Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da u demokratskoj raspravi treba da sučelimo stavove, naravno da u demokratskoj raspravi treba da iznedrimo najbolja rešenja koja će u svakom slučaju biti u interesu onih na koje će se zakon odnositi.

Međutim, ovde je očigledno došlo do nerazumevanja ili možda nedovoljnog razumevanja, pa čak možda i da budem slobodan da kažem da nisam bio dovoljno shvaćen.

Ja nisam rekao ni u kom slučaju da je neko od poslanika ovu temu koristio u dnevno-političke svrhe. Rekao sam da se koristi u dnevno-političke svrhe. To je nešto što je sigurno i može da se proveri.

Drugo, što se tiče dva koncepta, jedan koncept koji podrazumeva podršku dualnom obrazovanju i drugi koncept koji tu podršku izostavlja kada je u pitanju dualno obrazovanje i proces obrazovanja - to su dva legitimna pristupa. Mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo ništa protiv da neko iznese i drugu vrstu argumenata koja će biti u svakom slučaju po svojoj težini takve prirode da nas ubedi da ovo što mi zagovaramo nije tačno.

Međutim, u dosadašnjem toku rasprave, mi u poslaničkoj grupi SPS ne možemo prihvatiti argumentaciju bez dovoljne težine, bez dovoljnog činjeničnog utemeljenja, da ovaj koncept koji je Vlada afirmisala preko predloga zakona o kome raspravljamo, je loš. Naprotiv, mi mislimo da je dobar, mi mislimo da ga treba podržati.

Ja neću ponavljati argumente koje sam istakao. Rekao sam samo da ovo nije novina, da mi nismo izmislili toplu vodu, da je ovo prisutno i u drugim obrazovnim sistemima drugih država, da smo ga mi imali u SFRJ, da ni tada to nije bilo loše, ali smo imali i te kako jaku privredu. Kad sam već pomenuo Užice, pomenuću da smo u to vreme kada je postojalo dualno obrazovanje imali valjaonicu bakra, giganta, valjaonicu aluminijuma, giganta, "Prvi partizan", koji je imao 12 organizacija udruženog rada, mnoge druge privredne resurse koji su u svakom slučaju imali mogućnost da se uključe, uklope u dualno obrazovanje koje je tada u praktičnom smislu davalo efekte. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Vesna Ivković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podsećanja radi, a to sam spomenula i u načelnoj raspravi, dualno obrazovanje u srednjim i visokim školama predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja - obrazovanje za 21. vek.

Predlog zakona o dualnom modelu studiranja u visokom obrazovanju daje pravni okvir koji je fleksibilan i može se primenjivati u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i zainteresovani su da njihovi studenti znanja stečena u visokoškolskim ustanovama u toku studija primenjuju kroz rad koji će i te kako biti vrednovan.

Ovde je više puta rečeno da dualni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost koju imaju visokoškolske ustanove, a poslodavci mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih zaposlenih i obave selekciju kandidata. Uostalom, vreme će pokazati, kao što je pokazalo i za dualno srednjoškolsko obrazovanje, da je to i te kako dobar način školovanja.

Visokoškolske ustanove pratiće karijerni razvoj studenata, pratiće motivaciju i zadovoljstvo, kako studenata, tako i poslodavaca.

Osnovni cilj dualnog modela studija jeste sticanje, usavršavanje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije. I, što je, isto tako, ne manje važno, taj rad, ponoviću se, biće vrednovan.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na veliko praktično iskustvo koje će se steći u primeni stečenog teorijskog znanja, povećaće svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje, kako kod poslodavaca kod kojih su i obavili praktičnu nastavu, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Ono što bih istakla, to je da po završetku visokoškolskih studija po dualnom modelu, poslodavci na konkursima za prijem u radni odnos neće morati da uslovljavaju kandidate da imaju određeno radno iskustvo, jer će već imati prilike da se uvere u njihovu stručnost, naročito onih kandidata koji su kod istih obavili praktičnu nastavu. Jer, primena praktične nastave u teoriji je nešto što sasvim kvalifikuje onoga ko završi određenu visokoškolsku ustanovu, odnosno smer, a posebno iz medicinskih nauka, i to je smer koji i te kako povezuje teoriju i praksu.

