Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set od nekoliko zakona, od kojih je jedan i onaj koji se odnosi na poštanske usluge. Svi mi ovde prisutni, a pogotovo oni stariji, pamtimo vreme kada je pošta bila simbol svih vrsta komunikacija na daljinu. Poštom su se slale razglednice, čestitke novogodišnje, pisma vojniku u vojsci i obrnuto, paketi, novac studentima na studijama i sve ostalo. Poštari su donosili kući penzije, uglavnom su donosili i nekad su znali da donesu i loše vesti, ali sigurno nisu bili omraženi kao danas, jer danas kada ispred kuće vidite poštara to je uglavnom zbog nekog sudskog rešenja, nekog neplaćenog računa i odmah je asocijacija na nešto što nije prijatno svakom od nas.

Nekada su redovi ispred telefonskih govornica bili veći nego što su danas redovi ispred razno raznih šaltera, ali vreme je učinilo svoje i komunikacija je danas dostigla neslućene razmere, tako da se sve vrste komunikacija odvijaju trenutno i odvijaju u realnom vremenu.

Elektronska pošta je preuzela primat od klasične pošte o kojoj sam govorio i kakvu poznajemo. Mnoge stvari se šalju mejlovima, elektronskom poštom i drugim vidovima i oblicima elektronske komunikacije.

No, bez obzira na ovoliko dinamičan razvoj informacionih tehnologija koje svakako pospešuju sve oblike komunikacije, klasična pošta, poštu kakvu poznajemo nikada neće biti ukinuta, jer dostava određenih pošiljki može da se izvrši samo nekim oblikom transportnog sredstva. Paketi nikada neće moći da se dostavljaju elektronskim putem, nego kao što rekoh, nekim transportnim sredstvima.

Da malo konkretnije kažemo nešto, da vidimo šta se desilo sa nekada jedinstvenim i javnim preduzećem PTT Srbija, preduzećem za poštanske usluge. Nekada je to preduzeće bilo jedinstveno koje je u sebi objedinjavalo i telefonski i poštanski saobraćaj i sve vrste drugog saobraćaja, ali smo došli u poziciju da se iscepalo to javno preduzeće, gde su se pojavili i privatne pošte i drugi oblici privatnog vlasništva u ovoj oblasti. Mislim da nije ništa sporno da konkurencija vlada i ovde, ali čini mi se da konkurencija o kojoj govorim u ovoj oblasti nije dovela ni do nižih cena, ni do boljeg kvaliteta usluga.

Deo infrastrukture Javnog preduzeća PTT preuzeli su privatni operateri, pre svega kablovski operateri, i oni imaju monopol u jednom delu snabdevanja kablovskom infrastrukturom. Diktiraju i cene i sve ostalo, da je običan čovek, jednostavno nemoćan da utiče na to. Mi imamo situaciju da zahvaljujući kablovskim operaterima koji su preuzeli deo infrastrukture od PTT diktiraju da li će se neki događaj prenositi ili neće, i imamo situaciju, što je nedopustivo po meni, da utakmice nacionalnog tima nacionalne reprezentacije u drugim sportovima ne prenose se na Nacionalnoj televiziji nego na nekim sportskim kanalima, što naravno, nije dopustivo, ali o tome više ne odlučuje ni PTT niti bilo ko, nego jednostavno ovi kablovski operateri.

Imamo takvu situaciju da se na prvom programu RTS, prvi program RTS više nije pod brojem jedan na našim daljinskim upravljačima kao što je to uvek bilo po nekom običaju, po nekoj navici, nego je sada pod brojem tri. Što je najgore, mi ne možemo sami da biramo da li ćemo pod brojem jedan staviti RTS ili neku lokalnu televiziju, ili neku koja forsira program koji je nama zanimljiv i koji nam se sviđa, ali to je jednostavno tako.

Na sličan način kao što je iscepkana PTT Srbije, iscepkana su i neka druga javna preduzeća, kao što je Elektroprivreda, Naftna industrija Srbije, i od nekada velikih i moćnih sistema došli smo u poziciju da se mnoge stvari ne mogu kontrolisati, i običan čovek još uvek misli da je recimo EPS jedinstven sistem i kada ima neki problem, kada ide negde da se žali, ili da nešto traži oni ga šalju, to sada nije naša firma, to je nešto drugo, to je EPS „Snabdevanje“, EPS „Proizvodnja“ itd. Mislim da su to stvari koje nije trebalo dopustiti, ali naravno to je počelo još pre nego što je ova Vlada došla na čelo Srbije i mislim da bi trebalo na neki način stati ovome na put.

