Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 82. predloga ovog zakona i nadam se da ovaj zakon nije put da naši mladi ljudi na brži i na lakši način odu u inostranstvo i na taj način poprave statistiku nezaposlenosti na našim biroima, odnosno ovde u Srbiji.

Ministar je u replici nekom od kolega poslanika rekao da će u dogledno vreme pojedina zanimanja, pojedine profesije kod nas biti deficitarne i da ćemo biti sa manjkom radne snage, što je možda i moguće kada su u pitanju neke profesije.

Ovaj zakon najviše govori o profesijama, kao što je profesija lekar i profesija arhitekta i svi znamo da je država Srbija uložila mnogo u školovanje ovih kadrova, ali nažalost ova Vlada još uvek drži na snazi Zakon o zapošljavanju, pogotovu zapošljavanju mladih kadrova. I šta onda?! Čovek je učio za lekara, učio je za arhitektu i još neka druga zanimanja, ne može naći posao, pokušao ovamo, pokušao tamo na određeno, preko agencije tamo-ovamo i na kraju vidi ne preostaje mu ništa drugo nego da uči nemački ili engleski jezik i da ide vani.

Dakle, treba pod hitno ukinuti ovaj Zakon o zabrani zapošljavanja, barem kada su u pitanju lekari i ove druge profesije, jer ipak lekar je profesija koja iziskuje najveći period, najveće vreme učenja, stažiranja, specijalizacije, usavršavanja itd. Lekar se postaje negde u onom pravom smislu, specijalista, blizu 40-te godine i država je mnogo uložila u to, a zbog toga što ne mogu da se zaposle neki kadrovi dešava se da nam ti ljudi odlaze u inostranstvo i mislim da se to ne sme dozvoliti, nego u ovom smislu, kao što sam ovde rekao, treba pod hitno da se reaguje, da se ti ljudi zapošljavaju i da ostanu ovde u Srbiji.

Zahvaljujem.
Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pustio sam luksoslava, kako beše Jugoslava, ali hoću odgovor za „Nova S“. Dakle, gospodine ministre, ja sam pitao Vladu, Ministarstvo kulture, REM – kako se desilo da „Nova S“ prenosi najvažnije događaje, odnosno fudbalske utakmice koje po zakonu nema pravo, jer ne pokriva celo tržište Republike Srbije? Dakle, ona je to prenosila za teritoriju Republike Srbije, ali je prenosila na prekograničnim televizijama koje imaju pravo samo da reemituju program. Znači, mogli su samo da preuzmu identičan prenos iz Luksemburga koji se vrši za luksemburške gledaoce. Pošto u Luksemburgu uopšte nisu imali pravo prenosa, nisu za luksemburške gledaoce to prenosili, nisu to emitovali, tu je tačan i jasan odgovor, pošto nije bilo emitovanja u Luksemburgu, nije moglo biti reemitovanja u Srbiji, i to je čist dokaz da se prekogranični kanali koriste, kao i „Sportklub“ televizija, za ispumpavanje para i za emitovanje reklama na koje se ne plaća porez u Republici Srbiji, čist dokaz da su to lažne prekogranične televizije koje ne reemituju program, nego emituju u Srbiji, izbegavaju sve poreze i obaveze. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 88. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Na član 92. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Kada bi slučajno ovaj zakon nekada bio primenjivan, kao što neće, jer da ponovim ako nije malopre čuo, mislim na ljude koji eventualno prate Narodnu skupštinu i naš rad, da je ovo Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacije i o ovom Predlogu zakona koji ima stotinak članova, 98 zapravo, mi smo raspravljali, raspravljamo i skupština većina će ga usvojiti u ponedeljak ili utorak. Mi ćemo imati zakon koji se nikada u Srbiji neće primenjivati, jer ovde stoji da će se primenjivati od ulaska Srbije u EU.

Rekli smo već kada smo pričali o ovom zakonu u poslaničkoj grupi razmišljali smo da predložimo jedan po jedan član da se briše i da na taj način izrazimo svoj stav i da kažemo da nam u pravnom sistemu ne treba zakon koji se neće primenjivati i ne može primenjivati, ali smo se ipak odlučili da vam kažemo i kada bi se nekada primenjivao ovaj zakon, kada ne bio uslovljen ulaskom Srbije u EU, onda bi neke članove zaista trebalo malo promeniti.

