Zahvaljujem.

Poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas još jedan set veoma važnih predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i o alternativnim investicionim fondovima.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ima za cilj da zaštiti depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica u slučaju stečaja i likvidacije banke i radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Najvažnija novina u zakonu je da ubuduće banke plaćaju premiju na osnovu nivoa rizika. Banke u Srbiji koje su sklonije rizičnijem poslovanju plaćaće premiju po višoj stopi u odnosu na banke sa nižim faktorom rizika.

Predloženim izmenama i dopunama zakona, Vlada nastoji da u uslovima stabilnosti finansijskog sistema ovaj sistem dodatno uskladi sa međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU.

Što se tiče Zakona o investicionim fondovima, oni treba da pruže veći stepen sigurnosti kako potencijalnim investitorima iz inostranstva, tako i domaćim potencijalnim investitorima.

Navedenim zakonima se harmonizuje domaći pravni okvir sa propisima EU u okviru Poglavlja 9 – finansijske usluge, odnosno pružaju se mogućnosti za pristup dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj svih privrednih subjekata.

Poštovane kolege narodni poslanici, sva ova tri predloga zakona imaju za cilj da se krovnim zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu stvore realne pretpostavke za još veći rast BDP.

Srbija je u 2018. godini imala realan rast BDP od 4,4%, koji je nominalno bio veći za 6,6% nego u 2017. godini. Očekuje se da Srbija u 2019. godini dostigne planirani realni rast BDP od 3,5%. U narednim godinama očekuje se da na realnim i održivim osnovama rast BDP bude 5% i više.

Poštovani građani, u situaciji smo da posle pet godina po prvi put zbog viška, a ne zbog manjka prihoda u državnoj kasi donesemo pozitivan rebalans budžeta Republike Srbije za 2019. godinu.

U prvih osam meseci ove godine suficit budžeta je bio 46,6 miliona dinara. To je omogućilo Vladi da predloži Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Usvajanjem zakona omogućava se povećanje životnog standarda naših građana, omogućavaju se i veća ulaganja u kapitalne infrastrukturne investicije. Na taj način, pored povećanja standarda građana, Vlada stvara uslove i za otvaranje novih radnih mesta i ubrzani rast BDP.

Ono o čemu se posebno vodi računa je nezaposlenost mladih, jer je u okviru 10,3% ukupno nezaposlenih, nezaposlenost mladih i dalje relativno visoka 24,4%. Naša Vlada je zbog toga pripremila posebne mere za podsticanje zaposlenosti mladih, koje će ova Skupština da usvoji do kraja godine.

Ostvareni suficit budžeta rebalansom budžeta će biti raspoređen na povećanje plata, pomoć penzionerima, pomoć dužnicima za kredite u švajcarskim francima i kapitalne infrastrukturne investicije.

Kada je reč o povećanju plata, zahvaljujući domaćinskom i ekonomičnom odnosu prema novcu, pored povećanja minimalne cene rade, Vlada je obezbedila uslove i za povećanje plata i penzija. Predviđeno je da od 1. novembra ove godine plate u javnom sektoru budu povećane od 8% do 15%. Najveće povećanje plata je predviđeno za medicinske sestre i tehničare, od 15%. Lekari i zaposleni u ustanovama nauke i kulture dobiće povećanje od 10%. Prosvetni radnici, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, pripadnici bezbednosnih službi dobiće povećanje plata od 9%. Zaposleni u državnoj upravi, policiji, carini i poreskoj upravi dobiće povećanje plata u iznosu od 8%. Prosečna plata u Srbiji će do decembra dostići 500 evra.

Kada je reč o pomoći penzionerima, oni će početkom decembra dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, a od 1. januara 2020. godine penzije će biti uvećane po švajcarskom modelu između 5,1 i 5,5%. Za te svrhe rebalansom budžeta je predviđeno da se izdvoji oko 8,5 milijardi dinara.

