Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predloži je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaj koje je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg ministra za inostrane poslove Vuka Jeremića, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2028. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč?
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić poznatiji kao Vuk potomak, slavni potomak Murata age Pozderca, odnosno potomak slavnog Murata age Pozderca, neslavni potomak slavnog pretka Murata age Pozderca, svi ste to mogli da čujete sa gospodinom Roćenom se pohvalio kako je doakao državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Posle je tužilaštvo ostalo nemo. Radilo se o radnjama koje su antidržavne.

Ta državna zajednica je imala svoje državne granice, imala je svoju teritoriju, imala je svoje organe i bez obzira što je bila kao složena, neka vrsta države, ali je bila. Tužilaštvo je ostalo nemo na činjenicu da se sam neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca pohvalio kako je uništio jednu državu. Da vas podsetim i na njegovo učešće u zataškavanju slučaja pogibije dva vojnika na Topčideru.

Takođe taj slučaj nikada nije razrešen. Kako je on to kao civilni vojnik, odnosno civilno lice na služenju vojnog roka saznao za ubistvo pre vrhovnog komandanta, čiji je savetnik bio kao vojnik? Mnogo je kontraverzi oko Vuka Jeremića, a najveća je njegovo učešće u izgradnji lažne države KiM. On je ničim izazvan tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući unapred da sudije dolaze iz zemalja koje su priznale KiM. On je na određen način legalizovao mišljenje Međunarodnog suda pravde lažnu državu KiM i danas se svi šiptari, od Tačija pa nadalje, pozivaju na mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je ničim izazvan tražio neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca. Zato ja tražim da se formira anketni odbor i ispita delovanje ove štetočine koja se zove Vuk Jeremić. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi u tvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za posete Narodne skupštine Republike Srbije određenih organizacija i pojedinaca, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Izvolite kolega Rističeviću.

Danas ova lažna prekogranična televizija, luksemburška država u državi na Novom Beogradu, brani i čuva lik i delo Boška „Ljotića Žutića“, Boška Obradovića i ekstremističke organizacije „Dveri“.

Ta ekstremistička organizacija „Dveri“, koju vodi Boško Obradović, je te navike stekla družeći se sa Ivanom Pernarom, unukom gospodina Pernara koji je u Skupštini Kraljevine Jugoslavije pitao koliko košta srpska krv?

Takođe, gospodin Obradović i njegova ekstremistička organizacija „Dveri“ su se družile sa bugarskom organizacijom ekstremnom „Ataka“, koja se zalaže da pripoji srpske teritorije Bugarskoj, odnosno da stvori veliku Bugarsku na račun srpske države i srpskih teritorija.

Sam Boško Obradović i njegova organizacija je prerasla u ekstremističku organizaciju i svoje ponašanje prenela na „savez lopuža, prevaranata i varajića“ koji oni nazivaju „Savez za Srbiju“. To je savez protiv Srbije, svakako.

To finansira Republika Srbija. Novac se ispumpava i ovih dana Boško Obradović se žali kako je neko unovčio menice i zadržao novac za sebe, a inače je ranije, te sam dokaze više puta pokazivao, taj novac je ispumpavan na preduzetničke radnje i završavao u džepovima samog Boška Obradovića.

Ovako, novac iz budžeta je namenjen finansiranju parlamentarnih političkih stranaka koje nisu ovde prisutne, završava u ekstremnim organizacijama i džepovima pojedinaca koji vrše nasilje na beogradskim ulicama.

Malo pre je jedna koleginica pitala za uplate SNS od donatora, fizičkih lica. Ne bi bilo čudno da se ne radi o osobi koja bi mogla nešto da kaže o isplatama, ne Stranke moderne Srbije, već prethodne stranke ili ne znam koje, u kojoj je bila, koja je u stvari nevladina organizacija i zove se DJB – Dosta je bilo. „Dosta ih je bilo“, koliko vidim.

Ta organizacija je firmama svojih članova, pa uključujući i koleginicu, isplaćivala stotine hiljada dinara za tzv. „kliktanje“. Dakle, za fiktivne poslove, pa kada neko pita za finansiranje političkih stranaka, da se pozabavimo i tom nevladinom organizacijom i da vidimo kako su to dobijali novac članovi te organizacije iz budžeta za fiktivni posao „kliktanje“, pa onda neki pripadnici te novonastale Stranke moderne Srbije preneli su glasove sa onog udruženja, pa onda neka pitaju kako se finansiraju regularne političke stranke, nemam ništa protiv. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 17, protiv - niko, uzdržanih - nema, od ukupno 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - niko, protiv - niko, uzdržan - niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vladimir Đurić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji su u Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovski i Nemanja Radojević, 23. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Vladimir Đurić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - niko, protiv - niko, uzdržan - niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 10. maja 2019. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Komlenski želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, 20 godina je prošlo od zločinačke agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a samim tim i na Republiku Srbiju.