Pojavili su se i razni poštanski operateri, znači došlo je do stvaranja privatne konkurencije u ovoj oblasti, kao što sam već rekao, nismo mi protiv toga da nema konkurencije, konkurencija treba da vlada u svim oblastima, pa i ovde, ali je problem u tome što ta konkurencija u ovoj oblasti, privatni operateri u poštanskim uslugama nije dovela niti do boljeg kvaliteta, niti je dovela nižih cena usluga.

Ovo mogu da tvrdim slobodno i na osnovu ličnog iskustva i navešću nekoliko primera. Više puta sam imao potrebu da koristim usluge privatnih poštanskih operatera tzv. brze pošte kako se to kolokvijalno naziva u narodu. Šta se desilo? Lično sam se uverio da niti je dostava pošte bila brža, niti je bila jeftinija, čak šta više, dešavalo se i obrnuto.

Konkretno u pitanju su bile stvari koje sam naručivao, to su stvari i male težine i male zapremine i male vrednosti. Kada sam naručio te stvari jasno sam ostavio broj telefona i rekao i naznačio da te stvari ne moraju obavezno da mi se dostave na kućnu adresu, nego takve stvari mogu da mi se dostave i na poslu, ili na nekom mestu u gradu, ili na nekoj lokaciji na kojoj se trenutno nalazim, jer ovi dostavljači špartaju gradom. Pretpostavljam da je i njima tako lakše, ali dešavalo se sledeće. Oni su dolazili na moju preporuku, zahtev ili molbu da tako postupe, oni su dolazili na kućnu adresu i onda sa kućne adrese ukoliko nisam bio kod kuće zvali su me i rekli – pokušali smo dostavu pošte, niste bili kući, javite se u naš centralni magacin koji radi od toliko do toliko časova.

Naime, reč je o gradu Nišu, ja dolazim iz grada Ništa, a magacin, neću govoriti o kojoj kurirskoj službi je reč, nalazi se nekih 10 do 15 kilometara od grada. Sad, recimo, za vrednost od 500, 600 do 1.000 dinara ja sam morao da idem 10 ili 15 kilometara do njihovog magacina da bi preuzeo poštu.

Jednom mi se desilo da je u pitanju bio vikend, pa taj njihov magacin nije radio i onda sam morao da čekam da prođe vikend, tako da je ispalo da je tzv. brza pošta da je stigla, prošlo je celih pet, šest dana, a troškovi dostave poštarine su uveliko prevazilazili vrednost same pošiljke.

Što se tiče ovog drugog zakona o kojem želim da kažem reč, reč je o informacionoj bezbednosti. Ovaj zakon se odnosi na aktuelnu situaciju, pošto su informacione tehnologije dostigle takav nivo, ali najslabija karika u informacionom tom lancu je da se ne može garantovati, niti pouzdanost, niti bezbednost.

Mnogo puta smo čitali u novinama da je oboren sajt ove ili one institucije među kojima ima i dosta velikih i poznatih kompanija, pa čak i nekih vlada. Bez obzira što se donosi ovaj zakon, ja bih voleo, ali nisam siguran da će odredbe ovog zakona o kojem se ovde radi, uspeti da spreče one koji žele da nanesu loše stvari u ovoj oblasti.

Ako se sećate, negde sam pročitao odavno, da su recimo u Kremlju počeli najvažnije, znači ruska Vlada, najvažnije odluke i najpoverljivije dopise da opet kucaju na onim kucaćim mašinama. Tako da, izgleda da u ovoj oblasti nema apsolutne i totalne zaštite, jer oni koji prave programe su sigurno ti koji mogu da naprave problem i znaju kako to funkcioniše. Mislim da ovaj zakon, bez obzira na dobre namere predlagača, neće u potpunosti rešiti probleme koji se javljaju u ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite, kolega Krliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvek je zakonsko usklađivanje naših institucija sa evropskim pravilima dobra tema i zadatak najvišeg zakonodavnog tela, kao potvrda i naravno podrška generalnoj državnoj politici ove zemlje.

Srbija se svrstala u red savremenih i modernih država onda kada je između ostalog uvela upotrebu poštanskih usluga i naravno kada je naš PTT postao deo Svetskog poštanskog saveta.

