Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Ovaj član treba brisati i to smo i predložili, zato što se ovim članom zapravo predviđa kada se uračunava procenat srazmerno poreskog odbitka kod utvrđivanja u prometu dobara i usluga, utvrđivanju procenta srazmernog poreskog odbitka.

Zašto mi mislimo da ovo treba brisati? Pre svega zbog ovog stava gde ste predvideli da se ovo odnosi na povremeni promet nepokretnosti, rekli ste iz stava 5. tačka 3. ovog člana, i da se pod ovim podrazumevaju najviše dva prometa nepokretnosti u jednoj kalendarskoj godini. Znači, neće se uračunavati taj procenat srazmernog poreskog odbitka u slučajevima da neko izvrši u toku godine dva prometa nepokretnosti. To znači da neko može da preproda dva hotela, i on će u ovom delu biti oslobođen PDV, a baš je malo zaradio.

Onda ste ovde vi nama pokušali da objašnjavate kako mi nismo razumeli šta ste vi u stvari hteli da kažete, pa ste onda rekli kao primera radi, povremeni prometi nepokretnosti, to su ta dva puta godišnje, u zagradi ste napisali, veoma često u tim slučajevima reč je o prometima koji su oslobođeni PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, a ređe o prometima za koje postoji obaveza obračunavanja PDV.

Evo, mi smo naveli primer slučajeva kada nema oslobađanja PDV, a to je rekoh, preprodaja dva hotelska kompleksa, pa dva puta godišnje, pa preprodaja nekog velikog tržnog centra, pa može dva puta godišnje, pa preprodaja nekog velikog restorana, pa opet može dva puta godišnje, ili sve ovo pojedinačno jedanput godišnje, ili dva puta godišnje.

Dakle, ovo je očigledno namenjeno za nekoga, videćemo do kraja ove godine i početkom naredne, biće verovatno u novinama, ko to prodaje neki veliki kompleks, hotelski, ili neki tržni centar, ili neki dobar restoran, razrađen, sa zvučnim imenom, pa ćemo onda podsetiti javnost da ste upravo zbog toga nekog, ili tih nekih, odnosno da ćete doneti ovakav zakon. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Pre svega, govoreći o PDV-u, kao jednoj od najvećih zaostavština, jednog od najvećih kriminalaca koji je bio u vlasti posle 5. oktobra 2000. godine, Mlađana Dinkića, i svega ostalog što su tekovine 5. oktobra i te politike koja se vodila, postoji jedna stvar koju su naprednjaci, tj. SNS i SPS usvojili od te DS. Socijalistička partija Srbije je to podržala u osnivanju, dakle 2011. godine, naprednjaci koji su to kritikovali kada je ta institucija o kojoj govorim, institucija javnog izvršitelja, prvi put se pojavila u Srbiji, naprednjaci su bili protiv, a posle toga su to prihvatili i obnovili, tj. doneli zakone 2015. i 2019. godine vezano za temu izvršitelja.

Gospođa Nela Kuburović je u Skupštini rekla kako su samo za poslednjih šest meseci tj. u prvoj polovini ove godine izvršitelji uplatili na ime PDV više od milijardu dinara u budžet Srbije. Dakle, javni izvršitelji, privatnici u stvari koji naplaćuju dugove i enormno se bogate na dužnicima, izvlače ekstra profit, su platili milijardu dinara, zaradili su, dakle, promet im je bio pet milijardi dinara, jer je PDV 20%, i Republika Srbija, ne samo što se odrekla četiri milijarde dinara za pola godine, zato što je taj posao preuzeo javni izvršitelj umesto sudova, zatvara oči na sva kršenja zakona, na brutalnost, bahatost, bezobrazluk i kriminal kojim se ti izvršitelji danas u Srbiji službe, ali važno je da mi imamo milijardu dinara u budžetu.

Dakle, oni su platili svoj deo, dali su 20% da bi mogli da pljačkaju građane Srbije za tih pola godine. Dakle, oni su platili porez na svoje pljačkanje. To u Vladi Srbije nikom nije čudno, to nikog ne zanima i niko ne vidi problem u svemu tome. Onda se mi ovde gađamo zlatnim dobima, platama od 500 evra, nikad boljim stanjem, poredimo se sa Kinom, i šta ja znam. Dakle, realnost je takva u Srbiji.

