Dame i gospodo narodni poslanici, po računu gospodina koji je govorio pre mene, očigledno da mu je zamrla proizvodnja, tri kilovata struje jedno poljoprivredno gazdinstvo potroši za nekoliko minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbiji krenulo bolje ne pokazuju samo prihodi već i rashodi. Nije bitna toliko ni visina duga koja je ostala iza žutih žohara, problem je bio što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Problem je bio i u tome što im je vrednost BDP, u onoj retkoj godini kada je rasla, rasla na bazi trgovine, kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu i takav rast BDP je bio porazan. Rast BDP poslednjih godina kod ove Vlade zasnovan je uglavnom na prerađivačkoj industriji, pa i poljoprivredi.

Da je penzionerima malo bolje krenulo, prethodni govornik je mogao videti iz statistike. Isti kurs evra je bio 2012. godine, dotacije penzionerima iz budžeta, dakle ono što nije ubrano kao PIO doprinos je bilo 273 milijarde, koliko se ja sećam. Dotacije penzionerima ove godine su 173 milijarde, a pri tome su penzije porasle. To pokazuje da su prihodi od PIO osiguranja porasli, a to opet pokazuje da je uposlenost stvarno realno porasla i na bazi većih plata i većeg broja zaposlenosti povećani su prihodi i u PIO fondu.

Iz mnogo detalja se moglo videti da je Srbija stala na noge, da je njena privreda stala na noge, da investicije koje dolaze sem novih prihoda donose i nove tehnologije i da će taj rast ubuduće biti sve veći i veći, da će kumulativno uskoro verovatno preći dvadesetak procenata, što su i neke druge prognoze.

Ja ne branim opoziciji da kritikuje, ali u toj kritici treba biti umeren, posebno kad se priča o teoriji haosa, kad se priča o malim dotacijama penzionerima itd, posebno imajući u vidu da taj haos kod Dušana Petrovića je nekima doneo 62.000, 63.000 evra, a da su subvencije u poljoprivredi bile manje 130%, odnosno umesto današnjih 44 milijarde iznosile su svega 19 milijardi. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani, poslanička grupa Stranke moderne Srbije ima dve principijelne zamerke na rebalans budžeta i one su na neki način slične i onim primedbama koje je imao Fiskalni savet.

Pod jedan, primedba je što kvarimo ostvareni rezultat, iz suficita idemo u deficit, praktično ćemo sad višak para potrošiti. Umesto 48,5 milijardi dinara fiskalnog suficita s kraja jula ove godine, idemo u minu 23,6 milijardi. Znači, od plus 48 do minus 23, to je sunovrat od negde oko 72 milijarde, to je dva puta više od novca koji će se dodatno rebalansom uzeti od građana i privrede kroz povećane poreske prihode koji se rebalansom planiraju.

Druga primedba je što se potrošnja uvećava. Ako se uzme i račun finansiranja, praktično za 135 milijardi dinara dodatnih izdataka i to na mere koje u većini neće podstaći privredni rast. Povećana potrošnja bila bi opravdana u meri u kojoj je finansirana povećanim prihodima, čije je povećanje trajnog karaktera i ukoliko je usmerena na mere koje podstiču inače nizak privredni rast. Znam da ćete reći da je 3,5% privrednog rasta puno, ali on je bio svega 2,8 u prvoj polovini godine. Fiskalni savet je na Kopaonik biznis forumu dao čak i svoju analizu gde je tačno rekao da jedan procentni poen privrednog rasta gubimo zbog korupcije i jedan procentni poen gubimo zbog lošeg obrazovanja. Bez stopa privrednog rasta koja prelazi četiri i po, pet procenata na duži rok nema izlaska iz siromaštva za građane Srbije.

Mi, nažalost, nemamo ovde ni jednu ni drugu meru, dakle samo oko 60% povećanih prihoda imaju povećanje trajnog karaktera, ostali prihodi su jednokratni i neće se ponoviti, kao što je devet milijardi prihoda poreza na dobit zbog koncesije aerodroma „Nikola Tesla“ i mislimo da je fiskalno neodgovorno potrošiti i taj novac, da se trebalo razmišljati o razduživanju, o štednji za crne. Sami ste rekli, a i neke kolege poslanici, da ekonomija našeg najvećeg partnera EU, Italije i Nemačke su možda i na pragu recesije i ulaze u krizu. Ta kriza će zakačiti i nas.

