Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je na dnevnom Predlog zakona o poštanskim uslugama, ali i Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predloženi zakoni imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge, a pre svega bezbednost.

Svetski poštanski savez, par rečenica ću o ovome, jer zaista čitav dan slušamo o zakonima, čine 192 države članice, i to 29 industrijski razvijenih i 163 zemalja u razvoju. Sve ove države članice su udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Svetski poštanski savez je nepolitička organizacija i ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja poštanskog saobraćaja država članica. Države članice prihvataju obavezu da primenjuju regulativu Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Cilj svetskog poštanskog saveza je obezbeđenje stalno održivog razvoja, kvalitetne, efikasnije, dostupne, univerzalne poštanske usluge.

Da više ne nabrajam, ja bih nešto sada malo drugačije, a to je šta sve možete dobiti preko pošte u paketima. U Pošti Beograd, a u pošiljci sa suvim voćem nađeno je 435 grama tečnog kokaina, izvor „Tanjug“ 2015. godine. U maju iste godine carinici su sprečili krijumčarenje 90 grama kokaina iz Brazila, koji je otkriven u poštanskoj pošiljci iz Sao Paola. Pošiljka je bila upućena srpskom državljaninu iz Beograda, a u paketu su se nalazile tri tube koje su u dokumentaciji bile prijavljene kao kozmetičke kreme. Zamislite, molim vas, kozmetička krema.

Carinici, naši carinici, jer to 2012. godine izgleda potpuno drugačije, MUP Srbije radi svoj posao, policija i carinici, tako da je zaplenjena enormno velika količina droge.

Idemo dalje. Carinici su 11. aprila na carinskoj ispostavi Pošta Beograd, kontrolom poštanskih pošiljaka koje su stigle iz inostranstva, otkrili manju količinu opojne droge kanabis, odnosno marihuane. U pošiljci koja je pristigla iz Holandije za srpskog državljanina otkrivene su dve kese kanabis tea ili kanabis čaja, dve posude kanabidola, mints kanabisa i špric, tvrdi Uprava carine.

Slična situacija se dogodila početkom januara 2014. godine, kada je u poštanskoj pošiljci iz Perua zaplenjen kokain u tečnom stanju, skriven u 126 plastičnih loptica, kamufliranih u suvo voće, zamislite.

Policija i Uprava carina, na sreću, u prethodnom periodu sprečavali su krijumčarenje, ali ne kao 2012. godine, narkotika posredstvom poštanskih pošiljki iz inostranstva, iz Brazila, Perua i Holandije, ali i sa drugih destinacija. Svaka čast za MUP, za policiju i carinu. Svaka čast gospodinu ministru, gospodinu Stefanoviću.

U avgustu 2018. godine, presečen je kanal kojim je kokain u poštanskoj pošiljci krijumčareni iz Južne Amerike u države EU i Srbiju. Tada su dve osobe iz Beograda i uhapšeni u akciji smederevske policije zbog sumnje da su organizovali krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike. Strašno.

Sada ćete videti još nešto jako čudno. Inspektori za poštanske usluge u saradnji sa predstavnicima policijske uprave i inspektorima zaštite životne sredine sproveli su vanredni terenski nadzor u Jagodini nakon što je u oštećenom poštanskom paketu poslatom iz Jagodine u Novi Sad pronađene živa zmija. U oštećenom poštanskom paketu zmija je pronađena, a prema aktuelnom Zakonu o poštanskim uslugama predstavlja zabranjen sadržaj poštanske pošiljke. To je u redu. Ali, zamislite onog čoveka koji je primio a to da možda nije znao, pa taj bi verovatno bio mrtav.

Imajući u vidu brojne opasnosti koja mogu nastati usled slanja pošiljaka sa nedozvoljenim sadržajem, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je unapredilo postojeću regulativu kako bi dodatno zaštitilo građane od ovakvih situacija. S tim u vezi sačinjen je Predlog zakona o poštanskim uslugama, o njemu upravo govorimo, koji će svojim zakonskim rešenjima doprineti uvođenju obavezne identifikacije pošiljalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljalaca, odnosno primalaca navedenih.

Zbog svega navedenog SNS će u danu za glasanje izglasati sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, informaciona bezbednost je deo opšte bezbednosti svake zemlje. Bezbednost, sigurnost, mir i stabilnost su preduslov ekonomskog napretka i razvoja svake zemlje. To je politika SNS, to je politika Aleksandra Vučić i to je ono na čemu SNS i Aleksandar Vučić svakog dana rade i na čemu streme.

