Hvala, ministre Mali.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.
Izvolite, gospodine Pek.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izneti stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara za dva zakona, i to Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o budžetu, ili tzv. rebalansu.

Prvo ću početi sa Zakonom o budžetskom sistemu.

U samom zakonu u članu 2. važećeg zakona vrši se dopuna definicije evidencionog računa. Ova definicija nije bila stavljena u važećem zakonu, a sada je stavljena i ova definicija evidencionog računa koji se otvara u okviru sistema izvršenja budžeta lokalnih vlasti.

Druga je novina – dato je ovlašćenje ministru finansija da kod dospeća obveznica Republike Srbije emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu daje instrukcije za konverziju dinara u valute. To je isto novina.

Onda se precizira procedura donošenja same finansijske strategije. Do sada je tako bilo da je ova finansijska strategija došla u ovaj plenum, a sad prvo ide na odbor Narodne skupštine, i to na Odbor za finansije, tamo se razmatra i posle se usvaja ovde u ovom domu.

Produženi su rokovi, i to na 2021. godinu. Produžen je rok za primenu odredaba ovog zakona, Zakona o budžetskom sistemu, do 2021. godine koji se odnosi na programske budžete, i to na programske budžete zdravstvenih ustanova i apotekarskih ustanova. Isto je pomeren rok do 2021. godine za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja za sve korisnike budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti. Znači, kod ova dva mesta je produžen rok za 2021. godinu.

Jedna od najbitnijih promena je, što je i ministar izneo, povećanje plata u javnom sektoru i ovo povećanje plata od 8 do 15% je razmak, u proseku je to 9,6%, i odnosi se na novembarsku platu, koja se isplaćuje u decembru.

Naveo bih taksativno koja su povećanja. Za radnike MUP-a, BIA i Ministarstva odbrane je 9% povećano. Za radnike Ustavnog suda, sudova, tužilaštva i Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija isto 9%. U visokoškolskim ustanovama radnici osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog standarda i studentskog standarda za 9%. Istraživačima za 10%. Radnicima ustanova kulture za 10%. Radnicima predškolskih ustanova za 9%. Za radnike ustanova socijalne zaštite, osim zdravstvenih radnika, za 9%. Kod ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za 8%. Za korisnike sredstava budžeta lokalnih vlasti za 8%. Za radnike organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih obveznika za 8%. Radnicima zdravstvenih ustanova, lekarima za 10%, medicinskim sestrama za 15%, a ostalom nemedicinskom osoblju za 8%.

Što se tiče još značajnih promena u ovom zakonu, još jedna važna promena što ovde nije naglašena - produžen je rok još za godinu dana, znači za decembar 2020. godine, zabrana zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.

Još jedna značajna promena u ovom zakonu je da se predlaže brisanje posebnog fiskalnog pravila koje se odnosi na indeksaciju penzija. S obzirom na to da 2020. godine penzije će se usklađivati na način propisan zakonom kojim se uređuje penzijsko-invalidsko osiguranje.

Sad bih prešao na drugi zakon, Zakon o budžetu i tzv. rebalansu. Ovde, kao što je i gospodin ministar već istakao da pričamo o pozitivnom rebalansu budžeta. Planirani prihodi su bili 1.246 milijardi dinara. Sa ovim rebalansom je ovaj iznos revidiran na više i to za 3,7%, ako pričamo u dinarima, to je, kao što je gospodin ministar rekao, 46,6 milijardi dinara. Znači, otprilike 50 milijardi dinara je povećana prihodovna strana našeg budžeta.

Ako gledamo samu strukturu ovih prihoda, poreski prihodi iznose 1.092 milijarde dinara. To je ukupno oko 84,5% prihoda. Ne poreski prihodi su 185 milijardi dinara, što je 14,3% od ukupnih prihoda, a ostalo čine donacije u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je 1,1% od ukupnih prihoda.

Treba da kažem da je naš budžet uravnotežen. Rashodi su pod kontrolom. To je jedna tendencija koja u poslednjih četiri godine karakteriše naš finansijski sistem i naš budžet. To je za pohvalu svakako. Mi mislimo da ovaj trend treba i dalje da održimo.

Ovim rebalansom trošimo samo ono što smo zaradili i ništa više. To je isto novi trend u našim finansijskim planovima, do sad prethodno što je bilo nije nažalost tako ispalo. Znači, trošimo ono što smo zaradili i ovo je oko 50 milijardi dinara, a sa ovih 50 milijardi dinara povećao rashodovanu stranu našeg budžeta.

Trinaest milijardi dinara povećao je infrastrukturne projekte u okviru ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Rast infrastrukturnih ulaganja je za pohvalu. Savremena i moderna infrastruktura je osnovni stub našeg privrednog razvoja. Dobri putevi savremena, moderna železnička pruga, železnička infrastruktura će povući nove investitore i otvaraće se nova radna mesta.

Ovim rebalansom je u Ministarstvu građevine i saobraćaja kod nekih stavki je smanjen rashod, a kod nekih stavki je povećan.

Smanjen je rashod, i to mislimo da je pozitivno kod projekta mađarsko- srpske železnice, jer vidi se da će do kraja godine ovaj planirani iznos za ovaj deo posla neće se izvršiti, pa mislimo da ne treba da tamo stoje pare, nek se premeštaju u druge svrhe gde se to može iskoristiti.

Rebalansom je isto predviđeno povećanje sredstava za izvođenje dela radova u izgradnji autoputa E-75, to je deonica graničnog prelaza „Kelebija“ – petlja „Subotica Jug“ u iznosu od 330 miliona dinara.

Povećan je obim sredstava na realizaciji izgradnje autoputa E – 673, deonica Obrenovac – Ljig. Za izgradnju autoputa E – 761, deonice Pojate –Preljina. I, za izgradnju autoputa, kao što je i gospodin ministar rekao, Beograd – Sarajevo.

Dodatnih 10 milijardi dinara je dodato za nabavku opreme u sektoru bezbednosti. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima na osnovu zakona što smo doneli u aprilu ove godine, Zakona o konverziji kredita švajcarskim francima, mislimo da je to dobra stvar. Oko devet milijardi dinara je dato za jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000,00 dinara. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za kamate koje se isplate prevremeno od otplate starih kredita, mislim da je i to isto za pohvalu.

Svakako, treba da se rešimo onih kredita koji su uzeti za velike kamate sa nedovoljnim ili sa ne baš najboljim uslovima i to moramo da zatvorimo, te kreditne linije, što pre tim bolje. Mislimo da je to pozitivno u ovom rebalansu.

Na kraju, dodatnih dve milijarde dinara je predviđeno za povećanja plata u javnom sektoru, kao što sam i pre detaljno izneo, ko, gde, koliko će imati povećanja plata.

Nažalost, došli smo u takvu situaciju da stručna radna snaga odlazi iz javnog sektora u privatni sektor, ali mogu i da kažem, nažalost, ne samo u privatni sektor je ovaj odliv nego je i odliv i inostranstvo.

Znači, momentalno imamo tržište rada kao jedno međunarodno tržište rada, bar se to odnosi na sever Vojvodine. Mladi stručnjaci nam odlaze i došli smo do toga da ne samo mladi, nego i srednja generacija stručnjaka odlazi u inostranstvo.

