Mi nismo za to i lepo ste naveli primer i Bora i Smedereva. Dakle, na svetskom tržištu auto industrije postoje kompanije koje su mogući i potencijalni kupci onoga što je do sada radio „Fijat“ u našem gradu.

Ugovor koji bude istekao, a uslovljavanje sa novim ugovorom, sa novih 220 ili već koliko, ja stvarno ne mogu to da kažem, to je reč stručnjaka za novi model, bio bi zaista potpuni gubitak za ovu zemlju. Zamislite, 220 miliona evra, koliko dajete za nešto što je neizvesno za budućnost, ko će nama da osigura gospodine ministre, vi kažete – ja sam za to da ostanu. Ovaj 500L nema prođu. Možete vi kako hoćete da se busate u grudi, ni na domaćem, ni na stranom tržištu taj automobil nije opravdao ono što je obećavao ovaj Dinkić i onaj Đelić sa njim i cela ta bulumenta koja je dovela takav projekat u Srbiju.

Vrlo dobro znam i kakva je bila fabrika pre. Na kraju krajeva, moj prvi radni dan je u Fabrici automobila „Zastava“ u sektoru izvoza „Zastava impeks“ davne 1988. godine. Svesna sam toga, kao i što smo zagovarali još pre rata i pre sankcija, da se ta fabrika proda pa makar, što se kaže, za jedan dinar, da je neko hteo to da dođe i da preuzme. Ali, te nove tehnologije i to što „Fijat“ pokušava da uradi u trci sa mnogima drugima koji su davna te modele, tog nivoa, te klase i te visine cene prevazišli, jednostavno nikada neće moći da dostigne, pa tako i taj neki „SUV“ koji bi se pravio, to je onaj džip automobil. Sa takvim pogonom bi doživeo, sigurna sam, propast zato što bi i te kako bio skup u odnosu na ostale konkurente, a ti konkurenti mogu da i te kako budu prihvatljivi za Srbiju samo ako bi Vlada i resorni ministri razgovarali sa njima posle isteka ovog ugovora. Da ostane ovako, da mi njima i dalje upumpavamo novac, a da oni tako privilegovano posluju. Jednostavno to vide i zaposleni u sindikatu i vide svi koji tamo žive i rade, da je to nešto što je sa veoma neizvesnom budućnošću, a to niko ne želi.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.

Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba odbiti, ali pre nego što krenem u obrazloženje amandmana, bilo je reči o tome gde je ministar. Ministar je izašao na minut i vratio se i bilo je reči o tome da li ima šta da kaže. Da, ima mnogo toga pametnog da kaže, jer je doktor nauka i ne samo on, nego u Vladi imamo dosta doktora nauka. Ovde sede vrlo obrazovani ljudi, tako da treba slušati jednu i drugu stranu. Uvažavam svačije mišljenje, a sada ćete čuti moje.

Poenta čitave priče je u stvari da dualni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost, znači, to je mogućnost. Studenti mogu da biraju hoće li klasično studiranje i imaju mogućnost za dualno obrazovanje, odnosno dualni model studiranja. Šta to znači? Dobar dogovor između poslodavca i visokoškolske ustanove. U tome je poenta. Ako imamo dobar primer prakse Nemačke sa najboljom ekonomijom u Evropi, dobar primer prakse Švajcarske, Francuske, pa mi od njih ne prepisujemo nego samo primenjujemo modele koji nama odgovaraju.

Mi danas u Srbiji imamo hiperprodukciju zanimanja. To nije dobro. Setimo se samo 2012. godine imali smo 27% nezaposlenosti. Zahvaljujući reformi obrazovanja, mi danas imamo, upravo tim dualnim obrazovanjem, imamo enormno manji procenat dece koja su na birou. Zaposlili smo 27, sad je 11 nezaposlenih, 16% ljudi, više od 250 hiljada ljudi. Znači, da ovo što mi radimo je dobro. Ovo je dobar primer prakse. Ako je Nemačka uspela, zašto ne bi i Srbija. Imali smo BDP 2012. godine minus tri i po, sad imamo plus tri i po samo u zadnjih šest meseci plus četiri. Tako se radi.

