Hvala vam, kolega Milićeviću.

Svoju diskusiju ću započeti pre svega čestitkama našoj reprezentaciji. Imali smo prilike da tokom ove pauze i gledamo utakmicu, a verujem da zahvaljujući rezultatu su i tonovi u ovoj sali nakon pauze nešto prihvatljiviji.

Moram da priznam da zadovoljstvo učestvovati u ovakvoj raspravi, odavno nismo imali konstruktivnu raspravu i sučeljavanje, mogu slobodno reći, dva koncepta.

Kada je u pitanju sam zakon, slušajući moje kolege, moram da priznam da gotovo sve što je kolega Vladimir Orlić rekao jeste suština ovog zakona i podržala bih, zapravo on je inženjerski precizno objasnio šta dualno obrazovanje predstavlja i šta će predstavljati kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je „Fijat“ u pitanju, više puta je pomenuto i to, moram da priznam da ja to kvalifikujem kao „Dinkićeva posla“ i nadam se da će problem „Fijata“ biti rešen. Evo, ministar je rekao da je Vlada spremna da razgovara sa predstavnicima „Fijata“ kako ne bi otišao iz zemlje, budući da većina ne samo građana, već i subjekata različitih preduzeća radi za „Fijat“ i zavisi od samog „Fijata“.

Sam zakon o modelu dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama jeste nešto što je korak unapred, on će približiti potrebe tržišta i obrazovni sistem u Republici Srbiji, to jeste bilo neophodno, i o tome je govorio i predstavnik poslaničke grupe prof. Žarko Obradović, a evo i koleginica Marjana Maraš je pomenula, mi smo bukvalno 30 godina unazad imali problem da potrebe privrede prilagodimo obrazovnom sistemu.

Ovaj model će zahtevati jedan sistematski pristup, odnosno zajedničko planiranje na osnovu i analiza i procena ne samo instituta i obrazovnih institucija, već i privrede uopšte.

Kroz ovaj model dualni studenti moći će kroz učenje da savladaju neka praktična saznanja koja će biti njima primenjiva u karijernom radu ali i da spoznaju na pravi način šta je zapravo ono što studiraju i da li zaista jesu odabrali pravu struku za sebe. Dešavalo se da studenti se opredele za tehničke, prirodno-tehničke nauke i da tokom studiranja shvate da to zapravo nije ono što su oni želeli da rade. Postoje prakse i u skandinavskim zemljama da pojedini fakulteti pre samog upisa studenata daju priliku studentima da se upoznaju sa onim što je priroda posla koji bi trebalo da obavljaju nakon diplomiranja. Stoga za nas, kao poslaničku grupu, jeste nešto što je novina i potrebno je i našem obrazovnom sistemu i razvoju privrede. Mislim da će doprineti da se celokupni ambijent u Srbiji pojača. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Miladinović.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovu priliku na temu obrazovanja da kažem da nam iz Bora dolazi jedna dobra veste a to je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja usvojilo naš predlog o mreži osnovnih škola na našoj teritoriji. To zapravo znači da ne postoji potreba zatvaranja objekata niti spajanja istih kao ni smanjenja broja zaposlenih u prosveti u Boru. Jedina novina u ovoj mreži jeste da se otvara jedno izdvojeno odeljenje Borske muzičke škole „Miodrag Vasiljević“ i to u opštini Boljevac.

Obzirom da grad Bor ispunjava sve uslove ministarstva koji su neophodni da se zadrže sve osnovne škole na teritoriji grada ova mreža biće aktuelna do 2023. godine. Ovom prilikom zahvaljujem ministru Šarčeviću i Ministarstvu prosvete na zalaganju, na podršci našoj lokalnoj zajednici i poručujem da u nama uvek imate dobre partnere da zajedno primenjujemo ono što Vlada Republike Srbije sprovodi a ima pozitivne efekte na naše građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno predstavnici ministarstva, u ime poslaničke grupe SPS nas je dosta zdušno podržalo predlog ovog zakona što je u svakom slučaju i opšti stav SPS. Imajući u vidu ne samo našu participaciju u radu Vlade Republike Srbije već i značajan doprinos da sve ono što se podrazumeva kao kvalitetno predlaganje zakona nailazi na našu podršku i to bezrezervnu.