Već godinama se odlaže uvođenje platnih razreda u javni sektor. Možda bi to bio neki princip ili nekakav pozitivan efekat, možda bi doneo kod odliva radne snage iz javnog sektora u privatni sektor.

U neku ruku to smo i videli i ovaj princip je možda ustanovljen kod povećanja plata u zdravstvenim ustanovama. Znači, lekari dobijaju 10%, medicinske sestre 15%, ostalo osoblje 8%. To je u neku ruku princip platnih razreda.

Na kraju bi rekao da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospodine Pek.
Sada reč ima gospodin Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Ja ću svoj fokus staviti na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2019. godinu, odnosno na rebalans budžeta.

Kada se govori o rebalansu budžeta, on se najčešće posmatra kroz prizmu nečeg negativnog jer je u prošlosti rebalans bio sinonim za loše projektovanje budžeta, odnosno za manje ostvarenje prihoda od onoga što je očekivano, odnosno projektovano u budžetu ili za prekomerno trošenje budžetskih sredstava, a najčešće za oba.

Ovog puta, kao što je to uobičajeno, ovo nije iznuđena mera, već je ovo mera koja je posledica povećanja prihoda koje želimo što pre da stavimo u produktivnu funkciju. Radi se o značajnim sredstvima.

Kao što ste rekli, ministre, na kraju avgusta meseca imali smo budžetski suficit otprilike 46,5 milijardi dinara, što je za 60 milijardi više od onoga što je projektovano. Ovakav suficit i suficit u poslednjim godinama je posledica vođenja odgovorne fiskalne politike u poslednjih sedam godina, a rekao bih najpre od 2014. godine na ovamo.

Da se podsetimo, mi smo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, imali javni dug koji je bio preko 70% BDP. On je 2008. godine imao jednu konstantnu trajektoriju rasta. Od 2008. do 2012. godine je duplirana, a nakon 2012. godine je nastavila da raste po inerciji jer su se povećavala izdvajanja za kamate, s obzirom da su uzimani jako skupi krediti. Ta trajektorija je ozbiljnim fiskalnim merama, odnosno merama fiskalne konsolidacije zaustavljena, odnosno njena putanja je preokrenuta i mi danas imamo rezultat da nam je javni dug jednak 51,9% BDP, što je u okvirima mastrihta i ima dalju tendenciju smanjenja, odnosno kreće se, tj. konvergira prema onim vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu.

Jedan od razloga zašto smo imali tako visok stepen odnosno procenat javnog duga u odnosu na BDP jesu i visoki budžetski deficiti koje smo beležili sve do 2012. godine, što je kulminiralo budžetskim deficitom od gotovo 7% u 2012. godini. Mi smo to sada preokrenuli, poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu. Imali bismo ga naravno i ove godine da nismo odlučili da taj višak sredstava iskoristimo na neki najproduktivniji mogući način.

Nezaposlenost, kao što ste rekli, 2012. i 2013. godine bila je 25,9%, a mi smo to promenili zahvaljujući merama zapošljavanja, zahvaljujući snažnom investiranju, koje je posledica podsticaja i zahvaljujući smanjenju sive zone i mi danas u drugom kvartalu 2019. godine imamo stopu nezaposlenosti od 10,3%.

Vi ste najavili da će sledeće godine ta stopa pasti ispod 10%, a ja sam malo analizirao trendove u poslednjih pet godina koji kažu da je najniža stopa nezaposlenosti u trećem, odnosno u ovom kvartalu i usudiću se da budem veći optimista od vas i da očekujem da već u sledećem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku zabeležimo jednocifrenu stopu nezaposlenosti. Ja se ne sećam kada je to zabeleženo.

Inflacija u 2012. godini bila je 12,2%. Sada je prema podacima NBS međugodišnja stopa inflacije 1,3%. Imamo stabilan kurs dinara. Imamo rastuće devizne rezerve i da ne nabrajam dalje, a ima još što šta da se nabroji. Dakle radi se o vrlo respektabilnim rezultatima koji nam daju za pravo da razmišljamo o ozbiljnom relaksiranju fiskalne politike. Sada, neko bi mogao da postavi pitanje, doduše, čini mi se neopravdano, zašto je bilo važno ići na rebalans budžeta kada smo mogli da sačekamo mesec i po dana da stigne Predlog budžeta za 2020. godinu i da onda ta sredstva opredelimo u budžetu za 2020. godinu, ali zašto nije dobro da bude tako, mislim da će najjasnije odgovore i najpreciznije dati jedna mala analiza koja pokazuje na koji način trošimo sredstva koja smo u 2019. godini uštedeli.

Na prvom mestu ih trošimo na kapitalne investicije, što će svakako povećati rast BDP već u 2019. godini. Zatim ih trošimo na povećanje rashoda po osnovu otplate loših kredita, odnosno skupih kredita, što utiče na smanjenje javnog duga, ali utiče i na smanjenje izdvajanja za kamate u narednim godinama, čime u narednim godinama otvaramo prostor za produktivno iskorišćenje viška sredstava koje ćemo na taj način ostvariti. Imamo jednokratnu pomoć penzionerima, povećanje plata. To doprinosi rastu agregatne tražnje, odnosno ponovo rastu BDP u ovoj godini. Na kraju, rešavamo pitanje koje traje već godinama, a to je pitanje kredita u švajcarskim francima i alociramo dodatna sredstva za finansijsku podršku porodicama sa decom, što su mere koje mogu, kao i svaka druga mera da se ekonomski kvantifikuju, ali ja ih ne bih kvantifikovao ekonomski jer mislim da je suština ovih mera pokazivanje socijalne odgovornosti države, a mi kao socijaldemokrate takve mere podržavamo.

Dakle, mogli smo da sačekamo 2020. godinu, pa da ovaj višak sredstava tada iskoristimo, ali tada bismo izgubili najmanje dva i po meseca, jer ćemo ovo da usvojimo za nekih desetak dana, a budžet za 2020. godinu važi od 1. januara.

Da ne govorimo o tome da infrastrukturni projekti, ako bi za njih alocirali sredstva tek u sledećem budžetu, oni bi praktično … izgubili bismo šest meseci, jer mi možemo sada da ih nastavimo, a onako bismo morali da sačekamo da prođe zima jer se zimi ne radi, pa da tek počnemo od proleća. Dakle, gubitak vremena je veliki. Samim tim, opravdanost budžeta je više nego jasna.

Hteo bih da se osvrnem i sa nekoliko reči i mojih nekih razmišljanja vezano za određene kritike koje su se pojavile u javnosti, odnosno mišljenja pojedinih ekonomista koji smatraju da je mera jednokratne pomoći penzionerima neopravdana i da su povećanje plata i penzija prevelika. Naravno, ja se ne slažem sa ovim iz mnogo razloga. Prvo bih hteo da naglasim da je pozicija kritičara u odnosu na poziciju donosioca odluka dramatično različita. Daleko je „komfornije“ u svojoj kancelariji vršiti neka makroekonomska razmatranja mera koje neko predlaže, praviti nekakve ekonomske modele koji mogu a ne moraju da budu stoprocentno tačni, a potpuno je drugačija pozicija nekoga ko ima odgovornost.