S druge strane, ukoliko mi zaista treba da donosimo neke suverene odluke i da nas zanima naš napredak u sferi ekonomije i standarda naših građana, mi pre svega treba da prekinemo da slušamo, bez pogovora, diktate MMF-a, a i ova Vlada i prethodna, a i pre 2012. godine, Vlada u kojoj ste vi učestovali, je radila isključivo u ekonomiji ono što kaže MMF i ništa drugo.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Po amandmanu, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

S obzirom da je ovo poslednji amandman na poslednji od ova tri predloga zakona o kojima smo raspravljali, koji vi imate valjda nameru već danas da usvajate, želim da iskoristim ovo vreme da podsetim na neke bitne elemente ovih zakona o kojem su poslanici SRS govorili i u načelnoj raspravi, a evo i danas u pojedinostima, odnosno po amandmanima.

Rekli smo da je prilično iznenađujuće da se rebalans budžeta radi svega mesec dana pre ili mesec i neki dan pre usvajanja novog budžeta, kako ste najavili da će i biti, i kako po budžetskom kalendaru i prestoji i kako bi trebalo. Ali, vi ste zapravo želeli da se pohvalite stanjem u budžetu, da se pohvalite suficitom.

Sad, znate, nije suficit uvek nešto čime treba da se hvalite, jer i suficit govori o tome da niste dobro planirali punjenje budžeta i da niste dobro planirali potrošnju. Imali ste vi gde i te kako i u toku godine da potrošite ovaj tzv. višak sredstava i često ste se hvalili, svi predstavnici vlasti, kako otprilike u Srbiji ima para da se ne zna šta ćete od njih. Onda mi često vidimo one tužne slike, recimo višečlanih porodica, dece koje je sudbina ostavila bez jednog ili bez oba roditelja u trošnim, ruševnim kućama itd.

Vi nikada niste odlučili da porazgovarate sa lokalnim samoupravama i da njima na neki način naložite, sugerišete, kako god, da oni svako u svojoj opštini reši te najdrastičnije primere. To svakako za opštinu ne bi bilo mnogo, a za te porodice bilo bi mnogo. Znate, i danas-dan imamo, nažalost, mnoge porodice koje žive u kućama, u domaćinstvima u kojima je isključena struja i ne želimo mi sada ovde da pričamo neku populističku tužnu priču, ali samo moramo da vas otreznimo, da vam kažemo kakvo je zaista realno stanje u državi Srbiji.

Da vas podsetimo da u Srbiji za tzv. minimalac, za najnižu cenu rada, radi više od 400.000 ljudi danas. Vidite, ministre, kako je moguće da neko sa tim minimalcem koji je 27.022 dinara, i tako će biti do kraja ove godine, a od naredne godine biće za 3.000 više, pa će to biti 30.022 dinara, pa da pitamo kako to, kojom to gimnastikom, kolokvijalno rečeno, neko može da izgura tih mesec dana sa toliko novca. Naravno da ne može. Upravo takve porodice su danas ili sa isključenom strujom ili su im izvršitelji pred vratima, ili su im izvršitelji već uzeli to nešto što imaju pokretne imovine, prete i oduzimanjem nepokretne imovine itd. To je realnost u Srbiji, to je stanje u Srbiji.

Vi volite da se hvalite kako ste izgradili, ne znam koliko kilometara auto-puteva, završavate koridore itd. Niko normalan vam neće reći nešto loše zbog toga. Naprotiv, reći ćemo – dobro je da se to radi. Naravno, imamo i tu primedbi. Kada smo ovde govorili da će „Behtel“ raditi deo koridora od Preljine do Pojata za 300 miliona evra više nego što je nudila kineska firma, nama su ovde hteli oči da vade. Kažu da mi izmišljamo, da to nije tačno. Mi to pričamo od oktobra prošle godine, evo, taman negde ovih dana je godina dana od kada je Vojislav Šešelj prvi put na konferenciji to obelodanio i pokazao dokaz, nekakav predugovor koji je Zorana bez znanja ikoga u Vladi potpisala sa predstavnicima „Behtela“. Evo, pre 10 dana se to desilo. Onda su nama rekli – vi ste protiv gradnje auto-puteva. Zamislite koji pametan zaključak.