Mi smo imali 2008. godine Vladu koja je tvrdila da je svetska ekonomska kriza naša šansa. Možete iskoristiti njihovo iskustvo, bilo bi mudra da pretpostavite da eventualna recesija EU može zakačiti i našu privredu i zato je fiskalno neodgovorno sav ovaj višak koji je generisan slupati u povećanje rashoda. Tek oko jedne četvrtine povećanih rashoda ide u mere koje mogu podstaći nedovoljan privredni rast, pre svega recimo 13 milijardi dinara za Moravski koridor, ali pitanje je i koliko će to stvarno biti realizovano, jer od do sada budžetiranog novca za Moravski koridor potrošeno je samo 8%. Naivno je očekivati da će na kraju građevinske sezone ti radovi dobiti na intenzitetu, ulazimo u jeseni i zimu i očigledno je da će raskorak između povećanog budžeta i presporih radova, kako se godina bude primicala kraju, biti sve veći.

Dodatno, ta kapitalna ulaganja za koja se tvrdi da podstiču privredni rast, zapravo najveći deo kapitalnih ulaganja ide u nabavku vojne i policijske opreme. Znam da ćete reći da prethodna vlast pretakala tenkove, ali iskreno da vam kažem, čak 2,7 puta je povećano kapitalno ulaganje u vojnu i policijsku opremu za samo godinu dana, 2,7 puta za godinu dana.

Dakle, u vojnu i policijsku opremu mi praktično ulažemo kao država tri i po puta više nego zemlje u centralno istočnoj Evropi, 1,1% BDP nasuprot 0,3% BDP. Preko 56 milijardi su kapitalna ulaganja vojske i policije. Da stavimo tih 56 milijardi u odnos, 32 milijarde će dodatno biti uzeto od građana i privrede kroz rebalansom predviđene dodatne poreske prihode.

Dakle, da su ova kapitalna ulaganja čak i prepolovljena, ona bi opet bila veća nego prethodne godine, ali biste time dobili prostor od oko 20 milijardi za neke socijalne politike, ekološke politike ulaganja u životnu sredinu obzirom na nekvalitetan vazduh koji udišemo, jedan od najgorih u Evropi.

Ima tu još nekih dodatnih planiranih rashoda koji baš i nemaju mnogo veze sa podsticajem u privredi. Recimo, duplo veća mesečna potrošnja na robe i usluge koja je rebalansom predviđena, 16 milijardi mesečno, umesto dosadašnjih 7,3 recimo, jedna milijarda dodatna za materijale u MUP-u, pola milijarde dinara za neki projekat revitalizacije istraživanja u javnom sektoru.

Povećanje plata u javnom sektoru je problem iz ugla nepostojanja platnih razreda, pa smo napravili neekonomične disproporcije u zaradama, kako po stručnoj spremi, tako po hijerarhiji i sektorski, dakle između obrazovanja bezbednosnog sektora, zdravstva i tako dalje.

Sa osam milijardi dinara povećava se finansijska podrška porodicama sa decom. To su ove sramne naknade koje majke i porodilje dobijaju za trudnička odsustva i odsustva tokom nege deteta, ali nažalost tih osam milijardi nije namenjeno povećanju naknada, nego, koliko smo čuli od predstavnika resornog ministarstva, to su sredstva koja su propuštena da budu predviđena za ove male naknade. Dakle, to je propust u budžetskom procesu bio sa početka godine.

Još jedan kuriozitet, MUP će biti jedan od najvećih dobitnika na povećanju zarada. Ministre, molim vas, ovo je vrlo interesantno, pa vas molim da obratite pažnju, vidim da ćaskate sa koleginicom, molim vas. Znači, MUP koji je jedan od najvećih dobitnika na povećanju zarada, što je okej, rebalansom za zarade budžetira jednu milijardu manje. Šta nam to govori? Da je budžetski proces neprecizan, da imamo tačne zbirove netačnih podataka. To nam govori i ovih osam milijardi koje smo promašili za finansijsku podršku porodicama sa decom.

Sa druge strane, svega dve milijarde dodatnih subvencija u poljoprivredi, u ukupnim rashodima nam je poljoprivreda sa svega 2,71% i to je premalo. Dakle, to je čak skoro 3,5 puta manje nego Ministarstvo odbrane. Sa druge strane, budžet EU preko 30% alocira u poljoprivredu. To govori da fiskalni prioriteti Vlade nisu baš potpuno precizno definisani i pitanje je koliko su zaista usmereni u agrarne, socijalne i ekološke politike i podsticaj privredi, a koliko zapravo u bildovanje vojnog i policijskog hardvera.