Podsetimo se da je 2014. godine, odnosno pred izbore 2014. godine tadašnji kandidat za premijera tražio podršku od građana za mere fiskalne konsolidacije koje će pogoditi te građane. Tu podršku je dobio i te mere je sproveo. Dakle, odgovornost sadašnjeg predsednika, a tadašnjeg premijera Vučića, odgovornost Vlade sadašnje i odgovornost nas narodnih poslanika je velika, jer najveći teret fiskalne konsolidacije su podneli upravo građani. Ti građani imaju nekakva očekivanja. Oni očekuju neko svetlo na kraju tunela koje smo mi obećali. Oni očekuju boljitak za sebe i to našu poziciju daleko složenijom od pozicije za koju mogu da kažem da je udobna u kojoj ti kritikuješ iz drugog plana.

Nije lako pogledati u oči ljudima kojima si nešto obećao i reći – znate, ono što smo vam rekli da će životni standard porasti, to je bila bajka, mi smo se malo šalili, nemojte da nam zamerite. Dakle, ovde se ne radi samo o preuzetoj obavezi, radi se i o preuzetoj moralnoj obavezi da se odužimo građanima koji su bili trpeljivi i strpljivi svih ovih godina.

Ako govorimo o ekonomskom aspektu ovih mera, ja ne mogu da se složim ni da postoji ekonomsko utemeljenje za ove mere, jer oni koji nas kritikuju za ove mere najčešće nas kritikuju i da imamo nedovoljan rast BDP, odnosno da postoji prostor za veći rast BDP. Evo, kako da mi ostvarimo veći rast BDP u zadatim objektivnim globalnim uslovima, da se razumemo, i kakve to veze ima sa povećanjem plata, a ima?

Da bismo odgovorili na to pitanje, pogledajmo koji su to generatori rasta bruto domaćeg proizvoda - investicije, državna, odnosno javna potrošnja, neto izvoz i privatna, odnosno lična potrošnja.

Investicije u 2019. godini su ostvarene u prvih osam meseci u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Dakle, za 43% više nego u prvih osam meseci 2018. godine, što predstavlja izvanredan rezultat, naročito s obzirom na to kad uzmemo u razmatranje činjenicu da je najveći izvor naših stranih direktnih investicija EU, koja se nalazi na pragu recesije. I budimo sigurni da investitori iz EU barem dva puta razmisle u takvim uslovima da li će da investiraju, a posebno da li će da investiraju u zemlju koja nije članica EU.

Ovako snažan rast investicija ima mnogobrojne pozitivne efekte, od porasta zapošljavanja, odnosno smanjenja stope nezaposlenosti, do porasta potrošnje, do porasta izvoza, jer se ovde najčešće radi o izvozno orijentisanim kompanijama. Dakle, snažan rast investicija znači ubrzani rast BDP.

Mi u ovom rebalansu budžeta predlažemo 20 milijardi dinara više za kapitalne investicije države. Ministar je najavio da će u narednoj godini nivo kapitalnih investicija države dostići 4,4%. Dakle, time, povećanjem nivoa kapitalnih investicija, odnosno njihovog učešća u BDP, mi ubrzavamo rast BDP, kako u ovoj godini, tako i u narednim godinama.

Kada je reč o neto izvozu, tu ove godine beležimo nešto lošiji rezultat, odnosno imamo rast negativnog salda, kada je u pitanju spoljno-trgovinski bilans i bilans tekućeg računa, koji su doduše u potpunosti pokriveni stranim direktnim investicijama. To je posledica, s jedne strane, snažnijeg uvoza repromaterijala, investicionih dobara, što će, očekuje se i verujem da će tako i biti, rezultovati budućim rastom izvoza, čime ćemo kompenzovati taj rast uvoza, a s druge strane mnogobrojnim međunarodnim faktorima na koje mi ne možemo ni na koji način da utičemo. Na primer, smanjenje rasta, odnosno usporavanje rasta u evro-zoni. I to što je po nas još gore, vođeno smanjenjem privatne potrošnje. Dakle, ono što nas zanima. Privatna potrošnja pada u EU. I što je još gore od svega toga, najveći pad BDP, vođen smanjenjem lične potrošnje, imaju naša dva glavna spoljno-trgovinska partnera u EU, a to su Nemačka i Italija.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je dve trećine naše spoljno-trgovinske razmene sa EU, jasno je da ovi uslovi, vrlo nepovoljni uslovi, na koje mi nemamo uticaja, su se negativno odrazili na naš izvoz, odnosno usporili su njegov rast.

Nadalje, imali smo jedan šok na koji nismo mogli da utičemo, a to je jedna potpuno iracionalna odluka privremenih vlasti u Prištini da uvedu takse koje su praktično isto što i zabrana izvoza naših proizvoda na tržište Kosova i Metohije, suprotno svim mogućim međunarodnim sporazumima, što se, naravno, negativno odrazilo na naš izvoz, jer je on drastično smanjen zbog toga.

Imamo rast cena nafte na svetskom tržištu, što je opet suprotno projekcijama MMF, koji je za ovu godinu predvideo da će cene nafte pasti za otprilike nekih 4%, a desilo se suprotno od toga. Kad na to dodamo povećanu domaću tražnju za našim glavnim uvoznim proizvodima, a to su nafta i naftni derivati, jasno je da je vrednost uvoza u prva dva kvartala porastao.

Dakle, mi imamo veliki broj međunarodnih faktora na koje ne možemo ni na koji način da utičemo, koji su smanjili, odnosno usporili rast našeg izvoza, a samim tim i uticali negativno na nas, našeg BDP. Kako to da kompenzujemo?

Jedan od načina jeste da stimulišemo domaće tržište, domaću proizvodnju, da na taj način povećamo potrošnju, odnosno da povećamo BDP. I tu sada dolazimo do poente, da ovo povećanje plata i penzija nema samo moralnu i socijalnu komponentu, nego ima, naprotiv, i ekonomsku komponentu, jer to povećanje plata i penzija treba da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje BDP.

Da ostavimo sada po strani na jedan trenutak ekonomsku logiku i da se okrenemo zdravoj logici. Šta kaže zdrava logika? Srbija nije bogata zemlja i naši građani nisu bogati kao, na primer, Amerikanci. Ništa pežorativno, da se razumemo. Dakle, nije za očekivati da će ovaj višak sredstava u svojim prihodima od nekih 5% koliko se očekuje da će biti povećanje penzija do 15% koliko su povećane plate medicinskim sestrama, dakle, nije za očekivati da će oni ta sredstva da iskoriste tako što će da uzmu kredite, pa će da kupuju kola, jahte ili neke, kako se to modernim jezikom kaže - gedžete, odnosno skupe uvozne proizvode. Oni koji to kupuju, njih ova rasprava i njih generalno povećanje plata i penzija apsolutno ne zanima. To zanima obične građane, a njih vrlo zanima ta tema i oni, verujem, sada gledaju ovu raspravu. I oni, sasvim sam siguran, da će taj višak sredstava u svojim prihodima koji će ostvariti na osnovu povećanja plata i penzija, će iskoristiti da se pripreme za zimu, da spreme zimnicu, da kupe ogrev i da kupe zimsku odeću.