Dakle, nije problem što se gradi auto-put, deo od Preljine do Pojata, naprotiv, neophodno je, jedva čekaju ljudi koji tamo žive, jedva čekaju oni koji će prolaziti tuda i to je odlično, ali problem je što je tu ukradeno 300 miliona evra za koje se mogao završiti onaj krak do Požete, na primer. Kažu stručnjaci da bi to otprilike toliko novca bilo. Nije dobro što su se onoliko puta pravile greške na Grdelici, ono urušavanje zida. Problem je što su se tri ili pet dana nakon puštanja onako spektakularnog tog koridora pojavile pukotine, što se ispostavilo da asfalt ni pet centimetara nije debeo. Problem je što se grade auto-putevi sa garantnim rokom od dve godine. Pa najobičniji kućni aparat koji kupite ima garantni rok pet godina. To su problemi o kojima mi govorimo, kada je u pitanju infrastruktura kojom se vi hvalite. Dakle, što se tiče SRS, gradite, gradite puteve, gradite koridore, spajajte sva sela putem, putnom mrežom sa sedištima opština, ali vodite računa da taj posao bude čist, da se ne krade na tim poslovima i da se radi kvalitetno.

Ali ono što je svakodnevni život građana Srbije je ono o čemu mi govorimo ovih dana i o čemu želimo da govorimo i danas, evo, sad pred kraj ove rasprave. Ovde nam je ministar Siniša Mali nekoliko puta ponovio da će se od sledeće godine penzije usklađivati po tzv. švajcarskom modelu. Neverovatno, pet minuta posle toga čitam vest, neke od vaših provladinih novina, kaže – Skupština prelomila, penzije se usklađuju po švajcarskom modelu. Skupština niti je dobila predlog zakona, niti raspravljala, niti usvojila, neverovatno. Dakle, vi pokušavate tom pričom da zamaglite istinu, a istina je da u 2019. godini nije bilo povećanja penzije, a istina je da su srpski radikali tvrdili da neće biti povećanja penzije, zato što ste kao nigde u svetu ostavili da Vlada određuje koliko će, da li će i kako će usklađivati penzije, umesto da ste odmah u Predlogu zakona, odnosno kasnije u zakonu to predvideli. Kad bude došao taj zakon na dnevni red, čitaćemo ministru šta je on govorio, a šta smo mi govorili, pa će mu biti neprijatno, i poslanicima većine, a pogotovo oni što čitaju napisane tekstove, biće im neprijatno kad ih budemo podsećali kako su tvrdili da to ne treba da se reguliše zakonom, a očekujemo da će ipak to i da urade.

Kada su u pitanju penzije, znate, ministre, neprihvatljivo je da najniža penzija bude 7,5 puta manja od najviše. To je prosto neverovatno. To ne može ni u nekim državama gde se može živeti od najniže penzije.

Šta je stav SRS? Naš stav je da najniža penzija mora biti u iznosu da od te penzije može da se živi, a to znači, kao i onaj minimalac, da to ne može biti iznos manji od 37.000 dinara mesečno. Vi ste rekli, vaša statistika, vaši podaci, da je 37.000 dinara mesečno minimalno potrebno da se mesec dana preživi. Zašto mislite da na preživljavanje nema pravo 400.000 ljudi koji rade za minimalac i njihove porodice i zašto mislite da na preživljavanje nema pravo više od 300.000 penzionera koji imaju ove najniže penzije? Nemate vi na to pravo, nema niko na to pravo.

Kao što je zastrašujuće, ja drugi izraz ne mogu sad da nađem, zastrašujuće je da 105.000 ljudi u Srbiji, penzionera, prima negde oko 10.000 dinara penziju. Pa šta može da uradi sa 10.000 dinara? Šta može da uradi? Da kupi štrik da se obesi? To je prosto neverovatno da ste vi toliko srozali taj najstariji deo našeg stanovništva. A penziju od oko 14.000 dinara prima 132.000 penzionera, 132.000 penzionera prima penziju od oko 14.000 dinara. Da li vi mislite da je moguće preživeti sa tim iznosom i kako se ti jadni ljudi zlopate i muče? Probajte da prošetate nekada kroz pijacu, da čujete muke, da vidite kako kupuju i šta kupuju, da vidite kako se kupuje jedna voćka, jedna, jedna jabuka, i to onog dana kada se primi pola od ovih 14.000 dinara.

