zaposleni u RTS, odgovorio da je ugovor između njega i Šolakove „Dajrekt medije“ poslovna tajna.

Jeste, postoji, ali je to poslovna tajna. Mislim da je to slatka tajna i za Đilasa i za Šolaka i za žutog Bujketa. Posebno u prenosu tih sportskih događaja koje RTS ne kupuje, već kasnije prekupuje. Dakle, nisu vaše plate male, zato što je pretplata mala, zato što iz budžeta dobijate novac, to je javni novac, dobijate od građana, dobija ga vaš direktor koji upravlja njime. Vi treba da imate veće plate, a nemate ih zato što Đilas ima 619 miliona evra. Tih 619 miliona evra, je trebalo raspodeliti, pre svega vama, jer vi proizvodite program, a oni samo trguju. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.
Po ovom amandmanu se javila i Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, bez obzira na to što je amandman kolege Rističevića Vlada odbila, odnosno dala je mišljenje da se odbije, želim da dam podršku obrazloženju amandman. Tačnije, želim da dam podršku ulaganju u obrazovanje, jer je to naravno jako važno.

Kao što smo od vas uvaženi ministre, mogli da čujemo u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona, neki od najboljih fakulteta učestvovali su u izradi ovog zakona. Kroz taj rad, oni su mogli da predlože odredbe koje će, sa jedne strane zadovoljiti konstantnu potrebu za unapređenjem našeg obrazovanja, ali sa druge strane, isto tako su mogli da utiču na zadovoljenje potreba profesora i studenata. U tom smislu, želim da kažem da smatram da je zadovoljena i struka. Pre svega u smislu predlaganja rešenja za pojedina pitanja koja će biti regulisana ovim zakonom.

Ono što je važno i ono što je poenta donošenja ovih predloga, jeste da mi čuvamo i sačuvamo visoko školovan kadar koji treba da ostane u našoj zemlji, da radi u našoj zemlji. Mnoge kompanije će sigurno davati stipendije. Na taj način ćemo zadržati mlade ljude, a oni će svoje znanje i veštine moći da primenjuju u našoj zemlji.

U tom smislu, smatram da je vrlo važno normiranje, u članu 2. stav 1. ovog Predloga zakona, gde se između ostalog kaže i kroz aktivnu nastavu na visokoškolskoj ustanovi i praktičnu obuku i rad kod poslodavaca. Na taj način što ćemo imati visoko školovan kadar, na taj način što ćemo imati stručan kadar, mi ćemo zapravo moći da privučemo još investitora, još novih kompanija, stranih firmi, strane investicije će nam biti još veće i oni će doći da posluju u našoj zemlji i da investiraju.

Dakle, mi smo sada zapravo i donošenjem ovog predloga zakona, odnosno njegovim usvajanjem dali sebi još jednu priliku da govorimo o nekim stvarima o kojima ranije nismo mogli da govorimo. Ako samo znamo da ćemo moći da pričamo o fabrici robota, da se do te mere razvilo i naše obrazovanje i naša privreda, vidimo da će biti veliki benefiti i za naše građane.

Nadam se da baš onako kakvo je dualno obrazovanje u srednjem stručnom obrazovanju već pokazalo rezultate, da će i dualni model studija u visokom obrazovanju pokazati rezultate i da ćemo imati prilike da o tome govorimo u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Žarić Kovačević.
Sada reč ima narodni poslanik gospodin Fatmir Hasani.
Izvolite, gospodine Hasani.

Poštovani predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi pripremljeni amandmani su dobri, a i zakon o regulisanju profesija i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, samo što se mi kao albanska manjina, pitamo koje profesije treba da završimo da bi smo se zaposlili u državne organe i institucije?

Tri i po godine smo bili zajedno u poslaničkom klubu sa Savezom vojvođanskih Mađara, do sada nismo uspeli da rešimo nijedan od životnih problema Albanaca.

Ovde se usvaja zakon o dualnom obrazovanju, a do sada nijedan novi udžbenik još nije obezbeđen za učenike koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku. Mesto prosvetnog inspektora sa znanjem albanskog jezika u školskoj upravi u Leskovcu nije popunjeno. Na novootvorenoj naplatnoj rampi u Bujanovcu – Centar, primljeno je 18 radnika, a nije primljen nijedan Albanac. Tako nama nije ostao nijedan put, sem da čekamo realizaciju naših zahteva kada se bude formirala nova Vlada na Kosovu gde će se primenjivati recipročne mere između srpske liste na Kosovu i albanske manjine u Srbiji. Hvala.

Hvala gospodine Hasani.
Reč ima ministar, gospodin Mladen Šarčević.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, zarad istine i javnosti, mislim da bi narodni poslanik trebao da kaže da je bio prisutan sa mnom u Bujanovcu kada su bili prisutni i svi predstavnici EU, OEBS-a i drugih tela i ministarka Albanije, na moje insistiranje.

Pitanje udžbenika za albanske đake koči Nacionalni savet nacionalne manjine Albanaca. Znak uzvika. Znači, već mesecima sa srpske strane je urađeno sve. Procedura je jasno zakonom opisana. Trebali su da obezbede prevodioce i prevod za taj deo i obećanja je pomoć iz Albanije, ali je mnogo lepo da se govori da im nije rešeno pitanje.

Kada smo pre mesec dana poslali mejl na 63 adrese, tek onda su to uradili. U aprilu smo bili, krajem aprila sam bio tamo na licu mesta. Pitam i sebe i vas, a pitao sam i tamo u Bujanovcu, pitam u Briselu, pitao sam u Beogradu na konferenciji – kakva to imaju prava deca srpska u severnoj Albaniji?

Ovo ne govori, kao čovek od politike, jer to nisam. Govorim kao profesor, kao rodoljub i na ovom pitanju insistiram. Približavanje Albanije EU i poglavlja 23 24, kao i Severna Makedonija, u kojoj sam bio prošle nedelje da obiđem srpsku decu i da otvorim odeljenje srpske škole u Skoplju, gde ćemo se mnogo aktivnije baviti nego sada, će naterati te zemlje u okruženju da dostignu bar deo standarda koji je Srbija dostigla i daje svima.

U Srbiji je 27 saveta nacionalnih manjina. Srbija je izmenom Zakona o udžbenicima formirala telo koje se zove Centar za nisko tiražne udžbenike. Znači, bez obzira koliki je broj đaka na bilo kom jezikom, nacionalna tela su dužna da pripreme materijal. Mi im pružamo pomoć, angažovao sam čak beogradski Filološki fakultet i Odsek za albanologiju da se sve više ubrza da bi sva ta deca imala to pravo, dogovorio svašta sa ministarkom Šehini, ali čekam da oni nešto urade.

Pitajte sve druge manjine u Srbiji, svi drugi su to rešili. I ovde su vrata otvorena, rešiće se u roku od mesec, dva, tri dana, ali ja ću na ovome insistirati uvek i u javnosti, bilateralnim susretima. Ovo je često pitanje koje svi zapadni ambasadori meni postave, a odgovaram im isto kao i vama.