Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, rebalansom budžeta je predviđeno da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu od 46,6 milijardi dinara. Da, sada imamo suficit u budžetu treću godinu za redom, dok smo pre svega nekoliko godina bili na ivici propasti, zbog čega smo bili prinuđeni da sprovodimo teške mere štednje.

Ipak, odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata. Kao obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda predviđeno je obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počevši od plate za novembar, isplata naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kao i smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu.

Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima. Takođe, povećan je iznos sredstava za rashode po osnovu otplata kamata na domaće kredite i po aktivnim garancijama.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju punktne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje autoputa deonice Obrenovac-Ljig. Za izgradnju autoputa deonice Pojate-Preljina i autoputa Beograd-Sarajevo intenzivno se ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, kako bi se privukli novi investitori, a i da bi se postojećim investitorima obezbedili bolji uslovi za rad.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - povećan iznos novca za naučno-istraživačke delatnosti, dok su u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskog podršci porodicama sa decom.

Srbija danas ima finansijsku i fiskalnu stabilnost jer se vodi računa o svakom dinaru. Povećavaju se investicije i unapređuje poslovno okruženje. Promena ekonomske politike rezultirala je smanjenjem javnog duga na šta smo veoma ponosni. Godine 2014. imali smo javni dug veći od 70% BDP, dok je na kraju jula ove godine iznosio 51,9% i to je veliki uspeh.

Mi naše obaveze ispunjavamo na vreme i ne želimo da budućim generacijama ostavimo skupe kredite i ogromnu zaduženost. Zato sada možemo da znatno uvećavamo plate i penzije i da planiramo javna ulaganja.

Zahvaljujući reformama javnih finansija promenjeno je lice Srbije, promenjen je njen ugled u svetu, kreditni rejting, mesto na Duing biznis listi Svetske banke. Nezaposlenost u Srbiji sada iznosi 10,3%, dok je 2013. godine bila veća od 25%. Otvoreno je preko 150 novih fabrika i ide se ka tome da se stvori što bolje poslovno okruženje kako bi se privukle nove strane investicije i obezbedilo još novih radnih mesta. Predložene su i mere koje se odnose na zapošljavanje nezaposlenih lica uz oslobađanje plaćanja 70% poreza na zarade za PIO u 2020. godini za ove firme.

Predsednik Vučić je predstavio investicioni plan gde će biti izdvojeno preko 12 milijardi evra u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, u podsticanje nataliteta, u izgradnju stanova za mlade, u turizam. Podizanje ekonomske snage zemlje, stabilnost i jačanje domaće valute su rezultat izrazito hrabrih poteza predsednika Vučića i Vlade sa ciljem spašavanja Srbije i stanja u kome je bila, a bila je pred bankrotstvom.

Danonoćno zalaganje, predani rad, disciplina i štednja doveli su do okreta i ozdravljenja srpske ekonomije, a postavljanjem stabilne monetarne osnove omogućen je rast i razvoj. Dokazali smo da možemo spasiti državu od propasti. Na nama je da održimo teško stečenu finansijsku stabilnost i pronađemo nove izvore rasta celokupne privrede.

Verujem u viziju koju ima predsednik Vučić jer je do sada dala izvanredne rezultate i vidim da je to jedini put da na zdrav način obezbedimo bolji životni standard naših građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući Arsiću, koleginice ministra Malog, moje kolege poslanici, građani Srbije, privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na putanji rasta koja je započeta početkom 2015. godine. Time je drugi kvartal tekuće godine bio osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži realni među godišnji rast.

Kumulativno povećanje BDP u ovom periodu iznosilo je preko 13%. Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih kapitalnih projekata, kao i obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda.

Ovim rebalansom predviđeno je smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počev od plate za novembar, izdatke za gradnju putne infrastrukture, isplatu naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i druge rashode.

Najznačajnije promene sprovedene su kada je reč o sudovima i tužilaštvu jer je za njih opredeljeno više novca za redovan rad. Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima na osnovu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje puta E763, deonica Obrenovac-Ljig, za izgradnju autoputa E761, deonica Pojate-Preljina.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos para koje će moći da daje za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Pozitivan rebalans budžeta uticao je na to da povećanje plata u javnom sektoru bude već u novembru, a ne početkom 2020. godine. To se uklapa u sve zacrtane kriterijume MMF.

