Hvala.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalaze tri zakonska predloga, kao što smo već čuli to su: Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što možemo da vidimo, ovde se u stvari radi o dva predloga zakona i o jednoj ratifikaciji međunarodnoj akata.

Što se tiče samog Predloga zakona o poštanskim uslugama, mogu da kažem, kao što smo već čuli, ovaj predlog zakona Vlada je usvojila na svojoj sednici 28. novembra 2017. godine i osnovni razlozi za njegovo tadašnje usvajanje ogledali su se u tome da bi se poboljšao kvalitet poštanskih usluga i da bi što bolje funkcionisao poštanski saobraćaj.

Naravno da je pre toga izvršena analiza poštanskog tržišta i poštanskih usluga i ona je još jednom ukazala zaista veliku potrebu za tim, a naravno potrebu u vidu podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki.

Novine koje su se našle u ovom Predlogu zakona, a na koje je ukazala praksa, pre svega se odnose na odgovornost onoga ko pošiljku šalje.

Čuli smo malo pre da je sam sadržaj pošiljke često bio neprimeren i neadekvatan, a to se dešavalo iz razloga što zakonski ta oblast do sada nije bila regulisana.

Ovim zakonom jasno se reguliše šta to može biti sam sadržaj pošiljki, kao i to na koji način sama pošiljka mora, odnosno treba biti upakovana, da ne bi oštetila druge pakete, a da ne bi došlo čak i do povređivanja onih koji vrše sam transport pošiljke.

Pored toga, ovim zakonskim predlogom vrši se usklađivanje sa zakonima koji prodiru u oblast poštanskog saobraćaja, a to su zakoni o prekršajima, zakoni o inspekcijskom nadzoru i Zakon o zaštiti potrošača.

Pored ovog usklađivanja sa zakonodavstvo, odnosno sa propisima Republike Srbije, ovim zakonskim predlogom vršilo se i usklađivanje sa aktima Svetskog poštanskog saveza, a posebno se vodilo računa na izgled poštanske marke koju propisuje Poštanski savez, a on posebno naglašava to da se na samoj poštanskoj marki mora naći naziv države koja štampa određenu marku.

Takođe, ovaj Predlog zakona prilagođen je i sa propisima Evropske unije, što ja lično smatram da će svakako doprineti poboljšanju poštanskih usluga.

Ono što je takođe bitno da kažem jeste da je na osnovu zaključka Odbora Vlade Republike Srbije za privredu i finansije o ovom tekstu predloga, tada nacrta zakona, održana javna rasprava i to u periodu od 3. novembra do 14. decembra 2016. godine.

Što se tiče Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao što sam već navela, ovde se radi o ratifikaciji međunarodnih akata, a Srbija je preuzela tu obavezu pristupivši članstvu u samom Svetskom poštanskom savezu, a ono kaže da sva akta koja budu usvojena na kongresu Svetskog poštanskog saveza moraju biti ratifikovana, odnosno prilagođena propisima određene države.

Inače, sam Poštanski savez osnovan je 1874. godine, pre svega sa ciljem da se uspostavi što bolje funkcionisanje poštanskog saobraćaja, a nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija pristupila je Svetskom poštanskom savezu 18. juna 2001. godine.

Inače, Svetski poštanski savez broji 192 države članice i on predstavlja jednu nepolitičku organizaciju, ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja samog poštanskog saobraćaja u okviru svake države članice.

Što se tiče finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, Republika Srbija je dužna da plati samo uplatu doprinosa koju plaćaju sve članice države Svetskog poštanskog saveza. Inače, samim izvršenjem akata Svetskog poštanskog saveza, neće se stvoriti nikakva dodatna obaveza koja će se isplaćivati iz budžeta Republike Srbije.

Treći po redu zakon u okviru današnje objedinjene rasprave jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što svi već dobro znamo, jedan od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije jeste digitalizacija. Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakako želi da transformiše Srbiju u digitalnog lidera u regionu. Svakako da svi možemo da primetimo to da se na izgradnji digitalne infrastrukture veoma ubrzano radi, da se uvode brojne elektronske usluge, a sve u cilju da se smanji birokratija, da se građanima Srbije obezbedi bolji i lakši pristup, da svoje slobodno vreme troše na jedan drugačiji način, a ne da stoje u nepreglednim redovima.