Strašno je, strašno je zaista koliko s jedne strane pokušavate da pokažete kako vi sve to radite, sređujete fasade, puteve itd, ponavljamo, protiv čega niko ništa nema, ali umesto da uradite ove sistemske stvari, obećavali ste da će svi u Srbiji početi da žive bolje, ne oseti se taj boljitak. Naprotiv, mnogo se teško u Srbiji živi, mnogo se teško živi u Srbiji, ministre. Kada budete išli negde po Srbiji, nemojte samo da čujete one što su došli da aplaudiraju, i oni teško žive, ali to su ljudi koji iz svojih razloga veruju u politiku stranaka na vlasti. Nemamo mi ništa protiv toga, svako ima pravo da razmišlja, da odlučuje, da bira itd, ništa to nije sporno. Poslušajte malo ljude koji nisu tu da vama ili bilo kome drugom iz vlasti aplaudiraju. Ti ljudi teško žive.

Da li vi znate, ministre da takođe zvaničan podatak oko 300 hiljada dece u Srbiji nema treći obrok? Da li vi znate, da li ste vi svesni koliko je to jeziva istina? A, znate šta može biti treći obrok? I, treći obrok može biti parče hleba namazano nekim margarinom i šolja čaja. Ni to nema.

Dakle, završavam kolega Milićeviću, vidim da je potrošeno vreme, samo da rezimiramo. Ministre Antiću, kada budete radili budžet, već je valjda u završnoj fazi, Predlog budžeta za narednu godinu, vodite računa o običnom građaninu, o običnom čoveku. Nemojte da radite ovakve predloge, gde finansirate i nevladine organizacije i agencije i prajdove i ne znam kakve sve skupove, a narod gladan, verujte. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Aleksandar Antić.
Izvolite, gospodine ministre.

Pre svega želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima na diskusiji po amandmanima. Mislim da smo imali jedan dijalog koji je pokušao da baci jednu dobru sliku na sve ovo što radimo.
Naravno, nije posao opozicije da hvali vlast i to nije bilo, niti je igde bilo, niti će biti ovde kod vas i sa tog stanovništva, zaista sa jednom filozofskom mirnoćom, razumem i određene kritičke tonove koji nisu uvek apsolutno realni i znamo i sami da bez obzira što niko u Srbiji pa ni mi koji smo deo Vlade ne možemo da kažemo da smo apsolutno zadovoljni životom u svim segmentima. Teško je ne reći da Srbija zaista napreduje u onim ključnim, pre svega ekonomskim performansama.
Znate šta, mi možemo da se sporimo sada oko toga, da li je 30.022 dinara kao minimalna zarada nešto što iz svakog od naših pojedinačnih uglova je dovoljno. Naravno uglavnom ćemo se složiti, svako od nas misli da to treba da bude više, ali oko jedne stvari ne možemo da se sporimo.
Minimalna zarada je u Srbiji u poslednjih sedam godina porasla je za 54,37%, sa 19.000 dinara na preko 30.000 dinara. To je ponavljam uspeh. Taj uspeh mi ne tražimo samo za sebe, to je uspeh za Srbiju, to je uspeh Vlade, to je uspeh parlamenta, ali to je uspeh i svih građana koji su uzeli aktivno učešće u svim merama finansijske konsolidacije koje su Srbiju izvele na zelenu granu. Srbija je bila pred bankrotom.
Ljudi, ja znam da svako od nas voli da sve ono što je ružno i za nas spakuje negde u mali mozak i da relativizuje, ali naprosto moramo da se setimo da je Srbija bila pred bankrotom i da su donete teške mere finansijske konsolidacije koje su se iz toga izvukle. Ne kažem, niti ukazujem prstom na bilo koga da je kriv što smo bili u takvom stanju, niti ja to politizujem, ali je to činjenica. To je bilo i to je činjenica oko koje ne možemo da sporimo, Srbija je bila pred bankrotom. Srbija je danas stabilna. Srbija je imala javni dug koji je bio u fazi da ozbiljno ugrozi tekuću likvidnost i sve ostale naše ekonomske, da kažem tokove, danas je na 51% i tako dalje i tako dalje u svim elementima.
Nekada su se ljudi radili rebalansi da se kroz te rebalanse krajcuju određena davanja, zato što su manji prihodi. Ovo je prvi put da ova Vlada radi rebalans budžeta i to ga radi zato što ima veće prihode i zato što hoće te rezultate da podeli sa građanima i zbog toga rastu i plate, zbog toga ide i podrška penzionerima i to je nešto što mislim da svi treba da ocenimo kao pozitivno, jer ponavljam to je zemlja u kojoj mi živimo.
Dali smo zadovoljni? Verujte, pa nismo, ni vi, ni ja. Da li može više, da li može bolje? Apsolutno, da. Da li treba svi zajedno da radimo? Apsolutno verujem u to da ćemo svi zajedno raditi na tome da Srbija bude bolje mesto za život i u toj borbi naravno svi treba da daju svoj doprinos. Vlada će raditi vredno, predsednik će biti lokomotiva, parlament mora da bude jedna od ključnih mesta gde ćemo stvarati i politički i ekonomski ambijent da Srbija napreduje.
Zahvaljujem se još jednom pre svega poslanicima vladajuće većine na velikom strpljenju i velikoj podršci koju daje Vladi, ali se zahvaljujem i opoziciji na kritici koja u dobroj meri je zaista, da kažem, vrlo kvalitetna i produktivna. Naravno, po nekad je politizovana, ali to jeste deo našeg političkog života.
Nemojte Vjerice da krivimo medije zato što poneki put loše prenesu raspravu iz parlamenta. Pa, neki put se mi međusobno ne razumemo, najčešće je teško da neko razume i oko čega se mi ne razumemo, pa onda mogu pogrešno i da prenesu.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik, Vjerica Radeta. Izvolite.

