Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, činjenica je da EIB je jedan ozbiljan partner Srbije, a u prilog toj tezi govori podatak da EIB tj. da je preko EIB do danas u Srbiju investirano blizu 10 milijardi evra. Mislim da je čitavom društvu u interesu da se ovakav trend nastavi i da u cilju nastavka jednog takvog trenda otklonimo sve ove eventualne nejasnoće koje se javljaju u praktičnoj primeni ovih ugovora o kojima danas govorimo.

Ako me pitate za konkretne razloge, mislim da je o njima danas najbolje govorila opozicija, i to pozivajući nas da prođemo kroz auto-puteve u Srbiji. Naime, lako je danas proći kroz auto-puteve u Srbiji bilo da o njima govorimo kao tematici u ovom uvaženom domu, bilo da vozilima prolazimo kroz auto-puteve u Srbiji.

Ono što je tačno, što je opozicija danas rekla je činjenica da nikada više putarina nismo plaćali u Republici Srbiji. Jedna tačna činjenica, ali nikada ni više auto-puteva nismo imali u Republici Srbiji i daj Bože da još više putarina, odnosno na više mesta možemo da plaćamo u narednom periodu u Srbiji. To bi značilo i više auto-puteva.

Podsetiću vas zašto je ta činjenica koju je danas opozicija iznela tačna. U Srbiji od 2014. godine je izgrađeno više od 300 km auto-puteva i u potpunosti je obnovljeno ili izgrađeno 2500 km magistralnih puteva. To je samo početak, jer imajte u vidu da je u toku izgradnja auto-puta od Obrenovca do Surčina, da je u toku izgradnja auto-puta od Preljine do Požege i da je u planu izgradnja auto-puta i od Preljine do Pojata i kratke deonice, ali veoma značajne od Novog Beograda do Surčina. U planu je i povezivanje tj. novi auto-put Karađorđe Veliki koji će povezati Šumadiju i istočnu Srbiju.

Šta su konačni efekti cele ove priče? Veće investicije, manja stopa nezaposlenosti, veća prosečna zarada, nizak nivo inflacije i to je verovatno ono što najdirektnije danas utiče na život svakog čoveka u Srbiji. Ne treba zaboraviti ni ove ozbiljne političke efekte koji iz toga proizilaze, a tiču se pre svega direktnog putnog odnosno infrastrukturnog povezivanja Republike Srbije sa našim narodom u okruženju. Pre svega sa našim narodom u Republici Srpskoj i Crnoj gori, što priznaćete je vekovni san našeg naroda da se poveže ma u kojim državama, odnosno administrativnim celinama oni danas žive.

Za sve ovo što sam rekao je zaslužna pre svega politika onoga ko je ovu politiku započeo, današnjeg predsednika Aleksandra Vučića, ali ako hoćete na kraju krajeva i Vlade resornog ministarstva, kada već o njemu govorim. Da bi ovi trendovi bili nastavljeni i da bi ove činjenice, odnosno ovi konkretni efekti na kraju bili nešto bolji i u budućnosti da kažem, konkretniji i kvalitetniji za život građana Republike Srbije, mi ćemo podržati i ovo autentično mišljenje koje je danas u raspravi u ovom uvaženom domu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imali smo prilike danas da čujemo ovde u debati da je u sklopu dnevnog reda, a to Predlog za donošenje autentičnog tumačenja, da nam se zamera što se mi upoređujemo sa evropskim zemljama u tome što smo napredovali. Zar treba da se ne upoređujemo? Zar treba da budemo u bankrotu, kao što je bilo 2012. godine i sreća što nismo doživeli taj bankrot? Zar je to nešto loše što se upoređujemo sa evropskim zemljama? Rast BDP, kada se upoređujemo sa evropskim zemljama, je treći, zar je to za potcenjivanje?