Mogao bih dalje u ovom idiličnom ritmu, međutim, skorašnji događaji, vrlo neprijatni, a i mesto predsednika Odbora za kulturu i informisanje prosto me obavezuje da nešto i o neprijatnim stvarima kažem, o događaju bez presedana, koji sigurno ne ide u pravcu približavanja i podizanja ugleda PTT-a a i stavlja ozbiljnu mrlju na spoljnu politiku naše države. O čemu se radi?

Po nalogu kabineta direktora preduzeća i službe za odnose sa javnošću PTT-a, 16. oktobra otkazana je izložba fotografija jedinstvene arhivske građe o izvlačenju srpske vojske iz Albanije u zimu 1915/1916. godine. Naravno, iz tog perioda, uz pomoć italijanske ratne mornarice, arhivska građana je zadržala i video zapis, jedinstveni zapis Instituta "Luće", koji govori o velikom prijateljstvu, velikom zbližavanju i velikoj ulozi Italije na strani Srbije u Velikom ratu. Izložba je trebalo da se održi danas, 23. oktobra, u Muzeju PTT-a, tu, nešto iza Skupštine, u ulici Majke Jevrosime u Beogradu, na inicijativu našeg muzeja, koja je dogovorena još juna meseca, pod nazivom istoimene knjige dr Mile Mihajlović "Za srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča". Nažalost, mi smo skrenuli, na neki način, sa teme pomoći italijanske mornarice, malo to zaboravili i jako je važno da to osvežimo.

Izložba je zakazana u saradnji sa italijanskim Institutom za kulturu, koji je deo italijanskog Ministarstva spoljnih poslova. Predviđeno je da izložbu otvori Nj.E. ambasador Republike Italije i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, nama danas prisutni gospodin Đorđević, u čijoj nadležnosti jeste negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i koji je na najbolji način do sada podržavao prijateljske odnose sa Italijom. Meni je poznato, čak i pre nego što je bio ministar, mnogo je učinio za promociju ovih važnih istorijskih događaja i zbog toga njemu svaka čast. Potvrđeno je i prisustvo direktora italijanskog Instituta, predstavnika vojske, mnogih uglednih i kulturnih građana.

Postavlja se pitanje ko je ovoj već dogovorenoj izložbi našao zamerke, zašto je kabinet direktora preduzeća nedelju dana pre održavanja izložbe i zbog čega ovu istu otkazao i time poremetio odnose sa italijanskim Institutom za kulturu?

Da li postoje razlozi za ovako arogantan čin, koristim reč "arogantan" poštujući ovaj dom, možda bih i grublju reč upotrebio, da se na ovakav način minira Vlada Srbije koja sve čini da učvrsti i ojača odnose sa Italijom, koja jeste naš strateški partner, koja je jedan od naših najvećih trgovinskih partnera, jedna od najjačih uporišta unutar EU, i to jeste činjenica? Ko to sebi, i sa kojim pravom, daje slobodu da ugrožava smernice spoljne politike Republike Srbije, Vlade Srbije i predsednika?

Ne želim da verujem da je u pitanju okretanje politike onih koji su u nekom političkom dogovoru dobili poverenje da vode ovu važnu državnu instituciju. Pre bih poverovao da su to pojedinačni, neodgovorni postupci.

Ovakav događaj stvarno traži ozbiljno izvinjenje, pre svega italijanskoj strani, takođe i organizatorima, a i građanima Beograda koji su uskraćeni da saznaju jednu veliku istinu, da vide jednu veliku izložbu i da, naravno, saznaju još više o stradanju i herojstvu srpske vojske, ali i naših saveznika koji su nesebično tu sudbinu u Velikom ratu delili sa nama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sa četvrtom industrijskom revolucijom, odnosno kroz digitalizaciju, Srbija ima razvojnu šansu i već je na dobrom putu da ide u korak sa razvijenim zemljama i da bude lider u regionu.

Proces digitalizacije poboljšava standard i kvalitet života stotine hiljada stanovnika Srbije. Takvim procesom povećava se efikasnost, transparentnost rada, naročito u državnoj upravi, koja je na znatno višem nivou i smanjuju se troškovi.

Još kao predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, danas kao predsednik Republike, a i aktuelna Vlada, digitalizaciju i modernizaciju prepoznaju kao ključne segmente za inovaciju, konkurentnost i za rast.