Podsticajne mere privredi, za koje je zaista sada postojala prilika, nažalost, izostaju. Dobro je što je potrošnja naftnih derivata veća i što je po tom osnovu naplata akcize na naftne derivate veća, ali zašto se nije razmislilo o smanjenju akcizne stope, pa da nekom malom korekcijom stope naniže opet naplatimo isto koliko je originalno planirano, ali da subvencionišemo privredu.

Zašto se nije razmislilo o tome da se opterećenje na zarade oštrije smanji, jer Fiskalni savet je još u decembru prošle godine predlagao smanjenje od tri procentna poena. Smanjenja akcizne stope na naftne derivate, smanjenje opterećenja na rad dalo bi 40 milijardi rasterećenja privrede, smanjenja ulaznih troškova. To bi bila velika, sveobuhvatna i neselektivna subvencija celoj privredi koja bih podigla njihovu profitabilnost kroz smanjenje ulaznih troškova. Država bi deo tog novca vratila kroz porez na dobit, ali bi to poguralo privredni rast oštrije, jer uz svu bolju naplatu određenih kategorija fiskalnih prihoda i trajni karakter te poboljšane naplate, opet imamo problem nedovoljno velikog privrednog rasta. Zato mislimo da je greška bila potrošiti sav višak, umesto da ga prištedimo za eventualne crne dane. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite, kolega Kovačeviću.

Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednom fiskalnom periodu. Taj fiskalni period može da bude godinu dana, tri godine, pet godina, ali budžet jeste istovremeno i najznačajniji ekonomski i politički akt koji se donosi za teritoriju jedne zemlje koja se nalazi u fiskalnom periodu.

Budžet Republike Srbije, gospodine ministre, mnogo je više od najznačajnijeg pravnog i ekonomskog akta države Srbije. To je najznačajniji pravni i ekonomski akt celog prostora srpskog naroda. Srbija je država koja ima izuzetnu sposobnost i moć da bude lider u ekonomskom smislu na zapadnom Balkanu. Na zapadnom Balkanu Srbija ima tu sposobnost da je najznačajnija, najsposobnija, ekonomski ubedljivo sposobna da vodi taj region.

Ali, ekonomsko nasleđe države Srbije je takvo da nažalost nismo imali sreću sa svojim prethodnicima, da ekonomska elita koja je vodila Srbiju u prethodnom vremenskom periodu, svojim neznanjem, neradom, sitnim ličnim interesima, dovela je Srbiju u situaciju da se nalazimo tu gde se nalazimo i da ispravljamo greške koje ispravljamo. I pre Drugog svetskog rata i 1946. godine i 2000. godine i 1999. godine je otprilike bilo tako. Ekonomske elite, njihovi programi koji nisu imali ekonomsko utemeljenje, ali još više primenjena praksa gurala je ove makroekonomske parametre Srbije dole.

Aleksandar Vučić kaže da je Srbija doživela ekonomsku revoluciju i potpuno je u pravu. Mi danas govorimo o fiskalnoj reformi, govorimo o fiskalnim promenama, ali suštinski Srbija je promenila ekonomski sistem. Taj ekonomski sistem danas izgleda potpuno drugačije, pre svega na osnovu rezultata koji su jasni i vidljivi.

Mere koje smo mi učinili nisu bile revolucionarne, već su bile pre svega evolutivne, a podrška za ovakav program je nesporan i građani Srbije ekonomske promene u Srbiji opšte prihvataju. Kada pogledate kako komentarišu naši politički protivnici, onda oni imaju zavist i ljubomoru, a kada slušate kako o ekonomskim promenama u Srbiji govore ekonomisti, onda možete da shvatite da, u stvari, imate političke stavove. Ti politički stavovi su potpuno opravdani, ali je ekonomski zilotizam svakako kada možete da čujete da ekonomski principi se ne poštuju, koji su izazvani čistim ekonomskih sopstvenim interesima i pre svega ekonomskom strukom.

Kada bi danas polemisali sa nekoliko ključnih ekonomskih stvari, onda govorimo o ekonomskom rastu i razvoju i faktorima koji do toga dovode. Ne postoji u ekonomskoj teoriji takav predlog kakav oni iznose. Ekonomski rast zavisi od lične i javne potrošnje. Drugi faktor je rast izvoza, treći faktor visina kamatnih stopa. Kada pogledate, onda je nesporno, i dva dana već vodimo raspravu o tome, da javna potrošnja takođe ima multiplikator kao i lična potrošnja i onda dovodi do rasta.