Tako da, što se tiče poslaničke grupe SPS, glasaćemo za ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 8, odnosno amandman koji smo mi podneli, na najbolji način ukazuje naš odnos i stav prema sistemu dualnog obrazovanja na visokoškolskim organizacijama, odnosno ustanovama.

Ovde se nekako i diskusija polarizovala, pa su poslanici SRS iznosili argumente i nedostatke ovog sistema, a poslanici vladajuće koalicije su više pričali šta je to dobro. Ja sam potpuno siguran, mislio sam da je ozbiljan krivac za ovakav predlog zakona gospođa Grujić. Ovde ne mislim ništa loše, ali sam potpuno siguran da je ona imala veći pristup kritici ovog zakona nego mnogi od poslanika koji su danas govorili.

Mi smo narodni predstavnici, mi nismo predstavnici Vlade, i da bi pomogli Vladi, u ovom slučaju nadležnom ministarstvu, to je Ministarstvo prosvete, mi bi trebali da damo neke argumente i za i protiv.

Ja sam čuo jednu izjavu za koju ne verujem da je neko spreman da izgovori, kao, dualno obrazovanje u srednjim školama je dalo fantastične rezultate. Osim činjenice koju je ministar izneo ovde po godinama upisa na dualno obrazovanje u srednjim školama, mi ni jedan drugi podatak nemamo. Rano ga je još i imati i očekivati. A kako ćemo onda na osnovu toga da očekujemo ovde neke fantastične rezultate?

Znate kad dualni sistem obrazovanja dobija svoju primenu i nekako zaživi u našoj praksi, kada se u to vreme predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, čini mi se iz Finske, mada nisam potpuno siguran, vratio i sećate se onog primera da u Srbiji deca ne znaju šta je vodomer. On je čak i neke primere iz svoje kuće iznosio i kaže - ajmo sad sa dualnim sistemom obrazovanja. I onda to kreće onako, ubačeno u 15. brzinu. Da li je to normalno? Ja mislim da nije.

Ovde je profesor Atlagić. Zbog čega ste vi, profesore Atlagiću, primljeni u zvanje redovnog profesora na visokoškolskoj ustanovi gde ste bili predavač? Pa zato da obrazujete studente. Ko bi trebao da bude u centru pažnje u sistemu obrazovanja? Studenti. Zatim idu visokoškolske ustanove i onda na kraju i u ovom sistemu dualnog obrazovanja bi trebalo da budu te privatne kompanije ili bilo koje kompanije koje imaju potrebu da sarađuju sa visokoškolskim ustanovama, da bi dobijali kvalitetnije kadrove.

Neko je rekao da Privredna komora nema tu šta da očekuje, a mislim da bi mogla Privredna komora da nađe dobru primenu ovde, tako što će da sasluša, da uvaži potrebe privrede.

Sećam se kad je ministar prosvete bio gospodin Žarko Obradović, kad su rekli, to je bilo između 2008. i 2012. godine, tada sam bio član Odbora za nauku, obrazovanje - dajte nam kadrove koji će odgovarati privredi, on je rekao - dajte mi potrebu za privredu.

U ovom ima jedna filozofska misao, jedna filozofska dubina, ne znamo mi, mi smo društvo još, ne po postojanju države istorije države, nego po razvoju demokratije, po uvažavanju nekih stvari, mi smo čini mi se na početku i onda nam je potrebno da uvažimo neke stvari da znamo o čemu tu pričamo.

Zašto se mi zalažemo i osporavamo, iznosimo neke argumente ovde? Zbog sistema. Evo, sada kad vam navedem jedan primer jedne grupe odličnih studenata sa Tehničkog fakulteta iz Novog Sada ostvarila fantastične rezultate na evropskom takmičenju. Da li znate da je, možda nije bio čak ni vođa te ekipe, ali jedan od učesnika Želimir Trišić skupljao na dobrovoljnoj bazi novac da bi otišao tamo na takmičenje? Da je kojim slučajem to predsednik Vučić znao, on bi rekao - ja ću dati novac. Znam da bi to tako bilo, ali nije suština da neko daje novac, nego da imamo uređen sistem - napraviš rezultat, sleduje te to. Na taj način motivišemo i učenike i studente, pa čak i zaposlene na visokoškolskim organizacijama. To nam fali. Probajte na tom nešto da uradite i onda ćemo mi biti zadovoljni. Hvala vam.