Kada govorimo o predlozima Vlade Republike Srbije, o zakonima kojima se regulišu pitanja iz domena poštanskog saobraćaja, važno je istaći da se predloženim rešenjima reguliše tržište, sa akcentom koji se stavlja na suzbijanje sive ekonomije, što će omogućiti povećanje prihoda u budžetu.

Budućnost pružanja poštanskih usluga i budućnost pošte Srbije mora da bude zasnovana na novim tehnologijama, a i očuvanjem tradicionalnog servisa istovremeno. Zašto? Treba da se ide u korak sa novim tehnologijama, sa informaciono-komunikacionim tehnologijama i prilagoditi se pružanju svih usluga sa prefiksom "e". Dalje, potrebno je usklađivanje sa međunarodnim propisima, odnosno sa direktivama EU, naravno, pružajući kvalitetnu uslugu međunarodnom poštanskom saobraćaju i dalje prilagođavanje uslovima koji su propisani aktima Svetskog poštanskog saveza. Naravno, treba donositi rešenja koja će omogućiti liberalizaciju i zaštititi korisnike usluga, a mora se isticati i kvalitet, kao prioritet.

S druge strane, jako je važno istaći da javni poštanski operator, teritorijalno organizovan u Republici Srbiji i da javni operator, odnosno država, zakonom štiti krajnjeg korisnika usluga i garantuje kroz razvijenu poštansku mrežu, odnosno kroz razvijenu infrastrukturu, da će usluga biti pružena. Podsetimo se da Zakon o poštanskim uslugama reguliše položaj javnog poštanskog operatora i opšte je poznato da poštanske usluge moraju biti dostupne građanima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, čitavu godinu, čak i u vanrednim situacijama.

Čitanjem ovog Predloga zakona stiče se utisak da je predviđena dobra regulacija tržišta poštanskih usluga, a da bi se ovaj utisak opravdao, velika je odgovornost i velika obaveza, najpre ministarstva koje je u najvećoj meri zaduženo za sprovođenje ovog zakona, tako da prepoznajemo kvalitet i ove odredbe koje su dobro definisane i u praksi.

Suština je ići u korak sa modernim tehnologijama, zaštititi korisnika usluga, zaštititi bezbednost dece na internetu, suzbijati sivu ekonomiju i stvarati ambijent za zdravu konkurenciju, a ne umanjujući kvalitet pružanja usluga, ne kršeći rokove, ne narušavajući dostupnost usluge i stvarajući uslove za povećanje prihoda u budžetu.

To je sadržano u predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu. To su principi na kojima se zasniva rad Vlade Republike Srbije, to su principi na kojima se zasniva rad predsednika Aleksandra Vučića, to je definisano programom SNS.

U danu za glasanje podržaćemo predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Izvolite, kolega Krivokapiću.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pre nego što krenem sa diskusijom, vezano za Zakon o poštanskim uslugama, moram da kažem da će usvajanjem ovog zakona definitivno biti omogućeno da se pospeši kvalitet pružanja poštanskih usluga, bolja zaštita korisnika, veća i zdravija konkurencija na tržištu poštanskih usluga, što će svakako dovesti do povećanja kvaliteta i nižih cena poštanskih usluga.

Dakle, od donošenja prethodnog Zakona o poštanskim uslugama 2014. godine, proteklo je dovoljno vremena da se važeće zakonske odredbe testiraju u praksi i da se izvede zaključak o tome u kom smeru treba dalje definisati, unaprediti, odnosno popraviti i predvideti nova rešenja.

Svi mi vrlo dobro znamo da poštanski saobraćaj ima značajnu i specifičnu ekonomsku funkciju i jedan je od pokretača razvoja privrede i društva, od vitalnog je značaja, pre svega, za korisnike poštanskih usluga, pa se upravo zbog toga poštanske usluge ubrajaju u usluge od opšteg ekonomskog interesa.

Predložena rešenja u ovom Predlogu zakona stvaraju uslove da se obavljanje univerzalne poštanske usluge bude u potpunosti u skladu sa društvenim, ekonomskim i tehnološkim okruženjem u Republici Srbiji, što podstiče efikasnije funkcionisanje poštanske mreže shodno potrebama privrede i građana.

Imajući u vidu povećanje obima poštanskih usluga, kao i stalne promene u zahtevima korisnika poštanskih usluga, što možemo definisati kao promene na poštanskom tržištu, bilo je neophodno stvoriti uslove za obezbeđivanje većeg stepena zaštite korisnika poštanskih usluga i podizanje nivoa bezbednosti poštanskih pošiljaka.