U ovom slučaju ja želim da istaknem nešto što do sada nije istaknuto, a to je kako da otklonimo predrasude kada je u pitanju dualno obrazovanje i kada je u pitanju ovaj predloga zakona o kome danas raspravljamo. Zašto predrasude? S jedne strane tu su otpori koji nemaju neko činjenično utemeljenje s druge strane radi se ili o dnevno-političkim nadgovornjavanjima, a opet postoji i ona treća dimenzija nepoznavanje ili nedovoljno upoznavanje sa problematikom o kojoj govorimo.

Namerno sam danas ukazao, ne samo iz lokal-patriotskih razloga, već zato što sam smatrao da je potrebno da građani znaju da ovo nije nikakva novina. Dualno obrazovanje smo imali još u SFRJ. Užice je bila prva lokalna samouprava, prva opština koja je imala dualno obrazovanje preko Škole učenika u privredi. Tada je ta Škola učenika u privredi bila prepoznatljiva po skraćenici ŠUP. Veoma sličan model, veoma sličan princip, veoma slična rešenja, normativna rešenja kada je u pitanju stručno osposobljavanje učenika u privredi su postojala i tada, negde su čak i komplementarna sa normama koje su sadržane u Predlogu zakona o kome danas mi raspravljamo.

Međutim, šta je ono što je suština? Ponoviću isto ono što sam rekao danas, da bi to dualno obrazovanje imalo smisla potrebno je da postoji jaka privredna podloga. Privredna podloga podrazumeva jaka privredna društva, dakle, preduzeća koja po svim svojim referencama i stručnim i finansijskim i proizvodnim, kako god, mogu da determinišu dualno obrazovanje u smislu pridobijanja mladog kadra koji bi se kroz stručno osposobljavanje, naravno, pod jedan edukovao, pod dva stručno profilisao i pod tri postao na kraju, a to jeste posledica, koristan i član društvene zajednice, a istovremeno i nekom ko je u tom privrednom društvu potreban kako bi se taj proizvodni proces osavremenjavao, tehnološki unapređivao itd.

Šta to znači? To znači da ćemo mlade ljude zadržati tamo gde želimo da ih zadržimo. Ponoviću da kažem jedan procenat koji je zaista zastrašujući, a danas sam ga spomenuo, da je u Užicu u zadnjih deset godina od ukupnog broja učenika koji odu na studiranje procenat vraćanja u svoj grad 2%. Dva procenta se vraća u svoj grad. Šta to znači? To znači umiranje jedne lokalne samouprave, a demografski je to vrlo opasno.

Zašto onda dualno obrazovanje treba afirmisati? Neko je ovde od kolega naveo nešto što je bitno, a bitno je istaći da se radi o principu dobrovoljnosti, dakle, da se radi o dobrovoljnom načinu studiranja ili edukacije, odnosno stručnog osposobljavanja. S druge strane, sve ono što treba da čine lokalne samouprave jeste upravo pridobijanje investitora, ali pridobijanje investitora podrazumeva pridobijanje investitora na jedan zdrav način. To znači da se sva privredna društva koja po svojim kapacitetima, po svojim potencijalima mogu prilagoditi dualnom obrazovanju da istovremeno podižu one svoje resurse koje to dualno obrazovanje mogu da pospeše. Ima ih svuda i ne samo u mom Užicu, ima ih po celoj Srbiji.

Bitno je uticati na to, a pomenuli smo „Fijat“, a „Fijat“ je možda jedno od privrednih društava koje ima perspektivu, bez obzira koliko mi to osporavali ili ne osporavali ali imamo toliko drugih kapaciteta, toliko drugih privrednih društava koja zaista u ovom konceptu mogu da dobiju mnogo s jedne strane, s druge strane država da dobije mnogo, a najviše će dobiti oni koji se opredele po principu dobrovoljnosti za dualno obrazovanje.

Zbog toga SPS nema ni jedan jedini razlog da ne podrži ovakav koncept obrazovnog sistema ili obrazovnog procesa. Zbog toga SPS kao odgovoran deo Vlade Republike Srbije želi da i Republika Srbija se svrsta u red svih onih država EZ koje kroz ovaj koncept obrazovnog procesa imaju i te kako velikih benefita. Zahvaljujem se.

Replika, narodna poslanica Vjerica Radeta.

Replika se odnosi na deo izlaganja kada je ovde kolega rekao da neki narodni poslanici, a jedini narodni poslanici koji su protiv ovog Predloga zakona su poslanici SRS, ovaj zakon i ovu raspravu koriste u dnevno-političke svrhe.

