Hvala, gospodine Filipoviću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, isto po amandmanu.

Kao i moje kolege koje su govorile pre mene, podržavam amandman kolege Rističevića. U jednom govoru stoji, kada smo govorili baš o zakonu, mislim na Zakon o dualnom obrazovanju, član 2, o kome sada govorimo, ono što je za nas vrlo bitno.

Što se tiče tog zakona, siguran sam da ćemo usvojiti Zakon o dualnom obrazovanju za visoko obrazovanje. Vrlo je bitno i to, pošto u prethodnom periodu govorili smo i radi se na ulaganju u poljoprivredu, ulaganju u nove zadruge, u zadrugarstvo, svedoci smo da je veliki broj zadruga otvoren. Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost, pošto su to velika sredstva koja se izdvajaju za program zadrugarstva, da će u okviru tih zadruga imati potrebe da se uzmu studenti koji studiraju poljoprivredne nauke.

Da će u okviru tih zadruga imati potrebe da se uzmu studenti koji studiraju poljoprivredne nauke. Konkretno da li je to veterina, da li je to stočarstvo, da li je zaštita bilja, da li je bilo šta u vezi sa poljoprivredom, agro-ekonomija u poljoprivredi, da ti mladi stručnjaci, kad usvojimo ovaj zakon i te zadruge koje su novoformirane, koje rade programe oko poljoprivrede, jer smo svedoci da bez jake poljoprivrede nema ni razvoja naše zemlje Srbije.

Kroz ovaj program i mogućnost da kroz visoko dualno obrazovanje studenti mogu da se uključe u te zadruge, da zajedno, uz program koji će, siguran sam imati mogućnost u narednom periodu da se obezbede još sredstava za zadrugarstvo, za poljoprivredu, da kroz to zadrugarstvo ima mogućnost usavršavanja tih mladih studenata, ljudi, to su budući stručnjaci, koji će siguran sam dati veću mogućnost za bolji razvoj naše poljoprivrede u Srbiji.

Inače, fakulteti i univerziteti u Nišu, Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, koji sada ima veliki broj studenata, ima dovoljan broj studenata koji će siguran sam raditi na tim našim poljima. Imamo Visoku poljoprivrednu školu u Prokuplju koja se isto bavi studiranjem i pomoći našim ljudima, mladim ljudima da završavaju te poljoprivredne nauke. Ti ljudi, ti studenti kroz program dualnog obrazovanja siguran sam da će se uključiti u te zadruge u to zadrugarstvo, a bilo bi dobro da u narednom periodu uđemo u postupak i određene stvari da se pospeši to dualno obrazovanje za fakultete, da se pospeši kroz finansiranje još sredstava za zadrugarstvo, da se zadruga koja dobije sredstva.

Što se tiče programa, to rada, biće voćarstvo, stočarstvo, mlekarstvo ili bilo šta drugo, da te zadruge kroz programe koje daje država Srbija. Govorili smo da će kroz zadrugarstvo imati mogućnost da se uposle stručnjaci, po jedan stručnjak da dobije radno mesto koje ćemo finansirati kroz budžet Republike Srbije, bilo bi dobro to da ljudi koji završavaju poljoprivredne fakultete da imaju mogućnost, ti studenti da se uključe na vreme u zadrugarstvo, da kroz program zadrugarstva, uz pomoć budžeta Republike Srbije, da ti ljudi tamo ostanu da rade i samo tako znanjem će imati i mogućnost da uspe i ta zadruga i poljoprivreda u našoj zemlji.

Ujedno mislim da bi bilo dobro da zajedno u narednom periodu i nadležno ministarstvo, koje vodi ministar Šarčević zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje odradi određene korake da se na tom delu i radi, da kroz program upošljavanja da se mogućnost da te programe kao što su zadrugarstvo, kao što su tehničke nauke, fakulteti, poljoprivredni fakulteti, da mogu studenti da upišu te fakultete i da kroz program dualnog obrazovanja uz podršku i nadležnog ministarstva tehnički se odradi i da to potpomogne i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. To je jedan od načina da se uključe ti mladi studenti, koji su sutra budući stručnjaci, da se uključe da ostanu u tim našim poljima, u tim našim zadrugama, u tim našim opštinama i da na taj način ostvarimo našu želju da ljudi ostanu tu da žive, da rade i da se razvija naša poljoprivreda, da se razvija, u najvećem delu jugoistok Srbije, jer uvek sam govorio da je jugoistok Srbije, gde treba mnogo više ulagati, da više treba da se radi za dovođenje tih investitora, ali kroz program zadrugarstva moramo dati podršku i mladim ljudima budućim stručnjacima, a sada studentima da mogu te zadruge imati, a imaju sigurno potrebe da imaju mogućnost da se tim studentima kroz dualno obrazovanje obezbedi sutra sigurno radno mesto.