Da li je moguće da ste vi spremni kada bi Srbija ušla u EU, a ponavljamo to se neće desiti, svi ste svesni toga, i ne daj bože da se desi, da li je moguće da ste i kroz ovaj zakon pokazali jedan takav slugeranski odnos, jedno takvo ponižavanje i gaženje dostojanstva sopstvene države i sopstvenog naroda?

U ovom članu 98. predviđeno je nadležno telo koje može dopustiti pristup regulisanoj profesiji bavljenja tom profesijom pod određenim uslovima, između ostalog da je to omogućeno kandidatu državljaninu Srbije koji je stekao profesionalnu kvalifikaciju u trećoj zemlji, koji ima tri godine profesionalnog iskustva itd. Mi smo rekli kada bi se to primenjivalo, da bi bilo barem normalno da se kaže da se kaže da se to omogućava i državljaninu Srbije u odnosu na nekoga ko potiče iz zemlje koja iste takve uslove nudi građanima Srbije. Pa bar tu recipročnost trebali ste poštovati, a ne na ovaj način ponižavati i sopstvenu državu i sopstveni narod, a ponavljamo uzaludan posao, jer ne ide Srbija u EU, nikada neće ući u EU i ovaj zakon po sistemu džabe smo krečili.

Reč ima koleginica Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da ne bi ostali nedorečeni po pitanju ovog zakona, zbog građana Srbije treba reći.

Ovim zakonom se daje šansa da bez obzira da li ćemo ući u EU ili ne imamo jedan dobar registar kada su u pitanju kvalifikacije i profesije da smo spremni da sa zemljama koje su članice EU na određeni način olakšamo uopšte priznavanje diploma, da ne dovodimo u situaciju ljude koji su već završili ovde fakultete, da moraju u drugim državama da ponovo polažu ispite i obrnuto. Da naši građani koji su završili u inostranstvu fakultete ne moraju sa svojim diplomama ovde, zbog neusaglašenih kvalifikacija da ponovo polažu ispite i idu na nostrifikacije.

Znači, ovim suštinski se mi pripremamo. Da li ćemo ući u EU ili ne, to ćemo videti, ali se mi pripremamo da na osnovu svojih kvalifikacija budemo spremni da sa svim državama i članicama evropskim državama, članicama EU sarađujemo po ovom pitanju po najvišim standardima. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta.

Sada smo čuli ovde šta mi imamo ovim zakonom, šta dobijamo ovim zakonom. Mi ovim zakonom ne dobijamo ništa. Mi usvajanjem ovog zakona nemamo ništa.

Koleginica kaže bez obzira da li ćemo ući ili nećemo ući u EU. Prvo nećemo ući u EU. Ali kako god, po ovome kako ona kaže ovaj zakon, rekla sam vam to više puta, može biti najbolji na zemaljskoj kugli, najbolji ikada donet zakon, džaba nam kada se neće u Srbiji primenjivati. Član 98. piše – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije EU. Kako onda neko može da kaže da mi bez obzira na to da li ćemo ili nećemo u EU da mi od ovog zakona imamo neke koristi, jer ćemo mi nešto, jer ćemo mi sa nekim nešto, jer ćemo mi nešto priznavati. Kako kada nemamo zakona? Kako kada nemamo zakona i kada ga nećemo imati?

Zašto niste stavili tačku posle ovog objavljivanja u „Službenom glasniku“, pa da onda možda bar neki od članova eventualno može da se primeni, mada je to nemoguće, pošto su svi vezani za određene, svaki član je vezan za neku direktivu EU. Dakle, nemojte da se perete od onoga što je istina, a istina je da sadašnja vladajuća većina isto kao i ona pre, pre, pre njih vodi politiku ulaska Srbije u EU, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvih ozbiljnih osnova gazeći sve moguće principe, nerazmišljajući o teritorijalnom integritetu i suverenitetu države Srbije.

Dakle, možete vi sada da se bunite koliko god hoćete, to je istina, kao što je istina da će poslanici skupštinske većine za tri dana, dva dana usvojiti neki zakon u kojem nešto piše, u kojem nekom nekoga kao obavezuje, ali u Srbiji niko ne, zato što bi se taj zakon primenjivao kad bi Srbija ušla u EU. Kad bi, a neće.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandra Tomić.