Takođe, digitalizacija svakako podstiče borbu protiv korupcije, jer kada nemate priliku da se susrećete sa ljudima koji odlučuju o vašim predmetima, kada nemate potrebe da obilazite šaltere i razne kancelarije, onda ljudi ne budu u prilici ni da dođu da ponude nekakva sredstva i da se bave koruptivnim radnjama.

Ono što je jako bitno da naglasim jeste da je Vlada Republike Srbije planirala da digitalizuje veliki broj usluga. U narednih pet godina planirana je potpuna digitalizacija 30 izuzetno važnih usluga koje će svakako omogućiti lakše funkcionisanje svakodnevnih obaveza građana Srbije, a ta digitalizacija je planirana čak dotle da će se praviti aplikacije putem mobilnih telefona, gde će građani moći da pristupe određenim uslugama.

Digitalizacija svakako predstavlja nešto što će u velikoj meri poboljšati i olakšati život svih građana. Međutim, prelaskom u jedan digitalni svet, svakako da se stvaraju brojne opasnosti i mogućnosti za brojne zloupotrebe.

Ovaj zakon upravo treba da obezbedi i da isprati korak u bezbednosti svih digitalnih usluga u Srbiji. Tome u prilog govori što već nakon tri i po godine donosimo novi zakon, jer digitalizacija u Srbiji zaista ide jednim brzim korakom, a zakon koji treba da obezbedi njegovu bezbednost mora zaista pratiti svaki njegov korak.

Najznačajnija novina u ovom Predlogu zakona jeste poglavlje koje se tiče bezbednosti dece na internetu. Istraživanja su pokazala da imamo decu koja već sa četiri godine uzrasta dolaze u kontakt sa digitalnim uređajima, a već sa pet godina počinju da koriste internete i mobilne telefone.

Međutim, ono što zaista jeste zabrinjavajuće je da dve trećine roditelja i vaspitača nema dovoljno znanja i veština da zaštite svoju decu od mogućih zloupotreba.

Pored toga što su internet i digitalne komunikacije veoma dobro mesto za učenje i za zabavu, svakako mogu biti izuzetno i opasna mesta iz razloga što deca u samo par klikova mogu upasti u veoma ozbiljne opasnosti. Internet i mediji nisu opasni za decu samo ukoliko postoji 100% kontrola roditelja.

Priliko stupanja na snagu zakona koji je trenutno na snazi 2016. godine jedan od ciljeva bio je i osnivanje Nacionalnog kontrolnog centra za bezbednost dece na internetu. Ovaj centar je do sada primio sedam hiljada poziva, a od 1.380 predmeta 155 predmeta je imalo elemenata krivičnog dela.

Statistika je pokazala da su deca na internetu uvek najlakša i najčešća meta, a to je pre svega zbog toga što, opet statistika kaže, da više od 85% dece provede više od sat vremena dnevno na internetu. Zatim, 11% roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta stupila u kontakt sa nepoznatim osobama, a čak 30% roditelja izjavilo je da su njihova deca bila izložena neprikladnim sadržajima na internetu.

Ono što je za sada poražavajuće jeste da je samo 17% roditelja izjavilo da se razume u digitalne inovacije i da zna na koji način da zaštiti svoje dete na internetu.

Ono što jeste jedan od velikih planova Vlade Republike Srbije je da se savremene tehnologije prenesu u osnovno školsko obrazovanje u Srbiji. Smatram da to zaista jeste dobra ideja, ali svakako da prva linija zaštite mora biti kuća, mora biti porodica. Svakako da se deci u tom prvom nivou mora objasniti šta znači internet i šta znači biti na internetu, a onda posle porodice svakako se treba raditi na njihovom obrazovanju. Deca se moraju naučiti da filtriraju sadržaje na internetu. Deci se mora objasniti šta znači kada kreiraju nekakav nalog na društvenim mrežama. Mora im se objasniti to da iako imaju šifru na određenom nalogu ne znači da ta šifra znači potpunu njihovu bezbednost i deci se mora jasno reći da jednom nešto, jednom objavljena stvar na internetu zaista uvek ostaje na internetu čak iako oni to izbrišu sa svog naloga.

