Kroz današnju raspravu smo zaista svašta čuli od kolega koji će podržati ovaj Predlog zakona, naravno to je njihovo pravo, podržavaju Vladu, logično, prilično da podrže i zakon, ali nekako potpuno odsustvo čini mi se realnosti je danas ovde bilo prisutno.
Zapravo, dosta toga se govorilo i što nema veze sa ovim predlogom zakona, što je takođe uobičajeno, jer kroz svaki zakon poslanici vlasti treba da hvale vlast, pa onda je došlo i do nekog mimoilaženja, da ne kažem sukoba, među tim koalicionim partnerima, pa je i tu bila rasprava itd, ali to je sve što se tiče vas u okviru porodice i nema veze konkretno sa ovim Predlogom zakona, sa ovim amandmanom i sa amandmanima uopšte.
Zaista, i kada je Predlog zakona u pitanju čule su se neke vrlo interesantne stvari. Jedan kolega je govorio kako će posle, kada neko završi ovo dualno školovanje na visokim školama, da će doći kao stručnjak tamo negde kad bude nudio svoj CV i da je bolje da onda radi za punu platu, nego da radi za pripravničku platu. E sad, tu se javljaju dve stvari koje je kolega očigledno nesvesno zapravo rekao.
Ministar je rekao da ovo dualno obrazovanje svakom garantuje posao, a kolega danas kaže kad završi ovo školovanje u svom CV, kad se bude zapošljavao moći će nešto da napiše i to jeste istina. Nikome ovaj zakon, čak i kad bi nekom palo na pamet da se na ovaj način školuje, ovaj zakon nikome ne garantuje posao.
Takođe, osim toga što mu ne garantuje posao, kolega taj je rekao i da je bolje raditi kasnije, da ne radi za pripravnički platu, nego da odmah prima punu platu. Šta ćemo onda sa četiri godine? Pripravnički staž traje godinu dana i pripravnički staž se plaća 80% od ukupne plate za taj posao koji radi zaposleni koji nije pripravnik, a ovaj će umesto tu godinu dana da radi za 80%, ovaj će da bude potrčko tamo nekom gazdi u nekoj firmi i četiri godine radiće za 50%, a možda i manje, kaže ako mu snosi troškove školarine i ne znam šta, pa će možda i da mu umanji tu zaradu, koju inače može da mu plati, a ne mora, pošto u ovom zakonu ništa ne mora, ništa ne mora.
Ovaj zakon, ne znam da li ste videli, ministre Đorđeviću, u ovom zakonu niko ne mora da se školuje po ovom sistemu. U ovom zakonu nijedan poslodavac nije u obavezi da prihvati, da primi nekog studenta, u ovom zakonu nijedna visokoškolska ustanova nije u obavezi da zaključi ugovor sa nekim poslodavcem. Sve može. Pa, ko voli, nek izvoli, pa možda student hoće, ali nema poslodavca, neće visokoškolska ustanova. Možda hoće poslodavac, nema studenta, neće visokoškolska ustanova. Možda hoće visokoškolska ustanova, nema poslodavca, neće poslodavac, neće student. Dakle, apsolutno zakon koji nikog obavezuje i koji ništa ne znači.
Šta smo mi još ovde danas se onako lepo naslušali? Da, neko od poslanika vlasti kaže da danas u Srbiji samo jedan čovek zna da nama nedostaju bravari, što apsolutno nije tačno. Prvo, valjda svaki poslodavac zna da mu nedostaje bravar ako ga nema. Drugo, evo ja mogu sada da vam nabrojim pet bravara koji su nezaposleni, odnosno rade negde na crno, nemaju radni odnos, onako dobiju neki dinar, urade neku ogradu itd. Znači, ima. Taj jedan čovek nije dobro obavešten izgleda.
Šta smo još rekli? Šta smo još zapravo mogli čuti? Ovo je zaista mislim biser, prvo ministra Šarčevića, onda i kolega koji su to ponavljali za njim. Neverovatno da neko ne razmisli, da ne pročita neke podatke, pre nego što nešto kaže. Pričao je ministar Šarčević, ponavljale kolege iz vlasti kako smo mi postigli epohalne rezultate primenom Zakona o dualnom obrazovanju. Da li vi znate gospodine ministre Đorđeviću, nije vam obaveza da to znate, pitam vas ili vas obaveštavam, Zakon o dualnom obrazovanju srednjoškolskom, po kojem smo kaže ministar i poslanici vlasti, postigli epohalne rezultate. Primenjuje se od školske 2019.-2020. godine. Jel to beše ova školska godina koja je počela pre deset dana?
Ovo je neverovatno, ovo je zaista neverovatno. Hvalite se nečim, a taj zakon je prvo donet u novembru 2017. godine, od ove školske godine se primenjuje i kako je on mogao dati ili ne dati rezultate? Kako može neko uopšte znati kakav je rezultat školovanja koje će počelo pre deset dana? Ljudi, hajde malo razmišljajte, hvalite vi svoju vlast, ništa nije sporno, ali hvalite je argumentima da ne možemo na ovaj način da vam se suprotstavljamo. Naravno, mi uvek imamo načina da vam se suprotstavimo, ali prosto vam skrećemo pažnju da bi trebalo da ovo radite malo odgovornije ili ozbiljnije.