Ovo što smo predložili jeste nešto što treba da spreči u budućnosti da bilo ko može da manipuliše brojem žrtava koje su se dogodile prilikom ove zločinačke agresije. Predlog je da se sačini tačan, proveren i potpun spisak svih onih koji su izgubili živote i svih onih koji su ranjeni, kako pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika MUP-a, tako i civila.

Smatram da je ovo najmanje što mi kao parlament, poučeni iskustvom da se danas osporava broj srpskih žrtava i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom svetskom ratu, i u logoru Jasenovac, možemo da učinimo, gledajući na jedno ružno iskustvo, na jedan potpuno neprimeren odnos prema žrtvama ovakvih događaja.

Zato i predlažem da se ova komisija oformi, da Skupština donese odluku i jednom za svagda ovaj visoki dom utvrdi tačan i potpun spisak svih žrtava NATO agresije, kako bismo sprečili da i jedna žrtva bude zaboravljena. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 18, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i član 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je podnela Vlada;
2. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je podnela Vlada.
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 128, nije glasalo petoro, od ukupno 133.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stava 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za - 128, protiv - niko, uzdržanih - nema, od ukupno 133 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je podnela Vlada;
6. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka;
7. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tač. 1, 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je podnela Vlada.
Da li predstavnici Vlade žele reč?
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama se nalaze Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Ukratko ću vam reći kako izgledaju predlozi ovih zakona, odnosno izmene i dopune zakona.
Kad je u pitanju Predlog zakona o poštanskim uslugama, potreba za izmenama postojećeg zakona, koji je donet 2005. godine, a izmenjen i dopunjen 2010. godine i 2014. godine, uslovljen je obavezom Srbije da ovu oblast uskladi sa direktivama EU shodno Poglavlju 3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, kao i činjenicom da je ubrzan razvoj tržišta poštanskih usluga.
Poštanski saobraćaj je oduvek imao specifičnu i značajnu ekonomsku ulogu, ali sa ekspanzijom elektronske trgovine, poštanske usluge postaju još važnija karika u razvoju privrede.
Razvoj elektronske trgovine je značajno doprineo promenama u poštanskom saobraćaju na globalnom planu, kao i u Srbiji, budući da broj pismonosnih pošiljka opada, a beleži se izuzetno značajan rast broja paketa koji se dostavljaju kroz ekspres i kurirske usluge. To znači da komercijalne usluge beleže značajno veći rast u odnosu na tradicionalne poštanske usluge.
Postojeća zakonska rešenja ne mogu da prate zahteve tržišta poštanskih usluga, koje karakteriše pojava rastućih i promenljivih zahteva korisnika i sve većeg broja novih poštanskih operatora u delu komercijalnih poštanskih usluga, što dovodi do povećanja rizika po potrošače i operatere.
Ključne novine zakona se odnose na veću orijentisanost prema korisniku u vidu veće bezbednosti korisnika i većeg kvaliteta poštanskih usluga.
Predlogom zakona je propisana obaveza poštanskog operatora da prilikom prijema paketa izvrši identifikaciju pošiljaoca paketa uvidom u ličnu ispravu sa fotografijom, kao što je lična karta, pasoš ili druga dokumenta.
Takođe, operatoru je dato pravo da u prisustvu onoga ko šalje paket otvori pošiljku ili paket ukoliko postoji sumnja da se u pošiljci nalazi zabranjena sadržina.
U aktuelnom Zakonu o poštanskim uslugama nije postojala mogućnost poštanskog operatora da identifikuje onoga ko šalje paket ili da otvori paket. Ovo iz razloga što je zakonskim rešenjem iz 2005. godine pogrešno tumačena ustavna odredba o nepovredivosti i tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja, član 41, koja je, umesto da se odnosi samo na pisanu korespodenciju, proširena i na sve poštanske pošiljke.
Kuriri koji su uzimali poštanske pakete sa robom od prodavaca nisu imali zakonski osnov da traže lične isprave, pa se dešavalo da se trgovci prijavljuju pod lažnim imenima i lažnim adresama, a neki su čak navodili i adresu policijskih stanica, advokatskih kancelarija ili pošte.
Upravo zato se nezakonita prodaja robe sa ulice preselila na internet, jer je tržišnim inspektorima gotovo nemoguće da onlajn trgovcima uđe u trag. Zahvaljujući izmenama zakona, tržišni inspektori i drugi nadležni organi će dobijati podatke od poštanskih inspektora koji će raspolagati pravim imenima i adresama pošiljaoca. Organizovana borba države protiv sive ekonomije preko interneta je došla u pravom trenutku, jer tek sledi ekspanzija e-trgovine u Srbiji, pa je veoma važno da građani steknu poverenje u ovaj vid kupovine.
Predlogom zakona se skraćuje rok u kome je operater dužan da u unutrašnjem saobraćaju odgovori na reklamaciju korisnika usluge sa 30 na osam dana. Ovom odredbom se vrši usklađivanje sa važećim Zakonom o zaštiti potrošača.
Kada je u pitanju međunarodni saobraćaj, rok za odgovor na reklamaciju ostaje isti – 60 dana, jer to zahtevaju akta Svetskog poštanskog saveza.
Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge će po novom zakonu posredovati u vansudskom rešavanju sporova koji nastanu između korisnika poštanskih usluga i poštanskih operatora, jer se ova uloga regulatornog tela pokazala kao veoma efikasna. Na ovaj način se skraćuje vreme i izbegavaju troškovi koji su nastali pokretanjem dugotrajnih i skupih sudskih sporova. Bez obzira na ovu mogućnost, korisnici poštanskih usluga i operatori svakako imaju pravo da se sudski spore.
Predlogom zakona je propisana obaveza da Pošta, kao trenutni i jedini pružalac univerzalne poštanske usluge na celoj teritoriji Srbije, prilagodi pristup, odnosno ulaz u objekte poštanske mreže, kao i poštanske terminale potrebama osoba sa invaliditetom. Na ovaj način se navedenoj kategoriji korisnika omogućava da bez diskriminacije ostvare svoja prava koja se odnose na poštanske usluge.
U skladu sa zahtevima evropskih direktiva ide se ka postepenoj liberalizaciji tržišta poštanskih usluga. Taj proces se svodi na postepeno smanjivanje opsega pošte u pružanju univerzalne poštanske usluge i omogućavanje i drugim poštanskim operaterima da pružaju ovu vrstu usluge. Naime, Predlogom zakona data je mogućnost da i drugi poštanski operatori mogu obavljati univerzalnu poštansku uslugu na čitavoj teritoriji ili delu teritorije, ali pod uslovom da poseduju poštansku mrežu.
Poštanski operatori koji nemaju poštansku mrežu mogu da obavljaju univerzalnu poštansku uslugu tako što će pristupiti mreži pošte ukoliko ispune određene uslove.
Univerzalna poštanska usluga je usluga od opšteg interesa koju je po zakonu jedino Pošta u obavezi da pruža pod istim uslovima svim građanima na celoj teritoriji Srbije i pod istim cenama, bez obzira da li je to isplativo ili ne. Ovu uslugu Pošta pruža po značajno nižim cenama od tržišnih, kako bi one bile pristupačne svim građanima Republike Srbije i pri tom imaju obavezu da paket, sudsko pismeno ili obično pismo dostavi najmanje jednom nedeljno građanima koji žive na teško pristupačnom delu naše zemlje, bez obzira što se to i ne isplati. Iako je to do sada drugim poštanskim operatorima načelno bilo omogućeno da pružaju univerzalnu poštansku uslugu, niko se na taj potez nije odlučivao, jer im to nije bilo isplativo, upravo iz već navedenih razloga.
Predlogom zakona se obezbeđuje održivost univerzalne poštanske usluge, imajući u vidu njenu društvenu i socijalnu ulogu. Šta više, univerzalna poštanska usluga je važna za svaku državu i to ne zbog njenog unutrašnjeg, već međunarodnog saobraćaja.
Usluga koja je obuhvaćena procesom liberalizacije tržišta i rezervisani servis koji je deo univerzalne poštanske usluge… Ovaj servis do sada se odnosio na sve pošiljke mase do 100 grama, a novim zakonskim predlogom taj limit će se smanjiti na 50 grama.
Najbolja ilustracija o važnosti rezervisanog servisa za poštu je podatak da rezervisani servis čini 93% prihoda univerzalne poštanske usluge, a pod kojim se u najvećoj meri podrazumeva slanje komunalnih računa, računa za struju, telefon i poreska rešenja. Budući da najvažniji deo rezervisanog servisa čine komunalni i drugi računi, a koji spadaju u pošiljke do 20 grama, jasno je da se kroz ovo spuštanje limita prihodi pošte neće ugroziti.
Međutim, u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona je propisano da se rezervisani servis ukida ulaskom Srbije u EU. To će se u velikoj meri odraziti na prihode Pošte, jer do tog trenutka Vlada neće određivati cenu rezervisanog servisa, već će se svi operatori na tržištu cenovno utrkivati oko ove usluge, sem pisama u sudskom, prekršajnom i upravnom postupku, koja će i po pristupanju EU ostati isključivo pravo obaveza Pošta Srbije.
Promene na tržištu poštanskih usluga, ekspanzija e-trgovine, rast komercijalnih usluga, kao i izmene zakona ukazuju da će pošta u budućnosti sve više zavisiti od tržišta, a njeno poslovanje će sve manje zavisiti od volje države.
Trend u svetu je da operatori sve više idu ka razvoju komercijalnog servisa, posebno u skladu sa zahtevima koje diktira ekspanzija elektronske trgovine.
Predložena zakonska rešenje će bitno uticati na razvoj malih i srednjih preduzeća koja će po pristupačnim cenama moći svoje proizvode da plasiraju i prodaju, posebno putem elektronske trgovine, i iste dostavljaju kupcima širom zemlje i inostranstva preko poštanskih operatora. Praktično, kroz tokove poštanskog saobraćaja omogućen je brži plasman, odnosno protok robe i novca putem poštanskih usluga.
Predlog zakona o poštanskim uslugama baziran je na implementaciji poštanskih direktiva EU, prilagođavanju novim zahtevima tržišta, davanju doprinosa u sprečavanju nelegalne trgovine putem poštanskih paketa, unapređenju zaštite prava potrošača korisnika poštanskih usluga, kao i obezbeđivanju održivosti univerzalne poštanske usluge.
Kad je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza, moramo istaći da je specijalizovana agencija UN, čija je misija uspostavljanje i unapređenje saradnje na multilateralnoj osnovi i obezbeđenje jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Istovremeno, Savez daje doprinos postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti.
Treba istaći da je Kneževina Srbija bila jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta Svetskog poštanskog saveza, donetog 9. oktobra 1874. godine. Najviši organ Svetskog poštanskog saveza je Kongres koji zaseda svake četvrte godine i koji vrši zakonodavnu i regulatornu funkciju i predstavlja forum za određivanje opšte politike i strategije Svetskog poštanskog saveza za period između dva Kongresa.
Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije, kao članice Svetskog poštanskog saveza koja proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata Svetskog poštanskog saveza kojima je naša država pristupila.