Kada je reč o pomoći dužnicima za kredite u švajcarskim francima, Vlada nije želela da ignoriše probleme građana koje je bivša vlast podsticala da uzimaju te kredite. Rebalansom budžeta predviđena su izdvajanja za dužnike u francima i do sada je oko 90% dužnika, njih ukupno 15.734 konvertovalo kredit u evre.

Kada je reč o kapitalnim infrastrukturnim investicijama, autoputevi će biti prioritet. Višak novca u budžetu biće upotrebljen i za izgradnju autoputeva, a najviše, oko 14 milijardi dinara za Moravski koridor, koji će spajati Koridore 10 i 11. U planu je i obnova 5.000 kilometara lokalnih puteva. Za te svrhe opredeljeno je oko 900 miliona evra. U planu je izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u svim lokalnim samoupravama gde je to potrebno. Za te svrhe lokalnim samoupravama je opredeljeno oko 2,5 milijardi evra.

Sve ovo su rezultati koje neko može da voli ili ne, ali ne možemo a da ne priznamo da se neke najbitnije stvari svakodnevno menjaju na bolje, i to, pre svega, zahvaljujući tome što su Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, NBS odlično radile svoj posao u interesu svih građana Srbije. Godine 2013. javni dug je bio 79% BDP, a 2019. godine javni dug je manji od 51% BDP, s tim da i dalje raste BDP, što je pozitivna stopa rasta, a to se zove ekonomski razvoj.

Poštovani građani, želim da vas još jednom podsetim, zahvaljujući investicijama, fiskalnoj i monetarnoj politici, odgovornom radu cele Vlade i predsednika Aleksandra Vučića, privredni rast Srbije u trećem kvartalu je iznosio 4%, što nam garantuje da će na kraju godine doći do predviđenih 3,5%, a što je treća godina za redom sa suficitom budžeta Republike Srbije.

Kako su svi ovi predlozi zakona izrazito razvojni, poslanički klub SNS će u danu za glasanje glasati za sve ove predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Sada reč ima Andrijana Avramov.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, danas je pred nama, između ostalog, i Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima. Zapravo, investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja, u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva i ulažu različite vrste imovine, u skladu sa investicionom politikom.

Pohvalila bih današnji predlog navedenog zakona, čija je osnovna delatnost organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, iz razloga što je navedeni predlog zakona pomno analiziran u smislu usklađenosti sa međunarodnim standardima i direktivama i potrebama prakse.

Važno je napomenuti da je uz radnu grupu svoje mišljenje i podršku dalo, osim Ministarstva finansija, kabinet predsednika Vlade, Ministarstvo privrede, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Poreska uprava, Beogradska berza, Privredna komora Srbije, Udruženje banaka Srbije, strani konsultanti, Savet stranih investitora i organizacija USAID.

Predložene odredbe se takođe tiču i veće zaštite investitora, koje će dodatno stimulisati i osnivanje novih društava za upravljanje investicionih fondova, što će svakako podstaći i tržišnu konkurenciju.

Ovim pooštrenim zakonom zapravo mi vraćamo poverenje investitora u domaće tržište kapitala, zbog veće transparentnosti poslovanja društava za upravljanje i samim tim dalji razvoj tržišta.

Ulaganjem sredstava u investicioni fond omogućen je jednostavan pristup tržištu kapitala, a prinos koji se može ostvariti ulaganjem jeste obično viši nego prinos koji bi ostvarili nekim konvencionalnim oblikom štednje.

Navedeni zakon sadrži jasne i konkretne doprinose, što se očekuje i od osnivača društava za upravljanje investicionih fondova, prema njihovoj sposobnosti i snazi, a najvažnije od svega jeste i poštovanje pravila koja su postavljena ovim zakonom.

Svi navedeni predlozi zakona proteklih dana su vezani za poboljšanje i upravljanje finansijama. Zahvaljujući rebalansu budžeta koji radimo isključivo zahvaljujući suficitu u budžetu Republike Srbije, što je zapravo dokaz da naš predsednik ispisuje važno poglavlje, kako u prethodnim godinama, tako i u pogledu budućnosti našeg naroda.

