Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine Mali, evo, čitav dan praktično slušamo hvalospeve što od vas, što od predstavnika vladajuće koalicije u pokušajima da nam objasnite koliko dobro građani Srbije žive i da je zapravo, kako vi kažete, ovo zlatno doba u kome živimo. Možda ste ubedili jedne druge, mada ni u to nisam siguran, ali sam potpuno siguran da niste ubedili građane Srbije.
Vi ste, gospodine Mali, govorili o tome kako planirate da date jednokratnu pomoć za penzionere i čak se njima zahvaljivali, iako je na tome što su oni snosili teret reformi, a mislim da je potpuno apsurdno zahvaljivati se penzionerima, jer penzionere niti je ko pitao, niti su oni pristali na bilo koji način da oni budu ti koji su snosili troškove reformi.
Penzioneri su radili vredno čitavog svog života, odvajali sredstva da bi imali penzije i od njih pristojno živeli, a ne da bi čekali da im neko udeli jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, za koju će, kako ste vi rekli, platiti ogrev, kupiti zimnicu i još je jedna treća stvar bila koju sam zaboravio. Ne znam kada ste vi zadnji put kupovali ogrev, kada ste zadnji put spremali ili kupovali zimnicu, očigledno ili to nikada niste radili, ili niste skori, jer sa tih 5.000 dinara teško da će penzioneri moći bilo šta.
Pričate o tome kako gradite puteve, autoputeve i to je dobro, i mi pozdravljamo i treba u Srbiji da bude što više autoputeva, ali ne po ceni po kojoj vi to radite.
Pitanje je da izgradnja ovog tzv. Šumadijskog koridora nije išla onako kako je išla, a mi smo godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović planira da za 800 miliona da taj posao jednoj američkoj firmi. Vi ste nas ubeđivali da to nije tačno. Na kraju, donesete zakon, izuzeste taj posao od javne nabavke i na tome je po našoj proceni ukradeno, barem, nekih 300 miliona evra. Za tih 300 miliona evra moglo se izgraditi još mnogo autoputa. Dakle, da nije krađe i korupcije, sve bi u Srbiji mnogo bolje izgledalo.
Da pređemo malo na konkretne podatke. Predstavnici vaše koalicije danas su se hvalili kako je 2012. godine, na prihodnoj strani budžeta bilo 750 milijardi dinara, a da vi danas imate, ni manje, ni više, prihod od 1.290 milijardi. To kada pogleda čovek, za sedam godina zaista jeste impresivno povećanje, povećanje od 540 milijardi dinara ili 72% ukupnih prihoda iz 2012. godine, 72% je veći poreski zahvat, 72% više ubirate od građana i od privrede u Srbiji, kroz poreze, kroz akcize, kroz različite druge namete i od Osmanlija ste neuporedivo uspešniji u toj disciplini koja se zove prikupljanje novca od građana.
Vi se hvalite sa viškom, suficitom od 46,6 milijardi, 46,6 milijardi dinara je svega nekih 8,6% u odnosu na to povećanje. Mi smo danas čuli od gospodina Marijana Rističevića koji je postavio pitanje gde je taj novac išao 2012. godine. Moje pitanje je - gde taj novac ide 2019. godine? Budžet prihoduje 540 milijardi dinara više ove godine, nego 2012. godine. Vi treba da objasnite gde ide taj novac. Nema toliko autoputeva. Pazite, to je 4,6 milijardi evra. Za 4,6 milijardi evra ste povećali prihod budžeta i naravno, povećali rashode. Gde ide taj novac? To je ogroman novac.
Dakle, suficit koji imate je samo 8,6% tog novca koliko vi više prihodujete, i tu su mogle da se urade, ne desetine kilometara autoputa, nego hiljade.
Ponavljam, radi se o 4,6 milijardi evra. U međuvremenu, penzije su zamrznute, smanjene za 10%, zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru i tu su plate ovih prethodnih pet godina, praktično ostale na istom nivou, što znači da su realno, u odnosu na rast cena i odnosu na cene na malo, neuporedivo manje nego što su bile i da je platežna moć građana Srbije neuporedivo manja.
Sad ja vas pitam – gde ide novac? Rekli ste da će milijarda otići u zdravstvo, gradite nove zdravstvene centre.
Ja sam nedavno bio sa svojim detetom, sa bebom osmomesečnom, na Institutu za majku i dete, to je pored Tiršove, praktično dve glavne dečije bolnice u Beogradu, u kojoj dolaze deca iz čitave Srbije. Oni nisu imali mogućnost da urade papilarni CRP, već deci koja dođu i bebama vade krv iz vene da bi izvršili analizu koja je veoma jednostavna, niti je skupa, niti je bilo šta. I, onda ja vas pitam, gospodine ministre kako je to moguće u zlatnom dobu? To je nešto što bi svaki dom zdravlja morao imati, da ne kažem svaka ozbiljnija zdravstvena ambulanta, svaka ozbiljnija privatna ambulanta to ima i kako je moguće da u zlatnom dobu nema novca za te osnovne stvari i to za jednu od dve najveće dečije klinike u Beogradu?
Vi ste pričali o tome kako država izdvaja sredstva za ljude koji su imali kredite u švajcarskim francima. Tačno je da ima dosta tih ljudi u Srbiji, ali vi ne izdvajate za njih, nego vi izdvajate umesto banaka i to je ogromna razlika.
Strane banke svake godine stotine miliona evra čistog profita izvlače iz Srbije i umesto da imate dovoljno hrabrosti i da im naplatite to što su odrali kožu sa leđa građana Srbije, da kaznite te banke, vi ste našli solomonsko rešenje u tome što se nećete zameriti stranim bankama, nego ćete od preostalog iznosa kredita, deo vi, praktično, subvencionisati građanima Srbije i time prenebregli pitanje zašto to nije urađeno i pre dve i pre tri i pre pet godina, zašto to nije urađeno odmah nakon tog velikog skoka u vrednosti švajcarskog franka, nego ste čekali dok najveći deo tih kredita nije isplaćen, da onda kao reagujete i to zakasnelo.
Stopa nezaposlenosti, to je još jedan vaš veliki uspeh, je 10,2%, a istovremeno tvrdite da je broj poreskih obveznika u Srbiji manji. Ako je ekonomska klima toliko dobra i povoljna, ako vi subvencionišete ljude da pokreću nove biznise, subvencionišete žene, poljoprivrednike, nema koga ne subvencionišete, pa normalno bi bilo valjda da se povećava broj poreskih obveznika? Situacija je drugačija i pada ova stopa nezaposlenosti, pre svega što velik broj ljudi napušta Srbiju trbuhom za kruhom, a vi govorite o tome da ćemo morati da uvozimo radnu snagu iz drugih zemalja i samo bih voleo da čujem koje su to tačno zemlje, imajući u vidu da su prihodi i prosečne plate veće u svim zemljama u okruženju, nego što su u Srbiji.