Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, finansijska tržišta kao mesta na kojima se susreću subjekti koji imaju višak finansijskih sredstava i privredni subjekti kojima nedostaju finansijska sredstva, povezuju dve značajne makro-ekonomske kategorije štednju i investicije. Tu se susreću ponuda i tražnja i kao takva, finansijska tržišta su najznačajniji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje i za povećanje društvenog proizvoda. Investicioni fondovi su institucije kolektivnog ulaganja onih koji imaju višak sredstava, a radi sticanja dobiti, odnosno zarade, sa druge strane, taj kapital odnosno imovina fonda na raspolaganju je onima kojima je u određenom trenutku potreban finansijski instrument za dalje aktivnosti.

Sve ovo zajedno čini finansijski sistem, a njegova razvijenost upravo zavisi od razvijenosti njegovih elemenata. Godine 2012, kada je SNS preuzela odgovornost za Srbiju i srpsku ekonomiju, indikatori i parametri srpske ekonomije bili su toliko loši da se nije mogla videti ni najmanja mogućnost za spas. To je dovelo do odluke da se krene u teške reforme i mere fiskalne konsolidacije. Mnogo mera je moralo biti preduzeto da bi se dostigla današnja stabilnost. Samo inflacija je tada iznosila 11%, danas inflacija iznosi od 1,5 do 2% i imamo stabilan kurs dinara u kontinuitetu.

Ovih dana radimo rebalans budžeta zbog suficita od 46,6 milijardi dinara. Ovaj višak novca u budžetu usmeren je na javnu i na investicionu potrošnju, odnosno na povećanje plata, na isplate penzionerima, na izgradnju puta Pojate–Preljina, kao i ulaganja u odbranu.

U Srbiji je stvoren vrlo atraktivan privredni ambijent, a lideri smo u privlačenju stranih direktnih investicija. Šta su donele te investicije? Donele su radna mesta, nezaposlenost je drastično pala, zapravo nikada nije bila niža i iznosi svega 10%, najviši stepen radnog angažovanja postignut je kod dve najosetljivije kategorije, a to su mladi i žene. Kada govorimo o mladima, najveći rast izvoza beleži IT sektor, koji je veći za čak 30%, to su mladi umovi Srbije koji su ostali u svojoj zemlji i ovde žive od svog znanja i rada.

Rast ukupnog izvoza nam tek predstoji. To što je uvoz nešto veći u prvoj polovini godine, direktna je posledica novih investicija. Struktura uvoza pokazuje da se uvoze u najvećoj meri mašine, oprema i sirovine koje su potrebne za proizvodni ciklus koji će po svom završetku, naravno, rezultirati povećanim izvozom. Ovi investicioni fondovi mogu se koristiti za nove privredne poduhvate i time dodatno uticati na rast i razvoj.

Kada govorimo o izborima na Kosovu i Metohiji u nedelju, naravno, apsolutna podrška Srpskoj listi i sa moje strane. Svaki iskreni patriota zna da je jako važno da Srpska lista osvoji 10 mandata i pozivam sve Srbe na jedinstveno poverenje i glas za Srpsku listu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nije loše, rekao bih, da je i preporučljivo da se u svakoj prilici, svakog dana, a obavezno pre svake ovakve diskusije podsećamo činjenice o tome šta smo nasledili od prethodnog režima, a gde se danas nalazimo i kakve smo uspehe postigli. Nije loše, najpre zbog onih koji neosnovano kritikuju svaki potez Aleksandra Vučića, SNS i ove Vlade i negiraju naše rezultate kakve ti žuti lopovi nisu mogli ni da sanjaju čak ni u svojim najlepšim snovima. Rezultate nismo postigli pričom, već teškim mukotrpnim radom, naprezanjima, odricanjima, a pre svega radom danonoćnim, svakodnevnim radom, baš onako kako nas je svojim ličnim primerom učio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i kako nas svakodnevno i dalje uči.

Dakle, kao što je ministar Siniša Mali ovih dana više puta rekao, nasledili smo po svim merljivim ekonomskim parametrima državu gotovo pred bankrotom, sa razorenom ekonomijom, uništenom privredom, uništenim, ugašenim preduzećima, ogromnim brojem otpuštenih radnika, potpuno zapuštenom infrastrukturom, besperspektivnom sredinom od koje su bežali svi potencijalni investitori, dok su istovremeno džepovi žutih tajkuna i lopova bili puni para.

Kao što reče ministar Siniša Mali, dozvolite da citiram: „Ponosni smo jer smo za kratko vreme uspeli da se iščupamo iz kandži neodgovornog i lopovskog postupanja prema javnim finansijama. Naši rezultati im očigledno smetaju, jer uspeli smo da izađemo iz tog pajtaškog haosa. Sada umesto prazne kase imamo treću godinu zaredom višak u budžetu koji ćemo iskoristiti za povećanje plata i penzija i za kapitalne investicije, a oni su o tome mogli samo da sanjaju. U stvari, diskutabilno je da li su uopšte o tome sanjali, imajući u vidu ono što su ostavili“.