Naša Srbija se brzo budi i razvija. Imamo znatan oporavak u prerađivačkoj industriji, rast privatne potrošnje, kao indikator povećanja životnog standarda, promet u trgovini, a istovremeno i veliki rast turističkog prometa. Zatim, porast u sektoru građevinarstva, nove investicije, porast u obimu saobraćajnih usluga, intenzivno finansiranje privatnog sektora, prirodni rast udružen sa povoljnim investicionim ambijentom, novootvorene i proširene proizvodne kapacitete, što donosi rast spoljnotrgovinske razmene.

Želim da kažem da srpska privreda nastavlja poboljšanje i finansijsko unapređenje zahvaljujući finansijskoj ravnoteži, u veoma kratkom roku, a u prilog tome jeste uspostavljena i očuvana finansijska stabilnost, smanjenje javnog duga, prepolovljena nezaposlenost i niska i stabilna inflacija.

Srbija danas nije prezadužena zemlja, što je zaključak i MMF i Svetske banke. Naš patriotski interes, ljubav prema Srbiji i interes našeg naroda ispred nas samih jeste pokazatelj da smo uspeli da uspostavimo stabilan i miran red, što i jeste bio glavni cilj SNS, na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Naime, predviđeno je da će Srbija početkom naredne godine, a na osnovu dosadašnjih rezultata, biti zemlja sa najboljim ekonomskim položajem na zapadnom Balkanu.

Imajući u vidu pozitivne fiskalne rezultate, Vlada je ukinula smanjenje penzija i došlo je do znatnog povećanja istih, kao što smo i obećali. Imamo i povećanje plata u oblasti zdravstva, prosvete, kulture i zaposlenih u državnim institucijama.

Zahvaljujući stabilnoj ekonomskoj situaciji, Srbija je privukla 2,3 milijarde evra direktnih stranih investicija, stopa nezaposlenosti je 10,3%, čuveni smo po izlazu softvera i unapredili smo i izgradili auto-puteve, mostove, fabrike, bolnice, škole i imamo pokazatelje da idemo napred, jer se nikada više nije gradilo i radilo u našoj Srbiji.

Podsetiću poštovane građane da je za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i tadašnje DS, na čelu sa Draganom Đilasom, Vlada bila najzaduženija i javni dug je tada iznosio 24,8 milijardi evra. Ekonomisti su tada utvrdili da su tadašnji premijer Cvetković i tadašnji gradonačelnik, gospodin Đilas, gradonačelnik Beograda, zaduživali građane u iznosu od 4,7 miliona dnevno.

Tragična 2008. godina je umesto boljitka za naše građane donela početak skoka javnog duga. Tada su primenjivane populističke mere da bi se kupili glasovi, tako što je došlo do vanrednih povećanja penzija, bilo je i mnogo popustljivosti u javnim preduzećima koja su isplaćivala ogromne plate zaposlenima, a istovremeno smo kao država padali u dugove koje je potom demokratski režim pretvarao u javni dug Srbije.

Godine 2009. stope privrednog rasta gotovo da nije ni bilo. Dakle, došlo je do slabljenja privrede, a izdaci za budžet su ostali potpuno isti, pa je navedena razlika prouzrokovali veliko zaduživanje Republike Srbije.

Podsetiću, takođe, da su kamatne stope, vezano za to zaduživanje, bile izuzetno visoke, u iznosu od 7,5%. Stopa nezaposlenosti za vreme vladavine DS iznosila je 25,9%.

Gradska vlast je na čelu sa gospodinom Đilasom uzimala takođe i kredite za otpuštanje viška radnika, jer su usled velike prezaduženosti, a zarad kupovine glasova, doveli Srbiju do ivice bankrota.

Racionalizacija ovakvih mera nije bila urađena u skladu sa zakonom. Nisu se poštovala merila prilikom utvrđivanja tehnoloških viškova, pa su otpuštene radnike na osnovu legitimnih sudskih presuda morali zasluženi da vraćaju na posao.

