Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada god govorimo o pravosuđu, neminovno je reč o temama koje privlače pažnju javnosti. Tako je reklo bih se oduvek, kada god se neka tema vezana za pravosuđe nađe ili u Narodnoj skupštini ili generalno u javnoj raspravi na bilo koji način, to se neposredno tiče najšire moguće pažnju javnosti i tako je reklo bih se i kada je reč o onim dobrim stvarima, dobrim za celo naše društvo, odnosno za pravosuđe generalno, ali logično i razumljivo još je veća pažnja prisutna kada je reč o onim drugim pojavama ne tako dobrim.
Bilo je danas ovde tokom, rekao bih, dosta kvalitetne rasprave i čestitam svima koji su u njoj učestvovali i poziva da se država sa svoje strane bolje stara i o tužiocima i o sudijama i kada postoji prostor da vodi računa i o njihovom standardu, što podrazumeva i primanja. Kada kažem, dobre stvari u našem društvu, pa eto recimo to bih bila jedna od njih. Samo nekoliko dana unazad, mi smo, ova Narodna skupština, doneli odluku da se odobri povećanje plata u javnom sektoru i među različitim kategorijama zaposlenih u javnom sektoru, čini mi se, ako ne grešim, 9% je planirano povećanje, između ostalog i za sudije i za tužioce. To je sigurno nešto što uz sva ostala povećanja, naravno Srbija može da konstatuje kao dobru činjenicu, kao dobru posledicu svih onih napora koje smo kao društvo izneli zajednički, da ojačamo naše finansije i da stvorimo prostor da možemo i da značajno unapredimo dodatno svaki put za nešto više životni standard građana Srbije.
Među druge dobre stvari koje možda nisu neposredno u vezi sa sudijama i tužiocima personalno, ali jesu sa pravom naroda na odgovarajuću zaštitu pred zakonom, a tiču se Narodne skupštine, vredi se podsetiti i na zakone koje smo takođe mi u ovom sazivu usvojili ne tako davno.
Jedan se tiče uvođenja dodatne zaštite za sve građane Srbije koji su zaduženi u švajcarskim francima. Sećate se sigurno, to je bilo lično obećanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, tim ljudima i to je obećanje ispunjeno. Druga stvar, izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Mi smo ovde, ovaj saziv, uneli dodatnu zaštitu za sve one ljudi koji jesu bili opterećeni postupcima pred izvršiteljima, tako da za određene kategorije dugovanja do iznosa od pet hiljada evra vrednosti sada više ne postoji ona vrsta pritiska na građane i to je takođe jedno od ispunjenih obećanja. To su dobre stvari.
Sa druge strane postoje stvari koje mi, kao što ste primetili, kritikujemo sa jasnim razlogom. Te stvari potiču, između ostalog, i od izvesnih samih sudija. Pominjalo se ime Miodraga Majića danas više puta iz više razloga naravno. Podsetiću vas samo kako je priča oko svega toga krenula. Inicijalno je zabolela činjenica da je taj čovek sebi dao za pravo da on određuje šta narodni poslanici mogu ili ne mogu da rade, kažu, kako da glasaju i kako da se postave po određenim pitanjima, a tiču se zakonskih predloga.
Onda se naravno knjiga otvorila i javnost Srbije je saznala da tu postoji ne jedan, nego sijaset različitih skandala, ali želeo bih prisutnim predstavnicima predlagača da pročitam samo par rečenica koje verujem da nisu čuli do sada. Ovo su reči Miodraga Majića iz septembra ove godine, 19. septembar. Reč je o „Nedeljniku“, tako se zove časopis za koji je dao intervju. Čujte ovo, kaže Miodrag Majić – to je naše društvo danas, društvo koje garantuje apsolutni nazadak jer će ovi koji ne znaju ništa, a pri tom jasno aludira na rukovodstvo Republike Srbije, to su ovi koji ne znaju ništa, voziti kamione, autobuse, lečiti nas, smišljati kako treba da izgled kocka na Trgu Republike itd. Poziva u istom intervjuu da se tome suprotstavi, da se ljudi tome suprotstave. Dokle god većina ćuti i ne kaže kako ne valja ništa u zdravstvu, novinarstvu, regulatorna tela ne služe ničemu itd, kaže, neće biti dobro ovom društvu.