Ja ću se osvrnuti na izmeni i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti, pre svega, sa aspekta zaštite dece na internetu. Pre toga, hoću da kažem da je Srbija još od 2015. godine krupnim koracima u stvari ušla u četvrtu industrijsku revoluciju, a četvrta industrijska revolucija odnosi se na digitalizaciju i na korišćenje novih informacionih tehnologija, pre svega, sa aspekta unapređenja kvaliteta života svakog našeg građanina i činjenjem da svakom našem građaninu usluge koje on traži budu na brz i efikasan način dostupne bez mnogo procedura i bez obilaženja šalterskih radnika i nošenja sa sobom hrpe predmeta.

Međutim, informatički napredak, digitalizacija sa sobom naravno nose i neke rizike. Zato je obaveza svake uređene države, a Srbija jeste i uređena i demokratska država, da sačini procenu rizika kao i plan zaštite od mogućih šteta koje mogu nastati korišćenjem društvenih mreža, pre svega mislim na internet.

Moram da istaknem da od 2017. godine Ministarstvo trgovine je uspostavilo Nacionalni centar za prijem obaveštenja koja se odnose na ugrožavanje bezbednosti dece. Sem prijema obaveštenja i sem davanja saveta, ono je nadležnim organima prosleđivalo sve te pozive kako bi u skladu sa svojim nadležnostima drugi nadležni organi preduzimali mere i aktivnosti za zaštitu dece.

Moram da istaknem da od 2017. godine Nacionalni centar je dobio oko osam hiljada poziva. Ali i ono što moram da istaknem i što je svakako za pohvalu to je prepoznavanje da samo kroz edukaciju, samo kroz podizanje svesti i samo kroz odlazak u domove zdravlja, samo kroz odlazak u škole, samo kroz razgovor sa učenicima i nastavnicima možemo da povećamo stepen zaštite dece od rizika koji im vrebaju na internetu. U tom smislu želim da istaknem da je kroz taj program obišlo se 150 domova zdravlja, da su izvršene edukacije direktora domova zdravlja, psihologa domova zdravlja, pedijatara, da je obavljen razgovor sa preko 12 hiljada dece, sa oko pet hiljada roditelja i to u 112 škola.

Takođe moram da istaknem da je IT karavan obišao 58 škola, da su oni takođe radili na interaktivnoj komunikaciji sa decom, da su radili kreativne radionice i da je kroz jednu prezentaciju iz Niša i Novog Pazara bilo uključeno 800 škola.

Naravno da želim da istaknem i MUP zato što u MUP-u postoji Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala. Moram da istaknem da je za prvih šest meseci u MUP-u registrovano, uhapšeno i procesuirano 23 lica koja su delila pornografske sadržaje deci. Nadamo se, odnosno znamo da je policija i procesuirala i uhapsila počinioce ovog krivičnog dela, ali se nadamo i da ovim počiniocima nije sudio sudija Miodrag Majić jer on ima posebnu empatiju prema njima, pa pedofile uglavnom oslobađa kazne zatvora.

Takođe moram da istaknem da je u okviru MUP-a, sem Odeljenja za visokotehnološki kriminal, ove godine otvoren i Sektor za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu i da MUP u saradnji sa Ministarstvom prosvete itekako radi na zaštiti dece od štetnih sadržaja na internetu i to kroz tematska predavanja u četvrtom i šestom razredu i kroz saradnju kako sa nastavnicima, tako i sa učiteljima, đacima i roditeljima.

Na kraju, SNS podržaće predložene zakone i još jednom da podvučem da je bezbednost, sigurnost i mir svakog građanina, a posebno onih najosetljivijih, dece, itekako važno za SNS i sve ćemo učiniti da, mi kao narodni poslanici, zakonodavni okvir odgovara njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštanska delatnost predstavlja oblast čiji razvoj je pratio razvoj društva i predstavlja ključni deo savremenog sektora komunikacije.

Ova grana saobraćaja je i dalje jedan od pokretača sveukupnog razvoja i od vitalnog je značaja pa se zbog toga ubraja u usluge od opšteg ekonomskog interesa. Razlog za donošenje novog zakona je podizanje kvaliteta poštanskih usluga, efikasnije funkcionisanje poštanske mreže i razvoj tržišta poštanskih usluga. Suština je da će novim rešenjima se doprineti većem stepenu zaštite korisnika, većoj bezbednosti poštanskih pošiljaka i pristupačnijim cenama usluga.

U cilju daljeg usklađivanja propisa preciznije i detaljnije su definisane procedure. Imajući u vidu promene na tržištu, povećanje broja usluga kao i stalne promene u zahtevima usluga bilo je neophodno stvoriti uslove u obezbeđivanju većeg stepena zaštite korisnika usluga i podizanje nivoa bezbednosti pošiljaka.