Dakle, njihova neuspela racionalizacija, nezakonito otpuštanje ljudi i nepravilna raspodela finansija je građane Republike Srbije dovela do uništenja.

Postoji pregršt primera kako je uništavana naša Srbija, i to na štetu svih nas. Morali smo da se suočimo sa veoma teškim i nepopulističkim reformama, jer je Srbija dovedena bukvalno do ivice bankrota i propasti.

Ali danas, znači, važno je reći, i prethodnih godina, više nemamo takvih problema sa finansijama. Naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, nema 500 miliona kao gospodin Đilas, ali ima najveće bogatstvo, a to je odličan rejting i razvitak naše zemlje i najvažnije što ima podršku i poverenje naših građana, i to zahvaljujući isključivo delima koja svi vidimo, a ne praznim obećanjima.

Uz pojačane zajedničke napore mi uz naš narod proširujemo i razrađujemo postojeći program i sve ono što smo mi obećali. Lečili smo rane naše Srbije jer smo je tako zatekli, ali naša mala zemlja je uspela da prosperira i da se razvija.

Svesni smo da je vreme od najveće važnosti i ozbiljno smo se suočili sa izazovom koji je i dalje pred nama.

Naš predsednik je odlučan u poštovanju datih obećanja, jer zna šta ona znače i šta bi mogla značiti u budućnosti.

Kao narodni poslanik moram da kažem da sam ponosna na Srbiju koja raste u miru, bezbedna i sigurna. U našoj Srbiji želim da nam deca odrastaju, da sa našim građanima i našom decom nastavimo da gradimo budućnost Srbije.

S obzirom da nam predstoje izbori 6. oktobra, odnosno u nedelju, na našem Kosovu i Metohiji, neka svaka zemlja zna, bez obzira na to da li nam želi dobro, da ćemo snositi svaki teret, suočiti se sa svakom teškoćom, da sačuvamo i odbranimo mir i stabilnost srpskog naroda, kako bismo osigurali opstanak i ostanak srpskog naroda na KiM. Niste sami, vi ste deo naše zajedničke Srbije i ovim putem pozivam, naravno, sve naše Srbe sa KiM i raseljena lica sa pravom na glasanje da izađu i podrže našu Srpsku listu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, koleginice Avramov.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite, kolega Marinkoviću.

Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Milićeviću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih priliko po Poslovniku da se, takođe, pridržim, u ime poslaničke grupe SDPS, mojim kolegama i prethodnim govornicima u inicijativi i apelu da naši građani, prvenstveno Srbi na KiM, ali i svi oni koji su lojalni građani Republike Srbije, pri tome mislim najviše na Rome, Aškalije, Egipćane i sve one lojalne, Albance, da 6. oktobar iskoriste na taj način što će svi glasati saborno, što će svi glasati za Republiku Srbiju, što će svi glasati sa Srpsku listu na izborima koji se održavaju 6. oktobra na KiM.

Naš narod na KiM očekuje, kao što je to bilo, nažalost, i prethodnih 20 godina, puno izazova u narednom periodu. Mene raduje, iskreno, ova sabornost koju smo svi pokazali u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Raduje me ta sabornost kada su u pitanju ključna nacionalna pitanja, kao što je održanje i očuvanje Republike Srpske i kao što je beskompromisna i bespoštedna borba našeg naroda za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM.

Ono što je jako važno da naznačim, to je velika diplomatska ofanziva predsednika Aleksandra Vučića koju sprovodi u prethodnih godina. Ona je urodila u mnogim slučajevima plodom. Mnoge zemlje širom zemaljske kugle, i tu se vidi da jedna žestoka borba može da dovede do velikog rezultata, da su one ili promenile svoj stav kada je u pitanju jednostrano proglašena nezavisnost KiM, a da neke intenzivno razmišljaju o tome.