Ovo je bavljenje politikom. Ovo je čisto bavljenje politikom koje čak nema nikakve veze sa tim da se neko ko je sudija možda bavi pitanjem uslova pod kojima rade sudije, situacijom u pravosuđu, sa strukom nikakve veze ovo nema. Ovo vam je politika iz kategorije opšte prakse.
Postavlja se ozbiljno pitanje – da li mi očekujemo da postoji neki odgovarajući kredibilitet i za ljude koji su sudije, a bave se politikom, a vi najbolje znate da li je ovo nešto što sebi treba da dozvoli neko ko je sudija i kakve ovo veze ima sa njegovim poslom uopšte.
Kada mi reagujemo na određene očigledno štetne, čak neprihvatljive pojave u našem društvu, reagujemo i na to. Da radi pravosuđe pod različitim pritiscima ljudi koji sebi dozvoljavaju apsolutno sve i svašta i to je činjenica.
Danas je Udruženje sudija i tužilaca Srbije ukazalo upravo na tu činjenicu. U današnjem saopštenju ovo udruženje je pozvalo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da hitno reaguju na pritiske koje poslednjih dana vrše pojedini političari i branioci okrivljenih jer na taj način, kako smatra ovo udruženje, intenzivno ugrožavaju nezavisnost sudija i tužilaca. Kažu na šta konkretno misle – na slučaj o kome je govorio narodni poslanik Marković, da je lider pokreta Dveri, zamislite – lider, Boško Obradović, inače to je jedan narodni poslanik koji ne dolazi već godinu dana na posao, ali uredno prima platu i uredno mu se plaća stan na Dedinju, da znate o kome je reč, više nema poslaničku grupu, ali trebalo bi da je tu dok o ovome pričamo, čovek je imao svojevrsni performans, kako oni to nazivaju, u Privrednom sudu u Beogradu i tamo se sa svojom svitom, prvo, suprotstavljao obezbeđenju, onda su tumarali hodnicima u nekoj slavljeničkoj atmosferi, slikali i snimali bez ikakvog ovlašćenja sve oko sebe.
Šta su to radili tako lepo pa su želeli da zabeleže? Lepili su nalepnice svuda redom, po kancelarijama, po inventaru i kako sam Boško Obradović kaže tom prilikom – to je radio baš zato što to nije dozvoljeno. Demonstrirao je čovek i silu i bahatost.
Naravno, pretio je predsedniku suda i onda je uz zaključak ove fantastične ingeniozne aktivnosti izrekao sledeće – da su sudije bednici, sluge, zlikovci u srpskom pravosuđu, da će svi odgovarati, da neće pobeći, obećao je da objavljivati njihova imena, imena postupajućih nosilaca pravosudnih funkcija i da će svi biti lustrirani.
Ovo je vrsta pritisaka sa kojima se suočavaju i sudije i tužioci i nažalost danas vidite od koga dolaze. Inače, ova ideja o lustraciji svega i svakoga nije novina. Ti isti ljudi iz tih krugova ovakve ideje i ovakve pretnje dolaze, reklo bi se, svakodnevno već mesecima unazad.
Da podsetim, lustraciju, odnosno zabranu bavljenja poslom oni su obećali, sami su tako rekli, a ja vam sada citiram šta su tačno rekli, svim političarima koji im se ne dopadaju, svima nama ovde, i u Skupštini i u Vladi i koji se bave bilo kojim drugim poslom, ali i svim sudijama i tužiocima koji im nisu po volji, pa im ni to nije bilo dovoljno, nego su rekli i svim imenovanim licima, pa čak su išli toliko daleko da kažu i svim urednicima medija koji im nisu po volji.