Neki stručnjaci su predložili da bi bilo korisno i dobro da se deci ograniči da dnevno koriste sat vremena bilo koji uređaj sa ekranom. E sada, ti isti stručnjaci kažu da bi roditelji, u stvari, trebalo da budu dobar primer deci, tako da i oni na isti takav način sve digitalne uređaje koji imaju ekran trebaju da koriste sat vremena dnevno, što, složićete se, odnosno složićemo se svi zaista nije jednostavno u današnje vreme. Ali, isti ti stručnjaci su naveli, a sa tim se, takođe, možemo složiti da je jako teško proceniti kada smo na internetu koliko mi zaista vremena provedemo na internetu, a još je teže to vreme ograničiti u nekom smislu. To su oni, ti isti stručnjaci uporedili, u stvari, sa konzumiranjem narkotika. Na takav način jednostavno se beži od stvarnosti i odlazi se u jedan drugi svet, izbegavaju se realne obaveze.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da u današnjem Predlogu zakona postoje još dosta brojnih izmena koje su zaista veoma bitne. Jedna od njih jeste da se u ovom Predlogu nalazi usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima sa EU, a nešto od toga je, takođe, da se unapredi već postojeće rešenje.

Međutim, ono što bih ja želela svakako da naglasim i dosta sam već govorila o tome, jeste bezbednost dece na internetu i edukacija roditelja. To je zaista jako bitno, jer moramo ih zaštiti i roditelji zaista ni jednog trenutka ne smeju pomisliti da je dete na internetu potpuno bezbedno. To isto mogu da uporedim, ostaviti dete samo na internetu mogu da uporedim kao kada biste poveli dete i ostavili ga na nekoj raskrsnici da se samo snađe, a da mu pri tom ne objasnite ni šta znači semafor, ni šta znači preći ulicu, nego ga jednostavno u četiri godine ostaviti tako da se snađe samo. Ovaj zakon, naravno, da upućuje na to da roditelji moraju biti edukovani.

Roditelji mogu smatrati da zaista znaju šta dete radi na internetu tek u trenutku kada budu mogli da odgovore na sledeća pitanja, a to su: da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi? Da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi, a da ona omogućava drugima da imaju pristup njemu? Da li znate da li je vaše dete sposobno da se suoči sa tim kad se nađe sa neprimerenim sadržajem na internetu? I, naravno, pitanje svih pitanja – da li slepo verujete detetu ili ga pažljivo pratite?

Moj savet za sve roditelje jeste da pažljivo pratite svaki digitalni korak vašeg deteta na internetu i da budete sigurni u to da vam ono neće reći baš svaki korak i da vam neće reći baš sve sa čim se susreo na internetu.

Lično bih volela da ovaj zakon zaista posluži samo kao prevencija, odnosno obaveza da postoji i da smo ga doneli u današnjem trenutku, da ni jedno dete zaista ne bude ugroženo na internetu.

Srpska napredna stranka svakako će podržati ovaj Predlog zakona, a ja ovim putem želim da pozovem i ostale narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju i podrže ovaj tekst zakona, ako ni zbog čega drugog, onda zbog bezbednosti naše dece na internetu. Hvala.

Hvala, gospođo Rakić.
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Pošto se za sada niko ne javlja, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, i 3. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Profesore, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Prvo pitanje koje bih želeo da uputim ministru i njegovim saradnicima jeste – zašto se posle toliko vremena od osnivanja „Pošte Srbije“ ne može u Srbiji poslati telegram na ćirilici, što je suprotno članu 10. Ustava Republike Srbije kojim je regulisano to pitanje i suprotno je tački 15. izjave o pristupanju Republike Srbije EU? Ko to i do kada će biti tolerisan što se ne omogućava korišćenje ustavnog prava? U vreme kad smo Morzeovom azbukom slali telegrame, to je bilo moguće. Danas kada imamo internet i enormno povećanje budžetskih sredstava za odeljenje u Kabinetu predsednice Vlade za informatička poboljšanja to nije moguće.

Drugo pitanje odnosi se na Predlog odluke o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu. Molim vas da mi odgovorite – da li je direktor Republičkog PIO fonda akcionar sa 10%? Zašto Skupština treba da mu da ovlašćenje da on raspolaže slobodnom voljom njegovom, dakle, ne Upravni odbor, nego direktor Republičkog PIO fonda da slobodnom voljom 10% od 668 milijardi dinara može da prebacuje sa jedne na drugu aproprijaciju? Čemu služi Skupština? Zašto mi onda ovo usvajamo? Jesu li izmene i dopune ovoj predloga za 10% budžeta ili nisu ili su manje?

