Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite.

...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o poštanskim uslugama, Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Pre svega, želim da naglasim da će naša poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka, u danu za glasanje podržati sva tri predloga.

Svesni smo da se Srbija svakim danom modernizuje. Svedoci smo da se sve više uvodi digitalizacija u uslužni sektor, kako u institucije, tako i u javna preduzeća i da one postaju sve više servis građana.

Zakon o poštanskim uslugama koji je pred nama, pre svega definiše sveobuhvatno ovu oblast, uređuje je kako bi na najbolji mogući način odgovorila potrebama građana, kako bi im omogućilo da budu korisnici univerzalnih poštanskih usluga, kako bi im omogućilo pristupačne cene, ali pre svega i konkurentnost, ekonomičnost i delotvornost samih usluga, koje na kraju krajeva utiču i na kvalitet.

Obzirom na sve širu rasprostranjenost digitalizacije, ovim zakonom takođe su predložena rešenja koja poboljšavaju bezbednost poštanskih pošiljki, što između ostalog predstavlja i način da se uskladimo sa propisima koje od nas zahteva EU. Takođe, ovim zakonom sve više je definisana odgovornost poštanskih operatera, kao i naknada ukoliko dođe do određene štete.

U skladu sa ovim, htela bih pre svega da istaknem Poštu Srbije, kao javno preduzeće, jedan od učesnika tržišta poštanskih operatera, koja na našu veliku sreću ima pohvale građana i u prethodne dve godine je dobila prvo mesto kao omiljeni brend, kada govorimo o uslužnim delatnostima, a drugo mesto kada govorimo o ekspres servisu koji građani koriste.

To nam govori da su usluge iz raznih sfera u Srbiji na sve bolji način organizovane, da se modernizuju, digitalizuju i da zaposleni koji rade u poštama, a više ih je od 15 hiljada, uspeli su prethodnih godina da ostvare dobit od 2,3 milijarde dinara što pre svega treba pohvaliti, jer oni su ti koji nose celu priču.

Takođe, Pošte Srbije su veoma značajne kada govorimo i o pomoći institucijama da digitalizuju svoje procese, kao na primer kada govorimo o izdavanju elektronskim putem vozačkih dozvola itd, jer Pošta Srbije ima veoma rasprostranjenu logistiku.

Takođe, na dnevnom redu pred nama je i potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza. Mi smo dužni prema tom međunarodnom ugovoru da ovaj predlog zakona usvojimo u danu za glasanje, ali takođe će na ovaj način biti omogućeno nešto čime se mi sve više bavimo prethodnih godina, a to su osnovna načela, zadovoljenje osnovnih načela zaštita životne sredine i u ovoj sferi.

Takođe, na dnevnom redu je veoma važan predlog zakona, to su izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti. Kada govorimo o današnjem poslovanju, sve više preduzeća, odnosno skoro sva preduzeća, 99%, koristi informacione komunikacione tehnologije što dalje omogućava da postoji veliki bezbednosni rizici.

Digitalizacijom javnog sektora i sve efikasnijim načinom podrške građanima, smanjeni su troškovi poslovanja, procesi su automatizovani, brzina komunikacije se povećava, što naravno dovodi do mogućnosti visoko-tehničkog kriminala koji nažalost ne poznaje granice, već je potrebno i da sarađujemo sa međunarodnom zajednicom kada govorimo o ovoj temi.

Mi iz Pokreta socijalista smo veoma zainteresovani za ovaj zakon da se on usvoji. Podržavamo ga iz razloga što smatramo da je važna bezbednost podataka, pre svega Ministarstva vojske, odnosno odbrane koje vodi naš predsednik Aleksandar Vulin, ali takođe i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nedavno smo imali priliku da čujemo i predstavljanje Projekta - unapređenja usluga elektronske uprave sa Svetskom bankom, gde će prema planu biti uloženo 55 miliona dolara i omogućiće se digitalizacija preko 30 usluga elektronske uprave koje će biti dostupne građanima putem interneta i putem mobilnih telefona.

Jedan od najvažnijih elektronskih sistema jeste elektronska pisarnica koja će sve obuhvatiti, komunikaciju državnih organa, privrede i građana, i značajno olakšati građanima da završavaju svoje poslove i potrebe.