Na šta to ljude podseća kada ovako slušaju, evo mene konkretno na neke mere koje su postojale, čini mi se u Nemačkoj 1933. godine, čini mi se u julu mesecu te godine, tamo je donet jedan Zakon o zabrani formiranja političkih organizacija, a sećate se jako dobro ko bi to mogao da bude, da je taj zakon usvojio. Ko je bio na vlasti 1933. godine u Nemačkoj. I to onako ide baš potpuno ruku pod ruku sa drugim stvarima koje ovi isti ljudi, ovaj Boško Obradović, ali i ostali koji pripadaju toj organizaciji Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostali koji se nalaze sa njima zajedno, nude građanima Srbije i šta zapravo čini njihovu jedinu političku ponudu.
I ovo paljenje knjiga kome smo svedočili svi, nekoliko dana ili noći unazad, pa ima svoje uporište i svoj primer istorijski ako hoćete upravo u toj ponovo 1933. godini, do duše nešto ranije, na proleće te godine. Znaju svi ko je knjige palio, reklo bi se jedini u istoriji. To su činili ponovo nemački nacisti, isti oni koji su posle zabranjivali drugima da se politikom bave, to su činili i na Operen placu u Berlinu, to su činili u Minhenu, taj su pir nastavili u nekoliko drugih gradova i to nikada nikome na pamte nije palo u Srbiji da radi, nikada nikom.
Ne postoji vreme koje je bilo po svojim izazovima tako teško da dovede do toga da se pojave pojedinci koji će knjige da pale, ni za vreme Drugog rata ni kasnije, a evo njima je palo na pamet da to urade baš ovih dana, u ovo vreme, u sred Beograda, u sred Knez Mihailove. To su pritisci, između ostalog i na pravosuđe, ali bi se reklo i na zdrav razum u Srbiji i to je jedina politička ponuda tih ljudi.
Kada govorimo o pritiscima, ovi će ljudi na sva usta govoriti da su ugroženi, oni će govoriti da nemaju odgovarajuću zaštitu ni od strane tužilaštva ni od strane sudova, a ovi će ljudi u isto vreme, čak i ne dovršivši misao, ne stavivši ni tačku na rečenicu, u istom dahu da isporučuju najgore, najodvratnije pristojnom čoveku najneprihvatljivije optužbe na račun drugih ljudi, bez ikakvog dokaza i trunke odgovornosti u tome neće biti kao što je nema nikada. I to rade svakoga dana, između ostalog to su radili i danas.
Na konferencijama za štampu se sami narodni poslanici koji bi trebalo da sede ovde, red je i pošteno, i ako već plate primaju iz ove Skupštine, a primaju, svi oni primaju i nikakav problem nemaju sa tim, defilovali su kroz ovaj hodnik ovde i ponovili odvratne laži na račun ministra Stefanovića i njegove porodice. A danas u svojim obrazloženjima i svojim novim fantazmagorijama došli do, reklo bi se suštine svoje poruke i svog napada.
Došli su do toga da direktno optuže, naravno, predsednika republike Aleksandra Vučića koji je u svakom od njihovih napada, u svakoj od njihovih kampanja, naravno, osnovni cilj, ona krajnja meta, na njega postavljaju svoje nišanske sprave šta god da rade, to se znalo uvek. E, pa potvrdilo se i danas da je upravo o tome reč i u ovom slučaju, i čini mi se, pre svega, potpredsednica ove stranke koju je kupio Dragan Đilas, Marinika Tepić, uz nju i Aleksić, Jeremić, Zoran Živković, ne znam ko je još tu bio, svi su se oni lepo naslonila na tu jedno te istu priču.
Ponovili su brutalne laži na račun ministra Stefanovića, na račun njegovog oca, porodice njegove, a onda to, zamislite, kakvu konstrukciju napravili, upakovali u zajedničku optužbu Aleksandru Vučiću i svima ostalima koji, kako kaže Marinika Tepić – čine klan ratnih profitera svi zajedno, i ponovila sve one notorne besmislice koje su već jasno podacima pobili i u Ministarstvu odbrane i u samoj firmi „Krušik“.