Ja sam da se ovaj amandman odbije, a sigurna sam da će rezultati vrlo brzo pokazati da smo bili u pravu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Kolega Mirčiću, želite repliku kao predlagač amandmana?
Izvolite.

Ovde je očigledno osnovni motiv odbijanje neprihvatanja amandmana zato što ne potiče iz stranke koja je većinska i koja ovde obrazlaže odbijanje amandmana i njihovo interesantno mišljenje se poklapa sa mišljenjem Vlade. Nisam čuo njihove koalicione partnere, jer nisu imali prilike da se jave, a i u manjem su broju tu. Bilo bi interesantno šta oni misle o ovim amandmanima.

Šta je ovde suština? Ovde je suština što se pokušava u hvaljenju ili pohvalama aktuelne vlasti da se na neki način zamenom teza pređe preko ove činjenice da je ovo veoma značajno, kao reforma školstva, veoma značajno za budućnost ovog društva. Ima ovde i drugih zamena teza. Recimo, koleginica koja je govorila i poredila „Železaru Smederevo“, standardizaciju proizvoda i „Železare Smederevo“ i carine koje su uvedene za Rusku Federaciju. To su dve različite stvari. Evropska unija, konkurentnost reguliše tako što svoje proizvode štiti na taj način, jer onaj ko proizvodi, kao što je „Zastava“ ne može da izvozi te proizvode, jer ti proizvodi pripadaju zemljama EU.

Kada je u pitanju „Železara Smederevo“, onda je, poštovana koleginice, tu u pitanju standardizacija, jer kineski proizvodi moraju biti usklađeni sa standardima Evrope i to je problem. Nije to isto. Tu ne treba popustiti, jer kineski proizvodi, odnosno to što radi Kina u „Železari Smederevo“ i te kako je kvalitetno i mnogo kvalitetnije nego što to rade železare u Evropi i čak su rigorozniji standardi koje ima Narodna Republika Kina u proizvodnji čelika, u proizvodnji gvožđa, nego standardi EU.

Zanimljiva je jedna stvar, kada slušate ovo obrazloženje neprihvatanja amandmana, prosto, čovek ne može da veruje da živimo u takvom bogatstvu, u takvoj milini, pa se ide čak toliko daleko da se kaže da u proizvodnji, recimo, automobilske industrije Srbija ima veliku korist ili, kako je to tačno rečeno, pretrpeli bi veliku štetu, ne daj bože, kooperanti koji rade za Fabriku automobila „Fijat“.

Ljudi, u Srbiji se samo proizvodi za potrebe „Fijata“ dizalica i ništa više. Samo se to proizvodi, i to je neka fabrika u Paraćinu. Jeste li vi svesni da obmanjujete javnost takvim pričama kakva bi šteta bila za kooperante? Nema kooperanata, kooperanti su iz Slovenije, kooperanti su iz Hrvatske, kooperanti su iz Italije i drugih zemalja, nema kooperanata, osim ovih što proizvode tu dizalicu, ručna dizalica za vozilo „fijat“.

To je još jedan dodatni argument gde mi želimo da vas upozorimo, nemojte na bazi hvalospeva da gubite iz vida da može da se desi greška, kao i onima koje vi kritikujete.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Koleginice Malušić, vi ste želeli repliku. Izvolite.

Hvala.

Upravo sam potencirala hiperprodukciju zanimanja. Ja sam diplomirani sociolog. Kad sam diplomirala, nisam mogla da se zaposlim, bila je stara Jugoslavija, bila je hiperprodukcija arheologa, istoričara, psihologa, znači, ne treba da idemo na to, zato postoji sad ovaj novi model.

Mi danas govorimo o jednom vrlo konstruktivnom zakonu gde deca mogu da biraju. Lepo je biti obrazovan, reći će moja uvažena koleginica, jer obrazovanje je zaista deo kulture, kultura je način života. Lepo je govoriti za ovom govornicom. Treba da se čuje nešto od nas, ne možemo biti kao da smo sišli sa planine, ali je poenta da sami sebe izdržavamo, da radimo.