Kada kažete „rebalans“, kod nas to ima negativnu konotaciju zato što je rebalans u prošlosti uvek bio način da država deficit budžeta koji je napravila za potrošnju preko mere i plana, ovo je prvi pozitivni rebalans u Srbiji zato što smo povećali prihode koji su veći od očekivanih.

Rebalansom budžeta Vlada želi da te uvećane prihode raspodelimo i da na neki način vratimo građanima kroz povećanje plata podršku penzionerima u skladu sa prioritetima, za bolji životni standard i kroz dodatno ulaganje u infrastrukturu.

Na kraju avgusta smo imali suficit od 46,4 milijarde dinara, što je za 60 milijardi bolje od očekivanog. U julu mesecu ove godine stopa privrednog rasta je iznosila 4,4, stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10,3 i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 25,9%. Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou i to za period januar-jul, iznosi samo 2,2%.

Podsetiću vas da je inflacija u 2011. godini, dakle ne pre 15 i 20 godina, nego pre samo sedam godina iznosila čak 11%. Takođe, u toku prošle godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno.

Kada je reč o javnom dugu, on se kontinuirano smanjuje i na kraju avgusta meseca iznosio je 51,9 BDP. Podsetiću vas i u ovom slučaju da je pre samo par godina javni dug iznosio preko 70% BDP, a da je sada zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima na nivou oko 50%.

Takođe, troškovi zaduživanja, troškovi našeg javnog duga su niži. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfil od duga je danas 3,4%. Godine 2016. je bilo 4,5. To dovoljno govori o tome da smo vratili poverenje u našu zemlju i to samo za par godina koliko je trajao proces fiskalne konsolidacije.

Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, što je čak za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Direktno iz budžeta će biti dodatno izdvojeno 120 miliona evra za Moravski koridor zahvaljujući povećanim budžetskim prihodima koji su nadmašili plan za 60 milijardi dinara.

Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare, koja je održana 16. septembra 2019. godine, posvećenoj prvom pozitivnom rebalansu budžeta Srbije precizirala da će deo većih budžetskih prihoda u iznosu od 16,8 milijardi dinara biti usmeren na infrastrukturne objekte Moravski koridor.

Pitanje plata i penzija, mislim da je u ovom trenutku od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskim reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatramo samo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima.

Takođe koristim ovu priliku da pohvalim vaš rad gospodine Mali posebno, kao i rad Vlade Republike Srbije čiji je proizvod sve što sam malopre navela. Sve to što se danas radi to moram da naglasim ne bi bilo moguće bez teških mera fiskalne konsolidacije koje su 2014. godine pokrenute kada je premijer bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o rebalansu budžeta za 2019. godinu zato što je situacija u državnoj kasi takva da ima para tj. da postoji suficit u budžetu. Dakle, rebalans se vrši zbog viška prihoda.

U prvih osam meseci 2019. godine suficit iznosi 46,6 milijardi dinara tako da ovaj pozitivni rebalans budžeta omogućiće kako povećanje plata i penzija, jel želimo podići kvalitet života i standard života naših građana, želimo i da ulažemo u infrastrukturu naše zemlje, u kapitalne investicije, u puteve, železnice itd. Sve ovo danas svi to dobro znamo ne bi bilo moguće da predsednik države gospodin Aleksandar Vučić nije započeo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije. Započeo je veoma ozbiljan i hrabar proces oporavka države Srbije koji pre njega niko nije učinio, jer su prethodnici iz žutog preduzeća bili zaokupljeni samo sobom i svojim sopstvenim interesima i ostvarivanju ličnog profita na grbači naroda.

Pozitivan rebalans budžeta je rezultat tih teških mera koje sam rekla započeo i sproveo predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada kako bi zemlju izvukli iz ponora i bankrota. Naravno, nastavićemo tako i nadalje još jačim tempom. Naše javne finansije danas su stabilne i ovaj rebalans budžeta je upravo rezultat svega toga.

Reći ću samo par informacija o rebalansu budžeta za 2019. godinu za razdeo Ministarstva zdravlja. Budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosio je 19.682.176.000 dinara, a nakon rebalansa iznosi 18.842.036.000 dinara i smanjen je za 840.140.000 dinara što znači da je u pitanju ušteda u ovom iznosu. Prilikom rebalansa budžeta izvršena je preraspodela sredstava imajući u vidu raspoložive aproprijacije.