Po amandmanu, narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, pošto me je kolega prozvao, da probamo da objasnimo. Poštujući kolegu Sretu Perića kao poslanika koji izuzetno dobro prati dnevni red Skupštine, moram ipak neke stvari da objasnim. Ja sam na početku današnje sednice, ali i kad smo prvi dan govorili, o čemu se tu radi.

Dakle, sada važeći zakon, pre nego što mi izglasamo ovaj, o visokom obrazovanju omogućio je saradnju između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane. Kako bi filozofi rekli - između sveta rada i sveta učenja. Taj model postoji i sada, ali ovaj zakon pruža, u stvari, na neki način je jedan od modela dualnog obrazovanja gde se praktična obuka, rad ili praksa izvodi kod poslodavca i sastavni je deo studijskog programa.

Ja ću u društvenim naukama, što će dati muke našim kolegama. Profesore, ja se izvinjavam. Na primer, uzećemo latinsku paleografiju, pa će profesor na Filozofskom fakultetu kada radi beneventanu ili kapitalu, staro rimsko pismo, ići … ili beneventanu, mora i u arhivu arhivista to da zna. Nastava će se u teorijskom smislu reči održavati na fakultetu, a u praktičkom u arhivu. Da li imamo to sada? Imamo u nekim zemljama. Zato mi nemamo gotove, u praktičnom smislu, paleografe, pa nemamo numizmatičare, idemo na istoriju, pa arheologe itd. Dakle, kad završi profesor istoriju, dobija gotovog, da kažemo, stručnog radnika da odmah može u arhiv da ide i da čita staro latinsko pismo, staro ćirilično pismo itd. Da li to danas imamo u pravom smislu? Jako teško.

Dakle, to je jedan od modela, a može i onaj model koji ste vi rekli. To studiranje uz rad imamo mi i sada.

Sada, što se tiče onog, kolega Jovanović, nekada smo mi to imali. Vodio sam jedan srednjoškolski centar, 5.000 đaka i upravo sam imao takvu situaciju, 18 usmerenja, a među njima i gimnazija, ekonomska škola, varioci u školi. Tačno je, varioci u školi, ali morali su imati opremu. Tokarske strojeve, ako su tokari, ako su varioci imaju druge alate itd, ali se jednim delom izvodila praktična nastava u tvornici. Mi smo imali nastavnika praktične nastave. To je to. Taj model i danas ima, nije to sporno.

Ovo je drugi model, jedan od izbora gde dobijamo gotovo. Danas naša privreda nije toliko jaka, znate, i onda mi dobijamo tokara, a ne zna na tokarskom stroju. To je suština problema.

Dakle, dualno obrazovanje je takvo gde praksa, obuka postaje sastavni deo studijskog programa i ne izvodi se samo na mašinskom fakultetu, nego i u kompaniji, a to traži jako mnogo da mi učimo svakodnevno, i ja, i studenti, bez obzira na godine, na starost, itd. Dakle, to je suština. Zato mi nemamo paleografe. Ako hoćete, nemamo mnogog ni ćirilske, ni latinske, ni numizmatičare, heraldičare, istorijsku metrologiju, heraldiku, veksikologiju. Mnogi studenti i ne znaju šta je to, ja to zaista moram da kažem. Na nekim fakultetima znaju, a na nekim se sprdaju s tim, a da znaju veksikologiju, onda bi znali šta je onaj grb gore, šta je zastava, pa bi razlikovali šta je šahovsko polje, a šta je kod nas dvoglavi orao i videli u kom periodu se šahovsko polje kod Hrvata upotrebljavao, pa ne bi rekli samo od NDH, nego od 9. veka. U praktičnom smislu, prvi put Crkva Svetog Donata u Zadru. Pa, vode studente tamo ili kod nas u manastire. Pa, videli bi da dvoglavi orao nije sa dve glave, a dva vrata, nego dve glave, a jedan vrat srpski, nemanjićki do 15. veka. Od 15. veka do 20. dobijamo drugi oblik. To je uticaj ilirske tzv. heraldike. E, vidite, onda bi naši studenti znali.