Kada sam ja poslednji put proveravao, sve od nabrojanog se proizvodilo u Srbiji. Prema tome, povećanje plata i penzija mora da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje proizvodnje, odnosno na povećanje BDP.

Naravno, ekonomska logika i zdrava logika nisu uvek baš potpuno identične. Ekonomska logika je nekad mnogo surovija od zdrave logike, ali mislim da bez obzira na to ne postoji nijedan opravdan razlog da mi odustanemo od ovih mera, kojima zasluženo, ponoviću još jednom - zasluženo, povećavamo plate zaposlenima i povećavamo, odnosno za sada dajemo jednokratnu pomoć ali od 1. januara ćemo povećati penzije najstarijim građanima u Republici Srbiji.

Dakle, još jedanput, SDPS će podržati sve predložene zakone, a ja vam svima zahvaljujem na pažnji.

Hvala, dr Bauer.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
(Vjerica Radeta: A mi?)

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Ne bih se ljutio ni da ste koleginici Vjerici dali reč, ali, nismo vam zamerili i nemojte shvatiti ozbiljno.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, malo čas je gospodin Marković napravio jednu digresiju, pre nego što započnem priču o onome što jeste tema današnjeg dnevnog reda, ali započeo je jednu priču o kojoj smo govorili i tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu.

Mi želimo samo jednu poruku jasnu da vam pošaljemo kao poslanički klub, da nastavite odgovorno, ozbiljno i posvećeno da radite svoj posao. A, ono što se dešava na Rektoratu i što se dešavalo na Rektoratu, tu se postavlja pitanje jel to akademsko ili političko pitanje? Jer, ministre, koliko je nama poznato, biraju poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a poslanike biraju građani, a ti koji su blokirali taj Rektorat su građani. Oni su predstavnici neke političke opcije.

Mi smatramo da su oni promašili i mesto i vreme. Nisu oni trebali da blokiraju Rektorat. Oni su trebali da blokiraju prostorije svojih političkih opcija, jer oni su krivi, njihovi politički lideri su krivi zašto su toliko nesposobni i ne mogu da predstave alternativu vladajućoj koaliciji u ovom trenutku u Srbiji i ne mogu čak ni da politički prežive, pa se hvataju za floskulu bojkota.

Sve je to, gospodine ministre, već viđeno, i protesti i bojkot i tužakanje države u inostranstvu i u kratkoročnom smislu, čak ni u kratkoročnom smislu to ne može da im donese političke poene. Ali, loše je to što u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja od izuzetne važnosti za nacionalne i državne interese Srbije, šalje se jedna loša slika javnosti iz Srbije. Štete interesima građana Srbije.

Vratiću se, a vi, naravno, nastavite da obavljate samo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i do sada, posao za koji ste preuzeli odgovornost i dolazite u Skupštinu uvek sa ovakvim rezultatima.

Kada je reč konkretno o rebalansu budžeta o kojem danas ovde govorimo, potpuno je jasno da je Srbija na dobrom putu i da su vidljivi i prepoznatljivi pozitivni trendovi, da je vidljiv i prepoznatljiv napredak, boljitak u svakom sektoru, u svakoj sferi društva, ali ono što je suštinski jako važno - boljitak koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Dakle, važno je sada da sačuvamo ona teško stečena dostignuća iz oblasti ekonomije i finansija i da posao, proces koji je započet, reformski kurs Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine usvajanjem budžeta za 2014. godinu, privedemo kraju.

Zapravo, najvažnije je da na pravi način sačuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, i to je ono što se čini i radi predloženim rebalansom budžeta, da na pravi način koristimo benefite iz toga u budućnosti i to je, takođe, nešto što se čini i radi predloženim rebalansom budžeta i da prihvatimo sve inicijative i podsticaje koji vode ka rastu i razvoju. To je, takođe, nešto što je između ostalog sadržano u rebalansu budžeta o kojem danas govorimo, jer Srbija mora da ostane na putu koji je upravo trasiran 2014. godine. Kao i uvek, samo tri ključne reči mogu biti sinonim takve ekonomske i finansijske politike, a to su reforme, rast i razvoj.

Mi danas govorimo o rebalansu budžeta, ne zato što imamo povećanje rashoda, o tome su maločas kolege govorile, već zato što imamo povećanje prihoda i to povećanje prihoda koje je daleko veće od očekivanog.

Dakle, važno je sada da imamo, pri tome, naravno, vodi se računa o interesima građana, o javnim interesima i vodi se računa na koji način sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća. Zadržati fiskalnu disciplinu, unapređeni su uslovi poslovanja, to je nešto o čemu ste govorili, pojačan i ojačan privredni rast i privredni razvoj i to je nešto što donosi prihode u budžetu Republike Srbije.

Dakle, u ovom trenutku racionalno, odgovorno i ozbiljno se raspolaže, domaćinski se raspolaže sa onim što se zaradilo. Šta je ovde za nas suštinski najvažnije? Dakle, rashodi neće ugroziti stabilnost Srbije. Imamo u kontinuitetu pad javnog duga BDP, vi ste o tome govorili tokom uvodnog izlaganja. Rekli ste 52% je u ovom trenutku učešće javnog duga u BDP, što je veoma dobro. Mislim da smo kroz reformske procese trajno rešili dva pitanja, a to je trajno smanjenje javnog duga u BDP i trajno smanjenje deficita.

Imamo stabilnu i sigurnu stopu inflacije i imamo siguran kurs dinara. To je ono što je suštinski u ovom trenutku za nas najvažnije kada govorimo o rebalansu budžeta. Javne finansije su, dakle, po prvi put sigurne i stabilne i mi smo se danas sastali da sa optimizmom kroz postignute rezultate gledamo u budućnost.

Naravno da podržavamo i pozdravljamo nameru da ovaj pozitivan rebalans jednim delom bude usmeren na ono što jeste interes građana, na poboljšanje životnog standarda i interese građana, jer prošlo se kroz jedan jako težak vremenski period, a da drugi deo bude usmeren u ono što je, takođe, podjednako važno, a to je infrastrukturni projekti. Jer mi, znate, smatramo da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, a kroz infrastrukturne projekte i kapitalne investicije nastavićemo da rešavamo uspešno ono pitanje o kojem je maločas bilo reči, a to je stopa nezaposlenosti. Dakle, sa stope nezaposlenosti koja je 2013. godine bila 25,9%, danas je pala na 10,3%. Nova minimalna cena rada je daleko povećana u odnosu na 2018. godinu za 8,6%.

Kada govorimo o kapitalnim investicijama, želim da podsetim da smo mi budžetom za 2019. godinu opredelili 220 milijardi dinara za kapitalne investicije i da je to 30% više u odnosu na prethodnu godinu, u odnosu kada govorimo o budžetu za prethodnu godinu.

