Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno rebalansom budžeta, predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak novčanih sredstava koji je ostvaren u državnoj kasi.

Prethodne četiri godine smo takođe imali suficit u državnoj kasi, koji se koristio da bi se smanjio enormno visok javni dug. Vlada Republike Srbije sada je imala dva izbora, da 2019. godinu završimo sa suficitom od oko 0,5% BDP i da se javni dug smanji za oko dva procentna poena i drugu soluciju, odnosno drugi izbor da se višak u državnoj kasi potroši u celosti, odnosno da se rebalansom planira prihvatljiv nivo budžetskog deficita od 0,5% BDP, kao cilj kojem smo težili kada smo pravili budžet za 2019. godinu i to je cilj koji obezbeđuje da se javni dug Republike Srbije u odnosu na BDP smanjuje za dva procentna poena na godišnjem nivou.

Vlada Republike Srbije se opredelila za pozitivan rebalans gde će se sav višak koji je ostvaren u državnoj kasi potrošiti obzirom na to da je javni dug smanjen sa od preko 78% BDP na oko 50% BDP i s obzirom na to da danas više ne postoji kriza javnih finansija. Kriza javnih finansija ne postoji, pre svega, zbog odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije, a pre svega zbog odgovorne politike koja je vođena u prethodnim godinama zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskim reformama koje je počela da sprovodi Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još od 2014. godine, a sa tim trendom se nastavilo kasnije i u Vladi Ane Brnabić.

Za građane Srbije je važno da oni znaju da javni dug opada dinamikom koju smo planirali u prethodnim godinama i da smo nekako dočekali taj trenutak da sada konačno možemo da malo popustimo kaiš što bi se reklo u narodu i da potrošimo višak koji imamo u državnoj kasi kako bismo, prosto, građanima Srbije mogli da omogućimo bolji životni standard i bolje uslove života.

Dakle, ponoviću, ovo je prvi pozitivan rebalans u istoriji Srbije, a mi ćemo u državnoj kasi na kraju 2019. godine imati 50 milijardi više nego što je to bilo planirano Zakonom o budžetu za 2019. godinu. Vlada je ovim rebalansom predložila kako da taj novac utrošimo, odnosno predložila je povećanje sledećih rashoda. Devet milijardi za isplatu jednokratne pomoći u iznosu od 5.000 dinara kao jednokratnu pomoć, jednokratni ček za sve naše penzionere, dve milijarde dinara za povećanje plata u državnom sektoru, 13 milijardi dinara za ulaganje u infrastrukturu, devet milijardi dinara za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, deset milijardi dinara za ulaganje u sektor bezbednosti koji se odnosi, naravno, za opremanje Vojske i policije i sedam milijardi za prevremene otplate kredita. Svakako možemo reći mi iz SNS da je ovo jedan dobar plan.

Ono što je nekako najviše bilo kritikovano danas kao neopravdano trošenje viška sredstava koje imamo u državnoj kasi jeste povećanje plata u javnom sektoru. Predlog Vlade je da najveće povećanje zarada u javnom sektoru imaju medicinske sestre 15%, lekari 10, 9% prosveta, sudije, tužioci, socijalna zaštita i sektor bezbednosti i 8% povećanja je predloženo za zaposlene u državnoj upravi.

Vlada Republike Srbije ima jasno definisanu politiku što se tiče ulaganja u zdravstvo. Mi smo i prošle godine najveće povećanje plata u javnom sektoru imali upravo za zdravstvene radnike, tako se nastavlja i ove godine. Dakle, najveće povećanje plata u javnom sektoru je za medicinske sestre i lekare. Time je Vlada Republike Srbije jasno pokazala politiku koju ima prema zdravstvenom sistemu Republike Srbije, u smislu da motiviše zdravstvene radnike da ostanu u svojoj zemlji, jer im na ovaj način Vlada Republike Srbije pokazuje da misli na njih i da ih u Srbiji očekuju bolji dani.

Kada govorimo o povećanju plata, a nekako su se danas provukli i ove jednokratne nadoknade koje planiramo da uplatimo našim penzionerima, danas su poslanici opozicije pokušali da predstave SNS i Vladu Republike Srbije da se u stvari ova povećanja plata i penzija planiraju kao jedna populistička mera Vlade Republike Srbije zbog toga što nas na proleće očekuju izbori. Da SNS vodi populističku politiku, bilo kakvu vrstu populističke politike, ona bi danas verovatno predložila da se penzionerima da ček u iznosu od, na primer, 20 hiljada dinara jednokratne pomoći ili da se plate u zdravstvu povećaju umesto za 15, za 30%. Međutim, SNS ne vodi populističku politiku, nego ona predlaže one mere koje su realne i predlaže ona povećanja plata i penzija koje neće ugroziti sve ono što smo godinama radili, odnosno koje neće ugroziti fiskalnu stabilnost.

Na kraju krajeva, Aleksandar Vučić je taj koji je 2014. godine izašao pred građane i predložio smanjenje plata i penzija i opet dobio najveću podršku građana na prethodnim izborima. Tako da smatram da je u najmanju ruku nekorektno da oni koji su bili vinovnici donošenja svih zakona u ovoj Skupštini, danas optužuju SNS da sprovodi populističke mere, jer ona to nikako ne radi, to su 2008. godine radile neke druge vlade koje su povećale penzije u iznosu za 20% pred izbore, a onda su doveli državu na ivicu bankrotstva i dovele penzionere u tu situaciju da više država nije u mogućnosti ni da im isplaćuje redovne penzije.

Dakle, rekla sam da Vlada Republike Srbije ima jasnu politiku koja se tiče povećanja penzija, tako da ovaj višak koji sada imamo u državnoj kasi smatramo da dozvoljava da se uruči ček od pet hiljada dinara kao jednokratna pomoć, jer su upravo penzioneri bili ti koji su podneli najteži teret teških mera fiskalne konsolidacije i hvala im na tome. Od 1. januara ih očekuje i povećanje penzija.

Ovim rebalansom predloženo je deset milijardi dinara da se izdvoje za opremanje vojske i policije. Iako Fiskalni savet smatra da su ova ulaganja od deset milijardi previsoka i da su prevelika ulaganja u sektor bezbednosti uopšte za 2019. godinu, a imali smo priliku da takav komentar čujemo danas i od poslanika SMS Vladimira Đurića koji je rekao – smatram da su ulaganja visoka, ali sada ćete vi na to reći da je prethodna vlast pretakala tenkove.

Srpska napredna stranka se ponosi izdvajanjem u sektor bezbednosti i naravno da ćemo reći da je prethodna vlast pretakala tenkove, a da mi sada radimo u sasvim nekom drugom pravcu.

Da zaključim rebalans će pre svega omogućiti bolji životni standard svih građana Srbije i jasno je da se prilikom rebalansa Vlada Republike Srbije vodila time da obezbedi bolje uslove života za sve građane Srbije, ali pri tome i vodila računa da na bilo koji način ne ugrozi fiskalnu stabilnost koja je postignuta u prethodnim godinama. Dakle, ovi rashodi neće ugroziti stabilnost budžeta, javni dug će nastaviti da opada planiranom dinamikom. Imamo nisku i stabilnu inflaciju i imamo stabilan kurs dinara i ovo je zajednički rezultat rada predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, dakle timski rad.

Iskoristiću samo još minut na kraju da kažem da će višak u državnoj kasi omogućiti i bolje uslove života za sve građane Srbije, ali i za građane Leskovca i Jablaničkog okruga odakle dolazim i čije građane predstavljam, jer upravo zahvaljujući višku koji se danas nalazi u državnoj kasi mi u Leskovcu danas imamo realizaciju tri ogromna infrastrukturna projekta. Država je u mogućnosti da danas finansira prilazni put, a od Vlasotinca ka Leskovcu koji 50 godina nije rekonstruisan. Radi se put Pečenjece – Brestovac i za koji dan očekujemo da se krene sa rekonstrukcijom kompletnog Bulevara Nikole Pašića. Uštedom u budžetu omogućeno je da se u Leskovcu izgradi 20 kilometara prilaznih puteva iz svih pravaca ka gradu.

Završiću, zahvaljujem se u ime svih građana Vladi Republike Srbije na ravnomernom razvoju, na politici ravnomernog razvoja i posebno na brizi za jug Srbije. Hvala.

Hvala koleginice Pešić.

Sada reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati i glasati za sva tri predložena zakona. O tome je naš stav, sud izneo ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković.

Samo ću pokušati da podsetim na neke detalje iz rebalansa koji potvrđuju uspešnost vođenja ekonomske politike od strane ove Vlade i zbog čega treba glasati za ovakav rebalans.

Jedna dobra vest pre neki dan, nekako pri kraju veoma uspešne posete predsednika Republike, ministra spoljnih poslova UN, susreta sa predstavnicima skoro 100 zemalja boreći se za Srbiju u Srbiju stiže još jedna dobra vest priznanje poboljšan je kreditni rejting Srbije na BB plus, a to govori o stanju javnih finansija a to potvrđuje da se u Srbiji javne finansije stabilne.

Želim da napomenem da pored toga i rebalans za 2019. godinu je još jedna potvrda uspešnosti sprovođenja ekonomske politike od strane ove Vlade. Šta to znači? Znači kada se sve ovo ima u vidu da je Srbija ušla u red zemalja koje su uređene, u kojoj se odgovorno vodi ekonomska politika, u kojoj se drži do svoje stabilnosti, do stabilnosti javnih finansija.

Reformski kurs i do sada sprovedene mere pokazuju da Vlada vodi uspešnu ekonomsku politiku, a potvrda tome dokaz je uspostavljena i očuvana fiskalna stabilnost, rapidno smanjenje javnog duga. Govori se o cifri od 52%. Ne znam da li ste me dobro čuli, nisam rekao 72%, rekao sam 52%. Permanentno visok priliv stranih direktnih investicija, negde preko sto, sa oko dve milijardi i trista evra. Stabilan i kontinuiran privredni rast, prepolovljena nezaposlenost do nivoa 10,3%, a ja bih još više istakao povećana zaposlenost. To još više potvrđuje, potkrepljuje značaj smanjenja ove nezaposlenosti. Niska stabilna i predvidiva inflacija. Dakle, sada imamo stabilnu i nisku inflaciju i stabilan kurs. Inflacija je negde na nivou donje granice 2,2% koliko sam ja čuo i razumeo. Želim uz podršku Vladi na vođenju ovakve ekonomske politike da dam podršku i NBS sa svojim delom aktivnosti u vezi sa tim.

Šta rebalans kaže još? Da imamo makroekonomsku stabilnost koja podrazumeva da država ima i višak, fiskalni suficit ako sam dobro razumeo cifru od 46,4 milijarde do avgusta. Da li je tako nešto? Taj višak nije posledica povećanih poreza, ali jeste i treba istaći da je delom i zbog dobre naplate poreza. Šta još rebalans kaže? Da se domaćinski ulaže u jeftinije kredite da bi se zamenili stari i skupi. Da se ulaže u infrastrukturne objekte kao daljem nosiocu dizanja rasta i razvoja u Srbiji.

Želim posebno da napomenem, s obzirom na to da se nalazimo u investicionom ciklusu koji treba da bude podstaknut investicijama ali i domaćom tražnjom, s toga rast plata i penzija koje su predviđeni, pored poboljšanja životnog standarda ne treba gledati kao trošak već kao investiranje u rast.

Rebalans pokazuje i da privatna potrošnja investicija pored izvoza ostaju nosioci rasta u 2019. godini. Vlada ostaje opredeljena poboljšanju privrednog ambijenta i obezbeđivanju visokog stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Uveren sam da će pri tome Vlada biti na stalnom dežurstvu, znajući da ekonomska kretanja izvode Srbiju u narednom periodu u velikoj meri zavise i od kretanja izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju. Za sve to o čemu sam govorio puna podrška Vladi Republike Srbije.

Odgovorno vođenje ekonomske i fiskalne politike u prethodnom periodu, finansijske mere koje su vrlo često bile nepopularne, danas daju rezultate i danas glavna priča je o rebalansu kako te rezultate na najbolji način da iskoristimo. Ono što je karakteristično što treba podržati ovu Vladu ne samo što je stvorila ovakav rezultat već i što je odlučila da predloži da se te pare koje su višak, fiskalni suficit koje su pare građana vrate građanima i to vrate kroz povećanje kapitalnih investicija koje će opet dalje unapređivati rast privredni u Srbiji kroz ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, povećanja plata u javnom sektoru, smanjenja poreskog opterećenja rada. Ali šta je karakteristično? Sve to omogućava realizaciju i razvojnih i socijalnih ciljeva budžeta.

Treba napomenuti u prethodnom periodu je povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovođeno uz strog princip fiskalne održivosti, sada vođenjem ozbiljne i odgovorne politike ekonomske i fiskalne stvoren je prostor za povećanje plata u realnom sektoru posebno u onim kategorijama zaposlenih kojima je potreban dodatni stimulans.

Vlada je prepoznala interes države da se zaustavi odliv mladih i stručnih kadrova, tu mislim na lekare i medicinske tehničare, ali i na ostale stručnjake koji su potrebni državi da bi mogli da napreduju.

Naravno, veoma značajne oblasti socijalne, dečje zaštite kulture, obrazovanja, i naravno državne administracije koja mora biti stručna. Ali, šta tu treba napomenuti? Socijalna komponenta budžeta može da se realizuje zahvaljujući povećanom privrednom rastu, kako bi to rekli, na zdravim osnovama.

Ono što želim da podržim Vladu, a to je da Vlada treba da nastavi sa aktivnostima, da se uredi sistem plata u javnom sektoru kroz sistem platnih razreda.

Isto tako imam moju podršku i da to radi na ozbiljan, odgovoran način, precizno, detaljno, da dođe do pravog rešenja, koje će biti primenjivo.

Kada je još jedna podrška, kada je u pitanju odustajanje od kliznih mera kada su u pitanju penzije, ono što je karakteristično, a to je da rebalans kaže da će se penzije povećavati u skladu sa Zakonom o penzijsko invalidsko osiguranju. Jedna podrška za to. Druga, još veća podrška je za najavu Vlade da će se i taj član Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju menjati i uvesti sistem indeksiranja penzija, pola prosečne zarade, a pola po troškovima tzv. švajcarski sistem.

Dakle, ovakva ekonomska politika i makroekonomska stabilnost, pored aktivne spoljne politike, osim ovoga o čemu sam pričao, doprinosi poboljšanje međunarodnog ugleda Srbije kao ozbiljne zemlje koja želi da uđe u svet razvijenih i pridruži se evropskoj porodici razvijenih država.

Vratiću se na početak. Pokušao sam da podsetim samo šta rebalans kaže i šta potvrđuje i dokazuje jednu uspešnu ekonomsku politiku ove Vlade. Iz tih razloga mi ćemo dati podršku i glasati za predložene zakone. Hvala.

Hvala, gospodine Petronijeviću.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine Mali, evo, čitav dan praktično slušamo hvalospeve što od vas, što od predstavnika vladajuće koalicije u pokušajima da nam objasnite koliko dobro građani Srbije žive i da je zapravo, kako vi kažete, ovo zlatno doba u kome živimo. Možda ste ubedili jedne druge, mada ni u to nisam siguran, ali sam potpuno siguran da niste ubedili građane Srbije.

Vi ste, gospodine Mali, govorili o tome kako planirate da date jednokratnu pomoć za penzionere i čak se njima zahvaljivali, iako je na tome što su oni snosili teret reformi, a mislim da je potpuno apsurdno zahvaljivati se penzionerima, jer penzionere niti je ko pitao, niti su oni pristali na bilo koji način da oni budu ti koji su snosili troškove reformi.

Penzioneri su radili vredno čitavog svog života, odvajali sredstva da bi imali penzije i od njih pristojno živeli, a ne da bi čekali da im neko udeli jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, za koju će, kako ste vi rekli, platiti ogrev, kupiti zimnicu i još je jedna treća stvar bila koju sam zaboravio. Ne znam kada ste vi zadnji put kupovali ogrev, kada ste zadnji put spremali ili kupovali zimnicu, očigledno ili to nikada niste radili, ili niste skori, jer sa tih 5.000 dinara teško da će penzioneri moći bilo šta.

Pričate o tome kako gradite puteve, autoputeve i to je dobro, i mi pozdravljamo i treba u Srbiji da bude što više autoputeva, ali ne po ceni po kojoj vi to radite.

Pitanje je da izgradnja ovog tzv. Šumadijskog koridora nije išla onako kako je išla, a mi smo godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović planira da za 800 miliona da taj posao jednoj američkoj firmi. Vi ste nas ubeđivali da to nije tačno. Na kraju, donesete zakon, izuzeste taj posao od javne nabavke i na tome je po našoj proceni ukradeno, barem, nekih 300 miliona evra. Za tih 300 miliona evra moglo se izgraditi još mnogo autoputa. Dakle, da nije krađe i korupcije, sve bi u Srbiji mnogo bolje izgledalo.

Da pređemo malo na konkretne podatke. Predstavnici vaše koalicije danas su se hvalili kako je 2012. godine, na prihodnoj strani budžeta bilo 750 milijardi dinara, a da vi danas imate, ni manje, ni više, prihod od 1.290 milijardi. To kada pogleda čovek, za sedam godina zaista jeste impresivno povećanje, povećanje od 540 milijardi dinara ili 72% ukupnih prihoda iz 2012. godine, 72% je veći poreski zahvat, 72% više ubirate od građana i od privrede u Srbiji, kroz poreze, kroz akcize, kroz različite druge namete i od Osmanlija ste neuporedivo uspešniji u toj disciplini koja se zove prikupljanje novca od građana.

Vi se hvalite sa viškom, suficitom od 46,6 milijardi, 46,6 milijardi dinara je svega nekih 8,6% u odnosu na to povećanje. Mi smo danas čuli od gospodina Marijana Rističevića koji je postavio pitanje gde je taj novac išao 2012. godine. Moje pitanje je - gde taj novac ide 2019. godine? Budžet prihoduje 540 milijardi dinara više ove godine, nego 2012. godine. Vi treba da objasnite gde ide taj novac. Nema toliko autoputeva. Pazite, to je 4,6 milijardi evra. Za 4,6 milijardi evra ste povećali prihod budžeta i naravno, povećali rashode. Gde ide taj novac? To je ogroman novac.

Dakle, suficit koji imate je samo 8,6% tog novca koliko vi više prihodujete, i tu su mogle da se urade, ne desetine kilometara autoputa, nego hiljade.

Ponavljam, radi se o 4,6 milijardi evra. U međuvremenu, penzije su zamrznute, smanjene za 10%, zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru i tu su plate ovih prethodnih pet godina, praktično ostale na istom nivou, što znači da su realno, u odnosu na rast cena i odnosu na cene na malo, neuporedivo manje nego što su bile i da je platežna moć građana Srbije neuporedivo manja.

Sad ja vas pitam – gde ide novac? Rekli ste da će milijarda otići u zdravstvo, gradite nove zdravstvene centre.

Ja sam nedavno bio sa svojim detetom, sa bebom osmomesečnom, na Institutu za majku i dete, to je pored Tiršove, praktično dve glavne dečije bolnice u Beogradu, u kojoj dolaze deca iz čitave Srbije. Oni nisu imali mogućnost da urade papilarni CRP, već deci koja dođu i bebama vade krv iz vene da bi izvršili analizu koja je veoma jednostavna, niti je skupa, niti je bilo šta. I, onda ja vas pitam, gospodine ministre kako je to moguće u zlatnom dobu? To je nešto što bi svaki dom zdravlja morao imati, da ne kažem svaka ozbiljnija zdravstvena ambulanta, svaka ozbiljnija privatna ambulanta to ima i kako je moguće da u zlatnom dobu nema novca za te osnovne stvari i to za jednu od dve najveće dečije klinike u Beogradu?

Vi ste pričali o tome kako država izdvaja sredstva za ljude koji su imali kredite u švajcarskim francima. Tačno je da ima dosta tih ljudi u Srbiji, ali vi ne izdvajate za njih, nego vi izdvajate umesto banaka i to je ogromna razlika.

Strane banke svake godine stotine miliona evra čistog profita izvlače iz Srbije i umesto da imate dovoljno hrabrosti i da im naplatite to što su odrali kožu sa leđa građana Srbije, da kaznite te banke, vi ste našli solomonsko rešenje u tome što se nećete zameriti stranim bankama, nego ćete od preostalog iznosa kredita, deo vi, praktično, subvencionisati građanima Srbije i time prenebregli pitanje zašto to nije urađeno i pre dve i pre tri i pre pet godina, zašto to nije urađeno odmah nakon tog velikog skoka u vrednosti švajcarskog franka, nego ste čekali dok najveći deo tih kredita nije isplaćen, da onda kao reagujete i to zakasnelo.

Stopa nezaposlenosti, to je još jedan vaš veliki uspeh, je 10,2%, a istovremeno tvrdite da je broj poreskih obveznika u Srbiji manji. Ako je ekonomska klima toliko dobra i povoljna, ako vi subvencionišete ljude da pokreću nove biznise, subvencionišete žene, poljoprivrednike, nema koga ne subvencionišete, pa normalno bi bilo valjda da se povećava broj poreskih obveznika? Situacija je drugačija i pada ova stopa nezaposlenosti, pre svega što velik broj ljudi napušta Srbiju trbuhom za kruhom, a vi govorite o tome da ćemo morati da uvozimo radnu snagu iz drugih zemalja i samo bih voleo da čujem koje su to tačno zemlje, imajući u vidu da su prihodi i prosečne plate veće u svim zemljama u okruženju, nego što su u Srbiji.

Povreda Poslovnika, dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Član 107. gospodine predsedavajući – pitanje dostojanstva Narodne skupštine.

Ne znam da li vam je promaklo, pošto je biloo maločas u ovom izlaganju od nekoliko minuta svega i svačega, ali pominjalo se, i to je prva sporna stvar, da se ovim rebalansom nešto krade. Pominje se da je po nečijoj računici ovde nešto ukradeno i postavlja se pitanja na šta to ide.

Druga stvar na koju je svakako trebalo reagovati kad se objašnjava izgleda primenom onog istog Ćulibrkovog digitrona o kom je govorio gospodin Arsić. Ne znam da li ste vi to čuli, ali mi pričamo o 47 milijardi dinara. Uđe narodni poslanik, verovatno iz neke šetnje i kaže to je 4,6 milijardi evra.

Dakle, 47 milijardi dinara nije 4,6 milijardi evra, jer kurs nije i ne sećam se da je skoro bio 1:10, i to ponovi nekoliko puta.

(Nemanja Šarović: Hajde uzmi stenogram.)

Meni to jasno govori da primenjuju isti digitron, kao i ovaj Ćulibrk, kod koga je ono deljenje umesto 600 evra bilo 6.600 evra.

Kad kažu krade se i hoćemo da znamo na šta ide, mi kažemo da ovaj rebalans se odnosi na pomoć ljudima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, mi kažemo ovo ide na jednokratnu podršku penzionerima, mi kažemo ovo ide na investicije, mi kažemo ovo ide na povećanje plata. Pa da li je moguće onda da neko ne zna na šta to ide, da mu nešto nije jasno? Samo onima koji su bili u nekoj lepoj šetnji, došli ovde, poneli Ćulibrkov digitron i to je jedino što su uradili na temu pripreme sednica. Nisu pročitali ništa.

Kad smo kod tih plata, taj Ćulibrk je pričao da nikad plate u Srbiji neće biti u proseku 500 evra. Koristili taj isti digitron ili ne, za jedno mesec i po dana mi očekujemo čestitke i izvinjenje kako Ćulibrka, tako i od ovih koji ne znaju koliki je kurs, verovatno ni koja je godina, a šta je na dnevnom redu i na šta ide to nećemo ni da pominjem koliko znaju.

Hvala, dr Orliću.

Da i želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.

(Vladimir Orlić:Ne.)

Hvala.

Gospodin Šarović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Ja moram gospodina Orlića da podučim da ako hoće nekome da replicira ili da se poziva na Poslovnik, onda treba prvo da shvati, to je prvi korak, a drugi, malo teži, je da razume ono što neko drugi u Narodnoj skupštini govori iz neke druge poslaničke grupe.

Podaci koje sam izneo su veoma precizni i, ako želi, gospodin Orlić može da uzme i stenogram, pa da pogleda da je sve ovo što je govorio prethodno potpuno pogrešno interpretirao.

Vaš poslanik, poslanik vladajuće koalicije je pročitao podatak da je 2012. godine prihodna strana budžeta, prihod budžeta bio 750 milijardi dinara. Ove godine je 1.290 milijardi. To je razlika od 540 milijardi, a 540 milijardi je 4,6 milijardi evra. Da li vam je sada jasno? Da li treba da ponovim još dva puta, tri puta, koliko treba? Dakle, toliko više Republika Srbija prihoduje danas od građana i od privrede Srbije nego što je to bio slučaj 2012. godine. Da li je tako, gospodine ministre? Jeste.

Ja sam rekao da je to impresivan podatak. Gospodin Rističević je rekao 2012. godine je tih 540 milijardi neko ukrao, a sada se koristi. Ja pitam za šta se koristi? Pazite, 4,6 milijardi evra nije malo novca i ako već vi niste krali tih 4,6 milijardi evra prethodnih godina i ne kradete ove godine, zašto ste onda morali da uzimate od penzionera, zašto ste morali da zabranjujete zaposlenje u javnom sektoru, da zamrzavate plate i sve ostalo?

Dakle, 4,6 milijardi evra je mnogo autoputa. Evo, uzmite, vi ste talentovani za matematiku i izračunajte koliko je to kilometara autoputa, koliko je to kliničkih centara, koliko je to vrtića, obdaništa, škola, novih radnih mesta, subvencija za poljoprivrednike. Izračunajte na bilo koji način.

Moje pitanje je potpuno legitimno. Radi se o rebalansu budžeta. Vi se hvalite da imate neuporedivo više sredstava nego žuti lopovi 2012. godine i šta je legitimnije nego da pitamo gde ide tih 4,6 milijardi evra? Dakle, svaka vam čast koliko ste skupili od građana Srbije i od privrede, neuporedivo – 72% više nego žuti 2002. godine.

(Predsedavajući: Hvala, isteklo vam je vreme.)

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Nema na čemu.

Smatram da nisam povredio Poslovnik, a vi ste malo zloupotrebili povredu Poslovnika da replicirate, ali dobro, ja ću biti malo i liberalan. Važne su stvari oko kojih diskutujemo.

Reč ima dr Vladimir Orlić, član 103. povreda Poslovnika. Izvolite.