To znači da borba za svoju zemlju, to znači da patriotizam, to znači da borba za svoju teritoriju i svoj narod, nikada ne može da je bude dovoljno i to je ono što ćemo mi raditi i naravno, slediti našeg predsednika 24 časa dnevno i u svim ovim izazovima i onome što nas očekuje, kada je u pitanju KiM. Investiraćemo tamo, ulagaćemo u ekonomiju, ulagaćemo u trgovinu, ulagaćemo u infrastrukturu i naravno, borićemo se svi, i ovde u parlamentu i predsednik Republike i svi u Vladi Republike Srbije, nadam se, svi poslanici u našoj Skupštini za naše KiM. Živela Srbija! Živelo Kosovo i Metohija! Živeo srpski narod na KiM!

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću, ali obzirom da ste se pozvali na povredu Poslovnika, ja moram da vas pitam – da li želite da se u Danu za glasanje Narodna skupština izjasni o ukazanoj povredi?
Zahvaljujem. (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Desanka Repac.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima, poštovane kolege poslanike i sve građane Srbije.

Danas raspravljamo o trećem setu ekonomskih zakona. Da bi Srbija rasla i razvijala se neophodne su investicije. Investicioni fondovi jedan su od ključnih oblika prilagođavanja, kako domaćeg, tako i stranog kapitala. Republika Srbija je lider u ovom delu Evrope u privlačenju stranog kapitala. Napredan razvoj ekonomije Republike Srbije je istovremeno i nezamisliv bez razvoja društva, pre svega bez razvoja obrazovanja i zdravlja.

Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite imovine sa ciljem ostvarenjem prihoda i smanjenja rizičnih izlaganja, a prema slobodnom tumačenju investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja, tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje.

Razlozi za donošenje ovog zakona o investicionim fondovima su brojni, ja ću samo istaći dva najvažnija. Prvi je unapređenje i razvoj tržišta kapitala, što će kao posledica doprineti razvoju ekonomije Republike Srbije i drugi kao proces pridruživanja Republike Srbije EU.

Prvi zakon je stupio na snagu 2006. godine. Tada je stvoren temelj za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Zakon se menjao zbog uslova globalne finansijske krize, prvi put 2011. godine, poslednji put 2014. godine, kada se usklađivao terminološki i preciznije regulisao u skladu sa Evropskim propisima, što je dobro za strane investitore.

Poslanička grupa SNS pozdravlja, podržava i glasaće za sve zakone koji su ekonomski osnažili i osnažuju Republiku Srbiju.

Gospodine ministre, svi ovi zakoni su vam utemeljeni, profesionalno urađeni, detaljno razrađeni. Oni podižu, razvijaju, prenose nove tehnologije, informacije i standarde. Ekonomska osnaženost Republike Srbije sa BDP 4,4%, nezaposlenost 10,3%, suficit u budžetu Srbije podigli su jako nivo zdravstva u Republici Srbiji.

Godine 2019, 17. septembra ministar zdravlja, gospodin Zlatibor Lončar se sastao u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Kopenhagenu sa novoizabranim direktorom, dr Hausom Klugeom. Tada je dr Kluge ponudio ministru Lončaru, odnosno Ministarstvu Republike Srbije da ima svog predstavnika u bordu direktora ove organizacije. To je prvi put da Srbija i naš zdravstveni sistem dobijaju ovako pozicionirano mesto u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i još jedna potvrda za rezultate koje je naša zemlja ostvarila poslednje godine na polju reformi.

Zahvaljujući viziji koju Vlada ima po pitanju investiranja u zdravstvo, srpsko zdravstvo se nalazi na 18. mestu od 35 zemalja Evrope. Mi smo ispred 14 zemalja EU. U srpsko zdravstvo je jako puno investirano. Mi smo najbolji u regionu u 2018. godini. Jako puno je investirano u opremu, naročito za zračnu terapiju, za uvođenje elektronskog recepta, smanjenje upotrebe antibiotika, ulaganje u opremu, u lekarski kadar, u izgradnju kliničkih centara koji su pobrojani mnogo puta, neću ih ponavljati, u hiljadu sanitetskih vozila. Spasili smo 64. života od nove godine do današnjeg dana, transplantacijom.