Ako pogledate kako nam raste izvoz od 6,9%, to je posledica budućeg ekonomskog rasta. Ako govorite o kamatnim stopama, onda bih citirao kreditni rejting od BB, a dobijemo BBB- kreditni investicioni rejting, to će za državu Srbiju značiti verovatno od 500 do milijardu evra čistog prihoda po osnovu smanjenja kamata i ubrzani ekonomski rast. U ekonomiji, ministre, rezultati su sve.

Nama iz SNS, Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću u stvari ne mogu da oproste ekonomske rezultate i to je suština svih problema. Ne mogu da nam oproste zato što smo za vreme njihovog mandata, njihovog savetovanja, njihovog pisanja zakona imali inflaciju od 12,1%, negativan ekonomski rast, nezaposlenost od 25%. Mi ćemo iz SNS ovih dana, kada su ekonomski zakoni u pitanju, govoriti i ponavljati, jer imamo razloga da govorimo i da ponavljamo, da je ekonomski rast Srbije 3,7%, stopa inflacije 2%, nezaposlenost 10,3%, rezultat odricanja i napora svih građana Srbije. Promašaji su bili rezultat njihovog znanja i njihovog nerada. Srbija danas ekonomski bolje stoji.

Ne možemo da polemišemo, nemamo razloga, zato što na osnovu iskustava prakse znamo da su ovo najbolji makroekonomski rezultati u istoriji Srbije i nema tu polemike. Možete da se politički ne slažete, možete da iznosite političke i ekonomske zilote koji nemaju nikakve veze sa ekonomijom, ali Srbija raste, to govori ovaj budžet.

Ovaj budžet je različit i drugačiji od prethodnog budžeta za otprilike 800 miliona evra, koliko ćemo potrošiti za Moravski koridor, za 150 miliona evra, koliko ćemo potrošiti u ovom i sledećem budžetu za put između Kragujevca i Mrčajevaca, za nove škole, nove fiskulturne sale, za drugačiji život, ali ključno, ovaj budžet je različit i za kosovski dodatak, ovaj budžet je različit i za doprinose koje dajemo opštinama u Republici Srpskoj za ekonomski rast i razvoj. Ovo je budžet srpskog naroda, ma gde on bio.

Naravno da su ekonomski izazovi u finansijama veliki, makroekonomski su svakodnevni. Globalna dešavanja utiču na sva druga dešavanja, utiču i na makroekonomske parametre u Srbiji. Naravno da, kada raspravljate o ekonomskom rastu, o budžetu, u stvari uvek imate skup na desetine stvari koje utiču na to, i kada je rast i kada je budžet i kada su fiskalni prihodi u pitanju. Da nemamo ovakvo ograničenje na prometu robu na Balkanu, rast bi nam bio veći. Da nisu poletela dva drona tamo negde, verovatno bi cena fosilnih goriva bila manja, pa bi nam rast bio veći. Da su nam neke investicije velike privatne bolje funkcionisale u ovoj godini, rast bi nam bio veći. Ali je to ekonomija, to je živi organizam koji se menja, koji raste, pomera se i to je tako, ali je suština u trendu. Trend srpske ekonomije raste, stabilan je, fiskalna politika nam je stabilna.

Mislio sam 2015. godine kada nismo doneli rebalans budžeta da je to vrh koji Srbija može da dostigne. Imaš iskustva iz 1990-ih, 2000-ih, kada ti ekonomija ne funkcioniše, kada ti isti profesori pričaju kako to treba da izgleda. Godine 2015. ti u Skupštini kažeš – pa to je neverovatna stvar, nemamo rebalans prvi put u istoriji Srbije. Godine 2019. znam da nisam bio u pravu.

Prvi put imamo rebalans budžeta koji je bolji i kvalitetniji, zato što smo u prethodnih osam meseci pogrešili, planirali smo budžet i uspeli smo da nam ekonomija raste bolje. Niste vi čarobnjak da napravite kod istih fiskalnih opterećenja veće fiskalne prihode. Prosto, Srbija, ekonomija Srbije raste bolje.

Gospodine ministre, predlažete rebalans budžeta posle godinu i po dana. Kada su vas birali za ministra, rekao sam da vam neće biti lako. Vaše godinu i po dana stanu u dve stvari, stanu u kamatnoj stopi od 1,6% dva na Londonskoj berzi, što je podrška i poverenje hiljada investitora koji učestvuju na Londonskoj berzi, politici Aleksandra Vučića i njegovoj politici, kako ekonomskoj i tako politici stabilnosti, vašeg vođenja Ministarstva finansija i našeg najmanje u Skupštini donošenje i podržavanje zakona koji predlažete.