Novim zakonskim rešenjima, kao što je propisana odgovornost i obaveza određenog postupanja poštanskih operatera, ali i odgovornost pošiljaoca za izbor usluge i opremanja pošiljke u adekvatno pakovanje svakako će doprineti daljem povećanju bezbednosti pošiljaka i postizanju nivoa standarda kvaliteta i bezbednosti.

Razvoj sektora poštanskih usluga može značajno uticati na poslovanje svih privrednih subjekata. Uz nove vrste poštanskih usluga, ali i snižene poštarine kao posledica veće i zdrave konkurencije, omogućiće da građani od toga imaju višestruku korist uz povećanje brzine i smanjenja cena usluga. Uz veću produktivnost, stabilnosti i održiv rast imaćemo veće ostvarene prihode, ali i veće investicije u ovom sektoru što je značajno.

Na ovaj način biće omogućene kvalitetnije i pristupačnije usluge koje će biti obogaćene novim elektronskim poštanskim uslugama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas govorimo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, o informacionoj bezbednosti, o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza.

Predloženim rešenjem između ostalog, borimo se i protiv sive ekonomije. Sigurno se svakome od nas desilo da smo nekada nešto naručivali preko interneta, na primer.

Zbog sigurnosti prodavaca i kupaca, ono što sam ja još u nacrtu ovog zakona videla, jeste predlog da se lični podaci ostave kuriru prilikom slanja i prilikom prijema pošiljke i da se čuvaju najmanje godinu dana. Poštanski operateri bi, ako ovo bude usvojeno, bili u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i da evidentiraju broj lične isprave. Ovi podaci bi se čuvali minimalno godinu dana i tretirali bi se kao poslovna tajna, naravno moralo bi sve to da bude i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Smatram da, pošto se i naša država modernizuje i pošto sve više ljudi naručuje stvari preko interneta ili elektronskim putem, da je ovo dobro rešenje.

Vlada Srbije je kao jedan od prioriteta postavila smanjenje obima sive ekonomije, pa su 2017. i 2018. godina proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije. Ta borba se nastavlja i dalje i Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Reč je o jednom sveobuhvatnom planu koji bi trebao da napravi još bolji privredni ambijent u Srbiji.

Sa jedne strane, suzbijanje sive ekonomije daće benefite za građane, ali sa druge strane, svi građani bi morali da se uključe i da uzmu aktivno učešće u toj borbi protiv sive ekonomije, zajedno sa svim državnim organima sa institucijama, sa organizacijama i sa privredom.

Aktivno učešće privrede i građana predstavljaće dalje i podsticaj organima javne uprave da efikasnije obavljaju svoje poslove, ali i da u okviru svojih nadležnosti propagiraju mehanizme koji bi podigli nivo svesti o posledicama koje izaziva siva ekonomija.

Dakle, ono na čemu moramo da radimo jeste bolje razumevanje građana o tome šta je zaista siva ekonomija, koje su njene posledice po životni standard građana. Dalje, tu je njihova edukacija kako da prepoznaju i kako da prijave sivu ekonomiju i na kraju, moramo da radimo i na jačanju poverenja u državu na način raspolaganja budžetskim sredstvima.

Kada smo kod budžeta, koji može biti oštećen, na primer utajom poreza, u medijima smo mogli da vidimo da postoje i oni koji za budžet Republike Srbije ranije nisu mnogo marili. Moram da kažem, „Informer“ je preneo informaciju koju je objavio malteški list „Malta today“ da je Dragan Šolak kupio državljanstvo Malte, kako bi izbegao plaćanje poreza u Srbiji. Navodno Šolak i Đilas su na Malti osnovali firmu „Gaming services“ što je bila jedna od stvari koje je mogla da im omogući potencijalnu utaju poreza.

Ovo sam samo navela kao jedan loš primer da bi građani znali koliko je važna tema o kojoj govorimo, kada kažem da govorimo o sivoj ekonomiji i da ovakvo ponašanje nikako nije način na koji se pomaže da država bude uređena, finansijski stabilna i razvijena zemlja.