Upravo zbog ovih projekata koji su implementirani, ali i zbog onih u koje se ulaže, pre svega mora postojati tajnost podataka i moramo sve više ulagati u suzbijanje visoko-tehničkog kriminala. Srbija je zemlja sposobnih i pametnih, vrednih, inovativnih ljudi koji u ovu digitalizaciju sve više implementiraju i mi smo dužni da nastavimo tim putem.

Još jednom ću da naglasim da će Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Karadžić.
Reč ima Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege, uvaženi gosti, ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Ključna dva razloga za izmene i dopune zakona su, kao što smo čuli i u uvodnom obraćanju ministra Đorđevića, jesu usklađivanje sa odredbama NIS direktive EU o bezbednosti mreže i informacionih sistema, a drugi razlog je unapređenje postojećih zakonodavnih rešenja na osnovu potreba koje su utvrđene kroz dosadašnju primenu zakona o informacionoj bezbednosti.

Živimo u eri interneta i u svetu u kom smo svedoci mnogobrojnih izazova na polju informacione bezbednosti. Svakim danom sve više postajemo svesni značaja ove oblasti i svakim danom postajemo svesni ranjivosti uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i svesni smo takođe da je ovo jedan globalni problem.

Informaciona bezbednost više ne može da se posmatra odvojeno od bezbednosti u fizičkom svetu, a šteta koja nastane kao rezultat sajber napada vrlo je stvarna i izaziva stvarne posledice i u fizičkom svetu.

Ipak, zbog specifičnosti vezanih za tehnologiju vrste počinioce i žrtve takvih napada, pitanje informacione bezbednosti zahteva posebnu brigu svih koji se bave internetom.

Sve češće smo svedoci toga da se svet suočava sa starom istinom, istinom koju znamo još od pojave interneta da tehnologija može da bude korisna i preteća, da se može upotrebljavati i zloupotrebljavati. Ono što može da se upotrebi u korist društva može da se upotrebi, nažalost, i na njegovu štetu.

Internet je integrisan u skoro sve oblike ljudske delatnosti, pa je samim tim povećana i ranjivost savremenog društva od sajber napada. Internet je deo kritične, globalne infrastrukture i mnogi bitni servisi savremenog društva, kao što su e-trgovina, e-bankarstvo i ostale usluge vrlo su osetljive na te napade.

Informaciona bezbednost je i jedan od strateških prioriteta u razvoju informacionog društva. Naša država svesna je svih pretnji koje prate razvoj novih tehnologija i sistema.

Dakle, odmah da naglasim na početku da bude još jasnije, mi se kao država ne suočavamo ni sa čim posebnim u odnosu na ono sa čime se suočavaju i druge zemlje u svetu. Hakerski napadi su više pravila, nego što su incidenti. Hiljade kompanija, pa i cele države na udaru su sajber napada i svi ti uticaji diktiraju potrebu da se nađu bolja sistemska rešenja i unapređuju postojeća kao odgovor na probleme na polju informacione bezbednosti.

Naravno, kao što rekoh, i ponoviću još jednom, Srbija nije nikakav izuzetak u tome. Sajber prostor ne poznaje fizičke granice, pa time ni Srbija nije izdvojena, već je deo ukupne mreže.

Samo jedno malo podsećanje, u Srbiji su oči javnosti na probleme napada u sajber prostoru skrenuli slučajevi napada na internet stranicu jedne velike osiguravajuće kompanije pre nekoliko godina.

Zatim je 2014. godine, napadnut sajt Uprave za digitalnu agendu, Agencije za privatizaciju, čak i napad na sud u Nišu. Primetan je i porast broja finansijskih prevara čija meta su banke, građani, ali i zaposleni u bankarskom sektoru. Najčešći ciljevi takvih napada jesu sticanje finansijske koristi, ali cilj, naravno, kao što znamo može da bude i krađa ličnih podataka, brojeva računa platih kartica i tako dalje.

Visoko tehnološki kriminal je posle terorizma možda i najveća pretnja globalnoj bezbednosti i zato se sa tehnološkim razvojem moraju paralelno unapređivati i tražiti novi načini zaštite i zajednički odgovor na te probleme.