Stvarno ne razumem ljude koji hoće na svaki način ovde da degradiraju uspehe ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Kažu da krademo, da je korupcija najveća do sada. Pa zar bi strani investitori ulagali u ovu zemlju? Uloženo je 2,32 milijarde evra za prvih sedam meseci direktnih inostranih investicija. To je za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Zar bi neko ulagao u zemlju gde je korupcija na najvišem nivou i gde narod, odnosno Vlada krade? Zar bi IKEA ovde postojala kao preduzeće koje stvarno godinama ispitivalo ovo tržište? Ne bi sigurno. Ali, dobro, to je njima na čast, a nama je da radimo da ostvarujemo bolje uslove za građane Srbije da žive ovde i da ostanu ovde.

Svakako da ovo i suficit koji smo ostvarili u budžetu Republike Srbije, to je 46,4 milijardi dinara, govori o tome koliko dobro radi ova Vlada. Nikada u istoriji moderne Srbije nije bilo da se rebalans budžeta radi zbog suficita, uvek je bio deficit. Zar je to za zanemarivanje? Zar i o tome ne treba danas da se priča? Treba svakako. Ali, svakako zaslužni su i ovi ugovori, finansijski ugovori sa Evropskom investicionom bankom ili se podigao životni standard Srba i građana Srbije.

O tome koliko se ulaže u ovu zemlju treba da istaknemo i to da je posebno u zdravstvu, jedan od tih ugovora sa Evropskom investicionom bankom jeste i za rekonstrukciju zdravstvenih centara. Postavljen je kamen temeljac za Dedinje 2. Uloženo je 43 miliona evra. Samo da podsetim građane Srbije, Dedinje je bilo i ostalo magnet za privlačenje stranih pacijenata zato što imamo veoma kvalitetan kadar u toj klinici.

Zatim Klinika za infektivne bolesti u KC Srbije se rekonstruiše sa 20 miliona dinara. Rekonstrukcija KC Srbije koja od 1987. godine nije rekonstruisana se rekonstruiše sada i to na 86.000 kvadratnih metara. Vrednost ovih investicionih radova je 110 miliona evra. Zar i to treba da se sada potcenjuje ovde od strane pojedinaca? Ne, baš treba da se naglasi koliko ova Vlada radi i koliko je naš predsednik Aleksandar Vučić doprineo da se Srbija otvori prema svim zemljama u svetu, a ne samo prema Evropi, kao što nam neki danas ovde zameraju.

Svakako da će ovo autentično tumačenje ovog člana 2. Ugovora između Evropske investicione banke i Republike Srbije unaprediti da se dobavljači koji se javljaju za izvođenje ovih krupnih investicionih radova više ne žale i da Republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki ima svoje nadležnosti, a ne kao do sada, s obzirom da Evropska investiciona banka nije prepoznavala naše zakonodavstvo. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, u jednom trenutku poradovao sam se da će ova diskusija se odužiti i da ćemo duboko u noć završiti ovu raspravu o autentičnom tumačenju. Jer, krenuli smo o autoputevima Srbije i to mi je baš bilo izuzetno zadovoljstvo. Krenuli smo o autoputevima koji za vreme Vlade predsednikove i Aleksandra Vučića i ove skupštinske većine je urađeno baš mnogo. Nažalost, dođosmo smo tamo negde do Jagodine, preskočili smo Batočinu. Tačno je, 420 dinara do Batočine i tu smo stali. Idemo dalje.

Posle predsednika skupštinskog Odbora za finansije i ovlašćenog ispred SNS, gospođe Aleksandre Tomić, stvarno je teško govoriti, jer ona je to studiozno, dosta dobro i profesionalno objasnila sve, sve ono što mi kao članovi odbora radimo evo već četiri godine, biće hvala bogu, tamo negde zime u punom kapacitetu, a oni svi silni materijali koji vas čekaju tamo u skupštinskoj, u vašim poslaničkim grupama govore da radimo dobro i da radimo kvalitetno.