Još jednom, ja ću podržati amandman kolege Rističevića i mislim da još jednom moramo staviti tačku na određene stvari. Jeste poljoprivreda nešto najbitnije za našu zemlju Srbiju, ali s druge strane, malopre kolega koji je govorio vezano za probleme nacionalne manjine ovde kod nas u Srbiji, Albanaca, mislim da to ne priliči. Mislim da svi ovde koji smo tu i u Srbiji trebamo 6. oktobra na izborima na Kosovu da damo podršku našoj Srpskoj listi i da naši ljudi dole na Kosovu imaju mogućnost da predstavljaju sve nas za potrebe koje se tiču njih.

Još jednom hvala lepo uvaženi ministre, ovo je dobra stvar, dualno obrazovanje jeste dobra stvar i da zajedno gledamo kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz program zadrugarstva, da se budućim stručnjacima, koji upisuju poljoprivredne nauke da mogu da kroz dualno obrazovanje tamo ostanu da rade i da na taj način damo podstrek našem razvoju poljoprivrede.

Hvala, gospodine Miletiću.

Reč ima, Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Posle srednje škole uvodimo i dualno obrazovanje na fakultetima, to će nam omogućiti i Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, da studenti stiču znanje kroz učenje i rad u kompanijama. To će doneti niz koristi i za visokoškolske ustanove, poslodavce, a najvažnije i za studente. Povećava se relevantnost visokog obrazovanja, povećava se zapošljavanje svršenih studenata. Studenti koji se opredele za takvu vrstu studija mogu da računaju na veoma veliku podršku kompanija uz dobar ugovor i garantovan posao.

Ovo je reformski pravac onih grana privrede koji zasigurno zadržavaju mlade u našu zemlju, dobar signal kompanija koje imaju razvojne pravce i istraživačke laboratorije u Srbiji.

Kao što sam i rekla, počeli smo sa dualnim obrazovanjem u srednjim školama, što se veoma dobro pokazalo u praksi i kroz specijalizovana odeljenja u gimnazijama i to IT sektora, pa tako za školsku 2019/20. godinu planirano je 50 specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama u Srbiji. Počeli smo sa brojem veoma malim i koji se sve više i više povećava. Što se tiče povećanja broja IT odeljenja i povećanjem kvota za studente koji će studirati IT na fakultetima izgrađuje se između ostalog novo savremeno tehnološko društvo.

Kao što sam i rekla, da, poštovani ministre sami ste izjavili da ulaganje u obrazovanje su među prioritetima naše Vlade, to je naglasio i naš predsednik Aleksandar Vučić i naravno to je zahvalnost vašeg resornog ministarstva jer je ulaganje u mlade je za održivu budućnost Srbije.

Mi moramo da naučimo decu da misle, da kreativno razmišljaju, da stvaraju nove ideje i vrednosti i mi pravimo obrazovni sistem upravo na tim osnovama.

Što se tiče ulaganja u obrazovanje, postoji i prioritet, i grad Beograda je tako u ovoj 2019. godini uložio veoma veliki iznos, oko 800 miliona dinara je ulaganje u obrazovanje i vrednosti radova koji su u toku, a ovo pričam o rekonstrukcijama škola koje godinama nisu renovirane. Najveća investicija je izgradanja osnovne škole u Leštanima, koja iznosi 545 miliona dinara, zatim OŠ „Kralj Petar II“ na Vračaru, gde je rekonstrukcija u finalnoj fazi za šta je izdvojeno oko 30 miliona dinara. Uskoro se očekuje početak radova na rekonstrukciji škole „Sava Marjanović“ u Sopotu, čija je vrednost oko 37 miliona dinara, kao i OŠ „Vladimir Rolović“ što će biti najveća investicija vredna oko 60 miliona dinara.

Dualno obrazovanje je najvažnija tema za budućnost. Kažemo, dok učimo moramo i da radimo. I to je u stvari veza između obrazovnog sistema i same privrede, zato su nam potrebne investicije, zato Vlada Republike Srbije kao i predsednik Aleksandar Vučić tome uvek daju akcenat. Sami znamo koliko je u poslednje vreme otvoreno novih fabrika, što stranih investitora, što i naših. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima profesor dr Marko Atlagić. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine profesore Marinkoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ova Vlada Republike Srbije je u okviru Projekta „Obrazovanje za 21. vek“ postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja. Dovoljno je da iznesem podatak, to ministar Šarčević vrlo dobro zna jer je on realizator tog programa sa svojim saradnicima, da spomenem 7.400 učenika već su u procesu dualnog obrazovanja i taj pomak ide napred.

