Hvala, gospođo Žarić Kovačević.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Nataša Sp. Jovanović, izvolite.

Ovo je član kojim se definiše šta je to državna pomoć. I mi smo tražili da se iz amandmana briše ova odrednica da je u pitanju trgovina samo sa zemljama EU, već smo stavili sa svim zemljama, jer pre svega potenciramo to da je najvažnije za Srbiju i za njenu poljoprivredu i za budući razvoj industrije da mnogo više izvozimo i sarađujemo sa Ruskom Federacijom. Imamo ugovor o slobodnoj trgovini, a evo, očekuje se i taj sporazum sa Evroazijskom unijom, pa da vidimo da li ćete smeti da se odlučite na takav korak, koji će mnogo da znači, koji će biti podsticaj za budućnost ove zemlje.

Ono što je, takođe, definicija ovog člana 3. je davanje garancije Republike Srbije za određene projekte. I, sada da nam objasnite, gospodine Siniša Mali, ako je Elektroprivreda Srbije biser srpske privrede, to ste isticali, ne mogu sad konkretno da kažem, ali Vučić svakako jeste i premijer Brnabić i resorni ministar, zašto je potrebno da država Srbija, a ne samo to ste nasledili od ovih žutih, svake godine skoro daje, to je obično tako novembar, decembar mesec, garancije Elektroprivredi, odnosno EMS-u i EPS-u u iznosu prosek od 300 do 350 miliona evra za kredit koji uzima od Nemačke razvojne banke?

Čekajte, ako jedno preduzeće koje uopšte nema tako proverljivo poslovanje, jer tamo se svašta dešava i nikada Skupština nema, možda odbor, ali ne verujem, uvid u to kako posluje to javno preduzeće, zbog čega onda mi tu, na primer, da dajemo garanciju u tom iznosu skoro svake godine?

Šta to znači za jednog običnog građanina Srbije? Kad uzmete račun za struju, evo, danas koji je datum, doći će ovih dana računi za prethodni mesec, videćete održavanje i angažovana snaga. Na tom računu je to, ja mislim, sad preko 200 dinara. Šta mi onda plaćamo? Mi plaćamo to što se oni bahate, što su nesposobni i što imamo u pojedinim delovima Srbije trafoe iz 1968. godine. To je prosto neverovatno.

Kako je moguće da uzimaju tolike garancije i tolike kredite a da ne može elektroenergetski sistem da se održi i da se razvija svuda gde je to potrebno, posebno u pojedinim turističkim centrima gde dođe do potpunog kolapsa? I, jednostavno, to se dešava.

S druge strane, to smo rekli kada je bio rebalans budžeta, očekujemo od vas da ćete da nam predstavite, pošto ova komisija zaista ničemu ne služi, to je neki hibridni paradržavni organ, vi kao ministar koji odlučuje o tome i ministarstvo i Vlada kome se daje pomoć, kako određujete prioritete prilikom davanja subvencija?

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da je ovde problem kod kolega poslanika odakle novac stiže. Evo, najveća garancija koju je dala Narodna skupština Republike Srbije EPS-u bila je 21. januara 2016. godine i sredstva su namenjena za izgradnju energetskog bloka, odnosno proširenje kapaciteta jačine, čini mi se, 350 megavata u Kostolcu. To je najveća garancija koju je dala Narodna skupština i to je trenutno prva jedna takva investicija posle 30 i nešto godina.

E, sad, ako se spominje KFW banka, nemam ništa protiv, ali što ne budemo iskreni i ne kažemo da je taj novac kojim izgrađujemo tu termoelektranu i proširujemo kapacitete Površinskog kopa „Drmno“ iz Kine.

Znači, imamo nešto protiv ako novac stiže iz Zapadne Evrope i to ćemo da napadamo, nemamo ništa protiv kada stiže iz Kine. A stav i politika Vlade jeste da treba da sarađujemo i sa jednima i sa drugima.

Možemo i da pričamo o subvencijama u ribarstvu, samo sumnjam da mi sa ozbiljnim subvencijama u ribarstvu možemo bilo šta da uradimo ozbiljno kada je u pitanju rusko tržište. Mi uvozimo ribu od njih. Gde možemo da izvozimo? Verovatno u zemlje EU.

Da raščistimo nešto oko tog famoznog SSP i o tome da EU daje veće subvencije u poljoprivredi nego što to nama dozvoljava, to nije tačno, zato što je to po principu reciprociteta. Znači, za određene delatnosti koliko oni dozvoljavaju, toliko dozvoljavaju, toliko dozvoljava i nama. Sad, da li oni imaju više novca, to je već druga priča, bogatiji su kao društvo, uglavnom Evrozone. Ali, znači, na principu reciprociteta, što važi za njih, važi i za nas, i obrnuto.

