Dakle, samo za vašu informaciju, ta komora postoji od 2006. godine. Ne osniva se ništa novo.
Hvala puno.

Hvala, gospodine Mali.

Izvolite, Nataša Jovanović.

Srpska radikalna stranka je prisutna u ovom novoobnovljenom višestranačkom sistemu Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre, od 1991. godine.

U svim sazivima Narodne skupštine, pa i u tom 2006. godine, poslanička grupa SRS takođe je bila protiv osnivanja ove komore i za razliku od drugih, koji nemaju ni program, ni ideologiju, ni cilj, mi se držimo onoga šta smo govorili tada, govorimo i sada. Pokazalo se u vremenu koje je iza nas da ta komora niti je unapredila poslovanje revizora, niti je tim renomiranim revizorskim kućama pomogla da bolje rade svoj posao. Neko se dosetio toga u to vreme i eto to je ostalo do danas.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na naslov iznad člana i član 59. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Na naslov iznad člana i član 60. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Na naslov iznad člana i član 61. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Na naslov iznad člana i član 62. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Na naslov iznad člana i član 63. amandman je podnela narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.
Na naslov iznad člana i član 64. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Pa, šta se dešava u parlamentu Srbije, kada je prisutan mali broj poslanika, pogotovo iz vladajuće koalicije? Mi raspravljamo o amandmanima na veoma važan zakon. Važan u smislu da to je instrument, značajan instrument za kontrolu finansijskih tokova i nešto što je nametnuto od strane EU, a to je imperativ da se spreči borba protiv terorizma. Teroristi se finansiraju iz takozvanih prljavih novčanih kanala. Mi smo sada ovde svedoci da u ova dva dana ili tri dana, koliko zaseda ovaj parlament, raspravljamo o nečemu što čini izuzetak evropskim pravilima.

Naime, sećamo se dobro kada je obrazloženje bilo gotovo unapred poznato za raspodelu budžetskih sredstava, da MMF i EU, odnosno institucije EU ne dozvoljavaju da se povećavaju penzije, da se povećavaju plate, da to mora da se vodi restriktivna politika. Sećate se kako se to branilo, ti stavovi da nećemo moći ostvariti saradnju sa MMF ako mi na svoju ruku, bez obzira što raspolažemo sa novcem, a onda su se pojavljivali pojedinci koji su sami sebe proizvodili, malte ne u heroje, gde su oni rekli MMF – bez obzira šta vi mislili, mi nećemo to.

Da ne širimo čitavu priču, suština je u sledećem. MMF, kao organizacija koja vodi računa da dužnik poveriocu vraća uredno pozajmljeni novac je shvatio da može da dođe do socijalne eksplozije u Srbiji zato što se kaiš steže, zato što se uzimalo penzionerima, zato što se nisu povećavala primanja, zato što je sve to u sferi nerealnog. Kada je MMF osetio realnu opasnost, onda je rekao – Pa dobro, povećajte plate i to enormno povećanje.

Zamislite, toliko je ne samo duplo veće nego što je u privatnom sektoru u privredi, nego je mnogo veće nego što je BDP. Mi faktički, ljudi, imamo fenomen u ekonomiji koji je poznat kao „vodena glava“. To je kada je trup, kada je telo izuzetno malo, slabašno, nejako, a glava ogromna. Taj trup ne može da drži tu glavu. Mi sada imamo to.

(Aleksandar Martinović: To se zove hidrocefalus.)

Ne nije, kolega Martinoviću, nije to. Vi ste sa medicinskog aspekta, ovo je sa ekonomskog aspekta i to je neminovnost da takav jedan trup koji se zove privreda Srbije neće moći da izdrži ovaj balon koji se duva. Neće moći da izdrži.

Vi možete da pričate koliko god hoćete da ste vi hrabri, da nećete da poslušate preporuke MMF, da čak i MMF popušta. Međutim, mora doći trenutak otrežnjenja. Nama je privreda jako slaba, a mi bukvalno ovaj višak koristimo da bi podelili u ličnu potrošnju, a ne da podignemo privredu, ne da podignemo investicije.

Hvala, gospodine Mirčiću.

Na naslov iznad člana i član 65. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Taman krenuh kod kolege Mirčića na neke konsultacije, ali biće da sam u pravu kada kažem da u velikom broju jedinica lokalnih samouprava, pošto je to po zakon u da može i da ne mora, nisu angažovane eksterne revizije, pogotovo za završne račune budžeta tih jedinica lokalne samouprave.

Sećam se dok sam ja bila odbornik u dva saziva u gradu Kragujevcu, uvek je od tadašnjeg ministarstva grad dobijao dopis da može, a i ne mora da takvu eksternu reviziju angažuje.