Čim je ovakav Predlog autentičnog tumačenja ovde došao, nije on došao zato što je kako smo čuli ovde, tražio neko iz Evropske investicione banke, baš ih briga za to, ili iz EU. Tražilo je određeno ministarstvo. Tražilo je zato što je kontrola leta Srbije i Crne Gore tražilo to od svog resornog ministarstva. Resorno ministarstvo se obratilo nadležnom odboru i to je odmah ušlo u skupštinsku proceduru. Zašto treba tako i zašto to treba usvojiti? Upravo zato što sam i ja životno zainteresovan da se i aerodrom „Lađevci“ kod Kraljeva opremi i da sa zimskim redom letenja počnu letovi sa tog aerodroma, a ne kao što je do sada jedanput nedeljno. Isto to važi i za aerodrom Niš i nadam se za budući aerodrom tamo na „Ponikvama“, jer alternativa „Nikoli Tesli“ mogu samo da budu „Lađevci“ ili Niš, ja mislim pre svega „Lađevci“, jer tamo su meteorološki uslovi mnogo bolji.

Takođe, više puta izrečena neistina da su iz Evropske investicione banke tražili da postoji drugostepeno odlučivanje. Lepo piše u našem zakonu da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za rešavanje u drugom stepenu. Upravo zato što je naše zakonsko rešenje i ono na koje se poziva EIB i koja se zastupa u EU nisu konzistentna, nisu ista, došli smo i tražili smo ovo autentično tumačenje.

Šta dalje reći, sve je baš rečeno i o tome da su izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, gde smo imali sesije prethodnih dana, u proceduri. Mislim da je Zakon o računovodstvu ušao, mislim i taj Zakon o javnim nabavkama. U svakom slučaju, ne govorimo mi iz SNS da smo najpametniji, da sve znamo i da je sve idealno. Nije. Zatekli smo mnogo lošeg i trudimo se da to bude bolje i da ispravljamo korak po korak. Za razliku od onih koji kampuju, koji letuju i nemaju ideja, koji ne žele da ovde suprotstave mišljenja svima nama, i vama koji ste tu iz opozicija i nama iz vlasti, da kažu da nešto ne radimo dobro i da nam ponude rešenje. Nažalost, njih nema.

Hvala vama koji učestvujete u radu. E, sad, da li se vi borite za svoje političke poene, sasvim je normalno da se borite, ali ne može niko pobediti one koji rade i koji stvaraju za budućnost. Mislim da ćemo ostati na tom putu. Hvala vam.

Hvala, kolega Bojaniću.
Reč ima Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, razvoj naše zemlje kao temelj politike koju vodi SNS se ogleda kroz mnogo projekata koji su sprovedeni, kroz one koji su u toku i svakako kroz mnoge koji se planiraju.

Politička stabilnost koju je naš predsednik doneo sa sobom je donela i velike prilike za našu zemlju koju smo iskoristili i pretvorili u bolju budućnost Srbije. Jedan od partnera na ovom putu razvoja Srbije nam je svakako i Evropska investiciona banka kao najveća multilateralna kreditna institucija na svetu koja ima mogućnost da se zaduži na tržištu kapitala po veoma povoljnim uslovima.

Protekle godine EIB potpisala je najviše ugovora za nova investiranja ikada u našem regionu u visini od 1,1 milijardi evra, od čega više od 40% u Srbiji. Novi investicioni ciklus u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji vredan je više od pola milijarde evra.

Da bismo povukli sva planirana sredstva, danas ovim autentičnim tumačenjem stvaramo zakonski okvir koji za cilj ima završetak vrlo važnih projekata za Srbiju.

Najveći korisnici u ovom ciklusu su lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo zdravlja. Dakle, ulaže se u opštinsku infrastrukturu, u škole, u bolnice, u puteve.

Prednost zaduživanja kod Evropske investicione banke u odnosu na druge finansijske institucije, to što sredstvima koja daje ova banka upravlja zajmoprimac, u ovom slučaju država Srbija. Osim toga, tu je i mogućnost da na ovim projektima rade sve kompanije koje su zainteresovane, što znači da i domaće kompanije koje imaju kapaciteta mogu učestvovati u procesima izgradnje ili rekonstrukcije.