Da je firma „Krušik“ nešto strašno oštećena da su u tome, naravno, učestvovali Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović i ostali, kaže i to je onako pride dodala – pored toga što su oni ratni profiteri, Skupština nakazna, a da imaju, pazite sada ovo – nove informacije koje su dobili od nekih svojih uzbunjivača. To uzbunjivač to je sada jako popularna reč. Čuli ste da već postoji čovek koga bez ikakvog opravdanja nazivaju uzbunjivačem, a vezano za situaciju u „Krušiku“. Da taj nije nikakav uzbunjivač pa to zna i njegov branilac, jer da je bio uzbunjivač, branilac bi mu tražio status. Pošto nije, bilo je i njemu jasno da to nikakve veze jedno s drugim nema, ali da se ne vraćamo mi na sto puta prepričane priče, kaže potpredsednica Đilasove stranke, Marinika Tepić – njihovi uzbunjivači su raskrinkali ceo međunarodni klan kojim komanduje Aleksandar Vučić.
I kaže – sa njim u tome učestvuju dvojica, mislim da je rekla - Palestinaca. Prezimenom ljudi Madalala i Dahla. Onda kreće cela priča ko je tu strani špijun, ko je tu tajni agent, ko je pobegao Interpolu, ko je pobegao sa Marsa, ko sa Jupitera, odličan zaplet za dobar akcioni film, ali postoji jedan veliki problem u vezi sa tom pričom. Taj problem naravno ima svoje ime i to ime glasi internet.
Ko god ima internet u Srbiji danas, a hvala Bogu, dovoljno smo se razvili da ga ima skoro svako, može sve te priče da proveri u roku od nekoliko minuta, da vidi jel postoji bilo šta slično na tu temu. Kada to proveri, a meni je za to trebalo možda tri do tri i po minuta, šta zaključi? Sve te priče imaju svoj izvor, a taj izvor nisu nikakvi uzbunjivači koji su se pojavili pa nešto na telefon poslali Draganu Đilasu ili njegovim vernim saradnicima. Taj izvor je, iznenadićete se možda, ma nećete sigurno, magazin „Tabloid“. Tako se zovu novine, magazin „Tabloid“. Ako prvi put čujete za to, mada verujem da su u Srbiji skoro svi za to čuli, ali da vam dočaram, to je nešto najodvratnije što postoji na medijskoj sceni. To je sadržaj koji ne može ni sa čim da se poredi. Bukvalno ni sa čim. Ako mislite da ste najodvratniju stvar na svetu čuli iz usta Sergeja Trifunovića ili od strane Đilasovog Todorića ili od strane Željka Veselinovića, što je pozivao na silovanje Ane Brnabić, e da znate, ovi iz ovog tabloida su za klasu još dublje u odnosu na sve to.
To su ljudi koji su najmonstruoznije stvari koje ljudski mozak može da smisli, objavljivali javno, štampali, prodavali na kioscima. Optuživali Aleksandra Vučića, ne jednom, nego mali milion puta, za najodvratnije stvari koje ljudski mozak može da smisli. Dakle, oni su to otvoreno radili i oni se toga ne stide. Milovan Brkić koji ih predvodi, kad god ga tuže vadi se na neuračunljivost. Toliko o njihovoj pouzdanosti o tačnosti onoga što imaju da kažu ili saopšte.
Ali, nešto toliko odvratno poslužilo je i kao izvor za ove stvari koje je danas ovde izrecitovala u jednom dahu Marinika Tepić i eto, kada pogledate u tih tri, tri i po minuta, ne treba vam više, vidite da su priče o nekom Adalali i Dahlanu, ovi iz magazina „Tabloid“ Brkićevog, objavili u broju 362, 379, 400, to je sve znači bilo pre tri godine i jače, a sada su počeli da recikliraju, pa to ima i u brojevima od danas i juče. To je taj misleći deo Srbije, to je ta elita, to je to sve najlepše i najpametnije što Srbija ima da ponudi kako sami sebe doživljavaju.
Ljudi koji optužuju druge ljude da su ubili svoju decu, e to oni rade. To su ti izvori i to je taj magazin. Ti ljudi vam posle serviraju bljutave laži koje ovde ponavljaju onako, sve važni, Đilasovi politički predstavnici, ubeđeni da su svu pamet sveta pokupili. Isto su to radili drugi, da se razumemo, u ovom Sazivu. Dveri su to radile isto, optuživale Aleksandra Vučića za kako beše, spregu sa međunarodnim kartelom banaka i gradskih prevoznika. Zamislite tu fantaziju. Mi im kažemo lepo – ljudi, pa to je iz tabloida, eno ima na internetu znate šta je to. To je u svetu medija gore od džank fuda. Oni kažu – znamo, ali šta nas briga. Zbog toga što znaju šta ih briga, više poslaničku grupu nemaju, ne mogu dva člana da nađu u celoj zemlji.