U tome je zaista veliki problem i sada ću da iskoristim ovu priliku, jer ovaj naslov i član 65. se i dalje odnose na registar sada revizora i revizorskih kuća, da vas pitam, gospodine ministre, s obzirom na to da velika transferna sredstva odlaze u budžet grada Kragujevca, da li ste upoznati sa trenutnim stanjem duga? Ukupan dug, dakle, po osnovu dospelih obaveza dugova javnih preduzeća. Kako je moguće da jedan grad gde se u odborničkim krugovima spekuliše sa time da je dug preko 100 miliona evra, dobije saglasnost da uzme novi kredit od 10 miliona evra za potpuno nepotrebne stvari, za stari koje su u startu veoma skupe u odnosu na ono što je njihova tržišna vrednost? To su stajališta koja koštaju basnoslovno mnogo, na autobuskim stanicama i sve drugo za šta

Doći ćemo u situaciju da jedan tako veliki grad, a vidimo da to nije slučaj ni u Novom Sadu, iako smo tamo opozicija, ni u Beogradu, gde takođe jesmo, ali imamo učešće u nekim opštinama, u gradu Nišu gde smo deo koalicione vlasti, gde se ipak nešto radi i privređuje i stavljena su na noge, kako se to kaže, opet sva ta javna preduzeća koja su godinama iz nasleđenih dugova ovih žutih došla u situaciju da su bila pred potpunim kolapsom.

Mi u Kragujevcu apsolutno ništa to ne vidimo. Čak, to se govori i u gradskim krugovima, ali vi to već najbolje znate i to bi tako bilo proverljivo kada bi takva jedna eksterna revizija došla, da je sam gradonačelnik u više navrata tražio direktno od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da grad pomogne sa višemilionskim novčanim iznosima, ali nigde se taj novac ne vidi, čak naprotiv, grad je u sve većim problemima što se tiče i infrastrukture i samog funkcionisanja i bio bi poslednji trenutak, bez obzira na to što on sigurno čeka da mu istekne ovaj mandat na mestu gradonačelnika, jer veliki je otpor i među vašim odbornicima SNS prema njegovoj takvoj vladavini, da nam neko kaže šta se tamo dešava.

Da li ste vi pozvani, eto to je pitanje za vas, kao ministar finansija, kao čovek od struke i kao neko ko zaista treba da vodi računa o svakom potrošenom dinaru da i, na kraju krajeva, posetite po bilo kom osnovu Kragujevac ili da se upoznate sa trenutnim finansijskim stanjem? Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podne narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana i član 125. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Vjerica Radeta, Nataša Sp. Jovanović, Aleksandra Belačić, Aleksandar Šešelj, Ružica Nikolić, Sreto Perić, Milorad Mirčić, Filip Stojanović, Tomislav Ljubenović, Nikola Savić, Dubravko Bojić, Petar Jojić, Zoran Despotović, Vesna Nikolić Vulajlović, Miroslava Stanković Đuričić, Miljan Damjanović i Nemanja Šarović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

U članu 1. ste rekli da u ovom osnovnom Zakonu o osiguranju depozita, da se posle reči: „likvidacije banaka“ dodaju i reči: „restrukturiranje banaka“.

Mi smo ovde amandmanom predložili da se ovo briše, da bismo, pre svega, otvorili jednu temu koja nije zatvorena već skoro punih 20 godina, od 2000. godine, od Mlađena Dinkića, od Nacionalne štedionice, od onoga kada je Đinđić uložio neki svoj navodno dinar. Pričaju, posle je rekao da misli da uplaćuje u Nacionalnu štedionicu, a kao shvatio je da ga je Dinkić prevario, da je to bila potpuno privatna banka iz vremena kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, kada su uništene srpske banke da bi u Srbiju došle ove raznorazne banke koje su postale zelenaši, zvanični zakonom zaštićeni zelenaši. U Srbiji su se uzimali krediti pod najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Banke koje se nekako zovu ovde, takve nazive imaju i u svojim matičnim zemljama, ali naravno, način poslovanja tamo i ovde se razlikuje toliko da nema zapravo ni jedne dodirne tačke.

Posledice toga su nemerljive i danas dan traju i danas dan su vrlo bolna tačka ovog društva i ovog sistema, posledice uništavanja srpskih banaka i dovođenje tih stranih banaka su i ova zla koja rade javni izvršitelji, koji zbog jedne, dve ili tri neplaćene rate kredita ljude ostavljaju bez krova nad glavom, oduzimaju kuće, stanove, automobile, pokretnu imovinu.

Ove banke koje su sada na sceni, da kažem, u Srbiji su toliko loš partner svakom i privrednom društvu i fizičkom licu. Sad pre svega govorim o fizičkim licima, privredna društva koja dobro posluju mogu da svoje te finansijske potrebe zadovolje i nekim kreditima koji su stvarno u inostranstvu itd. i svakako mogu bolje da se snađu, ali ljudi uzimaju kredite zato što ne mogu da kupe deci knjige, školsku opremu, uzimaju kredite zato što ne mogu da se leče, uzimaju kredite zato što nemaju 50 evra da kupe metar drva, a treba im desetak metara.

Dakle, mnogo je razloga, mnogo je muka, zapravo, koje ljude teraju da uzimaju kredite. Malo je ljudi u Srbiji koji kredite uzimaju iz obesti. Uglavnom, više od 90% ljudi kredite uzimaju da nekako organizuju život i koliko-toliko ga učine normalnim, sebi i porodici.