Zbog neadekvatnog definisanja određenih zakonskih odredbi u važećem zakonu i s tim u vezi onemogućiti zaposlenima da reaguju u specifičnim situacijama javljali su se određeni problemi i propusti, tako da smo se u jednom momentu nalazili u sasvim apsurdnoj situaciji gde je država uspela da se izbori sa nelegalnom trgovinom na ulicama i tezgama, pa su praktično svi trgovci nelegalnom robom prešli na poštanske pakete i na ovaj način nastavili da nelegalno trguju robom koja je najčešće falsifikovana ili na neke druge načine nije bila evidentirana za trgovinu.

Kako bi se prevazišli problemi, ovim Predlogom zakona jasno je propisano pravo i obaveza zaposlenih na prijemu i uručenju poštanskih pošiljaka, a to je da pri prijemu, odnosno uručenju vrednosnih i otkupnih pošiljaka, kao i uručenju novčanog iznosa izvrše uvid i evidentiraju broj lične isprave korisnika poštanskih usluga.

Sve prethodno navedene aktivnosti, zakonom definisane, naravno, ne znači da se nelegalne radnje neće više pojavljivati, ali svakako će biti smanjene na minimum upravo zbog toga što će se odgovorna lica u tom lancu lakše identifikovati.

Donošenje ovog zakona je podjednako značajno za građane, privredu, poštanske i ostale subjekte, a njegova primena omogućava napredak naše države i u međunarodnom položaju i delovanju.

Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi da obavljanje univerzalne poštanske usluge bude u potpunosti u skladu sa društvenim, ekonomskim i tehnološkim okruženjem u Republici Srbiji. Zato će SNS glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
Reč ima narodna poslanica Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama novi Zakon o poštanskim uslugama koji svakako za cilj ima podizanje kvaliteta poštanskih usluga na teritoriji Republike Srbije, kao i smanjenje cena poštanskih usluga i zaštitu korisnika tih usluga.

Međutim, ono na šta bih ja posebno skrenula pažnju to je i aspekt ovog novog zakona, a to jeste i suzbijanje sive ekonomije. Setimo se 2007. godine kada SBB nije hteo da sklopi ugovor sa Poštom i kada je slao opomene za naplatu računa, a te račune nije dostavljao korisnicima svojih usluga. Međutim, tu se ne zaustavlja ova priča, 20013. godine, odnosno 2014. godine isti ovaj SBB je preko svojih zaposlenih delio račune, a nije hteo da uspostavlja ugovore sa Poštom i na taj način je u stvari ilegalno obaveštavao svoje korisnike za naplatu.

Ono što bih posebno naglasila jeste da je regulator PTT usluga u Srbiji RATEL i da on u zadnje vreme stvarno pokazuje efikasne rezultate, naročito kod posredovanja između korisnika poštanskih usluga i davaoca kada su u pitanju vansudski sporovi.

Ono što jeste novina ovog zakona jeste izdavanje marki i za to je zadužena posebna organizaciona celina u Pošti, a to je „Srbija marka“. Oni izdaju marke koje mogu biti redovne, prigodne i personalizovane.

Veoma sam ponosna što danas mogu da kažem da upravo lokalna samouprava odakle ja dolazim, iz Soko Banje, da je ove godine na inicijativu Turističke organizacije Srbije izdala prigodnu marku na kojoj se nalazi slika srednjovekovnog Soko Grada i planine Rtanj. Marke su naši pokretni muzeji i one u svakom slučaju vrše promociju i marketing naše države na međunarodnom nivou.

Novina u ovom zakonu jeste i odvojeno računovodstvo, gde se lociraju troškovi po fazama obavljenih poštanskih usluga, po vrstama i po jedinicama poštanskih usluga, što će na jedan veoma efikasan način locirati troškove i znaće se tačno neto trošak za određenu uslugu. Ovo ne važi za rezervisane poštanske usluge, već samo za univerzalne i ovo na jedan način će opravdati sredstva koja se odvajaju za poštanske usluge, a Agencija je ta koja treba da utiče i da kontroliše kvalitet ovih usluga, kao i cene poštanskih usluga.

U danu za glasanje, kao i svi moji članovi SNS, poslaničkog kluba glasaćemo za Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kostić.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović. Izvolite.