Mi smo ostali bez odgovora već više meseci na pitanje i ponovićemo ovo pitanje, ponavljaćemo ga svaki put kada su na dnevnom redu zakoni iz oblasti obrazovanja. Činjenica je i to svi danas u Srbiji znaju da bliski prijatelj, nekadašnji Tuđmanov, a danas prijatelj njegovog HDZ i bio finansijer Tuđmanovog HDZ, Ante Žužul i hrvatski biznismen, što reče malopre kolega da je Hrvatska za njega ustaška, a jeste, evo nam ustaška država, odnosno tajkuni ustaške države štampaju naše knjige. Dakle, 30 miliona evra godišnje zarađuju i oni za osnovce u Srbiji proizvode, odnosno štampaju više od 50% udžbenika. Mi o tome pričamo već godinama, od kada je to zapravo počelo i onda je ministar, i danas je rekao, da je on rodoljub i svaki put kaže da je on rodoljub i da će on razmisliti o tome i da će on predložiti ne znam šta Vladi, naravno ništa od toga što ovde obeća zapravo nije uradio, jer poslednje što je kao rodoljub i patriota obećao jeste da će formirati institut koji će se baviti analizom presuda Haškog tribunala. Evo, sada smo svedoci da iz Haškog tribunala nude dokumentaciju, ali naravno, iz naše Vlade niko ne reaguje, ministar nije formirao taj institut koji je obećao, odnosno, nije predložio Vladi ili je predložio pa je Vlada odbila. Trebao je u svakom slučaju kao patriota o tome da obavesti javnost, a pre svega narodne poslanike SRS kojima je to ovde javno obećao.
Obećao je dakle, ministar da neće više ti ustaški tajkuni da štampaju knjige srpskoj deci i ministarstvo je na neki način obavestilo škole da oni mogu da biraju izdavača, ali da ministarstvo neće snositi posledice ako se roditelji bune kod izbora tog novog izdavača. To je nešto neverovatno, čuj, roditelji se bune zato što je škola odredila nekog izdavača knjiga. Pa roditelji decu vaspitavaju, ali ih ne obrazuju, škole ih obrazuju, škole biraju udžbenike, a ne roditelji. Kako će roditelji birati udžbenike svojoj deci, to je prosto neverovatno.
Šta je posledica takvog stava Ministarstva, gospodo iz Ministarstva i dame iz Ministarstva? Posledica je to što direktor, a kad sam to rekla pre nekoliko dana, ministar je rekao da takav direktor koji je to rekao, ovo što ću sada da kažem, da takav direktor mora snositi odgovornost, a evo ja ga sad obaveštavam jedan od takvih direktora je uz njegovu saglasnost reizabran pre tačno devet dana. Tako da i ministar i svi vi morate da vodite računa kad nešto kažete da budete spremni da ćemo mi to da proverimo i da ćemo mi da vam odgovorimo na ono što ste tvrdili.
Dakle, šta sad rade škole? To da direktor škole, da bi sigurno bio reizabran, je li, mora da se dodvorava, ne vama, nego mora da se dodvorava tamo svojim funkcionerima opštinskim, jer oni ih pozovu čim zauzmu pozicije vlasti u opštini, zovu direktore škola i kažu – hajde da pređete kod nas da bi ostali i dalje direktori. To je apsolutno to, to je ovako nešto što ozbiljnom čoveku zvuči kao šala, ali nažalost to je apsolutna istina.
I sad ti direktori ovako kažu – nastavnici, a pre svega i najviše, nastavnici srpskog jezika i istorije žele po svaku cenu da deca uče pravi srpski jezik, ćirilicu, da nastavnici istorije žele da se uči naša prava, autentična istorija, da i jedni i drugi žele da kroz učenje deca se vrate u izvesnom smislu i tradiciji, ali oni su pre svega insistirali i tražili da mogu da biraju da Zavod za udžbenike radi te udžbenike pre svega i najviše iz istorije i srpskog jezika.
Onda direktori ovako kažu - možete vi, ali nama su rekli iz Ministarstva ako se roditelji budu bunili, znate, kaže direktor – ja onda nemam ništa s tim, ja neću da ja odgovaram, da meni dolaze inspektori iz Ministarstva, ja neću da odgovaram za to što vi insistirate, a šta vam fali ako su do sad deca učila po tim udžbenicima, šta vam fali da to bude i dalje. To je zaista neverovatno.
Dakle, dokle god te anomalije ne rešimo, dok ne vratimo da se udžbenici našoj deci štampaju u našoj državi, dok se ne vratimo istoriji, tradiciji, pismu i jeziku, dok ne vratimo nacionalni duh u obrazovanje, mi od obrazovanja nemamo ništa. Vi svesno ili nesvesno u Ministarstvu i ministar i ostali u Ministarstvu, svesno ili nesvesno radite tu denacifikaciju koju je započeo Gašo Knežević, koju je uredno sprovodio onaj Verbić i ona Tinde Kovačević, koja mu je bila, da li je ona bila državni sekretar ili ne znam, koja i danas u senci zajedno sa ovom Srbijankom Turajlić, preko raznih tih nevladinih organizacija koje prave neke kampove za nastavnike, koji se ismevaju nastavnicima, a oni moraju jadni tamo da budu, da prisustvuju nekakvim njihovim glupostima, zaista glupostima, jer bez tih gluposti ne mogu da dobiju sertifikat, licencu da mogu dalje da nastave sa radom.
Zaista je obrazovanje, školstvo pretvoreno u nešto čega se ozbiljan čovek ježi. Ježi se zato što, ponavljam vam ne znam koliko puta, loše obrazovanje stvara generacije kojima će neko manipulisati, a valjda nam je u interesu svima da obrazujemo mlade ljude, da dostignemo akademski nivo obrazovanja, maksimalan, kakav smo do sada imali. Mi imamo i danas profesore koji su poznati i priznati u celom svetu, a pitam vas samo koji će to profesor koji se bude po ovom dualnom obrazovanju školovao biti priznat igde i u Srbiji, a kamoli van granica države? Hvala.