Poštovani narodni poslanici, ovaj važeći zakon, već postojeći, pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja članom 39, 60, 96. a, i drugim, između privrede s jedne strane i univerziteta s druge strane.

Sada već važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućio je institucionalizaciju saradnje između privrede s jedne strane i visokoškolskih ustanova s druge strane, odnosno kako bi naši filozofi rekli između sveta rada i sveta učenja.

Međutim, kod dualnog obrazovanja i dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa, što podrazumeva studiranje na dva različita mesta, i to je ono što je jako bitno, a i visokoškolskoj ustanovi i kompaniji, odnosno preduzeću.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika: studente, visokoškolske ustanove i poslodavce. O tome smo mi govorili ranije. Međutim, dozvolite da podvučem ko ima koristi od dualnog obrazovanja. Prvo, visokoškolske ustanove, drugo poslodavci, treće studenti, četvrto Privredna komora i peto država. Zašto država? Zato što će pridoneti ubrzanom procesu modernizacije Republike Srbije koju provodi Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, pa i Ministarstvo prosvete na čijem ste vi čelu, najveći broj građana Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu, a motor ubrzane modernizacije jeste predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, vrlo važno jeste ko radi sa našim studentima, to je uvek bilo važno. Meni su ovih dana prigovorili da sam vređao gospodina docenta Jovu Bakića. Po treći put, docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, proverite uostalom to, dao studentu masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pink-a“ i „Hepi-ja“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

To je isto, dame i gospodo, kao da ja dam svom studentu temu „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu, u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, da li je to mešanje politike u nastavu? Drugo, pitam kolege profesore koje sociološke, odnosno naučne izvore preporučio svom studentu?

Doktor Jovo Bakić, po treći put, docent, je dana 17. 1. 2014. godine izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat.

Poštovani, neko me je juče od novinara nazvao, izvolite, pa proverite, pitajte njega, a ne mene. Izvolite pratite prenos, jer sam ja mnogo puta u ovom visokom Domu o tome govorio, a vi gospodo novinari, spavate u odloženom prenosu. To je isto kao da sam ja rekao - dr, po treći put, docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, završen citat. E, ovde moram malo da stanem.

Dr Jovo Bakić je rekao da je Aleksandar Vučić izmećar. Ako je mislio na slugu, izmećar znači sluga. Bratoljub Klajić, Veliki rečnik stranih reči Zagreb, 1968, strana 579. A, ovo govnar, Rečnik srpskih govora u Vojvodini, dopunjeno izdanje u četiri toma Matica srpska, prof. dr Dragoljub Petrović i dva magistra, to znači nepouzdan čovek. Da li je Jovo Bakić pouzdan ili nepouzdan čovek, procenite vi, poštovani profesori koji ste mu saradnici. Ja neću da govorim koliko je stranaka promenio.

Idemo dalje, dr, po treći put, Jovo Bakić je juna 2019. godine pozivao na upad u RTS dugim cevima, citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo, onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali u RTS, ništa niste uradili i ako niste vodeće političare povezali.“, završen citat. Gospodo novinari i gospodo univerzitetskih profesora, znate vi gde je ovo on izjavio zato mi se niste obraćali.

Vaš list, 13. 06. gospodnje, a vidite koji, jer to je vaš list, 2019. godine, po treći put, docent dr Jovo Bakić preti silom, pa kaže, citiram: „Bez sile, ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška.“ Završen citat 13. 06. 2019. gospodnje godine, vaš list gospodo iz dosovskih klupa.

Dr, po treći put, docent sad je vanredni profesor dobio je bez referenci, 13. 06. i 25. 05. 2019. godine, izjavio je da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali, to se podrazumeva. Pa kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu. To je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama.“, završen citat. Gospodo, vi koji podržavate imate pravo demokratsko da podržavate gospodina Jovu Bakića. Da li je on to rekao ili ne, pitajte njega, a nemojte pitati mene.

Dr, po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez imalo stida, blati predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

Tako je 19. 03. 2019. godine izneo gnusne laži. Citiram: "Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove".

Da li je uvaženi kolega Bakić ikad to rekao za šiptarske teroriste?

Po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. 03. 2008. godine, njegov list, nije moj, citiram: "Problem sa kojima se susreću sindikat jesu feminizacija". Da li je tačno, gospodo, kolege profesori, ili ne?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozivao na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao: "Oružana sila je jedini način da smene vlast, a ključno pitanje je da bude što manje krvi". Da li je tačno, gospodo profesori, ili ne? Pored ostalih, njegov list "Vreme", 18. 07. gospodnje 2019.