Navešću još jedan primer napada od pre dve godine kada je jedan hakerski napad blokirao oko 200 hiljada računara širom sveta. Taj napad u Srbiji nije ugrozio kritičnu infrastrukturu, prijavljeno je nekoliko pojedinačnih slučajeva, ali je važno da istaknem navodeći ovaj primer, da su nadležne službe odmah upozorile građane i institucije koje mere treba da preduzmu kako bi povećali zaštitu svojih računara i informacionih sistema.

Izmenama i dopunama zakona o kojem diskutujemo definisani su precizno incidenti koji treba da se prijave, a koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti.

Određena je, takođe i obaveza informacionih sistema od posebnog značaja, da dostavljaju statističke podatke o incidentima koji mogu da utiču na narušavanje informacione bezbednosti.

Uspostavljanje jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima, značajno je unapređen u odnosu na važeći zakon. Ovo rešenje doprinosi efikasnosti samog prijavljivanja incidenta i što je još važnije, o potpunoj informisanosti svih relevantnih učesnika koji će intenzivnije sarađivati sa svim operatorima IKT sistema od posebnog značaja u smislu podrške, preporuka i davanju saveta za zaštitu. O tome je govorio i ministar Đorđević u uvodnom obrazloženju.

Dakle, uprkos globalnim pretnjama i rizicima od sajber napada, Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti prošle godine bila na 10 mestu, na listi od 69 zemalja, koje je utvrdila E-Governance Academy. Tu poziciju Srbija je zauzela, pre svega, zahvaljujućim visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u toj oblasti i zaštitu ključnih servisa.

Usvajanjem izmena Zakona o informacionoj bezbednosti potpuno se usklađujemo i sa evropskom Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti i unapređuju se, kao što sam već rekla, postojeći mehanizmi u definisanju mera zaštite od bezbednosnih rizika u informacionim sistemima.

Čitajući izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti, vrlo je jasno da smo kao država svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju. Dakle, spremni za sve izazove koje donosi budućnost kada govorimo o informacionoj bezbednosti.

Za kraj ovog prvog obraćanja, poslanička grupa SDPS podržaće i ovaj, ali i ostale zakone na dnevnom redu ove sednice. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Vacić Mihajlović.

Reč ima Snežana Petrović.

Izvolite, gospođo Petrović.

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Snežana B. Petrović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni građani, kao ovlašćeni predstavnik PUPS, u ime mojih koleginica i kolega, osim časti, imam veliku obavezu i odgovornost proisteklu iz dugogodišnjeg staža u poštanskom sistemu da o predlozima zakona o kojima danas raspravljamo iznesem sledeće.

Podsetiću samo da je poštanski saobraćaj u Srbiji uspostavljen 1840. godine. O razvoju telegrafskog, telefonskog saobraćaja, o prvim poštanskim markama, neću sada govoriti, ali ću reći da je prvo Ministarstvo pošte, telegrafa i telefona ustanovljeno 1918. godine.

Vratiću se na 1874. godinu, na osnivanje Svetskog poštanskog saveza iz jednog za nas veoma važnog razloga, a to je da su tada 22 zemlje osnivači, formirali ovu najveću i najstariju međunarodnu organizaciju.

U kakvom društvu je tada bila mlada Kneževina Srbija, evo čuće te. Austrija, Belgija, Danska, Egipat, Francuska, Grčka, Holandija, Italija, Luksenburg, Nemačka, Norveška, Portugalija, Rumunija, SAD, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska, Ugarska, Velika Britanija, to su zemlje sa kojima je mlada Kneževina Srbija formirala Svetski poštanski savez, prepoznajući još tada važnost, značaj i ulogu pošte za sistem i za državu i za narod, zapravo.

Svetski poštanski savez, rekoh vam, predstavlja najstariji oblik multilateralne saradnje na svetu. On je načinio i povezao ceo svet u jedinstvenu teritoriju, zauzeo jednu razmenu pismonosnih pošiljki.

Organizacija i funkcionisanje Svetskog poštanskog saveza zasnivaju se na aktima donetim usaglašenom voljom svih zemalja članica. Princip jedinstva poštanske teritorije za razmenu poštanskih pošiljki, pismonosnih takse i sloboda tranzita, predstavljaju osnovicu delovanja Svetskog poštanskog saveza.