Vaše je ministre i BB plus, ako bude BBB minus, ući ćemo u investicioni fond, onda je vaš lični doprinos za privredu, fizička lica, i državu Srbiju, verovatno od 500 do milijardu evra manjih kamatnih stopa, jedan od faktora, treći za ekonomski rast i razvoj.

Ministre, rezultati ekonomije su sve, to važi i za vas, sklonite u stranu loše stvari, prosto to se nas ne tiče, naš interes, makroekonomski parametri, to je naš posao dok Srbija i rast i razvija se dok su nam makroekonomski parametri pošteni i onakvi kakvi trebaju, mislim da smo na pravom putu.

I, da kažem nešto o budžetu. Pazite, imamo rast prihoda na svim ekonomskim klasifikacijama, da ne govorim, da prosto ne uzimam vreme. Srbija raste i svi ekonomski parametri, da prihod ima sedam rastu. Nismo podizali fiskalne parametre, nismo menjali opterećenja, znači to je posledica, prosto ekonomskog rasta i razvoja. Da li je to 50 milijardi, kako god da je, značajan je iznos.

Kada govorimo o drugoj strani o rashodima, najveća polemika se podigla oko dve milijarde rashoda za plate koje su u odnosu na 50 milijardi 25%, znači, to je potpuno nevidljivo u ovom budžetu. Drugi problem jesu penzije. Zašto nas kritikuju? Zato što, prosto, to izaziva najveću političku netrpeljivost, to nisu populističke mere. To su mere koje utiču na ekonomski rast i razvoj. Tu nema nikakve veze sa bilo kakvom idejom da su izbori. Srbija jeste u situaciji da može da vraća taj novac i Srbija istovremeno ne izdvaja najveći iznose za ličnu potrošnju, ona izdvaja najveći iznose i u rebalansu budžeta za javnu potrošnju. Efekat je manje-više na rast društvenog bruto proizvoda isti, on dovodi do rast društvenog bruto proizvoda.

Meni ključno, jedan od ključnih parametara, jeste smanjenje i izdvajanja za penzioni fond od 4,6%. Kada izdvajate manje za penzioni fond od 4,6%, a penzije vam rastu, to govori da ono što ste rekli da je nivo zaposlenosti u Srbiji veći, 4,6% manji iz budžeta, znači da smo stavili veće prihode po osnovu većeg broja zaposlenih, odnosno veći primanja.

Da polemišem, i mi se slažemo, smanjili smo opterećenja realnog sektora za 1%, smanjićemo opterećenje i u 2020. godini budžeta za 1%, ali to ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju već donosi u suštini preraspodelu javne i lične potrošnje koja doprinosi rastu i razvoju. Kada tu meru učinimo, u stvari mi jedan deo lokacije sredstava koje bi potrošila država premestimo na ličnu potrošnju vlasnika preduzeća radne snage. Doprinosi rastu isto onoliko koliko i javna potrošnja. Teoretski samo da pojasnimo nekima koji kažu da se oslanjaju na makroekonomiju Kenza, pri čemu je Kenz kada se bavio problemom makroekonomije govorio o ulaganju koje podrazumeva povećanje nivoa zaposlenosti, a nikako ekonomski rast i razvoj.

Kada poštujete ekonomska pravila, kada poštujete ekonomsku teoriju onda to svakako doprinosi ekonomskom rastu i razvoju. Taj ekonomski rast i razvoj dovodi do povećanja fiskalnih prihoda. Kako povećate fiskalne prihode u stvari činite dve stvari, povećate javnu potrošnju i ličnu potrošnju, u stvari pravite infrastrukturu i činite da život građana bude kvalitetniji zato što više troše. To je suština rebalansa budžeta za 2019. godinu. Rebalans budžeta je prvi u istoriji koji je omogućio i posledica ekonomskog rasta i razvoja Srbije, a omogućio da Srbija kako u investicijama iz javnog sektora, tako i ličnoj potrošnji izgleda mnogo bolje i mnogo kvalitetnije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Ćorilić.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, paket zakona iz oblasti javnih finansija o kome se danas raspravlja predstavlja istovremeno potvrdu uspešnog vođenja ekonomske politike u prethodnih nekoliko godina, ali to je svakako instrument za dalje uspešno poslovanje. Objektivni statistički pokazatelji od kvartalnog rasta BDP do stope mesečne inflacije daju nam sliku jedne relativno stabilne ekonomije koja beleži kontinuirani rast. Ostvareni rezultati pružaju osnovu za naplatu poreskih obaveza i samim tim povećanje budžetskih prihoda.