Ja sam imala prekvalifikaciju jer nisam mogla da se zaposlim, a ne samo ja, hiljade ljudi iz moje generacije, i vi to svi dobro znate. Znači, poenta je da ovaj zakon zaživi, da studenti mogu da biraju. Mnogo je važno da neko studira i ima praksu. Verujte mi da je mnogo bitno. Ne gubite vreme, ne gubite novac. Kad uđete da radite kod poslodavca, vi ste polusvršen proizvod.

Nama trebaju za edukacije silne pare sada. Neko je rekao – bio je loš sistem. Pa, bio je loš sistem, zato ga i prepravljamo, popravljamo, zato vršimo reformu školstva, prvo dualno obrazovanje u srednjim školama koje je donelo izuzetne rezultate i veliki procenat zaposlenosti, a sada na fakultetima. Ponovo ponavljam, duelni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost, odabir, e to je poenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Po amandmanu reč ima narodna poslanica Marjana Maraš.
Izvolite, koleginice Maraš.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolite mi da ponovim stav SPS i ono što je kao ovlašćeni predstavnik izneo prof. Žarko Obradović. Donošenje ovog zakona za nas iz SPS predstavlja nastavak reforme u obrazovanju, koju čini i Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo i jedan je veliki korak napred približavanju obrazovnog sistema potrebama tržišta rada.

Vlada je napravila već jedan dobar korak, kako je danas više puta naglašeno, kada je donet Zakon o dualnom obrazovanju, kada je obuhvaćeno srednje obrazovanje. Korak napred su takođe bila i neka rešenja iz Zakona o visokom obrazovanju, pre svega savet poslodavaca, jer je tada normativno uređeno prisustvo poslodavaca u visokoškolskim ustanovama, a samim tim su otvorena vrata i za jačanje vezivanja tržišta rada, odnosno privrede i visokog obrazovanja.

Ne treba zaboraviti i činjenicu da problemi povezivanja obrazovnog sistema i privrede Republike Srbije traju već tri decenije, od sredine 80-ih godina prošlog veka kada je krenula ekonomska kriza, da ne pominjem sankcije od 1992. godine i pljačkašku privatizaciju posle 2000. godine. Privreda Republike Srbije gotovo je bila uništena i zadnjih nekoliko godina, zahvaljujući velikim aktivnostima Vlade Republike Srbije, privreda je ponovo stala na svoje noge i sada je stvoren dobar osnov za povezivanje obrazovnog procesa i tržišta rada.

Vlada i Ministarstvo pozvali su poslodavce da zajedno sa visokim obrazovanjem obrazuju kadrove koji će biti potrebni za razvoj naše ekonomije. U centru ovog zakona je jedan trougao koga čine student, poslodavac i visokoškolska ustanova i glavni cilj poslodavca, odnosno visokoškolske ustanove je da student dobije kvalitetno znanje, sposobnost, veštine i to je suština celog obrazovnog sistema. Napravljena je dobra ravnoteža u strukturi časova. Časova aktivne nastave je 450 sati godišnje vezano za predavanje, vežbe i druge oblike aktivne nastave, a 450 časova za učenje kroz rad.

Mi kao SPS pozdravljamo ovaj model dualnog obrazovanja i u srednjem i u visokom obrazovanju, iz prostog razloga što su naši i đaci i studenti dobijali dobro teorijsko znanje, više nego dobro, cenjeno znanje i van granica naše zemlje, ali ono što im je nedostajalo to je možda bio jedan deo praktične nastave. Na vežbama i na praktičnoj nastavi možda jedan učenik ili jedan student imao je priliku da stekne neku praktičnu veštinu, ostali su bili posmatrači. Kada hoćete da se zaposlite, dobijete diplomu, onda svaki poslodavac traži od vas iskustvo, pita da li ste odradili pripravnički staž, položili stručni ispit, položili državni ispit ili da li ste položili pravosudni ispit. Svi hoće da dobiju i obrazovanog i onog koji ima stečena znanja.

Iz toga razloga, mislim da će ovaj model koji se uvodi doprineti da naši studenti kada završe lakše dolaze do posla i da sprečimo odliv naših mladih kadrova van granica države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Maraš.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović.
Izvolite, koleginice Miladinović.