Tako i ova akta o kojima danas razgovaramo nose obavezu usvajanja. Naše članstvo od osnivača uspešno traje do danas i nikada nije bilo prekidano, čak ni u vreme čuvenih sankcija koja je Srbija morala da istrpi.

Svetski poštanski savez je, takođe, nekoliko puta nagrađivao Javno preduzeće „Poštu Srbije“. Pomenuću samo Zlatni sertifikat za najbrže rastući kvalitet usluga u jugoistočnoj Evropi, zatim Bronzanu povelju EMS Kooperative, za kvalitet EMS usluge, nagradu Fonda za kvalitet Svetskog poštanskog saveta, za najbolje implementirani projekat, proširenja AMQM sistema za automatsko merenje kvaliteta, te i prvu nagradu za poštansku marku na konkursu „Post Evrope“, kao podorganizacije Nacionalni Muzički instrumenti 2014. godine. Toliko o tim ranijim datumima, o istoriji Pošte.

Postoje i neki datumi i neke godine koje su veoma važne, a vezuju se za noviju istoriju Pošte. Pa, evo da kažem da vi „Poštu Srbije“ u onom smislu, kako ona danas funkcioniše poznajete od 1989. godine, kada je ona registrovana kao Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija. U godinama koje su potom sledile, iznedrilo je mnoge ćerke kompanije i to izuzetno uspešne. Primera radi, 1993. godine, Banka Poštanske štedionice, danas najveća domaća i najjača domaća banka. Godina 1994. kompanija „Mobtel“, koju je država kasnije prodala za milijardu i po evra.

Godine 1997. PTT sistem izdvojio je „Telekom Srbije“, koji je potom u postupku privatizacije bio prodat Italijanima i Grcima. Nedugo zatim, „Pošta Srbije“ izvršila je nalog osnivača, podigla hipotekarni kredit u iznosu od 219 miliona evra i otkupila italijanske akcije povraćajući tako većinsko vlasništvo nad „Telekomom“.

Ovaj kredit „Pošta Srbije“ još uvek otplaćuje iz sopstvenih prihoda i bez ičije pomoći. Složićemo se da su ovo velika sredstva, veliki novci i da ih je danas teško zaraditi.

I još jedno odricanje u pogledu „Telekoma“ mogli su da podnesu radnici Pošte. Odrekli su se pripadajuće dividende u korist kupovine „Telekoma“ Srpske i pozicioniranja današnjeg „Telekoma“, kao regionalnog lidera što on nesumnjivo i jeste, osamdeset posto akcija „Telekoma“, pošto je potom prenela na državu bez naknade, bez i jednog dinara.

Eto, šta je ovaj sistem učinio za državu, za društvo i za narod uopšte i dokle je on danas stigao najbolje govori da je Pošta danas narasla u sistem koji raspolaže najvećom infrastrukturom i logističkom poslovnom mrežom u zemlji koja pokriva teritoriju Republike Srbije i delove Kosova i Metohije.

Usluge Pošte dostupne su posredstvom 1.534 korporativne Pošte, one koje vi poznajete, u koje ulazite da plaćate račune. Dakle, imamo mi tu izdvojene korporativne šaltere, izdvojene ugovorne Pošte, pokretne korporativne šaltere. To je preciznije 4.500 šaltera povezanih u PostTIS informacioni sistem najveću računarsku mrežu u zemlji koji su samostalno kreirali vrsni stručnjaci Pošte i to je zapravo jedan od prvih najvećih IT projekata u državi.

Danas imamo i druge o kojima će verovatno moje koleginice i kolege preciznije govoriti.

Na šalterima Pošte dnevno se usluži 1,3 miliona korisnika nekom od 566 ponuđenih usluga. Sve ovo ne bi bilo moguće da to ne izvršava 14 hiljada i nešto stručnih i posvećenih radnika, kako na šalterima, tako i na preko tri i po hiljade dostavnih poštanskih reona u tri regionalna poštansko-logistička centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, 15 lokalnih poštansko-logističkih centara širom Srbije, tri Pošte carinjenja, 32 post-šop prodajna mesta. Sve to sa flotom od 3.749 različitih transportnih sredstava u 1.700 objekata širom Srbije.