Samo u poslednjih pet godina, vi me ispravite ako grešim, to su neki podaci do kojih smo mi došli, samo u poslednjih pet godina otvoreno je 300 kilometara puteva, oko 200 fabrika, zaposleno 60.000 ljudi, investicije u vrednosti od 2,5 milijarde evra. Što se tiče stranih direktnih investicija, u prvih sedam meseci došlo se do cifre od 2,32 milijarde evra, što je za 43% veće u odnosu na isti period 2018. godine.

Dakle, Srbija je postala svetski lider u privlačenju stranih investicija, iako neko postavlja pitanje zašto? Pre svega, zato što Srbija u ovom trenutku ima i političku i ekonomsku stabilnost i, pre svega, što Vlada ima subvencije koje nudi potencijalnim investitorima i, pre svega, što smo mi ovde u Narodnoj skupštini na predlog Vlade Republike Srbije usvojili sistemske zakone koji omogućavaju i bržu birokratiju, izdavanje dozvola, sve ono što je neophodno za uspešno poslovanje, kada govorimo o direktnim stranim investicijama.

Dakle, mi danas imamo suficit u budžetu od 46,4 milijarde, a to je 60 milijardi bolje od onoga što je očekivano, što je zaista izvanredan rezultat. Može deo opozicije, znate, da kritički govori, jedan deo opozicije koji ni danas nije u sali, može kritički da govori o ovom budžetu, činjenice i podaci su, znate, uvek neumoljivi, a one nikako nisu, na njihovu žalost, na njihovoj strani.

Imali smo mi prilike mnogo puta, i vi se toga sećate, da razgovaramo ovde u sali, kada su bili prisutni, da razgovaramo o budžetu, o rebalansu budžeta. Izdvajam namerno ova dva zakona, ne umanjujem važnost i značaj ostalih zakona, ali budžet je život. Ako imate nerealan budžet, imate nerealan život. Imali smo mi prilike da vodimo raspravu sa predstavnicima tada tog dela opozicije i šta smo čuli? Čuli smo uvek samo kritiku zarad kritike, unapred naučene recitacije, ali nismo čuli ni jednog trenutka da li postoji neka druga alternativa, da li postoji neki drugi put kojim Srbija treba i mora da ide u narednom vremenskom periodu, a da taj put bude garant i većeg privrednog rasta i novih radnih mesta i više fabrika koje će biti otvorene u Srbiji i naravno boljeg životnog standarda.

Takve inicijative, odnosno takvog predloga ja nisam čuo ili nisam imao prilike da čujem od predstavnika tog dela opozicije, osim samo jedne stvari, a to je da su bili apsolutno protiv svega što je činila i radila vladajuća koalicija.

Ukupno, dakle, iz budžeta za Moravski koridor 120 miliona evra. Mi smatramo da je ovo izuzetno važan i značajan projekat. Opet, taj deo opozicije vidim ima nekakve kritike. Ja im predlažem, konkretno, da odu kod građana Ćićevca ili Trstenika ili Vrnjačke Banje ili Kraljeva ili da posete bilo koju opštinu u raško, rasinskog, moravičkog okruga i da pitaju građane šta misle o ovom projektu i o značaju ovog projekta.

Drugi deo, kada govorimo o infrastrukturnim projektima, auto-put "Miloš Veliki", deonica Čačak-Požega, jedna od najznačajnijih i najvažnijih, rekao bih, deonica.

Takođe, gospodine ministre, podržavamo nameru i vaš predlog da kroz povećanje prihoda jedan deo usmerite ka interesima, kao što sam malo pre rekao, građana ka poboljšanju životnog standarda građana i u potpunosti se slažemo, daleko najveće povećanje plata će biti, koliko smo mi mogli da vidimo, u medicinskom sektoru. Medicinsko osoblje i tehničari - 15%, lekari - 10%.

Mi smatramo da treba svi zajedno da se potrudimo da kroz kontinuirano povećanje plata zadržimo medicinsko osoblje u Srbiji. To treba i mora da bude naš zajednički zadatak i, naravno, nastavite kao i do sada. Milijardu evra vidim da je izdvojeno za izgradnju infrastrukturnih projekata, kada je reč o kliničko-bolničkim centrima, kada je reč o bolnicama. Naravno, to u potpunosti podržavamo.

Isto tako, naravno, ništa od ovoga ne bi bilo, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, da te 2014, zapravo decembra 2013. godine, kada smo usvajali budžet za 2014. godinu, nisu postavljeni temelji jednog reformskog kursa Vlade Republike Srbije. Tada to jeste bilo politički nepopularno i tada to jeste bilo teško, ali i izuzetno hrabro i odlučno. Tada je Vlada vrlo jasno stavila do znanja da nije ovde da bi stranke, koje čine vladajuću koaliciju, ubirale političke poene i rejting, već je ovde zbog građana Srbije.

Zahvaljujući tim i takvim merama, mi danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, ne sistem koji je zasnovan na politikanstvu i na spisku lepih želja, na onome što, ako bi realizovali u praksi, bi vodilo ka političkom krahu i političkom bankrotu, već na sistemu koji je zasnovan na životu i na ekonomiji.

Zato danas imamo osnov za povećanje, ispravite me ako grešim, 9% plata za zaposlene u prosveti, sudije i tužioci, kao i zaposlene u sudovima i tužilaštvima, ustanovama socijalne zaštite, pripadnici bezbednosti i bezbednosnih snaga. To je sve nešto što u potpunosti ima podršku poslaničke grupe SPS.

Kada je reč o predstavnicima najstarije populacije, penzionerima, naravno da su podneli najveći teret perioda koji je iza nas. Kada neko kaže, vrlo često smo slušali pojednostavljeno sagledavanje tog dela opozicije, otimate nekome nešto, ne otimamo mi nikome ništa, iz krize se ne izlazi popularnim, već nužnim merama. Mi smo sve vreme govorili o merama koje su usmerene ka spasu srpske ekonomije i merama koje se tiču svakog građanina Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije. Upravo, zahvaljujući tim merama, mi danas imamo mogućnost, vi ste rekli, već u decembru 5.000 dinara jednokratna pomoć za penzionere, povećanje penzija u januaru 5%. Pokušajte da bude nešto veće, ukoliko budete u mogućnosti.

Znate, kada kažu, vrlo često slušamo to, ne ovde, oni više vole te političke monologe ovde u skupštinskom holu, nego demokratsko sučeljavanje mišljenja, jer nemaju snagu u tom demokratskom sučeljavanju mišljenja, pa kada kroz taj politički monolog čujete – premalo se izdvaja za penzionere… Znate šta? Mi imamo povećanje, da li je tako, imamo povećanje plata, imamo povećanje penzija i imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da imamo daleko veće povećanje, da daleko više novca i sredstava zahvatamo iz budžeta, jer evo, zaboga, izbori su tu, pa da bi održali socijalni mir, pa da bi podigli rejting političkih stranaka, mogli smo da izdvojimo daleko više sredstava i da usmerimo više ka penzionerima i ka javnom sektoru i ka medicinskom osoblju, ali to bi bilo krajnje neodgovorno i krajnje neozbiljno. Na takav način se ova Vlada Republike Srbije nikad nije i neće ponašati.