Gospodo novinari, pogledajte da li je to izjavio ili ne, imate i druge listove.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta, pozivao sa ulice saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima, a ovaj put u "Utisku nedelje" ide dalje, pa kaže: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi". Nisam ja to rekao, gospodo kolege profesori. Vi znate vrlo dobro metodologiju naučnog rada. To je naš doktor, uvaženi docent, Bakić rekao.

Na tribini, 19. 08. gospodnje 2019. rekao je: "Pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu". Na toj tribini bio je i Dragan Đilas. Moram da kažem da se vrlo blago ogradio od te izjave i čini mi se i napustio skup.

DOS je angažovao i Gorana Markovića. On je 4. 07. 2019. godine rekao da je, citiram: "Aleksandar Vučić primitivna ličnost a rulja je njegovo prirodno okruženje".

Uvažena gospođo Srbljanović, pa nisam ja to rekao. Možda sam gluv, možda sam lud, možda na nekom univerzitetu kojeg vi omalovažavate radim, ali, pitajte ga je li to izjavio. Vi vrlo dobro znate da jeste.

Dalje, 13. 08. 2019. godine rekao je: "Naša vlast je teroristička a izbore organizuje grupa bandita". Pa, nisam ja, gospodo uvaženi narodni poslanici, nema vas nasuprot mene, znate zašto vas nema, kad smo ovo iznosili, a ja to iznosim vrlo često, vi pobegnete.

Moram ovde da se osvrnem na gospodina Stefanović Borka. On me proziva. Taj je ovde dolazio na kafu. Prišao je meni, evo, ako ima hrabrosti neka kaže - profesore, ja nisam tako vredan, takmičićeš se sa mnom u ovim godinama, a oni koji kažu da sam star - stari ste vi, gospodo iz dosovskih klupa. Neka se on sa mnom takmiči uz ove stepenice, 62, da ih istrči svako jutro. Pitam ga da li je ikad pre mene došao u ovaj visoki dom? Je li ikad izašao posle mene? Pitam ga da li je ikad bilo da nisam čas studentima održao? Do 11 sati u ovom visokom domu budem noću, u 12 sati na autobus, u 6 u Kosovsku Mitrovicu. Znaju studenti da ja dođem dva časa ranije. Znaju profesori da ja dođem tako. Moram da kažem da mi je čak jednom dekan organizovao dežurstvo i hteo da me uhvati na mostu i došli smo u 11 sati noću, ja kažem, vama docentima - mi smo dežurni, veli - niste. Mi na fakultet, dežurni na svoja mesta, traži.

Nećete me uhvatiti da ne radim svoj posao. A vi gospodo, profesori, moraćete malo više da radite, zajedno sa mnom i da se takmičite.

Idemo dalje. O drugim profesorima sve podatke sam izrekao, isto tako. Oni koji lažu da sam ja pozivao na nekakvo ubistvo, uvaženu profesorku Srbljanović, nije istina. Neka oni pogledaju Krivični zakonik, član 309. stav 1. kako glasi, a možemo ići do 321, pa kad neko kaže Kosovo i Metohija, treba se odreći i Republike Srpske, šta to znači? A meni prigovaraju za Knjaza Miloša. Neka vide šta je tada bilo. Ja ne pozivam na ubistvo, to znaju vrlo dobro advokati i pravnici, a pogotovo ne gospođu Stojanović.

Dozvolite sada da kažem, što se tiče nauke, ona je nešto dala primedbu da nisam baš naučnik. Uvažena gospođo Stojanović, ja sam pogledao Tompsonovu listu, Dubravka Stojanović jednako nula.

A o sebi ne volim da govorim i ne treba mene niko da brani, ja ću se sam da branim. Nije me branio ni u težim sudovima niko, nego sam se sam branio.

Uvažena gospođo Stojanović, kažem, nerado govorim o sebi, po mojim udžbenicima se radi u tri zemlje, jedna je članica Evropske unije, Izvedbeni plan i program, obavezna literatura, potrudite se pa vidite gde, da vam ne citiram.

Dalje, neću da citiram svoj udžbenik "Pomoćne istorijske nauke" i kolege Šekularca, nego, evo, iz druge države "Pomoćne istorijske nauke" Azem Kožar iz Srbije, dr Ivan Balta nije iz Srbije.

Polako, sada ćemo redom da idemo.

Uvaženi narodni poslanici, kolege profesori, „Latinska paleografija“, idemo da vidimo literaturu. Dakle, nije iz naše zemlje. Pod broj jedan, pogledajte ko se nalazi – prof. dr Marko Atlagić, Božidar Šekularac, baš „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. Ja sam sretan što sam radio na tom univerzitetu, a vi, gospođo Srbljanović, sprdajte se i dalje sa kolegama profesorima i sa tim univerzitetom.