Nakon definisanja Pošte, kao ozbiljnog pružaoca usluge elektronske uprave završetkom projekta centralnog sistema elektronskih matičnih knjiga i zauzimanje dominantnog učešća na tržištu elektronskih sertifikata, formiran je i komunikacioni brend „Pošta net“, u okviru kojeg se nudi paket digitalne televizije široko pojasnog interneta.

Zahvaljujući najsavremenijoj tehnološkoj infrastrukturi, Pošta unapređuje komunikaciju sa inostranim upravama, primenjuje nove koncepte, prerade i transporta pošiljaka, racionalizuje troškove i istovremeno poboljšava kvalitet uslova za rad naših zaposlenih.

Profitabilnost, rast i razvoj ključne su odrednice poslovanja Pošte Srbije. Poslednja decenija pošte naročito je obeležena mnogim izazovima, ali i impresivnim postignućima. Primera radi, dobit Pošte u 2012. godini iznosio je 1,2 milijarde dinara, da bi 2016. godine dostigao 3,6 milijardi dinara.

Podržavajući mere finansijske konsolidacije Vlade, kao odraz dobrog poslovnog rezultata, Pošta je u republički budžet uplaćivala najveći deo, tačnije 70-75% ostvarene dobiti na godišnjem nivou.

Pošta Srbije je u ovom periodu odlično poslovala. Osim impresivnih rezultata izgradila je i stabilnu osnovu za dalji razvoj. Takođe, Pošta je jedna od retkih javnih preduzeća koja ispunjava sve svoje obaveze na vreme, puni budžet Republike Srbije iz kog se dele plate profesorima, lekarima, ali i penzije penzionerima.

Slikovitije rečeno, ukupna davanja Pošte po svim osnovama na godišnjem novu čine ukupno 1% ukupnog republičkog budžeta. Tokom ove poslednje decenije, vredne pomena jesu i akcije „52 pošte za 52 nedelje u selima Srbije“ i akcija „Država Srbija u selima Srbije“, koja predviđa da po tačno utvrđenom rasporedu i vremenu poštanski činovnik, opštinski činovnik i lekar obilaze najudaljenija sela u Srbiji. Ovaj projekat živi u 11 lokalnih samouprava.

Da, tako je to bilo za mandata tadašnjeg direktora, gospodina Krkobabića, koji danas na ministarskoj dužnosti uspešno realizuje i plan „500 zadruga u 500 sela“.

Reći ću ovom prilikom da Pošta godinama održava trend pozitivnih kretanja, poslovnu efikasnost i uspešnost i to sve zahvaljujući dobrom upravljanju poslovnim procesima i racionalizacijom troškova. U 2018. godini ponovljen je dobar poslovni rezultat i ostvaren neto dobit u iznosu od 2,3 milijarde. Najveći deo prihoda ostvaren je od komercijalnih usluga, nešto manje od 50%, dok su prihodi od rezervisanih poštanskih usluga iznosili 33%.

Potvrdu uspeha i značaja Pošta je dobila i visokim rangiranjem na listi „top 300“, kao najuspešnije javno preduzeće u Srbiji, koje dobitkom generiše skoro trećinu iskazanog neto dobitka ostalih javnih preduzeća.

Šira zajednica i korisnici prepoznali su ulogu i nagradili poštu dostojnim priznanjima na tradicionalnom konkursu „Moj izbor“, proglašenjem Pošte za omiljeni brend u 2018. godini u kategoriji transport među 780 proizvoda i brendova, dok je drugo mesto pripalo kurirskom servisu Pošte Srbije „Post ekspresu“, čime je još jednom odano priznanje kvalitetu.

Vlada Republike Srbije i NALED dodelili su Pošti plaketu „fer kompanije“ za podršku u nagradnoj igri „Uzmi račnu i pobedi“ i doprinosu u borbi protiv sive ekonomije.

Misija Pošte Srbije, kao nacionalnog tržišnog lidera i javnog poštanskog operatora je da svim stanovnicima naše zemlje, pod istim uslovima, obezbedi pružanje univerzalne poštanske usluge, kao delatnosti od opšteg interesa, sastavljene od skupa poštanskih usluga, koje se obavljaju u kontinuitetu na čitavoj teritoriji Srbije, u okviru propisanog kvaliteta, po pristupačnim cenama i jednakim uslovima za sve korisnike, bez obzira da li oni žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili onom mom najudaljenijem selu na Kopaoniku Sudimlja ili u Gornjem Ljubišu ili u Gostilju ili negde na nekom drugom mestu.