Znači, mi dajemo ovlašćenje direktoru PIO fonda da raspolaže sa većim sredstvima nego što je ukupno povećanje budžetskih sredstava, odnosno ukupnih sredstava, ne budžetskih, nego ukupnih PIO fonda. Pa, gde to ima u svetu? Dajte privatno osnujete taj fond, pa da znamo da smo mi robovi, penzioneri da su robovi kod privatnog vlasnika, itd.

Posle pljačke od 800.000 miliona evra Vlada nam daje ovakav predlog. To vam je tačka 3. na strani 9. Predloga odluke, ako ne znate gde se nalazi. Ja mislim da je krajnje vreme da građani Srbije biraju drugačije poslanike u Skupštini Srbije. Od penzionera je opljačkano 800 miliona evra, navodno srednje bogatim i bogatim, onima koji su imali preko 25.000 što je ispod minimalne potrošačke korpe, 80 milijardi su opljačkani poljoprivrednici, 100.000 poljoprivrednih domaćinstava koja imaju gazdinstvo je ugašeno od 2012. godine do sada. Pitam vas – čemu ovo vodi? Kome treba Srbija bez Srba? Kome mi serviramo Srbiju bez Srba? Ko će je naseliti?

Takođe, mi smo ovaj Predlog odluke dobili po hitnom postupku. Ja sam ga sada našao u kancelariji. Juče ga nisam video u kancelariji. Ne znam kada je dostavljen. Šta ćemo da radimo? Kada treba amandmane da damo, do kada? Lako je vama, vi imate sekretare poslaničkih klubova, imate savetnike, imate službe na raspolaganju itd. Na kraju, imate i zvonce da li treba da glasate ili ne. Mene zvonce ne opominje da li treba da glasam ili ne.

Još jedno pitanje, dozvolite da završim. Jutros sam avansno potrošio najavljenu socijalnu pomoć penzionerima od po 5.000. To sam jutros po zamolnici od Udruženja Čačana u Beogradu uplatio na račun samohrane majke sa troje dece kojoj isključuju struju zbog duga od 33.000 dinara.

Hvala prof. Ševarliću.

(Veroljub Arsić: Poslovnik!)

Povreda Poslovnika, Veroljub Arsić.

Izvolite gospodine Arsiću.

Član 103. i 107. Poslovnika su povređeni. Ova objedinjena rasprava ne podrazumeva Fond penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, to je u vezi člana 103. potpuno je promašena tema dnevnog reda, a 107. zato što ovde neko od mojih kolega pokušava da unese i paniku i nezadovoljstvo među građanima.

Naime, ta čuvena odredba od 10% da direktor Republičkog fonda za penziono osiguranje može da premešta je regulisana Zakonom o budžetskom sistemu. U Zakonu o budžetskom sistemu stoji ta odredba i ona se odnosi na sve korisnike budžetskih sredstava i ne može da ih raspoređuje slobodno po svojoj volji, nego samo u okviru istog razdela.

Sad, da li kolega koji je o tome govorio zna šta je funkcija, šta je razdeo, šta je aproprijacija. Očigledno da ne zna. Da zna, ne bi takve stvari pričao. Ovo je abeceda budžetskog sistema. Znači, to je isto kao kad hoćete da predajete na univerzitetu, a ne znate da pišete i da čitate.

Nemojte kolega Marinkoviću da dozvolite više da se među građane unosi nekakva panika i nezadovoljstvo da je to neki privatni fond. To je fond koji obezbeđuje sredstva za isplatu penzija i dobar deo tih sredstava se, nažalost, zbog onih sa kojima je on bio na listi, sa kojima je bio biran, kad su rasprodavana preduzeća još u vreme Vlade Vojislava Koštunice i DSS, doveo taj fond u situaciju da mora da se dopunjuje iz budžeta Republike Srbije. Doduše, od kada je SNS na vlasti i Aleksandar Vučić kada je bio tada premijer, a sada predsednik Republike Srbije, te dotacije iz budžeta Republike Srbije su sve manje i manje, i za razliku od onda, mislim da su smanjene za oko 30%. Idemo ka tome da naš Fond za penzijsko osiguranje bude samoodrživ, znači da se isključivo finansira iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni, a ne iz kredita kako su to oni radili.

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Profesore Ševarliću, povredu Poslovnika tražite?
Jedino po tom osnovu mogu da vam dam reč.
Izvolite.

Hvala lepo.

Zahvaljujem se što ste mi u 71 godini života, posle sticanja najviših zvanja na univerzitetu u Srbiji i dobijanja….

Profesore, navedite član, samo molim vas.

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
Dakle, jel mogu da nastavim?