Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, posledice zločinačkog NATO bombardovanja 1999. godine su tragične po građane Srbije i te posledice nećemo trpeti samo mi već i mnoge buduće generacije.

Podsetila bih vas da je NATO bombardovao i određena hemijska i naftna postrojenja koja su izuzetno opasna kako po zdravlje ljudi, tako i po kompletni ekosistem. Ovakva postrojenja se inače u slučaju rata ne bombarduju, upravo zbog toga što mogu izazvati velike katastrofe.

Zatim, na četiri lokaliteta na jugu centralne Srbije bombardovana su osiromašenim uranijumom, i to u okolini Vranja: Pljačkovica, Borovac, Reljan, a na Srbiju i Crnu Goru je izručeno između 10 tona i 15 tona osiromašenog uranijuma. Prisustvo plutonijuma pokazuje da je na SRJ, da je u stvari ona bombardovana sa nuklearnim otpadom.

Mnogi gradovi u Srbiji poput Novog Sada, Bora, Pančeva, Kragujevca, ti gradovi su proglašeni nebezbednim po život ljudi i tamo, iako nije bilo osiromašenog uranijama, gađana su određena hemijska postrojenja i tada je došlo do izlivanja i sagorevanja različitih otrovnih i kancerogenih materija.

Kao što rekoh na početku da su posledice bombardovanja katastrofalne, iznela bih i neke određene podatke o porastu malignih bolesti, jer ekspanzija malignih tumora poklapa se sa latentnim periodom od izlaganja kancerogenim agensima tokom agresije 1999. godine i prvo je šest do sedam godina kasnije povećano oboljevanje od leukemije, jer je za tu vrstu raka period najkraći, a onda i od ostalih malignih tumora. Kada je leukemija u pitanju, smrtnost od 2002. godine povećana je za 139%.

Ako pogledamo period od 2002. do 2005. godine, u tom periodu je bilo 32.000 ljudi koji su registrovani sa različitim malignim bolestima. Do 2009. godine taj broj se povećavao za oko 8.500 obolelih, dok se smrtnost povećala za 5.500.

Do 2014. godine je registrovano skoro 40.000 novoobolelih od različitih vrsta maligniteta. Period od 2002. do 2005. godine, prosečan broj obolelih od leukemije bio je za oko 800 i to je za nekih 74% više leukemije, a već sam napomenula da se smrtnost povećala za 139%.

Ako bi uporedili svetski prosek obolelih od malignih bolesti u odnosu na broj obolelih u Srbiji, znači, svetski prosek je 2.000 na milion stanovnika, dok je u Srbiji ta brojka 5.500 na milion stanovnika, što znači da je Srbija, nažalost, 2,7 iznad svetskog proseka.

Zatim, kada je istraživanje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine u pitanju, pokazalo se da su deca rođena u periodu između 1999. i 2015. godine, a koja su bila izložena toksičnom faktoru koji je uticao da budu podložni malignim bolestima, ova istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je sve više generacija u određenom periodu bilo izloženo nekom faktoru koji ih je učinio osetljivim na maligne bolesti.

Svakako, kada govorimo o svim ovim podacima, o zdravstvenim posledicama, najdrastičniji je primer broj obolele dece, koji prema podacima Instituta Batut iznosi 314 dece godišnje. Napomenula bih još da trenutno, nažalost, nedostaju citostatici i da su neophodni kako bi ova deca nastavila lečenje.

Svi ovi podaci nedvosmisleno ukazuju i oni su samo jedan u nizu dokaza da se ne treba približavati EU, jer svakako, to povlači sa sobom i članstvo u NATO paktu, a svedoci smo svi šta nam je ta zločinačka organizacija, koja ratuje za interese krupnog kapitala donela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u proleće 1999. godine na Srbiju je započeta NATO agresija, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i bez imalo poštovanja međunarodnog prava.

Bombardovanje Srbije, u kojem je učestvovalo 19 zemalja alijanse, trajalo je 78 dana. U njemu je poginulo oko 2.500 ljudi, a ranjeno i povređeno preko 12.500.