Šta se dešava? Dođe se u situaciju ne može da se plaća kredit iz ovog ili onog razloga, najčešće zato što jedan član porodice dobije otkaz ili, ne daj Bože, neko iz porodice umre, razboli se i onda se pristupa onome što je, rekoh, najbolnija tačka, a to su javni izvršitelji. Uzgred, SRS je podnela ovoj Narodnoj skupštini predlog novog Zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i uz taj predlog smo predali više od 100.000 potpisa građana Srbije koji su podržali ovu našu inicijativu da se ukinu ovakvi kakvi su javni izvršitelji. Ali, nećemo sada o javnim izvršiteljima, sada govorimo o bankama, odnosno o osiguranju depozita.

Ja ovde imam jedan materijal na kojem piše da je strogo poverljiv i ja ću zato pročitati samo neke stvari sa kojima može u javnosti da se barata. Radi se o izveštaju o sagledavanju poslovanja kod "Beogradske banke" a.d. Beograd, filijale "Beobanka" Beograd.

Dakle, "Beobanka", i danas postupak njene likvidacije nije završen. "Beobanka" bi i danas mogla da se vrati u normalan život i da počne da posluje sa stanovništvom, sa privredom, itd, ali vi i dalje nemate interesa zato što ste vi i u ovom segmentu, kao i u mnogim segmentima, slušali direktive EU, a samim tim ste postali pravni sledbenici onog prethodnog režima sa kojim se navodno u javnosti svađate, zamerate im ovo ili ono, oni vama zameraju ovo ili ono, a vi ste u suštini isti, u onim ključnim stvarima koje se tiču svakodnevnog života ljudi, vi ste isti.

Mi ovde imamo u ovom izveštaju, recimo, podatak, na dan kada su nastali ti podaci za "Beobanku", to je bio 13. jun 2000. godine. Osnovni podaci o filijali, o "Beobanci". Filijala svoje poslovanje obavlja u preko 11 poslovnih jedinica, od kojih je šest van Beograda i četiri organizacione jedinice. Broj zaposlenih radnika na dan 30. aprila 2000. godine je 4.335, od čega je 1.879 radnika zaposleno u poslovnoj jedinici Štedionica.

Filijala u vlasništvu ima 111 objekata površine 35.211,66 metara kvadratnih, koristi 77 objekata u zakupu površine 19.061,60 metara kvadratnih. Ima dva objekta u izgradnji, ukupne površine 54.000 metara kvadratnih. Ukupan broj akcionara na dana 31.12.1999. godine bio je 4.609, čiji akcijski kapital je iznosio 1.454,5 miliona dinara. Trajna ulaganja filijale u banke i preduzeća na dan 31.12.1999. godine iznose 161,9 miliona dinara.

Sad vas pitam – da li je vama žao što je onaj tadašnji režim, što je tadašnji pogubni 5. oktobar uništio ovako nešto? Nisu ga uništili do kraja, a vi niste uradili ništa da ovo oživite. Uslova za oživljavanje ima, ali nema, ponavljam, nema interesa.

Sećamo se svi kada su uništavane srpske banke kako su mediji tada stali na stranu režima, kao što to i danas rade, pa onda kad mediji na svoj način prenesu jednu priču, pa prenesu je svi režimski mediji, onda prosto ljudi počnu da veruju u to. Zima je bila kada su počeli štrajkovi zaposlenih u bankama. U bankama je i tada i sada radilo najviše žena. Štrajkovale su, protestvovale su žene koje su imale možda 20, 30 godina radnog staža, zima bila, bile obučene u bunde, što tada nije bio nikakav problem u to vreme, maltene nema žene koja nije imala bundu, nije to bio nikakav prestiž, jednostavno bio neki drugi način života, i onda da bi se ljudima ogadili, da bi se narodu ogadili ovi koji štrajkuju onda su sve novine napisale štrajkuju bundašice, protestvuju bundašice, da se ne bi videlo da je u Narodnu banku Mlađan Dinkić ušao sa automatskim oružjem.

To je bio početak sunovrata srpskog bankarstva, ali zaista ne vidimo ni jedan razlog zašto vi nemate volje i želje da vratite u Srbiju srpsko bankarstvo. Uslova ima, dakle, već na ovim postojećim bankama, da ne govorim o novim razvojnim bankama itd. Vi to sve lepo pričate u medijima, lepo sve pričate u nekim kampanjama, a kada treba da uradite nešto u životu onda vas nema.

Mi danas nemamo banku u Srbiji koja je spremna… Još je jedino „Poštanska štedionica“ državna, srpska banka. Sve ostalo su privatne banke. Vi nemate banku koja je spremna da podeli rizik kod zaključivanja ugovora sa klijentom sa kojim zaključuje ugovor. Oni kažu ako hoćete ovako, ako nećete baš nas briga, a vi - oj kuku otići će nam ova ili ona banka, ne, radite šta god hoćete, gazite narod, podižite kamate, oduzimajte kuće i stanove, samo vi nama ostanite ovde. Zašto? Da bi naš kapital iznosili u inostranstvo, u svoje matične zemlje. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Javio se prof. dr Miladin Ševarlić, po ovom amandmanu želite?
Izvolite.