Britanski list „Fajnešel tajms“, rekli ste, po drugi put je proglasio Srbiju za svetskog lidera u privlačenju stranih investicija. Sada kad slušamo ovaj pokušaj da od Vlade naprave nekakav aferaški karakter, napade kroz afere i da Vladu predstave kao nekakav simbol korupcije, pa zar strani investitori dolaze tamo gde je prisutna korupcija? Naravno da ne. To im vrlo jasno kaže i „Fajnešel tajms“, i to vrlo jasno kaže i jedan od najvećih svetskih rejting agencija „Fič rejtings“, koja je povećala, kao što ste rekli, kreditni rejting naše zemlje, i to jeste potvrda uspešnosti reformi i dodatni impuls u domaćoj ekonomiji koja teži da postane konkurentna u svetskim okvirima.

Takođe, ono o čemu je maločas kolega govorio, u potpunosti podržavamo da jedan deo pozitivnog budžeta bude usmeren ka rešavanju problema koji naši građani imaju kada je reč o zaduženju u švajcarskim francima. Znate, to je problem koji je godinama neko gurao pod tepih i godinama ka ostavljao po strani, a gurali su ga pod tepih i ostavljali po strani upravo oni koji su uništili bankarski sistem u Srbiji, upravo oni koji su u Narodnu banku Srbije ulazili sa dugim cevima, upravo oni zbog kojih mi danas ne znamo gde su budžetske rezerve Srbije nestale od tog vremenskog perioda, to su isti oni koji su otpustili nekoliko stotina ljudi iz Narodne banke Republike Srbije, pa su ti isti ljudi morali da se vrate na posao nakon sudskog postupka i država je morala to da plati. Oni nemaju pravo da komentarišu ovo.

Na ovaj način Vlada pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima Srbije, Vlada pokazuje da vodi aktivnu politiku, ide u susret problemima i rešava ih. Naravno, podržavamo i ovaj deo koji se tiče izdvajanja sredstava za naplatu štete usled elementarnih nepogoda za obnovu objekata javne namene.

Dakle, naravno, pozdravljamo ciljeve, podržavamo ovaj rebalans, jer podržavamo ciljeve koji se žele postići rebalansom budžeta, a to je, pre svega, interes građana. Kada kažem interes građana, mislim na poboljšanje životnog standarda građana i na onaj drugi deo koji podjednako smatramo važnim, a to je ulaganje u infrastrukturu, jer, ponoviću, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Još samo jedna stvar, uvaženi ministre, jedno pitanje. Naime, mi smatramo da je, pored svega ovoga o čemu smo govorili i o čemu je već bilo reči tokom današnje rasprave, privatni sektor budućnost. Mislim da privatni sektor jeste važan za državu, jer država živi od poreza koji ubira iz dobiti preduzeća, ali privatni sektor je važan jer otvara nova radna mesta. Mislim da u narednom vremenskom periodu akcenat treba staviti na privatni sektor, na olakšice koje će biti usmerene ka privatnom sektoru, kako bi privatni sektor postao stub srpske ekonomije. Zahvaljuje.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, veliko mi je zadovoljstvo zato što razgovaramo o rebalansu budžeta koji je posledica suficita koji je nastao zbog privrednog rasta i aktivnosti, a ne zato što su uvećavane poreske obaveze poreskim obveznicima. Da se od 2012. godine do danas radilo po sistemu lako ćemo, kako ćemo i da se išlo lakšim putem i putem kojim se ne ide tako jednostavno, verovatno danas ne bismo imali priliku da govorimo o rebalansu budžeta.

Neću ponavljati ono što su moje kolege u ranijoj raspravi pominjale. Moram pomenuti par stvari sa kojima se ne slažem. Neke su verovatno lapsusi, a neke možda i suštinski različiti pogledi na budžet i funkcionisanje privrednog sistema, samim tim i poreskog sistema, uopšte.

Naime, stvarno sve molim da vode računa kada govore o trgovini, i to unutrašnjoj trgovini, sa Kosovom i Metohijom, odnosno sa privrednim subjektima na Kosovu i Metohiji, da o tome govore kao o unutrašnjoj trgovini, a ni u kom slučaju da to ne komentarišu kao bilo kakvu vrstu izvoza. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije koji je privremeno okupiran i ta privremena okupacija, koja traje, nas sprečava da unutrašnju trgovinu sa Kosovom odvijamo na jedan normalan način na koji se to odvija na celoj teritoriji Republike Srbije.

Molim vas da, vodeći računa o ovome, postepeno nas neko ne ubeđuje i ne dovodi do svesti i prihvatanja, ne daj Bože, nekakve činjenice u nekoj ne postojećoj budućnosti da Kosovo i Metohija ne bude sastavni deo Republike Srbije i da ono što se prodaje tamo bude zaista tretirano kao izvoz.

Molim vas da vodimo računa o svakoj rečenici kada je ovo u pitanju. Sebe sam uhvatio u nekim situacijama, u ranijim diskusijama, da i ja napravim lapsus i molim kolege da kada se i meni to desi da me podsete, jer jednostavno posledica onoga što neki mediji u Srbiji stalno polako ćuškaju nam u svest, nije dobra i moramo protiv toga da se borimo i da vodimo računa.

Podsetiću uvaženog ministra i mene zanima - da li je u ovom rebalansu budžeta predviđen prostor za povećanje plata sudija prekršajnih sudova? Znači, ne da se postojeće plate uvećaju za nekakav procenat, već da se plate sudija za prekršaje izjednače sa platama sudija ostalih sudova, o čemu smo pričali kada je usvajan budžet za 2019. godinu i zanima me da li je to, u ovom trenutku, kroz ovaj rebalans se otvara kao mogućnost za ozbiljno razmišljanje?

Ponovo ću podsetiti, bile su reči premijerke ovde kada smo razgovarali o svemu tome, na stavove ministarke Nele Kuburović i svih ostalih gde zaista ne vidim više zbog čega se plate tim ljudima nisu izjednačile sa platama ostalih sudija kada smo im već dali prava, ustanovili obaveze. Jedino pravo koje njima nismo izjednačili jeste da budu izjednačeni sa svojim materijalnim pravima kao i sudije svih ostalih sudova, njihove kolege. Ne bih o tome govorio više. To je jednostavno pitanje koje mene ovako dobrano zanima.

Ono što želim da kažem jeste da trenutno je jako važna i ova poreska reforma koja se dešava. Molim vas da posebno obratite pažnju, čini mi se da ta reforma dolazi u jednu fazu koja je onako jedna klackalica u usponu kvaliteta budućeg rada Poreske uprave. Naime, ukoliko se već ovog trenutka ne bude ozbiljno vodilo računa o obuci budućih kadrova, o pripremi budućih kadrova koji će raditi u Poreskoj upravi, onda se bojim da ćemo stvoriti nešto što ne želimo, a to je da za nekih godinu, tri ili pet Poreska uprava postane nešto što neće podsticati dalji razvoj privrednog rasta.

Znači, ono što treba kroz tu dodatnu obuku budućeg mlađeg kadra, u koje treba ulagati, jeste stvaranje navika za budućim ozbiljnim radom, koji treba da sankcioniše bitne događaje, nove sitne stvari i poreska disciplina postanu nešto što je uobičajeno i normalno, da imaju apsolutno razumevanje za potrebe poslovanja, da budu fleksibilni i praktično da postanu partneri poreskim obveznicima u obostranom interesu.