Zato, da svima bude potpuno jasno, naglašavam – već treću godinu zaredom imamo višak u budžetu, višak a ne manjak. Svakom srpskom domaćinu potpuno je jasno da imamo zaradu, da imamo dobitak, a ne gubitak. Samo onima koji su i dalje okupljeni oko žutog tajkuna Dragana Đilasa to nije jasno, ili ne žele da vide. Žalim ih, jer i oni su za žaljenje.

Dakle, ne zadužujemo se u novim kreditima, kao što su to oni nekad radili, obično pred izbore, da bi povećali penzije i kupovali glasove penzionera, već raspolažemo viškom u budžetu, koji smo pošteno zaradili. Taj višak, tu zaradu, taj dobitak mi rebalansom budžeta sada delimo za povećanje plata, povećanje penzija i za kapitalne investicije. Razlika između njih i nas je ogromna, toliko o tome.

Ovih dana posebno me je obradovala vest da je kompanija „Google“ omogućila korišćenje svoje trgovinske platforme „Google Merchant Account“ na „Google Play Store“, tj. „Google“ prodavnici za područje Srbije, čime su otvorena vrata za IT firme iz naše zemlje da mogu širom sveta da ponude i naplaćuju svoje proizvode i servise namenjene za mobilnu telefoniju, prenosne platforme i IKT industriju.

Činjenica na koju moramo biti ponosni je da IKT sektor iz godine u godinu beleži najviši rast izvoza u odnosu na sve grane privrede. Očekuje se da će izvoz IKT proizvoda u 2019. godini dostići 1,5 milijardu evra. Tome su svakako doprineli posebni podsticaji za ulaganje u razvoj intelektualne svojine, tako što se profit od prihoda od intelektualne svojine oporezuje po poreskoj stopi od 3%, umesto standardnih 15%. Ove mere i podsticaji koji su na snazi od 1. januara ove godine za rezultat imaju činjenicu da je Srbija na taj način bez dileme postala jedna od najkonkurentnijih zemalja u toj oblasti.

Donošenjem ovih zakona o kojima danas raspravljamo dodatno ćemo pospešiti porast investicija u najprofitabilniju i najbrže rastuću izvoznu delatnost u Srbiji, kao što je IKT sektor, a time povećati izvoz roba i usluga, a to je najbolji način sveukupnog privrednog rasta i podizanja društvenog standarda na viši nivo, što će osetiti svi slojevi društva i stanovništva.

Naravno, kao što neko od prethodnih govornika reče, volim i ja i ajvar i kajmak i čvarke i peglanu kobasicu i vino i rakiju i svu zdravu srpsku hranu i ponosim se njome. Radujem se što se donošenjem ovih zakona otvara dodatna mogućnost da investitori počnu da ulažu, recimo, i u proizvodnju i promet naše zdrave hrane i pića, ako u tome vide šansu, a to će svakako moći preko otvorenih ili alternativnih investicionih fondova.

Smatram da su predloženi zakoni, Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, prihvatljivi i predlažem da ih usvojimo. Time ćemo obezbediti intenzivnije trgovanje, kao i pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za strana ulaganja. Obezbedićemo uslove koji mogu da privuku veći broj učesnika na tržištu, ali obezbedićemo i bolji pristup dodatnim, odnosno alternativnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća. Istovremeno, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU, ispunićemo obaveze u okviru pregovaračkog poglavlja 9, koje se odnosi na finansijske usluge.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, predloženim izmenama i dopunama uvodimo pristup koji je pravedniji i dominantniji u međunarodnoj praksi i regulativi. To je moguće uraditi danas, a nije bilo moguće radnije, jer tek sada kada smo stvorili stabilan finansijski sistem možemo i naš sistem osiguranja depozita dodatno uskladiti sa međunarodnom praksom i standardima, ali i sa pravnim tekovinama EU.

Smatram da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita takođe prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite, koleginice.

Hvala, vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo i danas govorimo o predlozima zakona koji praktično prate budžet, odnosno rebalans budžeta o kome smo raspravljali protekle nedelje.

Zakon o otvorenim investicionim fondovima donet je još 2006. godine i zaista više puta su rađene izmene i dopune tog zakona. Sada je očigledno vreme da se usvoji novi zakon koji će obuhvatiti sve te odredbe i zakonodavstvo još više približiti normama, odnosno pravilima koja važe u EU. Slična je situacija i sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, Poglavlje 9. - finansijske usluge je jako važno za našu pregovaračku poziciju i usvajanjem ovih predloga mi ćemo se još više približiti zemljama EU.