Na Saveznu Republiku Jugoslaviju tada je bačeno 20.000 projektila i 40.000 kasetnih bombi. U noći između 25. i 26. marta dogodio se prvi napad na Leskovac. Kada je bombardovan pogođen je magacin sa vojnom municijom u Arapovoj dolini, a od eksplozije i detonacija stradalo je 500 objekata. Grad je narednog jutra bio u srči do kolona, razbijena su sva stakla na lokalima i većini domova. Sa teritorije grada Leskovca poginulo je 67 boraca, ranjeno 92, a od toga 45 pripadnika Vojske Jugoslavije i rezervnog sastava.

Napad na Grdelicu dogodio se 12. aprila na drugi dan Uskrsa. Putnički voz broj 393, koji je saobraćao iz Niša do Ristovca, pogođen je projektilima dok je prelazio preko mosta u Grdeličkoj klisuri. Iz NATO aviona ispaljena su četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini. Od prvog projektila lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije. Drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.

Broj nastradalih putnika nikada nije utvrđen, a zna se da je u napadu poginulo najmanje 15 civila. Pretpostavlja se da je u trenutku napada u vozu bilo preko 70 putnika, među kojima je bilo i dece. Napad na putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta u Grdelici jedna je od najtragičnijih slika NATO agresije na našu zemlju.

Sećanjem na postradale potrebno je da učinimo sve kako Srbija ne bi ponovo bila uvučena u rat. Naša zemlja je i previše bila uvučena u ratove u čitavom 20. veku i sve što činimo treba da bude učinjeno na takav način da više nikada ne budemo uključeni u bilo kakav rat. Na žalost, ne možemo da vratimo poginule, ali sećanjem možemo da produžimo na neki način njihovo postojanje među nama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, žao mi je što u sali nema ovih iz Saveza za Srbiju kada se raspravlja o veoma važnoj temi – posledicama zločinačkog NATO bombardovanja naše zemlje. Ja ih donekle i razumem, jer su neki od njih tokom bombardovanja naše zemlje bili lokatori, a neki nagovarali da se naša zemlja brže i jače bombarduje. Dakle, bili su obični domaći NATO prašinari.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, agresija zločinačke NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine bio je prvi agresivni rat koji je NATO sam vodio od svog postojanja kao odbrambenog saveza. Agresija NATO alijanse izvršena je na Saveznu Republiku Jugoslaviju kao na suverenu zemlju koja nije ugrožavala interese NATO, niti bilo koje njegove članice, niti na Balkanu, ni bilo gde u svetu, već je pokušala da reši, odnosno razreši unutrašnji problem izazvan oružanom pobunom albanskih terorista, odnosno separatista na KiM.

Propali su, kako znate, dame i gospodo narodni poslanici, svi pokušaji Savezne Republike Jugoslavije i Srbije da se kriza na KiM razreši direktnim dijalogom na principijelnoj osnovi mirnim putem. Međutim, pregovori u Rambujeu i Parizu bili su samo jedna farsa, smišljeni da ne uspeju.

Amerika ovim pregovorima za cilj nije imala političko rešenje krize. Američki cilj bio je dovođenje trupa NATO pakta na celu našu teritoriju ako Jugoslavija potpiše sporazum ili ako sporazum ne potpiše, obezbeđenje dobrog i za međunarodnu javnost prihvatljivog, formalnog, povoda za rat protiv naše zemlje. Agresija je izvršena po odluci NATO pakta, tačnije po odluci Amerike bez mandata Saveta bezbednosti UN.

Agresijom zločinačkog NATO pakta prekršene su sve norme međunarodnog prava i sistem međunarodnih odnosa uspostavljen Poveljom UN, Helsinškim dokumentom iz 1975. godine, Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, Dopunskim protokolom iz 1977. godine i Osnivačkim aktom Severnoatlantskog saveza iz 1949. godine.

Ono što je veoma važno, poštovani narodni poslanici, jeste da su Nemačka, Velika Britanija i Italija učestvovale u bombardovanju na Srbiju protivno sopstvenih ustava i protivno sopstvenih zakona. Ovakvim ponašanjem Amerika je suspendovala organizaciju UN, u stvari Amerika je tim činom, dakle, bombardovanjem Srbije, zajedno sa NATO paktom nametnula drevni zakon, zakon džungle, kako kaže Solženjicin.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da je NATO u agresiji na SRJ 1999. godine upotrebio i municiju sa osiromašenim uranijumom. Dokaza za to ima mnogo, a najpouzdaniji su… Prvo, utvrđeno je kontaminirano zemljište uranijumom U 238 na šest lokacija na teritorij SRJ van KiM. U Srbiji je utvrđeno pet lokacija u reonima Vranja, Bujanovca, Preševa, u Crnoj Gori na lokaciji Rt Arza na poluostrvu Luštica. Izvršeno je 112 dejstava municijom sa osiromašenim uranijumom na 91 lokaciji. Dvanaest dejstava na devet lokacija u Srbiji, dva dejstva na lokaciji u Crnoj Gori i 98 dejstava na 81 lokaciji na KiM. Procena je da je na teritoriji SRJ ispaljeno preko 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom ili preko 15 tona.