S toga se stvorila mogućnost da se najvećem broju zaposlenih koji su direktno korisnici budžetskih sredstava, odnosno zaposleni u javnim službama izvrši povećanje zarada u rasponu od 8% do 15% počevši od zarada za novembar ove godine. Posebno značajno povećanje zarada planirano je u oblasti zdravstvene zaštite. Medicinske sestre i tehničari dobiće povećanje od 15%. Planirano povećanje koje se odnosi na medicinske sestre i tehničare je svakako opravdano imajući u vidu značaj ovog kadra u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

Pored značaja ovog kadra u sistemu zdravstva treba imati u vidu i traženost ovog zanimanja u državama zapadne Evrope ko je zainteresovanima mogu da ponude daleko primamljivije zarade, to svakako stvara problem našem zdravstvenom sistemu. U oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja osim poboljšanja standarda zaposlenih trebalo bi razmisliti i o drugim mogućnostima kako bi se ti radnici ovde zadržali. Svakako treba nastaviti sa tendencijom stvaranja što boljih uslova u pružanju zdravstvenih usluga u domovima zdravlja, ambulantama i kliničkim centrima. U vezi sa tim treba da se podsetimo da je država ulagala značajne napore kako u izgradnji zdravstvenih objekata, na primer kliničkih centara tako i u njihovom opremanju.

Takođe, je bitno naglasiti to da se ovaj rebalans budžeta ne odnosi samo na povećanje iznosa zarada kod budžetskih korisnika. Vodilo se računa i nađena je mogućnost da se opredele i dodatna sredstva za unapređenje pojedinih socijalnih funkcija države. Može se primetiti da su nešto veća sredstva izdvojena na pojedinim pozicijama unutar Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada koja se odnose na budžetske fondove za potrebe lečenja u inostranstvu i za ustanove socijalne zaštite. Očigledno stabilna ekonomija pružila je uslove za realizaciju socijalne politike.

Što se tiče pitanja penzija, koje su u centru interesovanja partije kojoj pripadam mišljenja sam da je dobro što se vode široki diskusije u vezi budućeg modela usklađivanja rasta penzija. Trenutno se vodi javna rasprava na nivou udruženja penzionera i stručne javnosti o utvrđivanju modela usklađivanja penzija. Po završetku rasprave i utvrđivanja modela, odnosno usvajanja za usklađivanje penzija mora se nastojati da se u narednoj godini, 2020. dosledno primeni zakon.

Ono što je svakako dobar signal je izvesno dalje smanjenje koje se uočava kod stavke namenjene transferu Ministarstva finansija prema fondu penzijskog i invalidskog osiguranja za isplatu nedostajućih sredstava za penzije. Svakako, na transfer sredstava iz budžeta u fond penzijskog invalidskog osiguranja uticalo je i pozitivno kretanje naplate doprinosa za penzije i penzijsko invalidsko osiguranje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%, a danas je do 27,9%. Takođe, učešće isplaćenih penzija u BDP je ispod 11%, odnosno 10,2% što je i bila strategija.

Svakako su ovo pokazatelji jačanja stabilnosti Republičkog fonda PIO. Najavljena isplata jednokratne pomoći, od 5.000 dinara, za sve korisnike penzije, odnosno, za preko milion i 700 hiljada penzionera je dobra, a posebno za najugroženije, odnosno za penzionere sa najnižim penzijama.

Očekujemo da će Predlogom budžeta i finansijskog plana Republičkog fonda PIO za narednu godinu biti obezbeđena sredstva za povećanje visine primanja korisnika penzija.

Od ostalih rešenja, koja su ponuđena na usvajanje, smatram da je važno ono koje je sadržano u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dodatu vrednost.

Ovim Predlogom zakona povoljnije se uređuje plaćanje PDV na robu koja se za lične potrebe otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, odnosno omogućeno je da se za takvu robu traži povraćaj PDV sa šest na 12 meseci od momenta otpremanja.

Ovo je logično rešenje, s obzirom da smo svi svedoci da u našu državu dolaze sve više stranih turista i da ih svakako treba još više motivisati da ovde kupuju robu. To je ekonomski višestruko korisnije, nego povraćaj dažbina na robu koja je povezana sa upravnim procedurama i formalnostima.