Jedno od rešenja koje daje ovaj predlog je oslobađanje od poreza na kapitalni dobitak u cilju da pospeši tržište kapitala i da se privuče što više finansijskih sredstava. Uvode se mere koje treba da doprinesu konkurentnijem i boljem poslovanju privrede. Tako ćemo osigurati veći BDP, nova zapošljavanja i veće plate. Alternativni fondovi ulažu u mlade. Ulažu u preduzetnike, u razvoj novih ideja u smislu njihovog finansiranja na pravi način, a tu su i neke poreske olakšice koje su predviđene, tako da će se zapravo svaki potencijal iskoristiti, a da oni nastave i dalje bez problema da se razvijaju.

Na ovaj način će se planom mera Vlade dati podrška i inovativnim delatnostima i IT industriji u kojima sve više mladih ljudi radi i u kojima oni vide svoju budućnost, a tu je takođe i budućnost i rast naše ekonomije. Dakle, radi se na kreiranju novih poslovnih prilika, ali i na održavanju finansijske stabilnosti. Radi se na privlačenju većeg broja učesnika na tržištu i stranih investitora, ali i na obezbeđivanju stabilnosti za domaće tržište, tome će doprineti i omogućavanje alternativnih modela za investiranje.

Važne institucije i državni organi kao što smo od samog ministra i mogli da čujemo, kao i učesnici na tržištu i savet stranih investitora radili su na ovim predlozima zakona koji su danas pred nama u načelnoj raspravi. Nce sumnjam da će predložena zakonska rešenja pokazati se na kraju kao dobra i da će zaista biti pokretačka snaga za razvoj tržišta kapitala za rast naše ekonomije, a samim tim i za rast BDP-a.

Još nam je ostalo da ovim predlozima raspravljamo u pojedinostima, ali evo praktično na kraju ove načelne rasprave ja želim da kažem da ćete od poslanika SNS imati podršku i mi ćemo glasati za njih u danu za glasanje. Zahvaljuje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite, koleginice.

Poštovani predsedavajući Arsiću, ministre Mali sa saradnicima, danas ću govoriti o Zakonu o alternativnim investicionim fondovima, to jest pružanjem pomoći malim i srednjim preduzećima kojima prema nekim procenama ne dostaje oko milijardu evra kapitala. Uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati i ova preduzeća i dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni privatni kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže.

Ovaj zakon otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala u Srbiji. U Ministarstvu finansija koje je sa Komisijom od hartija vrednosti sačinilo ovaj propis naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim institucionalnim investitorima, a moći će i da ulažu i poluprofesionalni investitori koji jednokratno ulože 50.000 evra i procenjuje se da imaju dovoljno znanja i iskustva.

Odredbe koje se tiču malih investitora javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo. Zahtevi i transparentnost u realizaciji će uključivati obavezu izveštavanja lica koje upravljaju alternativnim fondovima prema investitorima što obuhvata jasan opis investicione politike upravljanja rizicima, cene troškova i naknade povezane sa investicijama.

Novina u ovom zakonu biće moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži u potrebi da se mikro i srednji privredi subjekti pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja. Nacrt zakona je u najvećoj meri usklađen sa direktivama EU koje se odnose na upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike Vlade Srbije, a danas i ministra Malog, uređene su javne finansije, prazna kasa 2012. je danas napunjena, a ostvarena je mogućnost da se rešavaju više decenijski problemi koje smo te 2012. godine nasledili.

Rezultati koje spominjemo ovih dana su stvarni, pa i da se hvalimo imamo i sa čim, BDP je u julu iznosio 4,4%, nezaposlenost 10,3%, a direktne strane investicije 3,5 milijardi evra u 2018. godini. Javni dug je 51,9% BDP-a, a nasledili smo ga preko 70%. Juče se oglasio i Fiskalni savet, to jest gospodin Pavle Petrović i rekao da se u idućoj godini očekuje oko 45 milijardi dinara viška u budžetu. Njegove preporuke za realizaciju tih para ne bih sada da komentarišem, ali s obzirom da Fiskalni savet često kritikuje odluke Vlade, primetila sam da on ipak priznaje rezultate koji su postignuti.

Sve što se danas radi, i rezultati se vide, a sve to zahvaljujući dolasku Aleksandra Vučića 2014. godine za premijera. Njegovom odlukom i vizijom krenulo se sa teškim merama, merama fiskalne konsolidacije uređene su naše javne finansije, a danas kreiramo nove strategije za razvoj tržišta kapitala kao i razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji u narednim godinama.

U danu za glasanje pozivam svoje kolege da izglasamo ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Olivera Ognjanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, predložene izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita imaju za cilj da poboljšaju sistem osiguranja depozita u Srbiji sa time da je novina upravo uvođenje mogućnosti obračuna premije osiguranja na bazi procene nivo rizika koje banke preuzimaju u svom poslovanju, a da uz to ostvare što veći profit.