Idemo dalje. Isti taj udžbenik „Slavenska paleografija“, to kolege vrlo dobro znaju, profesori, literatura Stjepan Antoljak, „Pomoćne istorijske nauke“, 1971. godina, Marko Atlagić, Božidar Šekularac, „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. godine.

Poštovane kolege, jedan od deset miliona, kažete da ćete u politiku? Idite u političke stranke, ukrstimo ovde naučne činjenice, ako ste u politici, a u časopisu „Nauka“, Tompsonova lista, nemojte se ljutiti, kod mene dva, a Dubravka Stojanović nula. Ja sam sretan čovek što sam ovoj državi Srbiji pridoneo bar malo na toj prestižnoj listi i tako dalje.

Idemo dalje. Dakle, sada ćemo da idemo malo na druge delatnosti. Filigranologija, mislim da je koleginica profesorica i ona zna šta je to. Na prvom mestu, dakle, u drugoj državi isto moje ime, a na drugom Miroslava Grozdanović Pajić, najstarija hartija sa vodenim znacima u srpskim rukopisima, Beograd 1985. godina, čuveni Vladimir Mošin, „Vodeni znakovi“ i naš uvaženi kolega u Narodnoj biblioteci, genijalac Radomir Stanković „Datirani vodeni znaci“, gde je Aleksandar Moši ostavio zbirku filigranologa.

Jeste li ušli tamo, kolege profesori? Pa napisali bi udžbenik ovako. Naravno, da niste.

Idemo dalje. Epigrafika, to znaju vrlo dobro naši latinaši šta je epigrafika, sad ćemo videti ovaj citat sledeći. Dakle, kod epigrafike, ista je situacija. Kod diplomatike, nije diplomatija, nego diplomatika, nauka o poveljama. One prepiske ovih dana u štampi, upravo u ovom udžbeniku u drugoj državi su one povelje na srpskoj, odnosno na, ćiriličkoj paleografiji, latinski. Šta, niste, kolege profesori osim na Filološkom fakultetu i nešto na Filozofskom, vidim da mlađa generacija radi, ko vam je branio da to radite? Dakle, ista je situacija i kod diplomatike, literatura, neugodno mi reći, moje ime i kolege itd.

Idemo dalje. Dakle, nije u našoj zemlji udžbenik, a onda vi odgovorite zašto nije. Hronologija, ali istorijska hronologija, evo, moje ime i uvaženog kolege, i malo ima kolege profesora sa Filozofskog fakulteta.

Heraldika. Šta ću da kažem? Na prvom mestu moje ime, pa onda Stjepan Antoljak, pa Anđelić i dalje da ne nabrajam, nisam ja ovo pisao, nego drugi.

Geneologija. Dakle ista situacija i kod geneologije.

Meteorologija. Meteorologija, ne za računanje ovog vremena nego u istorijskoj nauci itd, dakle i tu je moje ime. Neugodno mi je više, ima tu još govoriti.

Poštovana koleginice Stojanović, tako bi to bilo. Uvažena koleginice Stojanović, u meni nema mržnje, to znaju svi uvaženi narodni poslanici i vaše kolege iz opozicionih klupa. Iz mene izvire ljubav prema čoveku, prema radniku.

Sad izvedbeni program na jednom od evropskih univerziteta, to sam juče saznao, obavezna literatura, nek se ne ljuti je kod mene tu, jer eto ja sam skroman, pa, nisam do sada tako hteo reći, a da sam još rekao o Enciklopediji Jugoslavije, što sam prekjuče nakon 23 izneo, pa, pojeli bi me, bre.

Ja, hoću da se takmičim u ovom visokom domu u dolasku, pa u iznošenju činjenica itd.

Sada, što se tiče drugih kolega, prigovarali su mi za uvaženog narodnog poslanika Nenada Čanka, da sam ga nazvao „gicoje“. Ono što oni misle, ja to ne mislim da je kolega Čanak. Gicoje Sebastijan je kontraverzni rumunski biznismen, tzv. „Gico“, koji je poslanik u rumunskom parlamentu. Proverite, gospodo profesori.

Čeda Jovanović, neću iz kolegijalnih razloga, Čedu imam na osam mesta, gde je izjavio, ali samo mu preporučujem, pošto je pametan čovek, Čedo je pametan čovek, ipak neka on pogleda u emisiji TV HRT „Nedeljom u 2“, uvaženog novinara Stankovića, datum da ne govorim i ostale datume kod drugih.