Osnovni cilj donošenja zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza je ispunjavanje međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u Svetskom poštanskom savezu. Poslednji doneti zakon je Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza koji je izašao u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 12/2018.
Na vanrednom Kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 3. do 7. septembra 2018. godine u Adis Abebi u Etiopiji usvojena su sledeća akta: Deseti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza, Drugi dodatni protokol Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza, Dodatni protokol Svetske poštanske konvencije, Završni protokol Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, treba napomenuti da postojeći Zakon o informacionoj bezbednosti koji je izašao u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 6/16 i 94/17 donet januara 2016. godine i uredio je mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i nadležne organe za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravila primene propisanih mera zaštite.
Zakon je donet pre Direktive EU o merama za visok nivo bezbednosti mrežnih i informacionih sistema u EU broj 2016/1148, a usvojene u julu 2016. godine. Iako je bio donet pre usvajanja ove direktive, zakon je u velikoj meri usklađen sa ovom direktivom, budući da sadrži rešenja koja odgovaraju odredbama navedene direktive.
Izmeni i dopuni Zakona o informacionoj bezbednosti pristupilo se prvenstveno iz dva razloga. Prvi, preostalo usklađivanje sa odredbama ove direktive, a radi postizanja potpune usaglašenosti, a drugi unapređenje postojećih zakonskih rešenja na bazi potreba utvrđenih na osnovu dosadašnje primene zakona.
Izmene zakona doprineće boljoj povezanosti svih relevantnih aktera u oblasti informacione bezbednosti, budući da se Predlogom zakona predviđa da je uspostavljanje evidencije IKT sistema od posebnog značaja. Na taj način nadležni organ i Nacionalni CERT imaće mogućnost intenzivnije saradnje sa svim operaterima IKT sistema od posebnog značaja, a naročito u slučaju kada se dešava incident, ali i u smislu pružanja podrške, preporuke i saveta za zaštitu IKT sistema od posebnog značaja.
Značajno unapređenje je i činjenica da je nadležni organ ispostavio jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima, tako da IKT sistemi od posebnog značaja obaveštenja mogu prosleđivati preko portala nadležnog organa i Nacionalnog CERT-a. Ovo rešenje doprinosi efikasnosti prijavljivanja incidenata kao i u potpunosti informisanosti svih relevantnih učesnika nadležnih organa Nacionalni CERT, koji potom mogu da učestvuju u otklanjanju tog incidenta.
Predlog zakona predviđa odredbe o Nacionalnom CERT-u, koji se odnose na jačanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, kako bi se uspostavila blagovremena i efikasna podrška u slučaju incidenata, a za takvu vrstu podrške neophodno je stručno osoblje, odgovarajuća infrastruktura u smislu opreme i prostorija za rad, čije obezbeđenje je predviđeno upravo ovim Predlogom zakona.
Kako Nacionalni CERT ima ulogu i prevenciju u oblasti informacionih bezbednosti, predviđeno je i dostavljanje statističkih podataka od strane IKT sistema od posebnog značaja na bazi kojih će Nacionalni CERT-i imati mogućnost izrade adekvatnih analiza u oblasti informacione bezbednosti i na osnovu čega će pripremati preporuke i saveta za mere zaštite u ovoj oblasti.
S obzirom da je prepoznata potreba za kontinuiranom saradnjom CERT-ova u Republici Srbiji, predviđene su odredbe kojima se definiše ova saradnja kroz organizaciju redovnih zajedničkih sastanaka, a posebno u slučaju incidenata koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Republici Srbiji.
Imajući u vidu važnost bezbednosti na internetu, Predlogom zakona definisane su i odredbe kojima se predviđaju mere za bezbednost i zaštitu na internetu, kao i generalno, prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija.
Kad je u pitanju važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je donet 2009. godine, u procesu preuzimanja odredbi 2. EU propisa Direktive opšte bezbednosti proizvoda i Direktiva tzv. opasnim imitacijama sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlje i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda u daljem procesu harmonizacije sa navedenim propisima predlažu se izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda iz 2009. godine, shodno nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Propisi u ovoj oblasti su segment pravnog okvira relevantnog za pregovaračko Poglavlje 28 – Zaštita potrošača i javno zdravlje.
Istovremeno, ovaj zakon ima važnu ulogu u sistemu tržišnog nadzora i usko je povezan sa pravnim okvirom koji predstavlja sadržinu pregovaračkog Poglavlja 1 – slobodan protok robe. Stoga je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda rađen sa velikom pažnjom i pre svega posvećenosti u iznalaženju načina da se ostvari najveći mogući stepen harmonizacije sa navedenim propisima EU, kao i u meri u kojoj su ovi propisi primenjivani pre pristupanja Republike Srbije EU.
U uvodnom delu zakona eksplicitno se navodi da svrha zakona da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni, što je propisano članom 1. Direktive opšte bezbednosti proizvoda. S obzirom da ovaj zakon preuzima i Direktivu o opasnim imitacijama u uvodnom delu se upućuje na uređivanje i zabrane koje se odnose na te proizvode. Promenjen je pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode, uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti, kao što su npr. baterije.