Takođe se prilagođava osnovica za obračun same premije koja se do sada prilagođava sa standardima EU u skladu sa praksom da se premija osigurava na nivo garantovanih depozita. Naravno, Vlada je ovaj predlog zakona usvojila iz razloga zaštite depozita mikro, malih i srednjih preduzeća, fizičkih lica i preduzetnika u slučaju stečaja i likvidacije banke, a u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Samo u uslovima finansijske stabilnosti građani imaju poverenje u bankarski sistem i ostvaruju pristup finansijskim uslugama, a sticanjem poverenje u bankarski sistem dolazi do porasta štednje stanovništva, povećanja kreditne aktivnosti banaka i investiciona aktivnosti privrednih subjekata, a sledbeno tome da ubrzanje ekonomskog rasta i smanjivanja stope nezaposlenosti.

Konstantan rast osiguranih depozita u poslednjih nekoliko godina potvrda je stabilnosti bankarskog sistema, a posebno poverenje građana u sistem osiguranja depozita. Uvođenjem modernog sistema i uvođenjem osiguranog depozita na 50.000 eura utvrđena je finansijska sigurnost koja građanima garantuje da neće ostati bez novca u slučaju zatvaranja banke.

Osiguranje plaćaju isključivo banke, a ne deponenti. Sve banke su obavezne da osiguraju depozite kod Agencije za osiguranje depozita i da plaćaju premiju osiguranja po propisanoj stopi, naravno u cilju zaštite depozita, osiguranih kategorija deponenata i očuvanja finansijske stabilnosti.

Dosta je trebalo vremena kako bi se ponovo steklo poverenje građana, jer su ugašene „Beobanka“, „Investbanka“, „Jugobanka“, i „Beogradska banka“, nekadašnji giganti u domaćem bankarskom sistemu. Ugašeni su iako su raspolagali ogromnim kapitalom, postoje još na papiru, a najveći deo imovine je raskrčen u protekloj deceniji.

Gašenje vodećih banaka, početkom 2002. godine, pod komandom žute vlasti, moralo je da se izvede kako bi se otvorio prostor za strane banke, bez obzira na cenu koja je plaćena. Samo je „Beogradska banka“ u trenutku otvaranja stečaja potraživalo oko 1,14 milijardi evra. Katanac je stavljen na imovinu u zemlji i inostranstvu.

Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Proglašene su nelikvidnim. Od rasprodaje imovine namirena je stara devizna štednja, kao i neki poverioci, a same banke teško su dolazile do svojih potraživanja, jer su najveći dužnici velike domaće firme koje su u postupku privatizacije negde u svetu.

Ipak, uz veliki trud, u poslednjih nekoliko godina bankarski sistem u Srbiji se oporavlja, a najbolji poslovni rezultati su zabeleženi 2018. godine.

Građani su ponovo stekli poverenje u banke, a sve zahvaljujući stabilnim finansijama. Danas imamo niz podsticajnih mera za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja zato što je jedan od osnovnih ciljeva Vlade Srbije, upravo podrška malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu.

Danas smo ponosni na činjenicu da od svetskih finansijskih institucija dobijemo potvrde o ispravnoj ekonomskoj politici koja garantuje stabilnost i sigurnost poslovanja.

Srbija je prepoznata, kao zemlja koja je atraktivna investitorima koji žele da investiraju svoj kapital. Nalazimo se na čelu rang liste po broju stranih investicija za 2019. godinu. Srbija danas ide napred. Samo u prvih šest meseci ove godine imali smo priliv od ukupno 2,3 milijardi evra, direktnih stranih investicija zbog čega se borimo za svakog novog investitora, a kao rezultat imamo novi investicioni plan, poboljšavamo obrazovanje, ulažemo u zdravstvo, infrastrukturu i što je najvažnije, smanjujemo nezaposlenost otvaranjem novih radnih mesta, povećavamo plate i penzije i podižemo standard života građana Srbije.

Građani vide da se Srbija menja, prepoznaju rad i to su pokazali svojim poverenjem koji su nam dali u najtežim momentima kada je Srbija bila na ivici bankrotstva.

Kroz proteklih nekoliko godina dokazalo se da je smer politike kroz koji nas vodi predsednik Vučić, ispravan. Ja duboko verujem da je to jedini put kako bi srpska ekonomija potpuno ozdravila i omogućila našoj deci lepu i sigurnu budućnost u Srbiji.

Na kraju, želim da pozovem naše građane Srbe na KiM, da izađu na izbore 6. oktobra i podrže Srpsku listu, jer je to i glas za naš opstanak, za naše barjake, molitve i manastire na KiM. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega.