Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, današnji rebalans budžeta je jasan i nedvosmislen dokaz rasta i razvoja naše zemlje.

Ovo je prvi rebalans koji radimo zbog suficita, odnosno viška para u budžetu. Viška para ima 46,6 milijardi dinara.

Ova fiskalna relaksacija je upravo ono za šta smo radili unazad nekoliko godina. Da se razumemo, mi trošenjem ovog viška novca ne remetimo, niti dovodimo u pitanje finansijsku stabilnost. Finansije ostaju stabilne, a višak novca ulažemo u javnu i investicionu potrošnju, što praktično znači povećavamo zarade u javnom sektoru od 8% do 15%, isplatićemo penzionerima po 5.000 pomoći, pomoći ćemo zaduženim građanima u švajcarskim francima, gradićemo put Pojate – Preljina i ono što je vrlo važno za Srbiju koja je, moram da napomenem, vojno neutralna, zato i ulažemo u našu vojsku i našu policiju.

Znate, za neke generacije među kojima je i moja generacija, ovo jeste istorijski uspeh. Ova zemlja je u krizi najmanje 40 godina unazad i skoro ceo svoj život smo proveli u ekonomski urušenoj Srbiji i imamo pravo da kao građani ove zemlje saznamo šta znači ekonomska stabilnost države u kojoj živimo. Evo, došao je i taj dan.

Iako je po mišljenju Fiskalnog saveta ovaj višak novca mogao biti produktivniji utrošen, oni pod tim smatraju da bude uložen u nešto što bi se državi kasnije vratilo, umesto povećanje zarada, ja smatram da je upravo na najbolji mogući način raspodeljen, jer se mora napraviti mali predah, da tako kažem, u ovoj borbi u kojoj učestvuju svi građani Srbije. Potrebno je da oporavak Srbije kao građani osetimo kroz povećanje sopstvenih budžeta.

Država Srbija beleži povećanje javnih prihoda, a da pri tom nije povećavala poreske obaveze, beleži rapidno smanjenje javnog duga, privredni rast, prepolovljenu nezaposlenost koja nikada nije bila niža i iznosi 10% i beleži stabilnu inflaciju. Da ne zaboravimo permanentan priliv stranih, direktnih investicija, po čemu je Srbija na prvom mestu u Evropi.

Ova zemlja se otvara. Stvorila je uslove i mogućnosti za kvalitetno poslovanje, za zapošljavanje. Najviše je poboljšan položaj kod populacije mladih i žena koji su najosetljivija kategorija pri zapošljavanju. Najveći izvoz je u IT sektoru. Beleži porast od čak 30%, a to su mladi ljudi koji su zadržani u Srbiji i žive i rade od svog znanja u sopstvenoj zemlji.

Takođe, raste i obim spoljnotrgovinske razmene. Neko će reći povećan je uvoz, ali neće reći da se uvoze mašine i oprema, koja su direktna posledica novih investicija i da će te iste firme povećati izvoz u narednom periodu. Takođe vam neće reći da se uvoze automobili i energenti, što je ništa drugo do povećanje životnog standarda naših građana.

Još jedna negativan doprinos kretanju ukupne industrije dala je prehrambena industrija usled prohibicionih mera Prištine, ali se zato oporavlja prerađivačka delatnost, a izvesno je i da će poljoprivredna proizvodnja dostići izrazito visok nivo generisane bruto dodate vrednosti, iako je zbog vremenskih nepogoda bio očekivan blago negativan uticaj.

Niz ekonomskih mera koje je preduzela ova Vlada će tek dati rezultate. Ja zbog vremena neću stići da ih sve pomenem, ali po meni najbolja stvar koju je Aleksandar Vučić svojom politikom uspeo da reši vezana je za kredite iz prošlosti. Skupe kredite koje su neodgovorne vlasti podizali zamenio je pet puta jeftinijim kreditima, što znači kamatu od 7,25%, zamenio je kamatom od 1,61% i to je istorijski minimum po kome se Srbija zadužuje. Zatim, poresko rasterećenje rada stvara povoljni privredni ambijent određenim promenama kod poreza na dobit i kroz jedinstveno zakonsko uređenje ovih prihoda.

Takođe, ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, smanjuje se poresko opterećenje neto plate na 63% na 62%, što je ukupna ušteda za privredu za oko 11,9 milijardi dinara. Zatim, smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, promenjen metod obračuna amortizacije, a tu su i stimulativne mere za inovativne delatnosti koje su vrlo poželjne kao novi izvor rasta. Sve to će pojačati privredni rast, uticaće jednim delom i na smanjenje sive ekonomije, a posebno će doprineti jačanju privatnog sektora. Kao krajnji korisnici svih ovih benefita su građani Srbije čiji će životni standard rasti iz godine u godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, danas diskutujemo o rebalansu budžeta. Znamo da su najteže mere iza nas. Odgovornom ekonomskom politikom i merama fiskalne konsolidacije došli smo do toga da povećavamo penzije i plate, smanjen je javni dug. O inflaciji više ne govorimo, nije tema zato što je ona sada 1,5%. Dinar jača i umesto deficita i dugova, razmišljamo o unapređenju života naših građana.

Nećemo zaboraviti kako je bilo. Težak je bio put od 2013. godine. Moramo da znamo gde smo sada i gde ćemo biti. Danas raspravljamo o prihodima, o suficitu, kako da potrošimo. Isplanirali smo i potrošićemo novac sa građanima Srbije.

Rebalansom budžeta predviđeno je da do kraja godine potrošimo sav višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu. Rebalansom planiramo da najviši deo novca uložimo, naravno, u kapitalne investicije. Daćemo i penzionerima tu jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, vratićemo kredite, pomoći ćemo našim građanima, kojih ima oko 18.000, koji su podigli kredite u švajcarskim francima. Uložićemo u vojsku i policiju i, kao što sam i rekla, za investiranje u putnu infrastrukturu. Najbitnije je navesti Pojate-Preljina autoput, izgradnja tog autoputa.

Naravno da ćemo povećati i plate u proseku od 8% do 15%. Danas kada povećavamo standard, kao što sam rekla, želimo da građani bolje i kvalitetnije žive. Danas dok pričamo i diskutujemo ponosna sam što sam poslanica SNS.

Uvaženi ministre, vas, Vladu Republike Srbije, a i samog našeg predsednika Aleksandra Vučića su kritikovali. Prosto, ovih dana smo čuli diskusije o samom rebalansu budžeta, o tome, o kritikama, ali ste im odgovarali i uvek ćete odgovarati uspehom i rezultatima.

Postoji jedna narodna poslovica – sve će vam se oprostiti, samo uspeh neće. U danu za glasanje naravno da ću glasati za sve predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, rebalansom budžeta je predviđeno da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu od 46,6 milijardi dinara. Da, sada imamo suficit u budžetu treću godinu za redom, dok smo pre svega nekoliko godina bili na ivici propasti, zbog čega smo bili prinuđeni da sprovodimo teške mere štednje.

Ipak, odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata. Kao obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda predviđeno je obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počevši od plate za novembar, isplata naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kao i smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu.

Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima. Takođe, povećan je iznos sredstava za rashode po osnovu otplata kamata na domaće kredite i po aktivnim garancijama.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju punktne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje autoputa deonice Obrenovac-Ljig. Za izgradnju autoputa deonice Pojate-Preljina i autoputa Beograd-Sarajevo intenzivno se ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, kako bi se privukli novi investitori, a i da bi se postojećim investitorima obezbedili bolji uslovi za rad.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - povećan iznos novca za naučno-istraživačke delatnosti, dok su u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskog podršci porodicama sa decom.

Srbija danas ima finansijsku i fiskalnu stabilnost jer se vodi računa o svakom dinaru. Povećavaju se investicije i unapređuje poslovno okruženje. Promena ekonomske politike rezultirala je smanjenjem javnog duga na šta smo veoma ponosni. Godine 2014. imali smo javni dug veći od 70% BDP, dok je na kraju jula ove godine iznosio 51,9% i to je veliki uspeh.

Mi naše obaveze ispunjavamo na vreme i ne želimo da budućim generacijama ostavimo skupe kredite i ogromnu zaduženost. Zato sada možemo da znatno uvećavamo plate i penzije i da planiramo javna ulaganja.

Zahvaljujući reformama javnih finansija promenjeno je lice Srbije, promenjen je njen ugled u svetu, kreditni rejting, mesto na Duing biznis listi Svetske banke. Nezaposlenost u Srbiji sada iznosi 10,3%, dok je 2013. godine bila veća od 25%. Otvoreno je preko 150 novih fabrika i ide se ka tome da se stvori što bolje poslovno okruženje kako bi se privukle nove strane investicije i obezbedilo još novih radnih mesta. Predložene su i mere koje se odnose na zapošljavanje nezaposlenih lica uz oslobađanje plaćanja 70% poreza na zarade za PIO u 2020. godini za ove firme.

Predsednik Vučić je predstavio investicioni plan gde će biti izdvojeno preko 12 milijardi evra u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, u podsticanje nataliteta, u izgradnju stanova za mlade, u turizam. Podizanje ekonomske snage zemlje, stabilnost i jačanje domaće valute su rezultat izrazito hrabrih poteza predsednika Vučića i Vlade sa ciljem spašavanja Srbije i stanja u kome je bila, a bila je pred bankrotstvom.

Danonoćno zalaganje, predani rad, disciplina i štednja doveli su do okreta i ozdravljenja srpske ekonomije, a postavljanjem stabilne monetarne osnove omogućen je rast i razvoj. Dokazali smo da možemo spasiti državu od propasti. Na nama je da održimo teško stečenu finansijsku stabilnost i pronađemo nove izvore rasta celokupne privrede.

Verujem u viziju koju ima predsednik Vučić jer je do sada dala izvanredne rezultate i vidim da je to jedini put da na zdrav način obezbedimo bolji životni standard naših građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući Arsiću, koleginice ministra Malog, moje kolege poslanici, građani Srbije, privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na putanji rasta koja je započeta početkom 2015. godine. Time je drugi kvartal tekuće godine bio osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži realni među godišnji rast.

Kumulativno povećanje BDP u ovom periodu iznosilo je preko 13%. Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih kapitalnih projekata, kao i obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda.

Ovim rebalansom predviđeno je smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počev od plate za novembar, izdatke za gradnju putne infrastrukture, isplatu naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i druge rashode.

Najznačajnije promene sprovedene su kada je reč o sudovima i tužilaštvu jer je za njih opredeljeno više novca za redovan rad. Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima na osnovu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje puta E763, deonica Obrenovac-Ljig, za izgradnju autoputa E761, deonica Pojate-Preljina.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos para koje će moći da daje za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Pozitivan rebalans budžeta uticao je na to da povećanje plata u javnom sektoru bude već u novembru, a ne početkom 2020. godine. To se uklapa u sve zacrtane kriterijume MMF.

Kada kažete „rebalans“, kod nas to ima negativnu konotaciju zato što je rebalans u prošlosti uvek bio način da država deficit budžeta koji je napravila za potrošnju preko mere i plana, ovo je prvi pozitivni rebalans u Srbiji zato što smo povećali prihode koji su veći od očekivanih.

Rebalansom budžeta Vlada želi da te uvećane prihode raspodelimo i da na neki način vratimo građanima kroz povećanje plata podršku penzionerima u skladu sa prioritetima, za bolji životni standard i kroz dodatno ulaganje u infrastrukturu.

Na kraju avgusta smo imali suficit od 46,4 milijarde dinara, što je za 60 milijardi bolje od očekivanog. U julu mesecu ove godine stopa privrednog rasta je iznosila 4,4, stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10,3 i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 25,9%. Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou i to za period januar-jul, iznosi samo 2,2%.

Podsetiću vas da je inflacija u 2011. godini, dakle ne pre 15 i 20 godina, nego pre samo sedam godina iznosila čak 11%. Takođe, u toku prošle godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno.

Kada je reč o javnom dugu, on se kontinuirano smanjuje i na kraju avgusta meseca iznosio je 51,9 BDP. Podsetiću vas i u ovom slučaju da je pre samo par godina javni dug iznosio preko 70% BDP, a da je sada zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima na nivou oko 50%.

Takođe, troškovi zaduživanja, troškovi našeg javnog duga su niži. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfil od duga je danas 3,4%. Godine 2016. je bilo 4,5. To dovoljno govori o tome da smo vratili poverenje u našu zemlju i to samo za par godina koliko je trajao proces fiskalne konsolidacije.

Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, što je čak za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Direktno iz budžeta će biti dodatno izdvojeno 120 miliona evra za Moravski koridor zahvaljujući povećanim budžetskim prihodima koji su nadmašili plan za 60 milijardi dinara.

Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare, koja je održana 16. septembra 2019. godine, posvećenoj prvom pozitivnom rebalansu budžeta Srbije precizirala da će deo većih budžetskih prihoda u iznosu od 16,8 milijardi dinara biti usmeren na infrastrukturne objekte Moravski koridor.

Pitanje plata i penzija, mislim da je u ovom trenutku od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskim reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatramo samo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima.

Takođe koristim ovu priliku da pohvalim vaš rad gospodine Mali posebno, kao i rad Vlade Republike Srbije čiji je proizvod sve što sam malopre navela. Sve to što se danas radi to moram da naglasim ne bi bilo moguće bez teških mera fiskalne konsolidacije koje su 2014. godine pokrenute kada je premijer bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o rebalansu budžeta za 2019. godinu zato što je situacija u državnoj kasi takva da ima para tj. da postoji suficit u budžetu. Dakle, rebalans se vrši zbog viška prihoda.

U prvih osam meseci 2019. godine suficit iznosi 46,6 milijardi dinara tako da ovaj pozitivni rebalans budžeta omogućiće kako povećanje plata i penzija, jel želimo podići kvalitet života i standard života naših građana, želimo i da ulažemo u infrastrukturu naše zemlje, u kapitalne investicije, u puteve, železnice itd. Sve ovo danas svi to dobro znamo ne bi bilo moguće da predsednik države gospodin Aleksandar Vučić nije započeo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije. Započeo je veoma ozbiljan i hrabar proces oporavka države Srbije koji pre njega niko nije učinio, jer su prethodnici iz žutog preduzeća bili zaokupljeni samo sobom i svojim sopstvenim interesima i ostvarivanju ličnog profita na grbači naroda.

Pozitivan rebalans budžeta je rezultat tih teških mera koje sam rekla započeo i sproveo predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada kako bi zemlju izvukli iz ponora i bankrota. Naravno, nastavićemo tako i nadalje još jačim tempom. Naše javne finansije danas su stabilne i ovaj rebalans budžeta je upravo rezultat svega toga.

Reći ću samo par informacija o rebalansu budžeta za 2019. godinu za razdeo Ministarstva zdravlja. Budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosio je 19.682.176.000 dinara, a nakon rebalansa iznosi 18.842.036.000 dinara i smanjen je za 840.140.000 dinara što znači da je u pitanju ušteda u ovom iznosu. Prilikom rebalansa budžeta izvršena je preraspodela sredstava imajući u vidu raspoložive aproprijacije.

Izvršena su povećanja u okviru Programa 1801 što podrazumeva uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, zatim u okviru Programa 1803 razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za sledeće programske aktivnosti. Zdravstvena zaštita lica na izdržavanju kazne zatvora i pružanje hitne medicinske pomoći osobama nepoznatog prebivališta i drugim licima koja ovo pravo ne ostvaruju na drugi način u iznosu od 50 miliona dinara, tako da sada iznosi 230 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 180 miliona dinara.

Zatim izvršavanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i zavisnika od droga u iznosu od 80 miliona dinara, tako da sada iznose 280 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 200 miliona dinara.

U okviru Programa 1808 podrška ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja povećana je programska aktivnost, zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti u iznosu od 150 miliona dinara, tako da sada iznose 2.150.000.000, pre rebalansa iznosila je dve milijarde dinara. Navedene pozicije su povećane radi obezbeđenja veće dostupnosti zdravstvene zaštite kategorijama lica za čije se lečenje u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Takođe u cilju postizanja ušteda i racionalnog trošenja budžetskih sredstava izvršena su i određena smanjivanja na pojedinim pozicijama, ja ću pomenuti samo jednu od njih npr. IPA 2013 Progres koji je pre rebalansa iznosio 162.452.428 dinara, smanjen je za 48.381.000 dinara tako da iznosi sada 114.071.428 dinara, a u pitanju je izgradnja bolnice u Vranju, koja je završena, pri čemu su sve obaveze izvršene.

Na kraju, takođe, predloženim zakonom su od 1. januara 2019. godine predviđene veće plate u zdravstvu, i to 15% za srednji medicinski kadar, za medicinske sestre i medicinske tehničare, 10% za lekare i saradnike i 8% za nemedicinski kadar u zdravstvu. Na taj način mi želimo i naše zdravstvene radnike da materijalno ojačamo, naravno, sve u skladu sa realnim mogućnostima države, odnosno bez dodatog zaduživanja i dovođenja u opasnost fiskalnog sistema naše zemlje.

U danu za glasanje SNS će podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Tijana Davidovac.