Ali, to koji nisu ni čitali taj SSP ne znaju, kao što nisu čitali ni zakon, a i kad ga čitaju, ne čitaju ga kako treba, pa se onda hvataju za određene greške ako neko napravi određeni lapsus.

Kad pročitaju pogrešno nešto, pa na osnovu tog pogrešnog nečeg celu svoju diskusiju baziraju, onda to njima nije problem, to može kako god ko hoće. Ne može. Ne može. Znači, nemam ništa protiv da opozicija kritikuje zakone, ali neka kritikuje argumentima. Neka kritikuje argumentima. Naši argumenti protiv njihovih. Ako ne koriste istinite podatke, mi ćemo da iznosimo istinite, pa da vidimo kako će to da se izmeri na izborima.

Hvala.
Gospođo Jovanović, nije vas on pomenuo uopšte.
(Nataša Jovanović: Jeste, celu moju diskusiju…)
Dobro, daću vam repliku, ali on je bio čovek veoma vešt i nije vas pomenuo ni imenom, ni vašu političku partiju.
Pre vas ministar Mali, pa onda vi repliku.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, vodiću računa o svakoj reči, pošto je veoma važno da razumemo koji je zahtev za amandman i onda ću dati odgovor na taj zahtev.
Dakle, zahtev za amandman je sledeći – da se u članu 3. stav 1. Predloga zakona reči: „zemalja članice Evropske unije“ zamenjuju se rečima: „bilo koje druge države“. To bi značilo, kada bi prihvatili ovaj amandman, da svaku vrstu državne pomoći onda moramo da ocenjujemo i na osnovu toga kakav efekat ima na trgovinu i sa zemljama, sad da ne bude da su one manje važne, recimo da je Šri Lanka, Maroko itd, a mi ovde upravo želimo samo da suzimo ocenu tog efekta samo na zemlje EU.
U obrazloženju ovog zakona, kada sam pričao pre par dana o njemu, sam vam i rekao da Zakon o državnoj pomoći je od veće koristi manjim i slabijim državama, nego jačim i razvijenijim. Sigurno je da neka Nemačka, koja je daleko superiornija od nas po pitanju ekonomije, može sa mnogo više novca da pomogne neku industrijsku granu ili neko preduzeće nego što to može Srbija.
Upravo je državna pomoć i kontrola državne pomoći struktuirana tako da i manje zemlje, manje razvijene, kao što je Srbija u odnosu na Nemačku, imaju mogućnost da na pravi način pomognu one privredne subjekte ili one privredne grane do kojih nam je stalo ili do kojih smatramo da će biti nosioci privrednog rasta i razvoja u budućnosti. Tu se, prilikom ocene tih efekata, samo koncentrišemo na efekat na trgovinu sa EU. Ako bismo to proširili na ostale zemlje, onda bi sama državna pomoć bila nesprovodiva, jer biste morali da ocenjujete efekat i na ostalih skoro 200 i koliko već zemalja sveta postoje. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Kako sada da vam repliciram, kolega Arsiću, kad ste na mestu predsedavajućeg, ali moram zbog javnosti.

Najpre da kažem gospodinu ministru. Kad poslanik SRS napiše amandman na neki član predloženog zakona, nije to samo slučaj kod vas, a videćete i u kasnijim, to je samo inicijacija da započnemo temu o celom tom. Znači, sad u ovom daljem sledu amandmana kod kolega poslanika naše poslaničke grupe videćete da neko drugi iz konteksta ovog člana 3. izvlači neku drugu rečenicu, odnosno stav. Da bismo govorili o tome, o definiciji, sad, ja sam konkretno mogla da napišem amandman da se ceo ovaj stav briše ili ceo član, jer smatramo i da državna pomoć treba drugačije da se definiše i da tu upravo ne treba da budu ni ove garancije. Da vam kažem nešto, pre mesec dana je bio skup, bilo je negde predstavnika 50 lokalnih samouprava u Srbiji. Oni sami ne znaju kada i u kojoj meri mogu da očekuju državnu pomoć.

Replika se odnosi na izlaganje kolege Arsića. Gospodine Arsiću, ne možete da sakrijete egzaktne podatke, dakle, to niko i ne krije ni u Vladi, više puta je o tome ovde bilo reči, da je Elektroprivreda gubitaš. Oni imaju zaista dosta odliva novca, mnogo više nego svuda u svetu, prenos energije trpi određene gubitke, to je kod nas oko 15%, a normalno je i toleriše se svuda u svetu da to bude 5%, zbog različitih aspekata, sad nemam vremena o tome da pričam, ali kad vi taj gubitak pretvorite u dinare ili u evre to je oko 200 miliona evra godišnje.

