Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali već dve decenije bijemo bitku sa predstavnicima Vlada svih režima, sa ministrima koji se bave resorno obrazovanjem i vaspitanjem sa namerom da u obrazovni sistem vratimo, pre svega, dostojanstvo i nacionalni duh.
Mi pokušavamo da i kroz amandmane i kroz raspravu, bilo koji predlog zakona da je na dnevnom red u, da skrenemo pažnju ministrima da mora da se podigne nivo akademskog obrazovanja u Srbiji, da mora da se obrati pažnja na poštovanje nacionalnih interesa, na tradiciju, istoriju, pismo, jezik. To su teme o kojima nijedno ministarstvo do sada u ovih dvadesetak godina nije vodilo računa, od čuvenog Gaše Kneževića i njegove tzv. denacifikacije sa kojom se on ponosio, svi posle njega, naravno, niko ga još nije dostigao u negativnom smislu, ali nije se ni daleko odmaklo u pozitivnom smislu i mi zaista pokušavamo da objasnimo.
Lepo je kada ministar Šarčević ovde na svakoj sednici kaže da je on patriota i zaista bi bilo dobro da… Svaki ministar mora biti patriota. Evo, dođe gospodin Đorđević i on je svakako patriota, ali zaista se podrazumeva da svaki ministar bude patriota, mada to u današnjoj Vladi Srbije nije tako.
Zaista, ministre Šarčeviću, morate taj svoj patriotizam da pokažete na delu. Ovo vežbanje sa dualnim obrazovanjem, sa ovim, sa onim, verujte, nema to veze sa suštinskim reformama. U Srbiji se ne piše ćirilica. U Srbiji se ne govori srpski jezik. U Srbiji se lažno predstavlja istorija srpskog naroda kroz udžbenike. U Srbiji se ne poštuje ništa što je tradicionalno. Ovo kada kažem, naravno, ne mislim da je to apsolutno, ali vidite koliko malo ćirilice ima, od udžbenika, preko medija, preko bilo kojeg mesta.
Žao mi je, gospodine Šarčeviću, što nećete biti u prilici da mi odgovorite na ova pitanja, ali možda neki drugi put ako još ostanete u Vladi.
Dakle, nema, srpski jezik, pravi srpski književni jezik se sve manje govori, sve manje koristi, i u ovoj Narodnoj skupštini i od strane članova Vlade i u medijima. Svaki put ponavljam medije, jer su oni nekako ključni za takve stvari. Ne razumemo kako Ministarstvo ne razume da su to suštinski problemi? Da li ćemo se mi obrazovati kroz dualni sistem ili kroz klasični, to je čak manje važno. Važno je da se generacije obrazuju, važno je da se podigne nivo akademskog znanja i akademskog obrazovanja.
Vi, gospodo, koji ste duže u Ministarstvu, verujem da se u potpunosti slažete sa ovim što mi govorimo, jer vi sami primećujete da to više nije tako. Vi sami primećujete kakvo je znanje, obrazovni nivo, akademsko znanje, mladih kolega koji dolaze da rade i Ministarstvo. Koliko vam vremena treba da možete da se pouzdate da im date neki ozbiljan posao da urade? Nema uopšte kulture, nema širine i to sve mora da se vrati u naš obrazovni sistem.
To što se takođe, vežba mala matura, velika matura, prijemni ispit, znate još se nije desilo da neki od ovih tih vaših eksperimenata prođe bez neke na početku, odnosno na kraju školske godine, bez nekog incidenta, bez neke afere zato što prihvatate nešto što vam se nametne.
Recimo, ta mala matura, mi smo o tome govorili, Vojislav Šešelj je još, mislim u junu ili julu 2015. godine, držao konferenciju, upozorio da je to taj IPA projekat koji košta 6,6 miliona evra, da ga vodi neki Danac Piter Mogenson, da iza svega toga stoji Tinde Kovač Cerović, da je tu umešan njen neki drugi, treći muž, a da sve to zapravo radi tada od njihove strane obrađeni tada ministar Srđan Verbić. Naravno, te 2015. godine šta ovi radikali pričaju? Desilo se, ispostavilo se da smo u pravu.