Dakle, mi srpski radikali ništa ne koristimo u dnevno-političke svrhe, naprotiv, poznati smo po tome da nastupamo principijelno, pa koliko god nas to u određenom momentu i kod birača i kod građana koštalo. Nikada se nismo povijali kako vetar duva, jednostavno naš stav je da je ovaj Predlog zakona loš, da nam dualno obrazovanje ne treba, da ovaj zakon nikoga ne obavezuje. O tome smo govori i u načelnoj raspravi, o tome govorimo i po amandmanima i zastupamo svoj stav, ponavljam kao principijelan stav SRS i kao naš principijelan odnos prema obrazovanju koje je danas u Srbiji, smatramo, na žalost lošim, a bili bismo srećni da možemo da podelimo tu vašu euforiju, euforiju skupštinske većine da se ovim zakonom postiže nešto epohalno. Ni blizu toga naravno, jer ovim zakonom se neće postići ni deo onoga o čemu se ovde govori, pogotovo ne da će neko dobiti posao, da će neko nešto naučiti, da će neko nešto zaraditi.

Vi ovim zakonom činite još jedan od ustupaka ovim strancima koje plaćate da dođu u Srbiju i koliko god vi to predstavljali kao nešto što je ne znam koliko dobro, nažalost, praksa pokazuje da to nije baš tako i da im u svemu onome što smo im do sada ustupili samo još fali da im ustupimo i mlade studente, da rade za njih, za neku crkavicu koju će se oni možda smilovati da im plate, ili će posle mesec-dva dana da kažu, pošto im zakon to dozvoljava - e, nećemo više s tobom da radimo, idi traži nekog drugog poslodavca, a onda mora univerzitet da nađe novog poslodavca, odnosno ne mora nego može ako hoće, pa onda tamo na univerzitetu kažu - e, nećemo, mi smo svoj deo posla završili. I na kraju će biti - šta si radio - ništa, gde si bio - nigde.

Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da u demokratskoj raspravi treba da sučelimo stavove, naravno da u demokratskoj raspravi treba da iznedrimo najbolja rešenja koja će u svakom slučaju biti u interesu onih na koje će se zakon odnositi.

Međutim, ovde je očigledno došlo do nerazumevanja ili možda nedovoljnog razumevanja, pa čak možda i da budem slobodan da kažem da nisam bio dovoljno shvaćen.

Ja nisam rekao ni u kom slučaju da je neko od poslanika ovu temu koristio u dnevno-političke svrhe. Rekao sam da se koristi u dnevno-političke svrhe. To je nešto što je sigurno i može da se proveri.

Drugo, što se tiče dva koncepta, jedan koncept koji podrazumeva podršku dualnom obrazovanju i drugi koncept koji tu podršku izostavlja kada je u pitanju dualno obrazovanje i proces obrazovanja - to su dva legitimna pristupa. Mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo ništa protiv da neko iznese i drugu vrstu argumenata koja će biti u svakom slučaju po svojoj težini takve prirode da nas ubedi da ovo što mi zagovaramo nije tačno.

Međutim, u dosadašnjem toku rasprave, mi u poslaničkoj grupi SPS ne možemo prihvatiti argumentaciju bez dovoljne težine, bez dovoljnog činjeničnog utemeljenja, da ovaj koncept koji je Vlada afirmisala preko predloga zakona o kome raspravljamo, je loš. Naprotiv, mi mislimo da je dobar, mi mislimo da ga treba podržati.

Ja neću ponavljati argumente koje sam istakao. Rekao sam samo da ovo nije novina, da mi nismo izmislili toplu vodu, da je ovo prisutno i u drugim obrazovnim sistemima drugih država, da smo ga mi imali u SFRJ, da ni tada to nije bilo loše, ali smo imali i te kako jaku privredu. Kad sam već pomenuo Užice, pomenuću da smo u to vreme kada je postojalo dualno obrazovanje imali valjaonicu bakra, giganta, valjaonicu aluminijuma, giganta, "Prvi partizan", koji je imao 12 organizacija udruženog rada, mnoge druge privredne resurse koji su u svakom slučaju imali mogućnost da se uključe, uklope u dualno obrazovanje koje je tada u praktičnom smislu davalo efekte. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Vesna Ivković. Izvolite.