Pošto se sa svakim predlaganjem zakona ovde u Narodnoj skupštini vidi da to jesu intencije Vlade Srbije, ja ću se pridružiti svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS i u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 296 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, za koji uredno primaju platu. Ali, ono što sam očekivao, to je da bar šef poslaničke grupe DS, Goran Ćirić danas napravi izuzetak i dođe u Skupštinu kada razgovaramo o pošti, poštanskim uslugama, poštanskom saobraćaju. Ako se pitate zašto baš on, zato što je on visoki rukovodilac JP „Pošta Srbije“, nekada je bio i direktor tog preduzeća, a danas je visoki rukovodilac, ako se ne varam specijalni savetnik direktora. Prima veliku platu tamo, mislim da je u pitanju 150.000 dinara, pa je bila idealna prilika da dođe u Narodnu skupštinu da nam da najnovije informacije, kada je reč o funkcionisanju tog preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u dosadašnjoj raspravi čuli sve argumente zašto bi trebalo da usvojimo predložene zakone, kako će oni uticati i na građane kao korisnike poštanskih usluga i na privredu, privredne subjekte, poštanske operatore i sve ostale subjekte koji su obuhvaćeni, da kažem, predloženim rešenjima.

Sva rešenja o kojima ste i vi ministre govorili idu u pravcu razvoja malih i srednjih preduzeća koja će svoje proizvode moći da plasiraju i prodaju putem elektronske trgovine, obzirom na razvoj elektronske trgovine. Zatim, implementaciji direktiva poštanskih EU, prilagođavanju novim zahtevima tržišta, davanju doprinosa u sprečavanju nelegalne trgovine putem poštanskih paketa, zaštite prava potrošača, korisnika poštanskih usluga itd.

Jako je važno da modernizujemo oblast poštanskih usluga, poštanskih saobraćaj, da modernizujemo ne samo JP „Pošta Srbije“, već svaku oblast koja pripada tzv. Javnom sektoru. Tu mislim i na javna preduzeća i ustanove i na državnu upravu i na lokalnu samoupravu i sve ostalo.

Jedan od osnovnih preduslova za to je da sprečimo sve vidove nepotizma. Evo, ovih dana je aktuelan jedan snimak koji se širi na društvenim mrežama, u kome je glavni akter upravo onaj Marko Bastać o kome je pričao jedan od prethodnih govornika, Veroljub Arsić, koji gostujući u jednoj emisiji potvrđuje da mu je skoro cela uža i šira rodbina bila na izbornoj listi koju je predvodio. Dakle, izbornoj listi za lokalne izbore na opštini Stari Grad.

Evo ovako to izgleda. Voditeljka pita – kada je reč o DS, na 12. mestu vaše liste DS za izbore na Starom Gradu je sestra vaše supruge Milica Lazić. Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka dalje pita – vaša supruga je na 18. mestu na toj listi. Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka pita dalje – da li je na 14. mestu suprug vaše sestre Bojan Dimitrijević, po zanimanju frizer, a vaša sestra Ana Dimitrijević na mestu iza njega? Marko Bastać – tako je. Voditeljka dalje pita – vaš rođak Nemanja Janković je na 16. mestu? Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka dalje pita – da li su tačni sledeći podaci, da je na 19. mestu venčana kuma vaše supruge? Marko Bastać kaže – e, to nije tačno. Voditeljka – na 21. mestu je majka vašeg venčanog kuma i iza nje dve sestre vašeg venčanog kuma Dejana Stojanovića? Marko Bastać kaže – majka jeste, ali dve kume nisu.

Dakle ovo je vrhunski primer nepotizma i nije to sve. Mediji uveliko pišu o Bastaćevom nepotizmu, pa je tako „Alo“ i objavio detaljan spisak svih onih koje je zaposlio kako u opštini Stari Grad, tako i u sportskom centru „25. maj“. Tu imamo i da je njegova sestra Ana Bastać pune tri godine radila u sportskom centru.

Nemanja Janković, Ugovor o radu na neodređeno vreme, zarada 40.000 dinara. Imamo, Marko Mandić, taj je valjda odbornik na Starom gradu, Ugovor o radu na neodređeno vreme, zarada oko 76.000 dinara. Pa, Nikola Rodić, Ugovor o radu na neodređeno vreme, 76.000 dinara. Pa, Milica Vulić, Ugovor o privremeno povremenim poslovima, pa Nikola Vilotijević, pa Igor Majer, Nemanja Švabić, Iva Pajić. Dakle, ovi poslednji su ugovori o privremeno povremenim poslovima.

Ana Dimitrijević je sestra Marka Bastaća, dok je Nemanja Janković njegov rođak. Dakle, ovo su vrhunski primeri nepotizma u beogradskoj opštini Stari Grad. Ja bih želeo da kažem da dok imamo ovakve primere vrhunskog nepotizma ne možemo da računamo na efikasan javni sektor, na efikasnu upravu i to je nešto sa čime moramo da se izborimo u narednom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.