Dopunjena je i definicija obmanjujućih proizvoda, opasnih imitacija, tako što je pojašnjeno koja je razlike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, a koji svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasnih za potrošače, odnosno, naročito decu uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu imati štetne posledice.
U kontekstu ranije propisane obaveze proizvođača da stavlja na tržište isključivo bezbedne proizvode izvršena je dopuna kojom se pojašnjava kada se ti proizvodi smatraju bezbednim. Kao prvi i osnovni uslov za pretpostavku usaglašenosti uzima se ispunjenost zahteva u skladu sa propisima kojima se preuzimaju relevantni propisi EU, kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda, a u nedostatku tih propisa pretpostavka usaglašenost zahteva ispunjenost zahteva prema drugim propisima koji uređuju zdravstvene i bezbednosne zahteve koje proizvod mora da ispuni da bi se stavio na tržište.
Ove odredbe prave razliku između odgovarajućih srpskih standarda kojima se preuzimaju evropski standardi doneti radi ispunjenja opštih zahteva za bezbednost kada se smatra da je proizvod usaglašen sa tim zahtevima u odnosu na primenu onih standarda kojima se preuzimaju drugi evropski standardi ili se radi o nacionalnim standardima i drugim situacijama kada se ne može pretpostavljati usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost, već je potrebna ocena usaglašenosti.
Utvrđuju se i obaveze i daje mogućnost proizvođaču da aktivnosti u vezi sa opozivom opasnih proizvoda potrošača može sprovoditi primenom pravila dobre prakse, kodeksa koji se sada postavljaju i šire. Uvodi se obaveza nadležnog organa da ustanovi procedure za dijalog za proizvođačima i distributerima u vezi pitanja bezbednosti proizvoda.
U pogledu uslova i načina informisanja javnosti i razmene informacija ua celosti se menjaju odredbe važećih zakona tako što se propisuje da će informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika, koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, biti dostupnije javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti i praćenja i istraživanja.
Pojašnjenja koja će javnosti posebno biti dostupna o informaciji i identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama u opravdanim slučajevima neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbednosna svojstva proizvoda koja se moraju objavljivati ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.
Na ovaj način vrši se dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava se ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja, zbog kojeg se zakon donosi.
Detaljnije se uređuje način razmene informacija sa Evropskom komisijom i reguliše dodatna mogućnost razmene takvih informacija zasnovanih na aktivnostima proizvođača i distributera koje oni preduzimaju na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa.
Vrše se izmene i dopune tako što se određuje nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednosti precizira se nadležnost sanitarne inspekcije u delu primene odredbi o obmanjujućim proizvodima tj. opasnim imitacijama. Shodno tome, preciziraju se i odredbe o primeni prava na žalbu i drugim pravnim sredstvima za osporavanje odluka o preduzetim merama, kao što je osporavanje donetih odluka pred Upravnim sudom. Propisuje se da preduzete mere ograničenja neće uticati na utvrđivanje krivične odgovornosti shodno Krivičnom zakonu koji se primenjuje na konkretni slučaj.
Daje se veći značaj međunarodnoj saradnji nadležnih organa, kao i u vezi sa izvršavanjem obaveza proizvođača i distributera na način kojim se ostvaruje cilj zakona, odnosno na način kojim se obezbeđuje stavljanje na tržište bezbednih proizvoda.
Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste to što će u smislu ove odredbe zakona nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa obavezama i ovog zakona uključujući i gde je to moguće donošenje i primenu pravila dobre prakse.
Propisuje se i obaveza nadležnih organa da preduzimaju mere sa dužnom pažnjom kada se radi o ozbiljnom riziku i da uzimaju u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. U cilju obezbeđenja efikasnog nadzora obaveze nadležnih organa je da uspostave periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora prema kategorijama proizvoda ili rizika i praćenje aktivnosti nadzora nalaza i rezultata.
Pored toga nadležni organi se obavezuju na praćenje i ažuriranje naučnih i tehnoloških znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda i na periodično razmatranje i procenjivanje funkcionisanja i efikasnosti nadzora, i ako je potrebno revidiranje usvojenog pristupa nadzora.
Propisuje se da su nadležni organi u obavezi da prime, ukoliko je to potrebno, da uzmu u razmatranje pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i u vezi sa aktivnostima nadzora i kontrole i da aktivno informišu potrošače i druge zainteresovane strane u postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti.
Dodatno se uređuje pitanje saradnje i komunikacije nadležnih organa sa proizvođačima i distributerima u vezi sa ispunjenjem njihovih obaveza u oblasti opšte bezbednosti proizvoda i u skladu sa relevantno direktivom EU. Dopunjuju se i kaznene odredbe tako što se dodaje novi član kojim se propisuju novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera, preduzetnike, za radnje, prekršaji koji do sada nisu imali sankciju za fizičko lice, dok su za pravno lice propisane kazne za privredni prestup.