S obzirom da poslanička grupa PUPS nema previše vremena za diskusiju, a kako bih omogućila da i poštovani poslanik, gospodin Momo Čolaković, diskutuje želim da kažem da će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih predloženih zakona na današnjoj sednici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicama, ulazimo u osmi sat naše rasprave o rebalansu budžeta. Mnogo štošta je ovde rečeno i bojim se da ću i ponoviti neke stvari. Ali, prva pomisao koja mi je došla u glavu jeste ako u Srbiji želite da vas svi napadaju, omalovažavaju, prikače etikete postignite rezultat. Ako imate rezultat tada budite sigurni da ćete biti napadani i da više ne važe nikakvi argumenti, nikakve cifre, jer jednostavno. kad sagledavamo stvari, tada budite uvereni racionalnosti nema.

Često će vam reći da ste populista. Ja priznajem da sam populista. Veoma mi je drago što smo postigli 50 milijardi viška sredstava i to u prihodima, realno zarađenih sredstava o kojima danas raspravljamo kako ih podeliti.

Kažu populistički je deliti penzionerima 5.000 dinara, da je to populizam. Pa, molim vas to kažu onih nekoliko desetina hiljada koji imaju velike penzije, a milion i 700 penzionera čeka tih 5.000 i očekuje ih kao nagradu za sve ono što su imali. Kažu to je populizam. Pa, neka je populizam. Gde imate dva penzionera to je 10.000, i te kako značajne pare za tih milion i 700 ljudi koji se nalaze u tim situacijama sa tako malim penzijama.

Ministar je u svom izlaganju rekao – ja sam se uvek za to zalagao. Da, ovo je jednokratna mera, ali da bismo penzionere obezbedili insistiramo na švajcarskoj formuli. Ja očekujem da će ta švajcarska formula zaživeti od 1. januara i da će penzioneri jasno i predvidljivo znati šta ih čeka.

Moram da kažem i jednu sledeću stvar. Znate, sećam se vremena, a dugo sam u ovom parlamentu, kada smo imali budžetski deficit preko 120 milijardi. Kada su bile u pitanju isplate i plata i penzija tada niko ništa nije rekao zašto je tako, a mi sada raspravljamo kako podeliti sredstva koja smo zaradili.

To što mi sada imamo budžet stabilan, predvidljiv, održiv, to je veliki rezultat. To je rezultat kojim se moramo svi ponositi. Ova vladajuća koalicija, koja je za ovo kratko vreme, u jednom teškom periodu došla da možemo da raspravljamo o realnim sredstvima, da raspravljamo o ekonomiji koja se uzdiže i da raspravljamo kako poboljšati život u Srbiji. Da ne pomislite da ja hoću da kažem da se u Srbiji trenutno dobro živi u onom smislu da smo sad došli u neko srećno doba. Ne. U Srbiji se još teško živi, ali postoji nada da idemo dobrim koracima napred. Idemo dobrim koracima napred što znači imamo pozitivne stope rasta BDP, i to tako da možemo očekivati u svim sledećim godinama da će Srbija nedostatak i svoj zaostatak sa drugim zemljama nadoknaditi svojim ekonomskim razvojem, bržim razvojem.

Zašto ovo govorim? Znate, devet milijardi koje delimo penzionerima po 5.000 neko će reći – to je velika suma. Ne, nije velika. To je zarađena suma, suma koju možemo jasno podeliti.

Isto tako i podržavam tu činjenicu da jedan deo sredstava dajemo za kapitalne investicije. Trinaest milijardi koje se daju za autoput Pojate-Preljina su značajna sredstva. Ulaganje u infrastrukturu sigurno znači dalji porast BDP i zalagaću se za to. Isto tako, zalagaću se za ulaganja i u kanalizacije, prečistače otpadnih voda.

Ministru sam u predlogu budžeta za 2019. godinu, naglasio da želim da u budžetu bude jasno naglašeno šta se daje za ciljeve održivog razvoja, šta je to što Srbija planirano usmerava ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Ono što je dobro u ovom budžetu, i to želim da naglasim, jeste činjenica da je rashodna strana veoma dobro planirana, znači, rashodi nisu probijeni. Rashodi su dobro procenjeni, što znači da mi imamo budžet koji je stabilan, nema više iznenađenja.

Sećam se vremena kad vam odjednom iskoči neki dug, sećam se vremena kada su neke cifre bile sakrivane, mi to kažemo ispod crte, pa se odjednom pojave. Ovaj budžet je jasan, transparentan, predvidljiv. Ja ovu raspravu o rebalansu, i dobro je što je takva, vidim kao uvertiru za raspravu o budžetu.

Moje pitanje ide direktno ministru finansija – da li se predviđa poštovanje budžetskog kalendara? Ja to od vas očekujem. To znači očekujem da budžet za 2020. godinu, bude u skupštini 01. novembra ove godine, da poslanici imaju dovoljno vremena da prouče budžet i da mi, u skladu sa budžetskim kalendarom taj budžet usvojimo do 15. decembra.