Moram da kažem da mi se jedan detalj ove reforme nije svideo, a to je centralizacija koja je ovakva kakva jeste. Znate, mi se svi trudimo da pričamo o decentralizaciji i generalno pod decentralizacijom ne mogu da tretiram to što su ogromni delovi Poreske uprave, koja je bila u Obrenovcu, služila privrednicima koji posluju na toj teritoriji, izmeštena na Čukarici.

Možda to jesu kompleksi male sredine i prihvatam da to može da bude tako, ali ako pričamo o decentralizaciji, obzirom da postoje uslovi za rad i u Obrenovcu i u Lazarevcu i u Barajevu, verujte mi da bi decentralizacija Poreske uprave bila daleko pravičnija da se taj centar izmesti uz Lazarevac i verujem da Obrenovčanima bi bilo jednostavnije da putuju Lazarevac i rešavaju svoje probleme kada je u pitanju odnos sa poreskom administracijom i svim ostalom, nego da dolaze za Beograd.

Možda bi gospodi iz Beograda bilo malo teže da putuju za Lazarevac za ono za šta je nužna direktna komunikacija između poreskih službenika i obveznika, ali mislim da to bilo apsolutno pošteno i pravično. Nisam siguran da je tu baš dobro odmereno šta je šteta a šta je korist, jer bojim se da to ne dovede do zagušenja u radu i jednostavno iznudi povećanje finansijske nediscipline u odnosu na već postignuti nivo za koji moram da kažem da je zaista zadovoljavajući rast te discipline koji je postojao u ovom nekom dosadašnjem periodu.

Danas, to je sasvim u redu, zbog trenutnih potreba koje postoje i verujem da Ministarstvo finansija nije moglo da vodi računa o tome, je potrebno u nekim trenucima sat i po vremena da se od Obrenovca stigne do Čukarice, a zamislite nekom preduzetniku iz Drena koji još ima 35 kilometara da dođe do samog Obrenovca.

Nisam siguran da je zbog pet ili deset plata u administraciji bilo dobro izmeštati sedišta iz Obrenovca, Lazarevca, Barajeva i ostalih, ja to zovem, prigradskih opština na Čukaricu.

Možda je tema za neko buduće razmišljanje da Poreska uprava, pa makar i samo formalno, bude samostalan organ. Zašto? Zato što u ovoj situaciji danas koja jeste nužna i koja pokazuje dobre rezultate, a to je da je Poreska uprava isključivo u okviru Ministarstva finansija, gde Ministarstvo finansija čak propisuje određene poreske instrumente i odlučuje u drugom stepenu po tim istim instrumentima, zarad efikasnosti uspostavljanja poreske discipline jeste korisna.

Ako govorimo o nekim budućim vremenima, uz pripremu kadra koji će daleko efikasnije raditi, bolje se snalaziti, biti u partnerskom odnosu sa onima sa kojima treba da posluje, onda mislim da bi bilo dobro da se te dve funkcije u jednom trenutku i razdvoje jer bi onaj ko donosi odluku o instrumentima, koje treba sprovoditi kroz poreske postupke, morao mnogo više da vodi računa kakav će oni efekat da proizvedu.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga. Zato što u ovom trenutku kroz rebalans smo mi sredstva koja su iz suficita prvenstveno usmerili na uvećanje plata, zarada i onoga što zanima građane.

Iskreno se nadam i sa pravom očekujem da ćemo mi i priliko rasprave o budžetu za 2020. godinu u nekim budućim vremenima takođe imati pred sobom sliku mogućeg suficita i tu treba razmisliti i o tome koliko iz tog suficita treba dodatno relaksirati privrednike kako bi to bio način stimulisanja njihovog boljeg i većeg angažovanja na teritoriji Republike Srbije.

Ne mislim da tu prioritet treba da imaju privatnici. Apsolutno ne vidim nikakvog razloga za bilo kakvo razgraničavanje između državnih i privatnih subjekata. Tržišna utakmica, ako se već neko zalaže za tržišnu utakmicu, onda treba da bude potpuno ravnopravna za sve učesnike koji su tu, pa ko bolje posluje, bolje će i proći.

Ima nekih stvari koje će ovakav pristup za neka buduća vremena promeniti jer to je mantra o sivoj ekonomiji. Znate, stalno slušamo siva ekonomija, siva ekonomija, siva ekonomija. Da li je neko adekvatno uopšte izmerio kolika je količina sive ekonomije i koliko ona stvarno utiče na budžet Republike Srbije? Ta licitacija, bilo je 30%, pa je sada 25% ili 28%, stvarno ne znam ko je kako izmerio. Da li je to mereno telefonskim anketama, pa to slušamo preko N1 televizije ovde da bismo urušavali državno-pravni sistem Republike Srbije? Onda stvarno to ne mogu da prihvatim kao nekakvu ozbiljnu činjenicu i ozbiljan podatak.

Znate, 30%, 15%, pa i 5% sive ekonomije. To su fabrike, to su postrojenja, to su ustanove, to je takva količina novca. Jednostavno, samo prostom matematikom kada to stavite u odnos sa budžetom Republike Srbije shvatite da tu postoje u nekim segmentima ozbiljna preterivanja. Da li ta preterivanja treba da zaštite nešto što bi mogli da budu novi ozbiljni izvori prihoda budžeta Republike Srbije?

Naime, očigledno je, gospodine ministre, da će ili vaše ministarstvo razrešiti pitanje jesu li poreski obveznici u Republici Srbiji N1, Nova Sport i ove prekogranične nazovi televizije ili to očigledno neće ustanoviti niko drugi.

Zašto? Ogromna sredstva izlaze iz Republike Srbije neoporezovana. Ja sam lično došao do potpunog ubeđenja da oni rade potpuno nezakonito. Govorili smo o tome i na prošloj sednici kada je ovde bila Republička Vlada, mislim da apsolutno treba da se uspostavi jedna dobra koordinacija u svemu tome, REM ili nije sposoban ili nema alate sa kojima ovaj posao treba da dovrši. Delimično uz pomoć REM-a, delimično uz upornost mnogih uvaženih kolega poslanika ovde, dobronamernih ljudi u Republici Srbiji, mi smo došli do saznanja da se program koji se emituje na N1 televiziji definitivno i konačno ne emituje ni u Luksemburgu, ni u Sloveniji i ovde ono što oni provlače i rade nije reemitovanje, nego je emitovanje.

Nemam potrebe da vas podsećam da Zakon o poreskom postupku kaže - tamo gde se utvrdi da postoje simulovani posao, a ovo jeste čista simulacija navodnog reemitovanja programa, da bi se izbeglo plaćanje poreza i dažbina Republici Srbiji, primenjuju se stope kao kod disimulovanog posla. Da pojednostavim, ono što plaćaju uredno registrovane televizije u Republici Srbiji na ime poreskih obaveza, kada je u pitanju porez od prodaje reklama, na zaradi i sve ostalo što sledi, mora i treba da plati N1 televizija.