Problem je samo što ti mediji citiraju ministra, a ne citiraju narodnog poslanika, pa onda zato dođe do zabune.

Što se tiče lokomotive, možda će brže da krene kad budete izgradili železničku prugu koju obećavate. Ali, ministre, kažete nije posao opozicije da hvali Vladu, pa nije, ali posao opozicije jeste da ukazuje na propuste u radu Vlade, ali kao što to rade srpski radikali i da kaže ono što je dobro. Mi to nikada nismo ni vama, ni bilo kome, pogotovo ne ovoj Vladi za koju mi mislimo da je dobro što održava kontakte sa Ruskom Federacijom, nedovoljno po našem mišljenju, mi mislimo da treba prekinuti put u EU, a tražiti integraciju u evro-azijskim zemljama, sa Rusijom pre svega na čelu. To su različiti koncepti vođenja države. Mi kada budemo vlast mi ćemo to sasvim sigurno uraditi.

Ministre, kažete da se ne sporimo oko 30.022 dinara minimalne zarade. Ne sporimo se mi i ne možemo, pa nismo valjda blesavi da kažemo, nije dobro što ste za 3.000 povećali. Jeste 30.000 više od 27.000 ali u međuvremenu je svašta poskupelo, ministre. Poskupeo hleb, poskupela pomalo struja, ono za ono održavanje, gas, putarina, poskupele robe široke potrošnje, govorila sam i ministru Sinišu Malom, poskupelo meso svinjsko, meso juneće. Tako da, rekla sam, neće tu biti nekog posebnog povećanja potrošnje, bar ne u nekim drugim segmentima, trošiće se za ono za šta i sada, jer za taj iznos ne može ništa više.

Kada je u pitanju javni dug, broj zaposlenih, prosečna plata i tako dalje, ministre, Zavod za statistiku je, a svi to znamo, menjao metodologiju i zato imamo te brilijantne podatke. Kažu, dobri ekonomski stručnjaci, traži od ministra Siniše Malog da nama da prave podatke, ne podatke koje oni hoće, da nam daju prave podatke, pa ćemo mi izračunati i prosečnu zaradu i broj zaposlenih i javni dug i rast cena, pa će cela Srbija biti iznenađena koliko vaš zvanični podaci su daleko od realnog stanja. Hvala vam.