Da li svi to danas znaju? Pa, procenite vi, gospodo profesori. Zato imamo problem. Videćemo da šahovnica za vreme NDH nije svaka ustaška, jer ustaše su stavile znak „u“. Došli komunisti, pa stavili petokraku, ali ne sa srpom i čekićem, ovo oni koji brkaju, nego antifašističku i kasnije nemamo ni nje.

Simbole treba izučavati kroz istoriju. Da li je jedno, drugo polje. Ili, kada jedan deo Hrvata vidi dvoglavog orla, ježe se. On je srpski. Nemanjićki je do 15. veka formiran. Sada će neko reći vizantijski, ali on ima drugačije karakteristike.

Pitaćete šta je ovo. Ovo je od 1882. godine. Da li je pravi? Karakteristike nema. Zašto je tako? Vi znate ko ga je pravio – dva Nemca, pa su demokrate potpuno ga itd, da ne idemo u detalje. To je već stvar…

Tu mi grešimo naučnici. Hrvat kada vidi dvoglavog orla, on se ježi. Pa, nije dvoglavi orao, hajde da kažem, NOB-a samo upotrebljavan i ranije, ako hoćete i od rimskog vremena, pa ima vizantijski, pa ima rimski, pa ima austrougarski, pa ima i srpski, nemanjićki, ali on ima oko vrata i repa. To je već dublja stvar i to na polje nauke da prebacimo.

Znači, da bi spoznali neke stvari, moramo ići u dubinu. Svaki student moj to zna, jer ga vodimo u manastire, pa kažemo – izvolite, pa ga uslikamo. Evo, to je taj srpski nemanjićki, pa ga vidimo i kod Pavla Šubića Bribirskog orlovo krilo, pa onda kažem hajde da vidimo sad otkud tamo, ko se ženio, udavao. Znate, kada uđete u dubinu mnoge bi stvari drugačije shvatali i mi i druge zemlje i došli do vrlo jednostavnih stvari u nauci. Zaista, tako je i u dualnom obrazovanju.

Ja se nadam i siguran sam, ovo što ministar Šarčević radi da je to prava stvar i Vlada Republike Srbije, ali mi ćemo imati i heraldičare studente i numizmatiku da znaju izuzetno i u muzeju, ali i na fakultetu. Da li imamo kadar, to je druga stvar. Moraćemo da radimo svi, i ja u ovim godinama i ovi mlađi, bogami. Moramo. Sve se zasniva na radu, ne na priči. Svaki dan u ustanove tamo gde se mi viđamo, malobrojni doduše, ali nemamo drugog izlaza i onda možemo na polje nauke. Politika neka svoje radi.

Zaista, oko simbola ovde mogli bi danima, ali to je već stvar dublje struke.

Kada sam već uzeo reč, pošto su me prozvali neki, jedna televizija, vi već znate koja, evo, upravo na jednom evropskom univerzitetu moja se knjiga upotrebljava – Izvedbeni program.

Nauka je univerzalan proces. On je globalni, ali je i nacionalni. Dvoglavi orao je i nacionalni, pa i univerzalni, austrijski je sasvim drugačiji. Kada vidite kakav je, ja kada ga vidim na grbu tačno prepoznam koji je austrijski, koji je srpski i šahovsko polje od 9. veka do danas.

(Vjerica Radeta: Ono belo prvo.)

Kad ovo neko provocira belo prvo ili drugo, ja se ne slažem. Objasnićemo sad. Nije sporno. To da li je belo prvo ili crveno, znate koliko se pre NDH upotrebljavalo, 700 godina naizmenično. Hoćete da ja govorim na svaki izvor pa da odemo ili obrnuto dvoglavi orao, od vremena Nemanjića. A ljiljan, grešimo i tu, nije on iz vremena samo Jelene Anžujske nego od Nemanje. Pogledajte Tronoški rodoslov, pogledajte šta piše tamo. Ja ću sada otvoreno da kažem, da li će se neko složiti to je druga stvar.

Dakle, o čemu se tu radi u rodoslovu kaže, jedna od varijanti, ja ne kažem da je istina, u nauci ne možete tako lako baš, nema apsolutne istine, ako je apsolutna nema nauke. Otvorimo sve mogućnosti. Kada je Nemanja posetio Francusku, kod francuskog kralja, ima teza da je Jelena sestra jednog francuskog kralja i tražili su Nemanjići pomoć od Francuza i francuskog kralja, neka gospodin profesor vidi koji je to bio i udala mu se kćerka za Nemanju. To je jedna od verzija, ne kažem da je apsolutno tačno, ali verzija u rodoslovu kaže na rastanku kada su se rastali, ali Srbi su tražili francuske vitezove da pomognu, odnosno Nemanja, ali vratite nam Nemanju, ne Nemanja, on je već boravio tamo, nego Srbi jer je epirski despot ovde već učinio svoje, braća su se posvađala i na rastanku mu rekao, ja govorim jednu od verzija: „Evo ti ovaj cimer“, Ljiljan – cimer, znaju heraldičari šta je to: „ Deo moga tela neka postaje deo tvoga tela“. Ovo simbolizuje dva sina, vi već znate koja.

Znači, na neki način je otuda ljiljan, ne od nekih drugih, da ne ulazim u dubinu. Ja bih voleo da naučnici ukrste sve verzije, ali na drugim mestima, ne ovde, jer odmah druga strana kaže da zloupotrebljavam. Da li smo pisali o ovome? Dabome da jesmo. Ovo što vam govorim pisali su i drugi, nisu baš o ovome, ovo kada je u pitanju Tronoški rodoslov. Izvolite, on je izvor, pa neke kolege idu i neka vide. Ja ne kažem da je to apsolutna istina itd.

Dakle, moramo dobro poznavati vertikalu, a u heraldici ovo je jako bitno, oni koji me sad gledaju, u heraldici kod ženidbenih i udajnih veza grb žene dolazi u centralno mesto kod muža.

Ja sada tvrdim, znam da ću biti izazvan i prozvan, a pisao sam rad o tome, neka se vidi kod Pavla Šubića odakle je krilo, verzija. Izašao je rad. Moji profesori koji me kritikuju, znači izašao je. Ja ne kažem 100% da je verzija, ali je on nemanjićki, po meni. Otkud je došao ženidbene i udajne veze, znate koga je on oženio, da sada ne idem u detalje, jer ću dobiti strašno kritika, mi znamo da je jedna ćerka kralja Milutina uzeta za Šubića Bribirskog. Tražite sada da govorim, ovo je stvar nauke gospodo narodni poslanici. Ja sam o tome pisao i drago mi je da je izašao ovaj, ja nisam 100% tvrdio da je tako. Pokupio sam izvore i ostavimo mogućnost, što znači da je tada jedinstvo hrišćanskog sveta postojalo.

To je suština, da ne idemo sad u dubinu, drugi istoričari će imati svoju tezu. Ovo je prvi put izneto u jednom časopisu i kada bi išli po dubinu, onda bi provodili pedagogiju mira na Balkanu i došli do vrlo interesantnih podataka, ako bi uzimali udžbenike iz 19. veka koji su postojali u Srbiji i videli i citirali itd.

Dakle, da ne idem u dublju istoriju Starog veka, jer ću dobiti strašne kritike, ali ja se ne bojim kritike, ni naučne, ni političke, ni bilo kakve druge. Izvinjavam se u tom delu.

Kod dualnog obrazovanja, ovo je bitno, ja sam zaista to podvlačio, ko ima koristi, to je važno? Visokoškolske ustanove, poslodavci, studenti, Privredna komora i država Srbija, ovo je važno i država Srbija, jer mi provodimo proces ubrzane modernizacije Republike Srbije.

Sada će kritičari reći - nije tačno. Pa jeste, pa i proces obrazovanja je ubrzana modernizacija. Kažu neki nema, pa već smo u sferi automatizacije u mnogim stvarima. Mnogi to ne mogu da shvate. Imamo genijalaca studenata. Da li imamo i profesora genijalaca? Imamo, dabome. Ja sam govorio o tome šta su univerziteti u prošlosti dali. Ne svi, tačno. Neki su dali u Prvom svetskom ratu, neki više, neki manje. Neki profesori svoje živote, ali 35% studenata Beogradskog univerziteta.

Dakle, ja znam da ću dobiti od nekih kritiku, ali vidite, ja ću završiti Pestalocijem, kolege profesori znaju ko je Pestalocije, a ja ću sada ovako da završim – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke, dalo mi je toliko snage da bih se popeo na najviše Alpe, da mi dozvole da mogu započeti, hvala lepo, vaspitavati našu decu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.

Profesore Atlagiću, nije 12. septembar 2019. godine ili leta Gospodnjeg, kako bi vi rekli, vaš dan. Vi ste u svetu poznati kao heraldičar i to je u redu, ja sam neke stvari od vas sada i naučio, ali nisam mogao da vidim iz vašeg objašnjenja niti mi je jasno iz ovog Predloga zakona o dualnom modelu obrazovanja u visokom sistemu da li će neko ko postane diplomirani pravnik moći da bude i sudija? Da li će se njemu pripisati da je i položio pravosudni ispit, a to su takođe mane i nedostaci koje smo mi mogli da sagledamo i da kažemo – potreban nam je dualni sistem obrazovanja, jer diplomirani pravnici ne mogu da postanu sudije.

Tako i ovamo. Meni nije poznato ni da je neko ko je završio medicinu i postao lekar, da je postao i specijalista. Prosto, nije moguće. Čini mi se da to nije ni normalno. Mi izgleda zahtevamo sada od naših učenika i studenata da nam budu star mali, da sazore previše pre nego što je to po prirodi organizma normalno i moguće.

Napredak treba da postoji. Rekli ste - da li su nam dobri profesori? Imamo sjajne profesore na svakom nivou obrazovanja, počev od učitelja pa do univerzitetskih profesora. Kakvi su nam učenici? Fantastični. Počev od onih koji se upisuju u predškolsko, pa prvi razred itd, ali mogli ste da pročitate, juče je bilo u štampi, čini mi se, da neki od učenika, nažalost ima i toga, ne znaju pravo ime svojih roditelja. Sada ni to nije problem, vole se deca, malo razmažena, sve je to moguće, pa kolega Neđo Jovanović je rekao da se u Užice vrati tek 2% nakon što završi određene fakultete.

Šta mislite kolega Jovanoviću, koliko se vrati u Bajinu Baštu, Krupanj, Ljuboviju, Mali Zvornik i da ne govorim tamo u istok Srbije? Ne da se ne vrati niko, nego odvedu i roditelje.

Kada reformišemo sistem obrazovanja, ovu činjenicu moramo da imamo u vidu, kako da se borimo protiv toga? Mislim da ova država sada onoliko koliko je moguće, neko će reći nije dovoljno, neko će reći preterano, ali o tome možda nije ukusno ni govoriti, izdvaja za populacionu politiku. Ima li rezultata? Nema.

Propustili smo pre dve, tri, četiri decenije možda da povučem određene poteze koje smo morali da ne bi dugo kasnili u reformi sistema obrazovanja. Ove sugestije koje smo vam rekli, pa čak i kroz ove amandmane, mi smo konkretno u ovom članu 8. pokušali da stavimo studenta, iako uvodite dualni sistem obrazovanja, da njega stavimo u središte, ne da je on sveta krava, nego da ga stavimo u središte kada je u pitanju njegova mogućnost izbora kod kog poslodavca, ukoliko ih visokoškolska ustanova na svojoj listi ima više, da on bira koji će da bude. Valjda i njemu je nešto dozvoljeno da bira, ili će nam se desiti ono o čemu je govorila koleginica Vjerica Radeta i gospodin Mirčić, ne da koga uplaše, nego to je moguće u praksi. Ako, nam se to desi, da on ne kaže – uh, nisam izabrao dobrog poslodavca, nego to što si izabrao, to ti je to. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.