Izvršena su povećanja u okviru Programa 1801 što podrazumeva uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, zatim u okviru Programa 1803 razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za sledeće programske aktivnosti. Zdravstvena zaštita lica na izdržavanju kazne zatvora i pružanje hitne medicinske pomoći osobama nepoznatog prebivališta i drugim licima koja ovo pravo ne ostvaruju na drugi način u iznosu od 50 miliona dinara, tako da sada iznosi 230 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 180 miliona dinara.

Zatim izvršavanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i zavisnika od droga u iznosu od 80 miliona dinara, tako da sada iznose 280 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 200 miliona dinara.

U okviru Programa 1808 podrška ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja povećana je programska aktivnost, zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti u iznosu od 150 miliona dinara, tako da sada iznose 2.150.000.000, pre rebalansa iznosila je dve milijarde dinara. Navedene pozicije su povećane radi obezbeđenja veće dostupnosti zdravstvene zaštite kategorijama lica za čije se lečenje u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Takođe u cilju postizanja ušteda i racionalnog trošenja budžetskih sredstava izvršena su i određena smanjivanja na pojedinim pozicijama, ja ću pomenuti samo jednu od njih npr. IPA 2013 Progres koji je pre rebalansa iznosio 162.452.428 dinara, smanjen je za 48.381.000 dinara tako da iznosi sada 114.071.428 dinara, a u pitanju je izgradnja bolnice u Vranju, koja je završena, pri čemu su sve obaveze izvršene.

Na kraju, takođe, predloženim zakonom su od 1. januara 2019. godine predviđene veće plate u zdravstvu, i to 15% za srednji medicinski kadar, za medicinske sestre i medicinske tehničare, 10% za lekare i saradnike i 8% za nemedicinski kadar u zdravstvu. Na taj način mi želimo i naše zdravstvene radnike da materijalno ojačamo, naravno, sve u skladu sa realnim mogućnostima države, odnosno bez dodatog zaduživanja i dovođenja u opasnost fiskalnog sistema naše zemlje.

U danu za glasanje SNS će podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Tijana Davidovac.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, rebalansom budžeta predviđeno je da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu u iznosu od 46,6 milijardi dinara.

Zahvaljujući odgovornom radu Vlade Republike Srbije ovaj rebalans omogućiće povećanje plata u javnom sektoru od 1. novembra u proseku od 9,6%. Zatim, imamo isplatu jednokratne pomoći penzionerima, koja je planirana oko 1. decembra u iznosu od 5.000 dinara, a od 1. januara 2020. godine planira se i povećanje penzija od oko 5%.

Predviđena su sredstva i za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima. Takođe, deo sredstava je planiran za izgradnju putne infrastrukture i to konkretno za realizaciju projekta izgradnje auto-puta E-763 deonica Obrenovac-Ljig, auto-puta E-761 deonica Pojate-Preljina i auto-puta Beograd-Sarajevo.

Deo sredstava opredeljen je i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, konkretno za naučno-istraživačke delatnosti, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za isplatu naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Kao što možemo videti, ovim rebalansom Vlada želi da ostvarene prihode raspodeli tako što će deo sredstava vratiti građanima kroz povećanje plata i podršku penzionerima, ali i kroz dodatna ulaganja u infrastrukturu, kako bi se doprinelo poboljšanju životnog standarda naših građana.

U danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na kraju smo današnje rasprave u načelu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Gospodine ministre, poslanici koji su sada imali svoja izlaganja zaista su se potrudili da decidno u brojkama izraze sve ono što su rezultati rada Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija, predsednika države. Ono što je važno jeste da građani Srbije mora da znaju da sada imamo novac koji do sada nismo bili u mogućnosti da preraspodelimo na ovaj način.