Kada je u pitanju povod razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozi i izvozu robe dvostruke namene u Narodnoj skupštini, želim da kažem sledeće – Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene stupio je na snagu 8. novembra 2013. godine. Ovim zakonom u potpunosti je sistem kontrole izvoza robe dvostruke namene usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. U izradi navedenog zakona učestvovali su eksperti EU koji su još tada skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a da tako međunarodna praksa da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, dok se uvoz ove robe ne kontroliše.
Već sam naziv evropske regulative 428/2009 pravno obavezujuće i direktno primenjive za sve države članice, sa kojom je zakon usaglašen, na to nedvosmisleno ukazuje. U momentu kada je gore navedeni zakon usvojen, imajući u vidu da je njime izvršena podela do tada jedinstvenog Zakona o spoljnoj trgovini i naoružanju, vojnom opremom i robom dvostruke namene na dva dela, deo koji se odnosi na kontrolu robe dvostruke namene i deo kojim se kontroliše naoružanje i vojna oprema, nije bilo uslova niti saglasnosti organa koji su učestvovali u pripremi zakona, ukidanje kontrole uvoza ove robe.
Evropska unija i eksperti su naglašavali da je važno da se uskladimo sa odredbama obavezujuće regulative 428/2009 u smislu definicije i procedure izdavanja dozvola, a da je unutrašnja stvar zemlje da li će kontrolisati više od onoga što je navedenom regulativom propisano. U tom momentu to je bila praksa u zakonodavstvu većine zemalja u okruženju.
U međuvremenu Republika Srbija je praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Naime, zemlje u okruženju su svoje zakonodavstvo u tom smislu već izmenile: Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija.
Naša privreda je kontrolom uvoza robe dvostruke namene opterećena dodatnim administriranjem, prikupljanjem dokumentacije, podnošenjem zahteva, plaćanjem taksi i konačno čekanjem na izdavanje dozvole, čiji postupak je trajao oko 30 dana, čime se smanjivala njena konkurentnost i povećavali troškovi poslovanja privrednih subjekata.
Sa druge strane, strani ulagači koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas ističu da su na ovaj način destimulisani, jer pošto dobijaju dozvole za uvoz iz zemalja članica EU, npr. za uvoz pojedinih mašina ili delova neophodnih za proizvodnju, koje spajaju tzv. robu dvostruke namene, moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe. Najčešće su nam se sa takvim zahtevima obraćale do sada danska kompanija „Grundfos“, nemačka „Milbauer“, ali i velike IT kompanije kao što je „Orakal“, „Cisko“ i drugi.
Imajući navedeno u vidu, predložene su izmene Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, u smislu brisanja odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za uvoz robe koja se nalazi u nacionalnoj kontrolnoj listi, robe dvostruke namene.
Napominjemo da iz teksta zakona, član 3. nisu brisane definicije koje se odnose na pojam – uvoz i uvoznik, kako bi se zadržala obaveza privrednih subjekata da vode evidenciju o obavljenim poslovima izvoza, ali i uvoza robe dvostruke namene i dostave je po potrebi nadležnim organima na uvid - član 23. zakona, kao i obezbedila mogućnost kontrole obavljanja poslova privrednih subjekata, vezanih za robu dvostruke namene, od strane za to nadležnih organa - član 28. zakona, zbog same prirode te robe.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama zakona ne isključuje se obaveza izdavanja dozvola za izvoz i uvoz robe koja se nalazi na listama 1, 2. i 3. Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenje i upotrebe hemijskog oružja i njihovom uništavanju - Hemijska konvencija, imajući u vidu neophodnost da se shodno međunarodnoj obavezi Republike Srbije po pristupanju navedenoj Konvenciji, vrši redovno godišnje izveštavanje o realizovanom izvozu i uvozu te robe.
S tim u vezi, ukazujemo da će izveštavanje o izdatim dozvolama za izvoz i uvoz robe sa navedenih lista, nesmetano se nastaviti i ako se ukine obaveza kontrole uvoza robe dvostruke namene.
Napominjemo da Republika Srbija mnogo više uvozi robe dvostruke namene, nego što izvozi. Primera radi, prema podacima iz baze ministarstva u 2017. godini izdate su 164 dozvole za uvoz robe dvostruke namene i samo 20 za izvoz. U 2018. godini izdato je 176 dozvola za uvoz i 28 dozvola za izvoz ove robe. Dok u 2019. godini, zaključno sa 16.10. izdato je 137 dozvola za uvoz i 15 dozvola za izvoz robe dvostruke namene.
S tim u vezi, nedvosmisleno je da će ukidanjem kontrole uvoza ove robe, značajno doprineti rasterećenju privrede Republike Srbije i povećanju njene konkurentnosti.
Pozivam vas poslanike da u Danu za glasanje glasate za ove zakone i ove izmene i dopune zakona, jer oni će suštinski da promene, kada su u pitanju ove oblasti i nadam se povoljnom ishodu. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi zakoni koji su na današnjem dnevnom redu imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge kao i veću zaštitu informacione bezbednosti, a prateći usklađivanje sa evropskom regulativom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati zakon o poštanskim uslugama, kao i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti

Predlog zakona o poštanskim uslugama ima za cilj da obezbedi veći stepen zaštite korisnika, kao i veću odgovornost pošiljaoca i poštanskih operatera. Kada govorimo o većoj odgovornosti pošiljaoca, ona se odnosi na obaveznu identifikaciju pošiljaoca i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljaoca, odnosno primaoca pošiljki.

Imali smo primer gde su se u poštanskim paketima nalazili različiti sadržaji, pa smo tako u prošloj godini imali slučaj gde je u poštanskom paketu pronađena živa zmija, a vanrednim terenskim nadzorom je utvrđeno da je pošiljalac naveo neistinine podatke i upravo usvajanjem predloženog zakona će se unaprediti postojeća regulativa, tako da nećemo imati više ovakvih primera. Povećanje se i dodatna zaštita građana.

Predložene izmene Zakona o poštanskim uslugama, kao što sam i rekla, predviđaju da se i prilikom slanja i prilikom primanja pošiljki utvrdi identitet pošiljaoca tako što će poštanski operater biti u obavezi da izvrši uvid u ličnu ispravu korisnika, sa fotografijom i evidentira registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca.

Prikupljene podatke poštanski operateri moraju da čuvaju najmanje godinu dana i da ih čuvaju kao poslovnu tajnu, koristeći ih isključivo za ovu svrhu za koju su i prikupljeni. Ono što može biti potencijalni problem je da li su se poštanski operateri pripremili za skladištenje i čuvanje tih podataka. Sa druge strane, treba pripremiti korisnike na novi način slanja pošiljki. Mislim da će resorno ministarstvo to raditi transparentno i kroz jedan vid javne kampanje otkloniti sve nedoumice.

Pohvalno je da je resorno ministarstvo tokom javne rasprave uključilo velike poštanske operatere u procesu donošenja zakona, da su njihove sugestije uzete u obzir i većim delom usvojene. Naravno, u skladu sa zakonom.

Inače, u Srbiji posluje oko 55 kurirskih službi. Ono po čemu je specifična zemlja je da naši građani, firme, za slanje paketa uglavnom koriste tzv. ekspres uslugu, a to podrazumeva da kurir na kućnom pragu preuzme paket i da ga isporuči na ruke. Taj vid usluge beleži kontinuirani trend rasta u Srbiji i zbog cene same usluge, ali i zbog toga što pošiljalac ne mora da dolazi na šalter, pa time i dobija na vremenu.

Predloženi zakon o informacionoj bezbednosti ima za cilj usklađivanje sa odredbama informacionih sistema u EU koji je usvojen u julu 2016. godine i doprineće boljoj povezanosti svih učesnika u oblasti informacione bezbednosti, kao i razmeni informacija i međusobnoj podršci u slučajevima koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Srbiji.