Poštovani narodni poslanici dozvolite da vam citiram jednog učesnika u NATO bombardovanju na našu zemlju, a to je španski pilot borbenog aviona Martin de la Hoz, kapetan. Citiram: „U više navrata naš pukovnik protestvovao je kod NATO komandanta zbog toga što su gađali ciljeve koji nisu vojni. Izbacili su ga napolje uz psovke. Jednom su dobili naređenje od severnoameričke vojske da trebamo baciti kasetne bombe na lokalitete iznad Prištine i Niša. Pukovnik je to apsolutno odbio i nekoliko dana kasnije stiglo mu je naređenje za premeštaj. Otkako smo stigli u Italiju, nastavlja kapetan de la Hoz, nema kraja poniženjima. Naredbodavci su isključivo severnoamerički generali, niko drugi. Oni uništavaju zemlju, bombarduju je novim projektilima, bojnim otrovima, površinskim minama bacanim iz padobrana, bombama koje sadrže uranijum, špricaju otrov na useve i koriste svakodnevno oružje o kojem čak ni mi još ništa ne znamo. Severnoamerički Amerikanci čine jedno od najvećih varvarstava koje se uopšte ne može zamisliti protiv čovečanstva“, završen citat, časopis „Artikolo 20“ broj 13, pazite datum, od 14. juna 1999. godine.

Poštovani narodni poslanici, srpski narod preživeo je 500 godina Otomanske carevine, preživeo je zločinačke naciste i njihove hrvatske i muslimanske saveznike, preživeo je brutalnu Titovu vladavinu, preživeo je vladavinu DOS, preživeo je srpski narod i NATO bombardovanje, preživeće, dame i gospodo, srpski narod i ove sve intenzivnije pritiske na Srbiju i našeg predsednika Aleksandra Vučića kada on ulaže sve svoje intelektualne i druge sposobnosti radi traženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu.

Poštovane dame i gospodo, ja se nadam da će Amerika graditi dobre odnose sa našom zemljom Srbijom. Uslov, po meni, jeste da se izvini za bombardovanje naše zemlje i za ratove 90-ih godina, uz plaćanje ratne odštete. Neka tako i bude. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, samo ću kratko.

Sve ono što smo danas čuli u vezi ove teme najbolji je dokaz da Srbija treba da preispita svoj evropski put, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da članstvo u EU sa sobom neminovno povlači i članstvo u NATO-u, pre ili kasnije. Da se ne zavaravamo.

Eventualnim ulaskom u NATO, Srbija bi ušla u društvo razbojnika i možemo se osvrnuti i pogledati šta su naši susedi, Bugarska, Rumunija, Crna Gora, Severna Makedonija, dobili članstvom u NATO-u? Ništa. Dobili su samo obavezu da svoje mlade ljude šalju u Irak, Avganistan i druga ratišta na zemljinoj kugli da tamo služe kao topovsko meso.

Varaju se svi oni koji smatraju da ulaskom u NATO da će dobiti zaštitu. NATO nije stvoren da bi nekoga štitio, nego da bi nekome pretio. Tu ne mislim na one zemlje koje su sami osnivači NATO, od početka članice NATO. Najbolji dokaz za to je Kipar. Engleska koja je jedna od glavnih članica NATO na Kipru poseduje svoje baze. Već 40 godina deo teritorije Republike Kipar je okupiran. Čak je sad NATO i deo Evropske unije. Niko od tih članica NATO nije prstom mrdnuo da zaštiti taj narod i da vrati suverenitet Kipru na čitavoj njihovoj teritoriji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, a na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 2. oktobar 2019. godine, sa početkom u 9.45 časova kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.