Ali taj nivo logike, obzira, kulture i čega god hoćete, danas isporučuje Dragan Đilas. I to vam je apsolutno sve što pristojan i pošten čovek treba da zna na temu tih optužbi.
Da sada priču malo uozbiljimo, hoće čovek svaki da proveri jel ima ili nema nečeg u određenoj priči i kada kažu ovi Đilasovi – oštećen je „Krušik“, ne znam čim. Šta uradi pristojan, a opet ozbiljan čovek? Uzme pa proveri podatke. I sada odete vi i pogledate podatke finansijskog izveštaja „Krušika“ iz februara ove godine, da vidite kakva je aktuelna situacija. Jel stvarno tu preduzeće nešto trpi, jel mu neko pravi štetu. Jel znate šta nađete u tom finansijskom izveštaju, a taj su izveštaj čitali ovi Đilasovi „krikovi“, „birnovi“, pa vam sada čitam šta su sami zaključili da piše u tom finansijskom izveštaju, šta su Đilasovi ljudi zaključili kako radi taj „Krušik“. Kažu – 2018. godinu to preduzeće je završilo u plusu pola milijarde dinara, 2017. godine preduzeće je završilo u plusu duplo većem, milijarda cela, u poslednjih nekoliko godina zaposlili duplo više ljudi nego što je bilo nekad. Znači, u njihovo vreme, da ne pričamo sada kako je bilo devastirano i to preduzeće i svako drugo i na šta su ličile plate i koliko su bile redovne. Sada, dvostruko više ljudi radi, firma radi uspešno, iz godine u godinu i kaže – potpisanih ugovora ima dovoljno za punu uposlenost kapaciteta za naredne dve godine. Jel vama ovo zvuči kao da neko pravi štetu tom preduzeću? Meni ne.
Ne verujem da bilo kome zvuči kao da neko pravi štetu ovom preduzeću, a može da se nađe na APR. Dakle, tako se ozbiljno proveravaju podaci. Hoćemo da zadržimo ozbiljnost? Optužuju bezočno, besomučno sopstvenu državu ti Đilasi, Jeremići, njihovi Dveraši, fašisti da trguje naoružanjem ilegalno i da naoružava teroriste.
Malo im je da sami slažu, nego su onda uzeli da se bave montažama, pa su napravili neki izmišljeni, montirani prilog televizije „Raša tudej“, na pravi prilog nalepili fotografije ministra, članova njegove porodice, nalepili nepostojeći titl. Ono što niko nije rekao u tom prilogu oni su napisali kao da jeste. Sve im je to bilo savršeno malo i kažu - Srbija trguje sa teroristima, a to ne da veze s vezom nema, nego pogledajte sada ovo, postoji međunarodna organizacija koja se bavi analizom transparentnosti prilikom izvoza naoružanja i vojne opreme za svaku državu. Ta organizacija se zove „Small Arms Trade Survey“ ima svoj barometar transparentnosti. Barometar transparentnosti rangira državu i taj međunarodni dokument, međunarodna organizacija istraživanja, znate šta kaže za Srbiju koliko je transparentna u izvozu naoružanja i vojne opreme – u top pet država. U top pet država iz godine u godinu, godinama već.
Uzmete pogledate izveštaj za ovu godinu, poslednji objavljeni iz 2018, Srbija je posle Švajcarske, Holandije, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije peta na svetu po transparentnosti, peta najbolja zemlja. Bolja od Nemačke koja je, znaju ljudi koji ovo prate iz godine u godinu, godinama bila sami vrh. Biti bolji od Nemačke jedne u ovome, to je fantastična stvar. To je čast za svaku zemlju i ovako proverava onaj koga istina zanima i kad proveri može samo da bude zadovoljan i situacijom u tom preduzeću i činjenicom da mu je zemlja ovako rangirana i da je tako doživljavaju u svetu i, naravno, činjenicom da ne vrede ni te laži koje pas s maslom pojeo ne bi, a koje su vrhunska politička mudrost Dragana Đilasa i njegove kamarile.