Elektronski recept koji je prvi put ispisan bio je 63 miliona. Više novca za retke bolesti je od kada je došla SNS, od 2012. godine. Za te retke bolesti bilo je izdvojeno 130 miliona, a danas država izdvaja 20 puta više.

Izgrađena je Onkologija 2, kupljen je „iks“ i „gama“ nož. Rekonstrukcija KCS, dobija novi Urgentni centar, 20 operacionih sala i 500 bolesničkih soba. U 2018. godini u inostranstvo su poslata na lečenje deca koje je plaćeno 300 miliona dinara. To je išlo u okviru budžetskog fonda.

Za protekle četiri godine, u Republici Srbiji budžetski fond je uputio 200 dece i platio 23 miliona evra za njihovo lečenje. Od 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, srpska Vlada je dala 8.000 specijalizacija, jer su demokratske vlade prekinule davanje specijalizacija, što je bio negativan trend u zdravstvu.

Godine 2018. je posao dobilo 160 najboljih lekara, 4.000 je zaposleno zdravstvenih radnika i 1.509 specijalizacija samo prošle godine.

Ja na kraju moram da izrazim veliko zadovoljstvo što Vlada, Ministarstvo zdrava, finansija, odvajaju povećanje plata za medicinske sestre, lekare, uopšte za zdravstveno osoblje. Ovo je odlična vest za državu da je došla u situaciju da može da poveća plate. Povećanja su iz onoga što je zarađeno i bez zaduživanja nepovoljnim kreditima. To je jako bitno, to pokazuje kako zemlju vodi predsednik Aleksandar Vučić, sedmi predsednik Republike Srbije, naša sreća. Neko je morao da počne da iskoristi, da napravi skok preko provalije, da napravi zalet u budućnost i da da sve za sutrašnjost ove zemlje, divne i prelepe.

Veliko hvala predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi na ovakvoj Srbiji, koja je od jedne siromašne zemlje, koja je bila pred bankrotom, proglašena za zemlju koja ima najviše direktnih stranih investicija pa broju stanovnika. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Repac.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, možda izgleda izlaženje iz teme današnji poziv mojih kolega narodnih poslanika da se svi građani koji su sa teritorije KiM, zaista krajnje odgovorno za ovaj vikend upute, ukoliko ne žive na teritoriji KiM, na biračka mesta, predstavlja neko skretanje pažnje, ili možda izlaženje iz današnje teme, a ja ću vam reći da tu postoji uska veza. Upravo zato što mi razgovaramo o otvaranju novih ekonomskih mogućnosti da Srbija krene putem rasta od 7%, kako postoje mogućnosti, kako je Svetska banka projektovala, upravo time što je jednom ozbiljnom, odgovornom politikom i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, zaista pitanje rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Namerno govorim Beograda i Prištine, u stvari, jedan put kojim je Srbija išla od 2012. godine, kada je preuzela odgovornost za vođenje države.

Ako bih rekla da 2013. godine sve države članice EU, pa čak i one države velikih sila istoka i zapada su uvek prvo govorili da ekonomski rast i razvoj i naša kompletna ekonomska situacija zemlje zavisi od toga kako se mi postavimo u odnosu na stanje na KiM, u odnosu na pregovore Beograda i Prištine. Onda je potpuno jasno zašto danas, pre svega imamo ovakve ekonomske rezultate i zašto smo u mogućnosti da imamo investicije i u opštinama na teritoriji KiM.

Zato je važno da odgovornost svih građana, koji imaju mogućnost da glasaju na izborima 6. oktobra, zaista to pravo iskoriste i tu odgovornost zaista shvate kao jedan imperativ Republike Srbije. Zašto ovo govorim? Zato što veliki broj građana sa teritorije KiM žive van teritorije KiM, i vrlo je važno da se oni jednostavno upute na biračka mesta.