Uvaženi moj kolega, prof. dr Veselinović Janko zvani „stanokradica“. Ukrao je stan Milici Badži u Obrovcu, Braće Kurjakovića, i osnovao udruženje. Vama hvala, gospodine uvaženi Marinkoviću, Maji Gojković, i drugim predsedavajućima, zahvaljujući vama i mojoj malenkosti što ovde postavih nakon 20 godina, uvažena gospođa Milica Badža iz izbeglištva vratila se u svoj dom.

Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? „Slobodna Dalmacija“, 11. decembra Gospodnje 2014. godine. Mogli bi koliko god hoćete i Dušana Petrovića „kravoubicu“, znaju to gospoda profesori.

No, idemo dalje. Što se tiče bibliografije, da ne bih išao puno daleko, da ostavim i svojim kolegama, uvaženi narodni poslanici, gospodo profesori, znate vi gde ja boravim kada nisam u visokom domu? Znate vrlo dobro ko prvi stiže u naučne neke ustanove i ko zadnji izlazi.

Ja hoću da se takmičimo u radu, redu i ljubavi prema ovoj otadžbini, a vi proglašavajte i dalje Gavrila Principa za teroristu, a ne za atentatora. Ja ne vaspitavam tako svoje studente. Ljubav prema otadžbini je sastavni deo srpskog identiteta, to nas je održalo, gospodo profesori, vi to dobro znate.

Pogledajte udžbenike iz 19. veka, hoćete li da vam ih ja citiram sad, 20, 50, kako su se naši velikani odnosili prema svojoj otadžbini? A vi Aleksandra Vučića nazivate, znate zašto je vama krivo? Što je on reformator i meni nećete nikada oprostiti, gospodo profesori, što sam ga citirao i njegov ekspoze 2014. godine.

Pozivam vas, gospodine profesore Veselinoviću, i masu drugih profesora, analizirajte taj ekspoze koji je najveći. Ja sam taj koji je ovde govorio danima, proverite, i došao mi je jedan uvaženi narodni poslanik, čini mi se iz one Radulovićeve „kralja stečaja“, on je iz Niša: „Pa profesore, otkud vam to, imate sve ovde? Vi čitate?“ Biblioteka preko, nisam išao na godišnji odmor, on se kupao u moru, a on me blati. Istorija sve na svoje mesto stavlja i mene i njega i svakog drugog.

Dozvolite, pošto sam uzeo mnogo, verovatno ću se još nekoliko puta danas javiti, prigovorili su mi da sam ja nazvao neke kolege „izdajničke bitange“. Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? Vuk Jeremić. Kada? Dana 30. novembra Gospodnje 2018. godine je izjavio, citiram, da je Aleksandar Vučić izdajnička bitanga.

Da li je tako, gospodine Jeremiću? Naravno da jeste.

Vučić je veliki srpski patriota, reformator, demokrata veći nego što vi pojmiti možete. Veliki radnik, pun energije i ne bi radio protiv interesa svoje zemlje i građana Republike Srbije. On se zagovara za pedagogiju mira. Vama ne odgovara mir, jer niste na takav način došli na vlast. Ja propagiram pedagogiju mira sa svojim udžbenicima.

Sada da vam citiram velikog srpskog, a svetskog, Nikolu Teslu kada je 1892. godine došao da održi predavanje ovde studentima, dakle, 1. i 20. juna 1892. godine, citiram: „Ja sam, kao što znate“, govori studentima, „ i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, završen citat. Da li je tako gospođo uvažena, Dubravka Stojanović?

Masu je profesora Filozofskog fakulteta i studenata učestvovalo u Prvom svetskom ratu, to ona vrlo dobro zna, a sedam profesora Beogradskog univerziteta dali su živote, 35% studenata izgubili su živote, ali je bilo jedinstvo. Znate zbog čega, gospodo profesori? Vi to vrlo dobro znate. Po čijim su udžbenicima u 19. veku radili i šta se onda izučavalo o njima? Vi to vrlo dobro znate, ali da li to tumačite, to je druga stvar.

Pošto sam uzeo prilično dosta vremena, viču kolege - još, ali ostaviću malo i drugim kolegama. Toliko o ovim zvanjima.

O svakom ovom nadimku, pa valjda ne sumnjate da sam ja pokvaren čovek. Iz mene ljubav cveta prema svakom čoveku, bez obzira na veru i naciju. To me uopšte ne interesuje. Čak i u drugim nehrišćanskim, nego i u muslimanskim zemljama citiraju moju literaturu.

Ono što je važno, gospodo profesori, najlepša stvar u životu je biti učitelj. Naučiti dete broj, složili slovo u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, gospođo Dubravko Stojanović, ja verujem da ste i vi takva. Hvala.

Hvala, profesore Atlagiću.
Sada reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvaženi ministre Šarčeviću sa saradnicima, u ime poslaničke grupe SPS izneli smo stavove, odnosno ja se sada tim stavovima pridružujem. Oni su vam poznati.