Ja vas ovde javno molim da pošaljete najobjektivnije, najsposobnije i najobučenije ljude, koji rade u Poreskoj upravi u kontrolu ovih televizija. Neka utvrde činjenično stanje i sa tim jednostavno da jednu epizodu zatvorimo.

Proračuni, ja moram da kažem da sam laik i meni to zvuči kao ogromna cifra, ali neke kolege koje kažu da se u to bolje razumeju nego ja, tvrde da na taj način, bar jedno 500 miliona evra godišnje ne završi u budžetu Republike Srbije.

Da li je 500, da li je 100, neke je jedan jedini dinar, previše je. U krajnjem slučaju, dajte da raščistimo tu situaciju, mi imamo ovde deo dokaza koji se sastoji od izjava nadležnih emitera iz Luksemburga, kao odgovore na naša poslanička pitanja, ne moja, ali kažem naša, jer su mnoge kolege postavljala ta pitanja, odgovore iz Republike Slovenije. Uostalom pravo da vam kažem, imamo i lična saznanja, jer sam zvao neke svoje prijatelje koji su u Sloveniji, pa sam pitao na Preobraženje 19. avgusta - da li ste me gledali u ovom direktnom prenosu na N1 televiziji? Kažu - to kod nas nema, ne postoji mogućnost da se gleda.

Znači, osnovane sumnje postoje da je u pitanju čista zloupotreba na koju REM ili ne može ili neće da reaguje. Prema tome, kao advokat apsolutno znam da u ovakvim situacijama finansijska policija, poreska policija, ta vrsta kontrole, treba da ode, utvrdi da li su oni poreski obveznici ili nisu, da li poštuju zakon Republike Srbije ili ne i ako postoji sumnja, završe svoj deo posla, a ako ima sumnje da sam ja upravu ili dokaze da sam upravu i moje kolege, onda će o tome obavestiti nadležno tužilaštvo, koje će preduzeti gonjenje.

Mislim da je krajnje vreme da ovo zaista na jedan pravi način privedemo kraju. Znate, N1 televizija, SBB i drugi nisu onaj ulični prodavac koji živi od toga da li je prodao neku polovnu robu, pa je utajio neki sitan porez, pa treba da izazove emocije kod nas, oni jednostavno ugrožavaju normalno funkcionisanje svih televizija, koje su uredno registrovane i imaju odobrenje za rad u Republici Srbiji.

Ja sam apsolutno ubeđen u to i zaista ne bih dalje, bojim se da ću prekoračiti, onaj deo koji je deo poslaničke priče i poslaničkog odnosa prema svemu tome, ali jednostavno i mi ovde, kao i vi imamo obavezu da štitimo one koji posluju zakonito, koji posluju legalno.

Možda je zato neko došao u situaciju da zatvori svoju televiziju, da prestane da drži neku mrežu i ostalo. Jednostavno ovo je način da mi sa ovim izađemo na zdravu granu, da konačno utvrdimo činjenice tačnim onakvim kakve jesu i da kažemo jedan posao smo priveli kraju, kako god, važno je da utvrdimo istinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Osvrnuo bih se na dve teme koje ste pomenuli u vašem obraćanju. Najpre, oko relaksacije opterećenja na zarade, dakle, relaksacije celokupne privrede naše zemlje. Mi smo već prošle godine poslali ozbiljan signal da smo spremni da se bavimo time. Ako se sećate, mi smo ukidanjem pojedinih doprinosa na teret poslodavca upravo smanjili opterećenje na zarade sa 63 na 62%. Već ove godine smo najavili nova smanjenja opterećenja na zarade. Idemo na 62% od 1. januara naredne godine i to je tema o kojoj ćemo diskutovati kada budemo diskutovali o budžetu za 2020. godinu, ali apsolutno čvrsto opterećenje naše zemlje i ove Vlade da idemo u rasterećenje privrede na način na koji ćemo opterećenje na zarade smanjivati iz godine u godinu. Time činite celo naše tržište atraktivnijim i konkurentnijim i podstičete poslodavce i da zapošljavaju više i naravno i da podižu plate.
Po pitanju reforme Poreske uprave, tema je veoma dugačka. Nije nimalo jednostavna. Reforma Poreske uprave mora da prati reformu celokupne državne administracije, naravno celokupne naše zemlje. Ovaj deo o kome ste vi govorili, dakle, domaći zadatak koji je Poreska uprava imala pred sobom u dogovoru sa MMF je da se broj filijala smanji sa 178 na 37. Ogroman posao su uradili u vreme. Želim da čestitam svim zaposlenima u Poreskoj upravi, jer su stvarno veliki posao uradili na pravi način.
Inače, ja sam tu njihovu kancelariju na Čukaricu lično obišao. Ono što je veoma važno i toj je poruka i za građane Srbije i za privrednike, dakle, nije više ni važno gde je fizički locirana filijala Poreske uprave, najveći broj usluga, na kraju, skoro sve usluge možete da obavite elektronski. Dakle, digitalizacija je ono na čemu moramo da insistiramo. Nema potrebe da se ulazi u samu filijalu Poreske uprave i to je jedan napredak i progres koji moramo da iskoristimo na pravi način.
Ovo je tek početak reformi Poreske uprave. Dakle, dve stvari i dve velike aktivnosti nas čekaju u nerodnom periodu. Jedno je uvođenje e-faktura. O tome ćemo govoriti sutra, kada budemo pričali o novom zakonu o računovodstvu. Dakle, do određenog datuma u celoj privredi će biti neophodno da se uvedu tzv. elektronske fakture. Dakle, plaćanja će ići mnogo brže, mnogo efikasnije. To je i preduslov za sistemsko rešenje povraćaja PDV kao osnovnog zahteva privrede, pri čemu moram da napomenem da povraćaj PDV ide u poslednjih par meseci, obzirom na promene koje smo implementirali u Poreskoj upravi, mnogo brže i efikasnije nego do sada i o tome svedoče svi privrednici sa kojima sam razgovarao.
Dakle, uvođenje e-fakture je veoma važna promena. Kada se i jedna i ulazna i izlazna faktura na pravi način podudaraju, to će biti automatski povraćaj PDV. Dakle, u istom danu. To je ono što rade sve veće i sve razvijenije ekonomije od nas i to ćemo da uradimo i mi.
Drugi aspekt toga, uz naravno jačanje kadrova, jačanje same infrastrukture Poreske uprave i ta fiskalizacija koja nas očekuje naredne godine, gde ćemo kroz uvođenje i novih fiskalnih kasa imati kontinuiranu non-stop u realnom vremenu kontrolu poreskih obveznika i na takav način dodatno smanjiti i sivu ekonomiju i naravno poboljšati naplatu poreskih prihoda.
Dakle, ovo o čemu ste vi govorili samo je prvi korak u jednoj velikoj reformi Poreske uprave i mi očekujemo da ćemo do 2023. godine u potpunosti izvršiti reformu Poreske uprave i da će na pravi način ona biti institucija i faktor koji će dodatno podstaći razvoj naše ekonomije i učiniti našu ekonomiju još atraktivnijom i konkurentnijom. Hvala puno.