Ali, kad kažu da je neko ratni profiter, evo dva pitanja za razmišljanje. Prvo pitanje za razmišljanje je – može li se status ratnog profitera možda postaviti metaforički na račun tih ljudi Đilasa, Jeremića, Dveri i ovih njihovih Čauša koje šalju ovde da koješta pričaju. Hoće ljudi, kažu da budu na vlasti i kažu, kako, hoće da budu na vlasti tako što će neka sila da ih proglasi za ministra, to oni ovih dana pričaju, bez ikakvih izbora. Kažu, hoće da im ta vlast traje devet meseci, a zbog toga što oni to tako sve hoće, da se izbori u Srbiji odlože. Kad im kažete – kako odlažete, ljudi, izbore koji su zakazani u redovnom roku, pa to nije po Ustavu, oni kažu – pa, šta, nađite vi tamo neki način. U Ustavu kaže – pa ne može osim ako je vanredno stanje ili ratno stanje. Oni kažu – pa šta to nas briga.
Dakle, oni bi želeli da se možda u Srbiji proglasi ratno stanje, zašto? Da bi oni bili na vlasti i da im ta vlast traje bar devet meseci, da bude na nivou ministarstava, a i to je malo pa da bude i na nivou javnih preduzeća, a i to je malo pa da bude i na nivou lokalnih samouprava i da im traje bar devet meseci. E, ako oni žele da se u Srbiji na sili Boga proglasi ratno stanje da bi oni bili vlast tako, jesu oni onda neka vrsta ratnih profitera i kad rata nema, naravno?
Hajde da još malo dodatno uozbiljimo stvar. Kakva su vrsta profitera ljudi koji direktno ekonomsku korist samima sebi prave u vreme sukoba koji budu i oružani, podseća nas slučaj iz 2011. godine. O tom slučaju je govorio u severnoj Kosovskoj Mitrovici pre nekoliko meseci direktor KBC u tom gradu, Milan Ivanović i sećao se 2011. godine i blokada. Sećate se situacije zbog onoga što je bila postavljena granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, kad su tadašnje „žuto preduzeće“ na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem, i svima ostalima, koji su opet danas svi zajedno i ove odvratne stvari pričaju i odvratne stvari rade, svi bili zajedno, postavili granicu između Srba i Srba i ti isti danas naravno upiru prst u Aleksandra Vučića i kažu – on je izdajnik, on hoće da se odrekne nečeg našeg na Kosovu i Metohiji, a oni postavili granicu. Oni pred Međunarodnim sudom pravde izdejstvovali papir kojima se separatisti danas kite i njime mašu i kažu – ovo je sve naše, evo, Jeremić nam je u ime Srbije dao papir crno na belo. Ali, kad su oni to uradili, bila je blokada koju su organizovali Srbi koji žive na severu Kosova i Metohije.
Slušajte sećanje direktora KBC na taj period, kaže on – Srbi su tada postavili betonske barikade između severnog i južnog dela Mitrovice, pa onda ovi albanski policajci u severnom delu, dakle, oni koje su valjda hrvatskim helikopterima prevozili da zauzmu tu granicu, nisu imali gorivo. Kaže čovek, citiram – nafta iz južnog dela Kosova i Metohije nikako nije mogla da dođe na sever, jer smo mi postavili velike betonske barikade. Kad su albanski policajci i njihove pogranične jedinice ostale bez nafte, Dragan Đilas i Vuk Jeremić su im doturali cisterne iz centralne Srbije, imam dokaze za to, kaže čovek. Mi smo tada bili u čudu, znali smo da Albanci nisu imali goriva i samo odjednom eto njih sa džipovima, prodavali gorivo kaže čovek.