Ono što želim da dodam jeste činjenica koju ste istakli i koju je teško moguće dovesti u sumnju, a to je da ste odlaskom u Bujanovac i prezentovanjem onoga što Vlada Republike Srbije čini, dokazali da Srbija ima svoju suverenost na celoj svojoj teritoriji, da su svi građani Republike Srbije, bez obzira na nacionalnost, bez obzira na veru i bez obzira na druge različitosti jednaki pred Ustavom i zakonom. Ta jednakost i pred Ustavom i pred zakonom podrazumeva da i u Bujanovcu i Preševu, koje podrazumevaju deo teritorije Republike Srbije svi moraju poštovati ono što Vlada radi, pa i vaše resorno ministarstvo, kada je u pitanju nešto što se ovde na jedan jako ružan način pomenulo, a to je navodna diskriminacija dece albanske narodnosti.

Naprotiv, niti se radi o diskriminaciji, niti je diskriminaciju Srbija ikada sprovodila, niti će je sprovoditi. Srbija samo pokušava da uspostavi i drži, čuva, neguje, pravni poredak na celoj svojoj teritoriji. U tome se sastoji suverenost jedne države, u tome se sastoji suverenost Republike Srbije.

Kada je u pitanju amandman uvaženog kolege Rističevića, naravno da se tom amandmanu pridružujemo, odnosno da ga podržavamo, pa bez obzira što on ima prevashodno tehnički karakter, treba ga oceniti i sa jednog šireg ugla posmatranja, a to je da dualno obrazovanje podrazumeva jednu vrstu komplementarnosti, komplementarnosti privrede s jedne strane, visokog obrazovanja, odnosno institucije iz oblasti visokog obrazovanja sa druge strane. Jedno bez drugog ne može.

Naša velika sreća je što je Vlada Republike Srbije uspela da se kroz jednu vrstu investicionog preporoda privreda pojavi kao nešto se može smatrati respektabilnim u Republici Srbiji, jer jačanjem privrede omogućavamo da se upravo sve ono što se u okviru dualnog obrazovanja afirmiše, istovremeno i praktično zaživi.

Vi ste nedavno, uvaženi ministre, bili u Užicu i imali ste prilike da se upoznate sa resursima koje Zlatiborski okrug ima. Imali ste prilike da se uverite u potencijale kada je u pitanju više i visoko obrazovanje u gradu, pa i šire, i u tom pravcu grad Užice je u vama prepoznao nekoga ko čini mnogo dobrog iz dva razloga. Prvi je afirmacija visokog školstva, tim pre što će u Užicu uskoro zaživeti i nekoliko fakulteta. Jedan od fakulteta je fakultet informacione tehnologije ili informacionih tehnologija.

Meni je žao što nije zaživeo koncept integrisanog univerziteta u Užicu. Ja znam da ste i vi pobornik jedne takve ideje, jer što nam je više integrisanih univerziteta u Srbiji, relaksiraćemo određene stvari koje se vezuju za visoko školstvo.

Nažalost, s druge strane, postoje i oni neki, da ih nazovemo, ograničavajući faktori, koji bi onda možda sa nekog drugog aspekta razmišljanja podstakli ideju a zašto ne onda integrisani univerzitet u svakom gradu. Možda ni ta ideja nije loša, ali u svakom slučaju, koncept razvoja visokog školstva na teritoriji Zlatiborskog okruga i grada Užica podrazumeva afirmaciju svega onoga što je do sada urađeno kako bi se napredovalo.

U Užicu postoji Visoka škola strukovnih studija, postoji Učiteljski fakultet, nadamo se uskoro fakultet informacionih tehnologija, pa vas, uvaženi ministre, molim da to imate u vidu kao mogućnost za jednu buduću aktivnost, nadam se, od strane vašeg Ministarstva, koja će zaista doprineti onome što mi sve vreme već nekih sigurno 10 godina zagovaramo, a to je integrisani univerzitet. Mislim da za to šanse postoje. Mislim da za to postoje i ispunjeni uslovi, kako u pogledu kadrovskih rešenja, tako i u pogledu materijalnih dobara, naročito onoga što zakon propisuje.

Ono što, takođe, kada ste vi u pitanju, a bez namere da vam se laska, treba pohvaliti, jesu druge činjenice, a to podrazumeva da ste prepoznali da u Užicu dualno obrazovanje može imati u praktičnom smislu reči jedan izuzetno pozitivan efekat.

