Pre svega, dame i gospodo narodni poslanici, od tog pitanja prosečne plate koja samo što nije stigla do 500 evra, je predstavljeno kao velika pobeda, dakle, Vlade Srbije u sferi ekonomije iako mnogo sa realnošću nema veze. Na jednom prostom primeru pokazaću vam koliko to nema veze.
Dakle, ukoliko narodni poslanim ima platu od 76.000 dinara, a na primer guverner NBS Jorgovanka Tabaković ima platu od 600.000 dinara, dakle jedan poslanik i gospođa Tabaković bi imali u proseku 340.000 dinara, iako tom poslaniku treba još 280 do te cifre. Eto, to je onda računica koja se izračunava prosečna plata u Srbiji. Dakle, postoji negde nekih hiljadu direktora u javnim preduzećima sa platama od po 300 ili 400 hiljada dinara, i postoje ljudi koji rade za minimalac ali u proseku to je 500 evra. Dakle, nebuloze.
Ona vrednost koja deli dve grupe, otprilike koja pravi polovinu, što bi moglo da se kaže da je najčešća plata u Srbiji, to ne prelazi 300 evra danas, u celoj Srbiji, a ti proseci, to zaista nema veze sa relanošću.
Od 2000. godine, od 5. oktobra, od mafijaškog puča, u Srbiji se desila pljačka privatizacija, tzv. šok terapija gde su šećerane mogle da se kupe za dinar, gde su budzašto prodavana naša preduzeća, fabrike i sve ostalo.
Čuli smo obećanja da će to da se promeni 2012. godine. Šta se ekonomski promenilo od 2012. godine do danas? Ništa. Sve je ostalo isto. I dalje stranci imaju apsolutni monopol u svakoj sferi, u privredi u Srbiji. Međunarodni monetarni fond se pita kakva će biti cena struje i cena ovoga, i cena onoga i plata i penzija, i sve ostalo, a najmanje su bitna tu predizborna obećanja.
Vi gospodine ministre, predstavljate jednu partiju koja je učestvovala i do 2012. godine, u vladajućoj koaliciji i pošto niste uspeli da tu koaliciju srušite iznutra, danas ste među kritičarima onoga što se tada dešavalo. Ali, ako govorimo o tome, ne možemo mi da kažemo kako je to sve loše bilo ali šta ima veze, nećemo gledati u prošlost. Pa, niti počinje od jedne Vlade, sve kao da nije ništa bilo, niti se sa jednom Vladom završava. To samo što je ova Vlada možda bolja od neke prethodne ne znači da je to sada dobro ili da je to sada zlatno doba za građane Srbije, to jedna očigledna činjenica, pogotovo što je neka ekonomija snažnija, što je zemlja bogatija to je privredni rast manji.
A, i taj privredni rast od 2, 3 ili 1%, kada bih se uporedio sa privrednim rastom u Srbiji u apsolutnom broju je negde četiri ili pet puta veći u proseku po glavi stanovnika. A, sada mi da kažemo kako Kina i Srbija imaju neke tačke poređenja to je zaista presmešno. Zar vi mislite da će sad Kinezi da strepe od naglog privrednog uspona Srbije?
Dakle, pre svega, zavisnost od stranih investitora i da se naravno smanji, a onda briga o najsiromašnijima, a ne ovim izmišljenim sa platama od 500 evra. Hvala.