U Srbiji je inače Strategija razvoja informacione bezbednosti za period od 2017.-2020. godine, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti. Jedinstvena Srbija smatra da se puno ulaže i radi na informacionoj bezbednosti i prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti, Srbija je na desetom mestu na listi od 69 zemalja. Imajući u vidu podatak da se na svakih 39 sekundi dogodi jedan sajber napad, a da hakeri u toku samo jednog minuta zarade čak 2,9 miliona dolara i da je šteta od sajber kriminala u svetu godišnje oko 600 milijardi dolara, usvajanjem ovog Predloga zakona informaciona bezbednost u Srbiji će biti veća i pomoći će celom društvu da se oseća bezbednije.

Primenom ovog zakona moći ćemo da odgovorimo i izazovima i da se suprotstavimo visoko tehnološkom kriminalu. Srbija je među prvima uspostavila posebno tužilaštvo za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, kao i posebno odeljenje u MUP-u za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala. To govori o rešenosti Srbije da se bori protiv sajber kriminala i da poveća informacionu bezbednost naše zemlje.

Treba pohvaliti MUP koji u saradnji sa Interpolom, Evropolom i drugim regionalnim organizacijama radi na suzbijanju sajber kriminala. U MUP-u posebno obučeni policijski službenici, opremljeni najsavremenijom tehnikom i softverima svakodnevno rade na suzbijanju visoko tehnološkog kriminala i utiču na to da informaciona bezbednost naše zemlje bude na visokom nivou.

Kada govorimo o informacionoj bezbednosti Srbije, da bi ona bila potpuna treba obratiti pažnju na upućenost lokalnih samouprava i tu treba pružiti podršku za unapređenje informacionih sistema, kapaciteta IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Većina gradova i opština u Srbiji može da se nosi sa potencijalnim hakerskim napadima i to se vidi kroz analizu Kancelarije za e-upravu, ali je prilično ranjiva na potencijalnim internim zloupotrebama informacija. Treba raditi na edukaciji i većem mehanizmu kontrole odliva informacija kako bi se povećala zaštita podataka na nivou lokalnih samouprava, samim tim i njihova bezbednost.

Sam tehnološki razvoj donosi nove probleme koji se tiču bezbednosti, a najosetljivija grupa su deca i oni su najviše izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Želim da pohvalim kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji ima za cilj da savetuje kako se zaštititi na internetu i mogućnost prijave ugrožavanja bezbednosti dece. Ovim kontakt centrom su preduzete preventivne mere, kako problem bezbednosti dece na internetu ne bi eskalirao i u njegov rad su uključeni Ministarstvo prosvete, rada, unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo.

Svesni smo činjenice da su internet i društvene mreže sve dominantnije u našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije, te informaciona bezbednost predstavlja izazov, ne samo za državu, nego i za samo društvo, i smatram da je edukacija i digitalna pismenost mogu doprineti da bezbednost na internetu bude što veća, jer poznavanje sa potencijalnim zloupotrebama, ne samo dece, nego i odraslih, smanjuje se rizik od eventualnih posledica.

Mene, kao roditelja, zgrožava podatak da se kod dece od tri godine, već javlja zavisnost od igrica, koje za posledice imaju nezdrav psihofizički razvoj dece. Kao sportista, ali prvenstveno, kao roditelj, koristim priliku da apelujem na sve roditelje, da svoju decu usmere na sport, nije bitno koji, bitno je da se deca bave sportom, da svoje slobodno vreme koriste za druženje sa vršnjacima, da se igraju ispred zgrade ili u parku, a da računare i telefone koriste kako bi unapredili i pratili savremene načine učenja. Tako ćemo izbeći primer Kine, u kojoj postoje čak i klinike gde se deca i odrasli odvikavaju od igrica.

U Srbiji je poznata potreba za prevencijom i ranom obukom najmlađih, odnosno da imaju nastavu o bezbednosti, u okviru koje je jedna od najvažnijih tema, upravo informaciona bezbednost, prevencija nasilja i zloupotreba na internetu. Upravo se zbog toga i održavaju razne radionice i želim da pohvalim „IT karavan“ koji organizuje takmičenje naših učenika iz digitalne pismenosti i bezbednosti, pored toga edukacija o bezbednosti na internetu sprovodi se i putem predavanja, koje predstavnici kontakt centra drže u školama za roditelje i za decu.

Važan je i uloga Nacionalnog centra, koji se ogleda u podizanju svesti o značaju informacione bezbednosti, informisanje u javnosti o incidentima i pružanju pomoći u slučaju incidenta.

Predlog zakona koji se odnosi na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza, se ogleda u tome da Srbija svakodnevno radi na modernizaciji standarda poštanskih razmena, ispunjavajući misiju Svetskog poštanskog saveza, a to je unapređenje univerzalne poštanske usluge. Treba istaći podatak da je Srbija bila među 22 zemlje osnivača, davne 1874. godine, kada je i osnovan Svetski poštanski savez.

Kao što sam i na početku rekla, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, koji su na dnevnom redu, ove sednice. Hvala.