Zašto to naglašavam? Ja očekujem da ćemo imati duplo vreme za raspravu, što znači da ćemo jasno, transparentno, pred građane Srbije izaći i da više ništa ne krijemo. To znači da vodimo odgovornu politiku, politiku koja je jasna, koja je transparentna i gde nema nikakvih skrivenih namera. To i jeste rezultat ove vladajuće koalicije. To i jeste ono što građani pokazuju, puno poverenje, jer ono što obećamo, to i ispunimo. Jednostavno, građani vide te rezultate, kao što vide i otvorene autoputeve, kao što će videti završen „Koridor 10“, „Koridor 11“ i otvaranje radova na drugim koridorima.

Nešto što želim dalje da kažem, pitanje plata u javnom sektoru. Neko će reći – opet je to populizam. Ja vam moram reći da u potpunosti podržavam izdvajanje sredstava za povećanje plata u javnom sektoru. To je istina u ovoj godini dve milijarde, ali će u sledećoj godini biti 24 milijarde, ali očekujem dalji rast BDP, očekujem da će ta sredstva jednostavno sigurno biti ostvarena u budžetu, i samim tim, povećanje plata dajemo iz realnih sredstava.

Znate, često se govori da su plate prerasle naš privredni rast. Ja vam moram reći da je učešće plata 2017. u BDP bilo 9,1%, da nakon ovih povećanja u 2020. biće 9,6%. Nama treba 9,4% BDP. Ovo malo odstupanje je zaista malo, ali ova Vlada je socijalno odgovorna vlada i SDP upravo to i podržava i zato smo deo ove naše koalicije koja ima rezultate. Vodimo računa da smo socijalno odgovorna država.

Ako malo bolje vidite, probijanje rashoda je bilo upravo u socijalnim davanjima, za dečije dodatke, za sve ostalo, što znači da smo socijalno osetljivi i to je ono što SDP podržava i što će podržavati.

Mi imamo 460.000 zaposlenih u javnom sektoru. Ja smatram da to nije velika cifra, obzirom za Srbiju u ovolikom stepenu razvoja, ali moram reći i dalje. Znate, vi ste rekli gospodine ministre da nema zabrane zapošljavanja, ima kontrole zapošljavanja. Zvali ovako ili onako, igrali se rečima, ja želim da imamo jasnu, efikasnu upravu, da se u njoj ceni rad i upravo plaća rad, stvaran kvalitetan rad. Zato podržavam ovo što ste predložili da imamo diferencirano povećavanje plata, da najviše ide medicinskim sestrama, lekarima i ostalima.

Jedan sam od zagovornika, ma koliko to zvučalo, a potičem iz sindikata, za platne razrede. Ja znam da je to težak posao. To je izuzetno težak posao. Svaka grupa, a imamo uticajnih grupa, prosvetne radnike, zdravstvo itd. sebe vidi uvek u nekoj boljoj poziciji. Kad postignemo razgovorima, socijalnim dijalogom, onda ćemo sigurno moći kroz neke popravke da uvedemo platne razrede. Oni ne mogu odjednom u potpunosti zaživeti, ali korak po korak moramo uvesti upravo nekakvu ravnomernost u isplaćivanju plata gde i ide.

Ja podržavam i uvek ću podržavati u ime SDP povećanje minimalne cene rada. To što je ona sa 27.020 povećana na 30.020 je veoma veliki rezultat. To povećava i dalje da u privatnom sektoru mora se povećavati najmanja zarada, a verujem, uvek sam pristalica korak po korak, da će se vrlo brzo doći da minimalna zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu. U tom smislu u potpunosti podržavam sindikate što se za to bore.

Još nešto, da ne pomislite da je Srbija neka bogata zemlja, mi u 2018. godini imali smo BDP 47 milijardi dolara. MMF je rekao da je naš BDP po glavi 7.207 dolara, a do 2023. mi ćemo doći na 10.394. To će biti 44% više. Da bismo do 2023. stigli do ovog rezultata treba puno rada, puno pametne politike i puno rasta BDP, a to ćemo moći ukoliko ravnomerno raspolažemo viškove koje stvaramo i onoga što smo stvorili. Zbog toga će poslanička grupa SDP u danu za glasanje podržati ovaj rebalans budžeta, a isto tako, gospodine ministre, željno očekujemo raspravu o budžetu 2020. godine i ponovo vas podsećam Agenda 2030 i ciljevi održivog razvoja. To ću vas pitati šta ste predvideli. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mijatoviću.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.