Zašto ja uopšte podsećam javnost na to? Zato što je sadašnji ministar Mladen Šarčević, rekao ovako: „U međuvremenu Verbić je napustio ministarsku funkciju. Početkom aprila 2015. godineusvojen je novi Zakon o udžbenicima koji će prema najavama aktuelnog ministra obrazovanja, Mladena Šarčevića, iskoreniti lovce u mutnom“. A, lovci u mutnom izašli, Boga mi, iz mutnog potpuno otvoreno love, to su finansijer Franje Tuđmana, ovaj Žužul, tu je ovaj hrvatski biznismen Žderić, tu su njihove firme „Big školstvo“, „Novi Logos“, „Klet“. Oni rade, odnosno oni štampaju, u Hrvatskoj se štampa više od 50% knjiga za naše osnovce od prvog do osmog razreda. To košta više od 30 miliona evra godišnje.
Trideset miliona evra godišnje dajemo tamo nekom Žužulu, da tim parama i dalje finansira HDZ, kao što je nekada finansirao, bio jedan od prvih finansijera Franje Tuđmana. Tamo se štampaju naše knjige i odavde dobijamo knjige, gde se piše o Jasenovcu ovako, dve rečenice - bio tamo neki Jasenovac, bez broja žrtava, bez onoga što se tamo stvarno dešavalo. Tamo se štampaju knjige sa raznim namernim štamparskim greškama koje su zapravo pogrešno unete istorijske činjenice, pored našeg Zavoda za izdavanje udžbenika.
Da li postoji jedna zemlja u svetu koja bi dozvolila da joj bar istoriju i udžbenika srpskog jezika štampa neka druga država i to neprijateljska kakva je Hrvatska, u odnosu na Srbiju? Hajde da govorimo o hemiji, fizici, nekim prirodnim naukama, usko stručnim, pa hajde da možemo da pričamo o tome, ali vi ste uradili, ljudi, nešto što nikada niko nije. Onda ovde pričate kako se reformiše obrazovanje, kako ste vi uveli ovo, kako ste vi uveli ono. Vi niste uveli ništa dobro. Ovo sve što je uvedeno je pogubno, pogubno za državu Srbiju.
Ponoviću ono što sam pre neki dan rekla, ljudi moji da li vi razumete, a verujem da mnogi razumeju, da je najveća šteta za jednu državu uništavanje generacija u obrazovnom sistemu. To je nenadoknadiva šteta. Sve drugo može da se nadoknadi i to da se napravi put koji pukne, za 10 dana zakrpiće se, i to što su oni pre vas uništili onolike fabrike, što su onolikim ljudima izdelili otkaze, i ovo što vi dajete pare strancima, ne zna se ni kako ni zašto, sve to odgovorna vlast jednog dana može da dovede u red, da se sredi korupcija, da se pozatvaraju lopovi, kriminalci. Sve može da se dovede u red jedino izgubljene generacije u sistemu obrazovanja nikada niko ne može da vrati.
Žao mi je ako toga niste svesni vi u Ministarstvu, ako toga nije svesna cela Vlada.
Šta mi dobijamo ovakvim nakaradnim obrazovanjem, poput ovog dualnog? Dobijamo formalno obrazovane, a suštinski neobrazovane ljude i to su ljudi najpodesniji za sve vrste manipulacija. To su lutkice kojima posle neko drži konce i oni rade kako im se kaže.
Mi smo, kad kažemo da smo protiv ovog zakona i da mislimo da nam taj zakon ne treba uopšte u našem obrazovnom sistemu, mi pre svega želimo da skrenemo pažnju da morate suštinski, dubinski da menjate sistem obrazovanja.