To je negde, mislim, poziv mojih kolega, jer to i nije samo poziv Republike Srbije, to je poziv za naša buduća pokolenja, jer dok god ima Srba na teritoriji KiM, tada možemo da govorimo o tome da mi možemo kao država da se nalazimo na teritoriji, kompletnoj teritoriji KiM i da jednostavno mi imamo očuvanje teritorijalnog integriteta kao Republika Srbija.

Današnji set zakona je u stvari treća faza kompletno ove sednice gde jesu u fokusu ekonomija i finansije, ali kada pogledate budžet Kancelarije KiM, kada pogledate veličinu investicija koje Republika Srbija dala ovim opština u kojima su predsednici opština građani Republike Srbije i KiM, onda shvatate koliko je važno investirati u objekte, u ljude, u nova radna mesta i u tim opštinama.

Današnja tema inače su i Zakon o investicionim fondovima, znači otvoreni fond sa javnom ponudom, zatim alternativni fondovi, kao i deo koji se odnosi na Zakon o osiguranju depozita. Ono što je važno reći, da mi po prvi put sada suštinski menjamo način na koje će funkcionisati tržište kapitala.

Ovim se otvaraju mnoge mogućnosti za jačanje privrede. Srbija mora da pređe u ekonomiju koja će imati visoke stope rasta, i dalje kreiramo nove poslovne prilike, ne samo za strane investitore, nego pre svega i za domaće investitore. Ovim mi suštinski, pogotovo kada su u pitanju otvoreni fondovi, govorimo o tome da kupovina tih investicionih jedinica može biti i u dinarima i u devizama, i govorimo o tome da su jednostavno te jedinice jedan prenosivi finansijski instrument sa kojim mi imamo mogućnost posebne forme krovnih investicionih fondova, koji mogu da objedinjavaju pojedinačne investicione fondove, što je jako važno zbog ovakve dostupnosti finansijskih sredstava kroz te fondove.

Važno je reći da ovakav model može da bude jedan od načina kako i za privatni, tako i za javni sektor, dok o zakonu koji govori o alternativnim fondovima, isključivo negde dajemo veliku podršku malim i srednjim preduzećima, kao i fizičkim licima, kada je u pitanju privatni sektor, čime suštinski dajemo mogućnost zaista da to tržište kapitala, odnosno hartija od vrednosti, funkcioniše na potpuno drugačiji način nego do sada.

Ono što je važno, rekli smo da je Poglavlje devet - finansijske usluge, u pregovorima sa EU nam daje mogućnost da uskladimo zakone, da budemo prepoznatljivi za investicije, ne samo za zemlje članice EU, nego za sve one koji imaju vrlo jake ekonomije, a koje prepoznaju recimo finansijske usluge na ovaj način i onda će naravno kroz takav vid mogućnosti pre doći ovde i investirati, nego kod nekih zemalja koje su nam u komšiluku, a koje jednostavno nemaju ovakvu mogućnost.

Prema tome, Republika Srbija danas ima mogućnost da sa donošenjem ovakvih zakona u Skupštini Republike Srbije zaista krene jednim novim investicionim ciklusom u susret novim stranim i domaćim investicijama, na jedan potpuno moderan, nov način i čime suštinski mi, ne samo da imamo potpuno opravdanje za ovakav rebalans budžeta, koji je već četvrta godina u suficitu, već imamo mogućnost da u budućnosti zaista imamo te visoke stope rasta o kojima govorimo i idemo rame uz rame sa najrazvijenijim ekonomijama.

Taj put jednostavno mora da ima svoje osnove, a te osnove su upravo ovi zakoni i, nadam se gospodine ministre, da ste došli sa sastanka sa MMF-om sa lepim vestima, da jednostavno MMF podržava i ovakav rebalans budžeta i ove rezultate koje je Srbija do sada postigla.

Naravno, u danu za glasanje, za ovaj set zakona koji se odnosi i na investicione fondove i na Zakon o osiguranju depozita, podržaćemo svi narodni poslanici SNS. Hvala.

Reč ima Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice Kovačević.