Privredni resursi tog grada, koji se personifikuju u vidu preduzeća kao što su „Impuls EVO“, Valjaonica bakra, Namenska proizvodnja „Prvi partizan“, itekako podrazumevaju mogućnost da se dualno obrazovanje zaista zasnuje na osnovama koje ovaj zakon propisuje, jer će to s jedne strane biti podsticaj za privredu grada Užica, a s druge strane, da se mladi ljudi, kojih vrlo malo ostaje nakon završetka studiranja, vrate u svoj grad.

Podsetiću vas da od ukupnog broja studenata koji odu iz grada Užica na fakultete se vraća samo dva do tri procenta, od ukupnog broja. Moramo priznati da je to poražavajuće. Ali, vaša nastojanja i sve ono što ste do sada učinili je ohrabrujuće u smislu da će se taj procenat značajno povećati i da ćemo mi kroz afirmaciju školstva i visokog obrazovanja u tom gradu pokušati, a nadam se i uspeti da jedan takav negativan talas zaustavimo i da ga pretvorimo u njegovu suprotnost, a to znači ono što je pozitivno.

Na samom kraju, želim da još jednom istaknem da ste kroz ovaj zakon učinili nešto što ne samo da podrazumeva harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, što u svakom slučaju i jeste naša obaveza, već i nešto što za našu državu može da bude jako, jako korisno, zbog toga što će mladi ljudi kroz praktična znanja, istovremeno sa onim teoretskim koja imaju inače na fakultetu, uspeti da se afirmišu, profilišu, izgrade kao dobri stručnjaci. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala.

Samo par rečenica.

Ono što je jako dobro, grad Užice je mnoge stvari pokrenuo među prvima, tako da je dualno obrazovanje u srednjem maltene zaživelo prvo u Užicu.

Ono što je bitno i što su reforme strukovnog obrazovanja, koji je jedan treći nivo tog, u suštini, osposobljavanja učenja za rad ili tzv. vet obrazovanja, jesu akademije.

Ono što je bitno za privredu i za mlade ljude jeste celo životno učenje, te taj procenat ostanka – odlaska ne mora da bude takav. Bitna je privreda koju užički kraj ima dobru, ali je jako važno da deca i roditelji nemaju dodatne troškove, kada su u pitanju putovanja u velike centre.

Mi radimo sada studiju, koja će rezultovati novom strategijom obrazovanja do 2030. godine, nauke. To je veliki posao. Znači, ova prethodna je pri kraju i rađena je dosta dugo i temeljno i tu učestvuju ljudi sa univerziteta. Veliko je pitanje kako urediti ubuduće univerzitetsko-akademsko školovanje, jer imamo jedan integrisan, imamo sve druge klasične univerzitete, a veličina je, čak ovih manjih univerziteta, južno od beogradskog itd, potpuno drugačije konstruisana. Pitanje je za celu akademsku zajednicu i na tome radimo.

Ono što je bitno za javnost jeste da postoje određeni propisi koji se usaglašavaju sa EU, i to su razni zakoni. Sistemski zakoni o obrazovanju to ne moraju na taj način da rade. Oni trebaju da zemlji donesu boljitak u smislu onih rešenja koji se prepoznaju za naše potrebe. Mi smo u osnovi i za sistemski zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za visoku i druge zakone, temeljili na domaćoj praksi, ali smo vešto sagledavali određene prakse nekih zemlja. Švajcarska nije članica EU i svakako je za uzor, Južna Koreja nije, pa nije Kina, pa nije Rusija, ali ne znači da smo mi neke elemente dorađivali, prepisivali, nego je bitno da smo usklađivali naše vizije, a onda proveravali kod najuspešnijih da li smo na dobrom putu, što je najbolji način, a ne zato što sebe smatramo inferiornim, niti pak superiornim, nego je to jedna objektivna predstavka.

Ono što je važno za Užice, što se meni svidelo u poslednjem boravku, a to je da su sve ove druge reformske akcije koje se rade u Užicu ponovo shvaćene vrlo kvalitetno, a to je potreba da se pređe na jednosmenski rad u osnovnim, pa u srednjim školama. Užice će se potruditi, kao grad, da krene maltene ceo uz resurse same samouprave, uz resurse koje država ima, znači dobro urađena mreža. Neke su samouprave tu mislile da će da izgube. Naprotiv, Užice će biti dobar primer, kako će drugi moći da vide šta je urađeno, da slede takav primer.

Tako da angažovanje ljudi iz obrazovanja, pa i čitavog rada je nešto što je zajednička dobra energija. Mi smo tu uradili dosta. U pitanju je novi studenski dom koji ima mesta i za učenički standard. Znači, mnoge škole, ustanove, sportske hale i mislim da ćemo, bar dok ja vodim ovo resorno ministarstvo, takvim samoupravama davati svaku prednost. Zato što će onda biti u prilici da nekakvim pokaznim primerom i drugi se ugledaju. Hvala.