Pokazalo se, a pokazuje se i dalje da našim građanima osim novih, daleko boljih uslova rada, obezbeđujemo i bolji privredni ambijent koji je svakako vrlo privlačan za investiranje. Srbija ima najveći priliv direktnih stranih investicija u regionu uprkos negativnom trendu u celom svetu. Britanski „Fajnenšl Tajms“ je objavio izveštaj o investicijama u svetu 2019. godine u kome stoji da je Srbija na prvom mestu sa prilivom direktnih stranih investicija od 4,1 milijarde dolara. Najznačajnije od svega je što ulažemo u projekte koji su profitabilni što znači da može novac da se vrati državi.

I uz sva ulaganja u projekte sledi i novo povećanje zarada. Plate i penzije će ponovo biti povećane, i to između 8 i 15%. Verujem da ova vest najviše raduje medicinske radnike, čija će primanja najviše i biti povećana. Kao što smo i obećali radimo vredno. Rezultati su vidljivi i sa ponosom danas ovde o njima govorimo. Nismo zaboravili gde je Srbija bila, a gde je sada i koliko danas Srbija ima prijatelja i partnera kako u Evropi, tako i u svetu. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Kovačević.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Danas je pred nama Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, naravno između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Reče neko zašto uzimamo kredite iz Evropske investicione banke? Pa kako nećemo da uzimamo kredite od Evropske investicione banke, pobogu bože. Pa naš kurs politički je prema EU, ali je neutralnost vojna. Prvo vraćamo kredite ovih koji su pre nas zadužili zemlju onoliko. Uzimali su kredite po 8 i 12%. Mi uzimamo kredite, ali po 2%. Vraćamo kredite i ulažemo u infrastrukturu.

Mi smo napravili i pravimo. Napravili smo Koridor 10, izgradili prvi srpski autoput. Bravo za Vladu Republike Srbije, bravo za SNS i za Aleksandra Vučića. Prvi srpski autoput. Sramoto, svi imaju autoputeve, samo mi nemamo. Zašto? Jer su pokrali sve što su mogli da pokradu. Mi ne krademo, mi ulažemo u infrastrukturu. Zato smo i napravili ovaj sporazum sa Evropskom investicionom bankom i upravo iz kredita Evropske investicione banke smo završili Koridor 10. Naravno, delom sredstva iz budžeta Republike Srbije.

A kako? Tako što smo imali teške reforme 2014. godine, pa smo uštedeli novac, bile su desetkovane penzije, plate, ali isplatilo se. Danas imamo suficit u budžetu. Nekada minu 3,5%, danas plus 3,5%. Pa samo u zadnjih šest meseci plus 4% BDP. Tako se radi ljudi, uštedama.

Da smo tako loša zemlja, pa ko bi došao da investira ovde. Da nemamo autoputeve. Pa, ko bi investirao negde po planinama. Šta, samo seoski turizam. Ovde dolaze svaki dan investitori. Napravili smo 200 fabrika, preko 200 fabrika. Oni su uništili 600, a mi napravili 200. Procenat nezaposlenosti 2012. godine bio je 27%, danas manje od 10%. Još malo pa idemo na evropski prosek. Tako se radi. Bravo. Bravo, ponosim se što mogu danas da govorim o ovome.

Evropska investiciona banka kao zajmodavac i Republika Srbija kao strane ugovornice Republika Srbija je zajmoprimac. Zaključili su niz finansijskih ugovora i to na projekte. Šta sve pre svega? Klinički centar B, opštinska i regionalna infrastruktura, zajam B – autoput Koridor 10, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škola, autoput Koridor 10 faza 1, unapređenje objekata pravosudnih organa B itd. Pa, tako se radi.

Reče neko ne radimo sa Ruskom Federacijom i sa Kinezima. Pa to naprosto nije tačno. Koridor 10 je završen novcem iz Investicione evropske banke, ali Koridor 11 se pravi upravu zahvaljujući kreditima iz kineskih banaka i ruskih banaka. I to treba da se zna.

Moram da pročitam šta smo sve uradili, šta ćemo raditi. Pa mi ćemo za par godina imati četiri autoputa ljudi. Završili smo južni Koridor, radi se Koridor 11, radi se Moravski koridor, Šumadijski, četiri autoputa. Biće investicija koliko god želimo. Nadam se da ćemo za par godina doći na nezaposlenost od 5%. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.