Zamislite vi šta sve može da se uradi sa tim novcem, koliko da se obnovi škola, bolnica, koliko da se pomogne siromašnima i tako iz godinu u godinu. Dakle, vi morate, a sada ističe mandat ovoj Vladi, da rešite to goruće pitanje, a vi to što ste rekli da se ulaže, normalno i treba, a zamislite da nije bilo tolikih gubitaka, ne samo dok ste vi na vlasti, nego svih ranijih godina, pa to je jedna cela milijarda koja je mogla da se uloži i da Srbija nema nikakvih problema, što se tiče snabdevanja električnom energijom.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
To za 5% me baš interesuje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Juče sam pokušao da vašu pažnju i ponašanje usmerim ka zahvalnosti Vladimiru Vladimiroviču Putinu, čestitajući mu 67. rođendan, što je naišlo na muk u ovoj sali. To je vaše pravo, i to je pokazatelj kako se odnosimo prema njemu lično i Ruskoj Federaciji koja nam izuzetno pomaže i čiju pomoć odbijamo. Ne dozvoljavamo da njihova misija u Nišu dobije status diplomatske misije, ne dozvoljavamo da predstavnici Rusije i Kine, koji su nam naklonjeni, učestvuju u rešavanju problema Kosova i Metohije direktno itd.

Neposredno potom otišao sam na Kalemegdan da obeležimo godišnjicu braniocima Beograda protiv austrougarske okupacije. Ovo je jučerašnja fotografija ispred spomenika ruskim i srpskim borcima braniocima Beograda na Kalemegdanu. Ako se ne varam, ovaj spomenik otvorio je tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, svečano.

Pre dve godine, sa ovog spomenika ukradena je skulptura Svetog Đorđa kako ubiva aždahu. Za dve godine ova država nije bila u stanju da pronađe ko je ukrao, niti je bila finansijski u mogućnosti da napravi repliku tog dela spomenika i da ovaj spomenik osposobi na način kako to treba da izgleda.

Pitam se da je ovo američki spomenik ili engleski, ili nemački, francuski itd, verujem da bi za 24 časa bila urađena replika, jer postoji kalup za izradu te replika. Da li ćete dozvoliti da kroz 10-ak dana i premijer Ruske Federacije Medvedev dođe ovde, a da ne bude renoviran ovaj spomenik, to ostavljam na vama.

Dalje, juče je predsednik Republike Srbije u nekoliko navrata izjavio da se povećava robna razmena sa Turskom u kontekstu razgovora sa predsednik Turske. To je tačno, ali nažalost tačno je i nešto sledeće – da se izvoz Srbije u Tursku smanjuje, što znači da se spoljno trgovinski deficit sa Turskom povećava, a jedan od načina kako se može smanjiti taj deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Turskom jeste poljoprivreda. Šta smo mi radili našoj poljoprivredi? To pokazuju ovi podaci.

Ovo je odgovor koji sam dobio od ministra Nedimovića, ministra poljoprivrede na moje poslaničko pitanje 23. novembra 2017. godine. U ovom odgovoru ministar Nedimović navodi da su podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju iznosili po godinama, citiram, 2013. godine 4,37%, 2014. godine 4,55%, 2016. godine 2,87% i 2017. godine 2,96%. To znači ukupno ispod 5%. Za tih pet godina ovog režima zakinuto je poljoprivrednicima 7,17%, a ako uzmemo da je to u proseku godišnje 2,87% i ako to pomnožimo sa cifrom koja je bila 2016. godine, 23.826.620.000, ispada da je samo u ovom petogodišnjem periodu poljoprivrednicima zakinuto 57.771.720.328 dinara i onda nemojte, gospodo, da se čudimo što jedan od prethodnih govornika reče da nam je prosečna starost poljoprivrednika 61 godina, da je prosečna starost traktora 20 godina, da smo ove godine 20% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja imaju sitnu stoku, svinje, ovce i koze, i koja su imala dva grla goveda, isključeni iz sistema subvencija. Kako mislite da onda pomažete poljoprivredni i koga?

Biću slobodan da priložim kopiju dokumenta koji sam dobio od ministra poljoprivrede kako bi postala sastavni deo zapisnika i ušla u zapisnik.

Gospodine potpredsedniče, da li dozvoljavate da donesem?