Kakva je ovo vrsta profita i kakvo je ovo profiterstvo? Dok tamo vatra gori, a na goloruki narod naš se puca, eto izgleda da je neko, po svedočenju očevidaca, rešio da i na tome zaradi. Kakvo je to profiterstvo, to je možda dobro pitanje i za ove koji sad kao znaju sve, ali i za ljude koji su u tužilaštvu i sudovima bave ovim pitanjem.
Što se tiče našeg stava prema KiM, što se tiče onoga što čini Aleksandar Vučić, ja neću da kažem ništa novo, ja ću samo da vam pročitam u minut ili dva reči patrijarha srpskog prilikom dodele ordena Svetog Save Aleksandru Vučiću, a tiče se upravo ovog pitanja.
Tada je patrijarh rekao da ne treba da pominjemo šta sve neumorno čini i radi predsednik Republike, Aleksandar Vučić. On je učinio velika dela, ne samo za naše vreme i prilike, već za čitavu Srbiju i njenu budućnost. Da čuju ovi koji optužuju Aleksandra Vučića bez stida i srama, a sami su dali sve što su mogli da daju, a sami su to svoje davanje unovčili što karijerama, što koje čim drugim i konkretnim, sami obezbedili mišljenje Međunarodnog suda pravde koje je katastrofalno porazno po Srbiju, postavljali tu granicu i nema šta nisu učinili da pomognu onima koji se ne nalaze na strani naših interesa, već su im direktno suprotstavljeni. Da čuju i da je patrijarh rekao da je predsednik Republike otvorio puteve Srbije u Evropi i svetu i da posle njegovog truda danas se o Srbiji govori i misli na drugi način. Uviđaju ljudi i svet to zna, njegovim trudom i radom, otvaranjem prema svetu pokrenula se sva privreda u Srbiji, krenulo se velikim korakom napred. Za to je bilo potrebno mnogo žrtve, državničke mudrosti, mnogo smisla da se srpski narod promeni na pravi način. Srbija je dobila puteve kakve je želela stotinu godina unazad, uz otvaranje fabrika, što bi trebalo da doprinese da se zaustavi napuštanje naše zemlje, da se zaustavi napuštanje naše zemlje i na KiM, ali i u bilo kom drugom delu. To su rezultati koje prepoznaje crkva između ostalog.
Još kažu, da neki zlonamerno tvrde da će Vučić da izda, a ja njih pitam, patrijarh ih pita, koji je dokaz, čime to svedočite? Vidite li koliko se čovek bori? Šta god da je hteo, ako je tako hteo, mogao je to da uradi odavno, ali ne, on se bori da očuva svoj narod na KiM, da očuva narod na našoj zemlji.
Zahvalni za lavovsku borbu, za srpski narod na KiM, u to ime predajemo mu najviše odlikovanje da krasi njegove grudi za sve što čini i što će činiti u budućnosti za dobro srpskog naroda.
Ovako kako je saopštio patrijarh i kako vidi i oseća crkva, tako vam brat bratu misli, oseća, vidi i prepoznaje trud i rezultate Aleksandra Vučića i kada je reč o KiM i kada je reč o Srbiji u celini, sigurno 60% ljudi u ovoj zemlji najmanje. Oni kojih se to najviše tiče, upravo Srbi na KiM, znate kako, pitali ih pre jedno deset dana, oni kažu - 98% nas kaže da su ove reči od prve do poslednje tačne, i ceni lavovsku borbu Aleksandra Vučića za KiM, zna da on brani i njih i njihov interes i njihovu budućnost i budućnost njihove dece. Sve dok Srbija to vidi, razume, ovog čoveka i ovu politiku podržava, Srbija će umeti da pravi rezultate za sebe, da bude dovoljno mudra da zna onoliko će za nas biti i sreće i pravde na belom svetu od strane drugih, naravno posmatrano, koliko smo sami u stanju da izborimo mudrom i pametnom politikom.
Što se tiče pravde unutar Srbije, ona je svakako važna i ona je jedna od naših najvećih obaveza. Za nju će nam naravno trebati i dobre sudije i dobri ljudi na čelu sudova, pa ćemo u skladu sa tim opredeljenjem i mi iz SNS sutra glasati uz sve one pohvale koje smo izneli danas, ali i uz sve one rezerve koje smo saopštili. Hvala vam.