Ono što sada preraspodeljujemo, to je da te dobre rezultate koji su na kraju krajeva pokazali da nije bilo uzaludno sve one ekonomske reforme koje smo imali kroz zakonska rešenja i podzakonske akte i sve ono što je fiskalna konsolidacija donela i sva ona trpljenja koja su građani Srbije imali kroz ceo taj postupak i tranzicije prelaska iz jednog minusa ekonomskog rasta u plus ekonomski rast, dolazimo do toga da danas imamo razloga da kažemo da poverenje građana zaista imamo od strane svih relevantnih subjekata u društvu, koji su dali svoje mišljenje o tome kako treba da izgleda taj rebalans, odnosno kada imate suficit, kada imate višak u budžetu, kako ga treba raspodeliti, da ga treba zaista raspodeliti na što pravičniji način - i dati građanima određena povećanja, i državnim službenicima koji do danas nisu imali povećanje plata, ali najveći deo, naravno, u investicije.

Treba rešavati probleme iz prošlosti za koje mi ne snosimo nekakvu odgovornost, ali smatramo da treba politički da snosimo odgovornost u tome da pomognemo građanima da sve ono što su bile njihove loše odluke i loše političke odluke nekih koji su vladali do 2012. godine, mi moramo da pomognemo i zajednički to rešimo. To su krediti u švajcarcima, to su sudske presude i naknade koje u obimu, kad pogledate, sredstava, predstavljaju velike cifre.

Znači, ako pričamo o devet milijardi dinara skoro kada su u pitanju švajcarski franci, kada pričamo o sedam i po milijardi dinara kada su u pitanju sudske presude, onda su to ogromna sredstva koja su mogla biti zaista usmerena u neke druge potrebe, kad su u pitanju socijalne kategorije, ne samo da povećamo tipa, plate 9%, mogle su da budu i veće, ali, kako da vam kažem, mislim da će SNS ostati u istoriji zabeležena da se suočavala sa problemima i nije to krila od svojih građana. Možda nekima to smeta što mi stalno govorimo o tome ovde, ali mi smo preuzeli tu odgovornost i veliku hrabrost onda kada oni nisu ni postojali u ovom parlamentu i nisu imali svoje poslanike.

Možda da su tada bili ovde i da su dobili poverenje građana, možda bi nam i pomogli da to brže, jače i bolje uradimo, ali to nije slučaj. Mi to radimo jednostavno iz prevelike odgovornosti prema građanima i zbog toga se trudimo da to poverenje koje imamo ne želimo ni u jednom trenutku da prokockamo. Zato ćemo u svakom trenutku ih pitati - šta treba raditi sa sredstvima iz budžeta Srbije i kako treba da izgleda nov investicioni plan i šta treba uraditi konkretno da bi zaista imali bolju Srbiju i gde bi to bila jedna zemlja u kojoj zaista mladi će želeti da ostanu i neće hteti da odlaze.

Odlazak mladih i medicinskih sestara i lekara i naučnika isključivo je vođen ekonomskim parametrima zemlje članice EU sa svojim standardom i platama, jer jednostavno privlače, ne samo iz Srbije, nego iz svih zemalja regiona, ali postoji velika fluktuacija kadrova i unutar zemalja samih članica EU.

Prema tome, taj slučaj nije samo u Srbiji i za to nije samo odgovorna SNS, ali smo mi, mislim, jedina država koja je u regionu napravila jedan Savet pri Vladi Srbije koji se odnosi na rešavanje problema tzv. socijalnih migranata, a to je upravo ovo. Svesni smo problema koji postoje u našoj državi, i ne samo u našoj, nego i u regionu, i sarađujemo sa EU po ovom pitanju, jer i oni rade na tim problemima rešavanja mladih, odnosno koji su u problemu kada dolazi do toga da pametan svet želi neko bolje sutra, želi svoje iskustvo da podeli sa razvijenim državama u svetu, znači, ne samo u EU, nego i na istoku i na zapadu, i jednostavno odlaze zbog toga što imaju veće plate, dotacije i mogućnosti da se nose sa visokim tehnologijama, jer mi se sada nalazimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Prema tome, ono što Vlada sigurno radi, a to je prati jednostavno i ekonomske i industrijske trendove i pokušava sa svim izazovima da se nosi na onaj način da sačuva interese svih građana Srbije. Zbog toga danas treba podržati ovakav predlog rebalansa, jer on pokazuje da sve segmente u društvu podjednako tretiramo.

Mislim da u Danu za glasanje SNS i njeni poslanici će zaista sa velikim opravdanjem podržati ovaj predlog rebalansa. Hvala.

Zahvaljujem se.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.