Znate, uvek me iznenadi, to sam jednom ministru Šarčeviću rekla, pitala sam ga, da li on sebe smatra obrazovanim čovekom? Rekao je – da. Da li on sebe smatra školovanim čovekom i suštinski i formalno? Rekao je - da. Evo, i ja mislim da je tako. Pa kako to on ispade i obrazovan i školovan u tom groznom sistemu koji se sada iz temelja menja? Ne mislimo mi da neke stvari ne treba menjati. Ne mislimo mi da ne treba ići u korak sa vremenom. Ne mislimo mi da ne treba da se digitalizuje sve u školama, ali nikada ne bi dozvolili da softver taj za digitalizaciju elektronskih dnevnika kupimo na sumnjivom tenderu, gde se pojavio samo jedan, opet Hrvat, i on dobija, zamislite, posao.
Mnogo je problema, mnogo više od onih da li ćemo mi po amandmanu reći promenite ovo ili ono, a vi kažete: „Baš nas briga šta kažu ovi radikali, mi nećemo da menjamo, mi smo zacrtali da to bude ovako“. Mnogo je važnije da dođe do svesti ljudi u vlasti, pre svega u Ministarstvu prosvete, obrazovanja, pa onda i u drugim ministarstvima, da dođe do svesti činjenica da moramo da se posvetimo svi zajedno obrazovanju dece od predškolskog uzrasta, do najviših akademskih zvanja.
Rekla sam ministru pre neki dan, verujte, a verujem da znate takve situacije, da deca završavaju osnovnu školu da sriču, da ne umeju da čitaju, da devojka ide u drugi razred, valjda, trgovačke škole, u ukrštenim rečima na ono pitanje – gradić u Dalmaciji? Piše – Niš. Nije sporno da je Dalmacija deo velike Srbije, ali zamislite vi tog neznanja i tog nivoa obrazovanja. U srednju školu ide, verujte, i ovakvih primera imate koliko god hoćete. Znaju samo da kuckaju po telefonu i da koriste fond od tih 12 reči koje se koriste na internet mrežama. Nastavnici, nažalost, to isto rade, nastavnici koji žele istinski da se bave obrazovanjem su duboko razočarani u obrazovni sistem zato što su direktori, samo gledaju sebe, da se ne daj Bože zamere ministarstvu, bili do juče u DS, pa onda predsednik opštine ih pozove kada se desila smena, kaže: „Znaš, ako hoćeš da ostaneš direktor, trebalo bi da promeniš stranku“. Šta da promenim, ja od rođenja, vaša naravno može.
Dakle, to je jedini motiv direktorima da ostanu na mestima direktora. Verovatno zato što se lepo uglave sa ovim Žužulom i ovim kod naručivanja udžbenika, pa kod ekskurzija itd. Ne vidim šta im je drugo motiv da po svaku cenu budu direktori, a da im u školama gotovo ništa ne funkcioniše.
Rekla sam neki dan, 55 nastavnika, pet laptopova i treba da vode elektronski dnevnik. Kako? Samo im još kažite kako. Kako da se svi uglave?
Ponavljam, i biće još reči o ovim problemima, SRS poziva Vladu Republike Srbije, ministra Šarčevića i sve vas da se konačno krene u ozbiljnu reformu obrazovnog sistema. Dakle, sve ovo što do sada radite, sve ovo što je do sada rađeno je neko zamajavanje, eksperimentisanje, slušanje naloga sa strane nekakvih evropskih direktiva itd.
Molimo vas, vratite se na naše tradicionalno učenje, na poštovanje nauke, na poštovanje srpskih nacionalnih interesa, naše istorije, našeg jezika, našeg pisma, vratite dostojanstvo i nastavnicima koji imaju velikih problema sa učenicima koji ih ne slušaju, zato što mame i tate tih učenika koji su u savetu roditelja su zapravo sve i svja u školama, zato što imaju 20.000, 50.000 dinara da okreče zbornicu.
Sve se svelo na tako jadan i nizak nivo i to će sve da nas košta propuštanjem obrazovanja generacija mladih ljudi. Hvala.