Ekskluzivno pravo za obavljanje rezervisanih usluga u okvirima određenih limita po masi i ceni, koje garantuje država ovim zakonom menja se i sa sto grama spušta se na 50, time se liberalizuje tržište i zakon usklađuje sa direktivom EU.

Ovo ekskluzivno pravo zapravo zakon je propisao da bi javni poštanski operator sa onom obavezom usluživanja i opsluživanja čitave teritorije Republike Srbije, naročito planinskog i ruralnog područja, odnosno nerentabilne teritorije, služilo kao određena nadoknada za tu vrstu nerentabilnosti, što naša konkurencija, privatne kompanije nemaju kao obavezu. Dakle, 57-8 privatnih operatora na području Republike Srbije koji pružaju poštanske usluge mogu da biraju delove Srbije u kojima će da posluju. Naravno, oni najčešće biraju urbane, gusto naseljene gradske sredine i na jedan jednostavan, brz i lak način ostvaruju profit.

Pored toga što zakonsko rešenje predviđa obezbeđivanje uslova za obavljanje i održivost univerzalne poštanske usluge, te podizanje nivoa bezbednosti poštanskih pošiljaka, ovim Predlogom zakona obezbeđuje se i veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga, kako pošiljalaca tako i primalaca.

Takođe, utvrđuje se i odgovornost poštanskog operatora i naknada štete koju je operator dužan da nadoknadi korisniku po osnovu utvrđene odgovornosti. Utvrđuje se i definiše odgovornost pošiljaoca.

Takođe, zakon predviđa i veće nadležnosti RATEL kao regulatora na poštanskom tržištu. Još u zakonu vidimo da se predviđa i veće obezbeđivanje dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom, pa samim tim u završnom delu zakona usklađuje se i sa drugim zakonima i njihovim odredbama.

Ono što je novina u ovom zakonu, a to je poglavlje o poštanskim markama. To predstavlja novinu. Dosadašnji zakon nije predviđao ponašanje u pogledu proizvodnje, prodaje i izdavanja poštanskih maraka. Sada se to jasno definiše, javni poštanski operator izrađuje redovne, prigodne i personalizovane poštanske marke i o tome mora podnositi izveštaj ministarstvu, a za eventualni prekršaj snosiće sankcije.

Pored pretežne delatnosti, pošta u svom asortimanu, kao što rekoh, ima 566 različitih usluga po meri građana, malih i srednjih preduzeća, velikih korporacija, državnih organa i uprave. U segmentu tog komercijalnog servisa jesu promet i distribucija, kao što rekoh, poštanskih maraka i vrednosnica finansijske delatnosti, zastupanje i posredovanje u osiguranju, u oblasti telekomunikacija, kablovske, bežične, satelitske i ostale telekomunikacione usluge, računarsko programiranje i informacione uslužne delatnosti povezane sa telekomunikacijama, štamparska izdavačka delatnost, drumski prevoz tereta, skladištenje i iznajmljivanje nekretnina i upravljanje njima.

Primera radi, obim pruženih usluga tokom 2018. godine iznosi 457 miliona izvršenih usluga za naše građane i privredu. Ove komercijalne usluge pošta obavlja, ali obavljaju i druge kompanije uz dozvolu RATEL-a, s obzirom, da u ovom segmentu postoji slobodna konkurencija.

Još jednom ću reći, po svim kriterijumima koje je propisala Vlada Republike Srbije 2012. godine, i po ovom zakonu, kao što vidite, pošta odavno nije monopolista već tržišno pozicionirano preduzeće i to u veoma oštroj konkurenciji, sa, kao što rekoh, 57 operatora u osnovnoj poštanskoj delatnosti, preko 1.000 konkurenata u oblasti IT i konkurenti su nam, naravno, i sve poslovne banke gde pošta još uvek pruža veći broj finansijskih usluga nego što to na drugoj strani pružaju sve poslovne banke zajedno.

Ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja karakteriše pojava velikog broja poštanskih operatora. E, sad, da bi došlo do podizanja kvaliteta poštanskih usluga, efikasnijeg funkcionisanja poštanske mreže, unapređenja pristupa poštanskoj mreži, razvoja tržišta poštanskih usluga shodno potrebama privrede i građana Republike Srbije i stvaranja uslova da obavljene univerzalne poštanske usluge budu u potpunosti u skladu sa društvenom, ekonomskom i tehnološkom situacijom u Republici Srbiji, nadležno ministarstvo mora ovaj zakon po usvajanju da sprovede u praksi, da obezbedi jedan jednak tretman za sve učesnike na poštanskom tržištu i naročito je važan kontrolni mehanizam i sankcionisanje prekršaja i prijava, kako kod javnog poštanskog operatora, tako i kod svih drugih pružalaca usluga.

Nisam sigurna da je dosadašnje zakonsko rešenje baš u potpunosti na ovaj način regulisalo položaj kako javnog poštanskog operatora, tako i drugih privatnih operatora.

Stiče se utisak da je javni poštanski operator iliti „Pošta Srbije“ bio opterećen mnogim uredbama, pravilnicima, zbirkama, izveštajima i podacima koje je morao dostavljati i odgovarao na svaku prijavu koja je usledila, što se tiče građana, dok to nisam sigurna da su u jednakom morale i privatne kompanije koje pružaju usluge poštanske delatnosti.

Jednak pristup je garant svim učesnicima za dobro regulisano poštansko tržište. Naročito je važno da nova zakonska regulativa i inspekcijski nadzor u ovom ministarstvu utiče na suzbijanje nelegalnih poštanskih tokova, jer vraćanjem poštanskih pošiljaka u legalne tokove, suzbija se siva ekonomija, a samim tim, puni se i čuva budžet Republike Srbije.

Živimo u vremenu dosta dinamičnih promena, tehnološke i IT revolucije, u vremenu velikih izazova. Mogu reći da „Pošta Srbije“, stvorena na dosadašnjim osnovama radom, znanjem, iskustvom, generacija i generacija poštanskih službenika, može biti jedna vrsta garancije da će ova i sva buduća iskušenja uspešno prevazići, zato što snagu i stvaralački potencijal vidimo u zaposlenima. Nešto ispod 15.000 zaposlenih u „Pošti Srbije“ ključni su resursi ovog sistema, čije je radno mesto sigurno samo uz pronalaženje i uspešno izvršavanje novih poslova i poštovanje ekonomskih kriterijuma u svim segmentima.

Ne sme biti viška radnika, govorili smo ranije. Poslovi se moraju tražiti. Danas u vreme velikih migracija ne sme biti ni manjka radnika, radna snaga se mora obezbediti, kao i adekvatna zarada za izvršeni posao, ukoliko želimo da očuvamo kvalitet i ispunimo obavezu iz ovog predloga zakona.

Ujedno, povećanje zarada i veći stepen uposlenosti, odnosno smanjenje stope nezaposlenosti, jesu politika Vlade i našeg predsednika Vučića, od naroda dobijeno poverenje koje se izvršava i mora biti izvršeno na najbolji način.

„Pošta Srbije“ 180 godina svoga postojanja i rada obeležava naredne 2020. godine, što je veoma, zapravo, redak jubilej u poslovnom svetu u Srbiji.

Na kraju, moram da kažem, u svom dugom postojanju, pošta na centralno mesto postavlja zadovoljstvo naših korisnika, koji je jedini garant i zalog dobre poslovne politike i budućeg razvoja. U isto vreme, pošta iskazuje visok stepen socijalnog dijaloga i solidarnosti sa društvenom zajednicom i podstiče promociju najviših civilizacijskih vrednosti.

Pohvaliću i ove izmene u Zakonu o informacionoj bezbednosti, naročito onaj segment o zaštiti dece na internetu.

Za ovo moje obraćanje ovoliko.

Poslanička grupa PUPS podržaće ove zakone, ali će takođe uzeti aktivno učešće u raspravi u pojedinostima, po amandmanima, sa ciljem da dobijemo što bolji i kvalitetniji zakon, po meri naših građana, naše privrede, kako bi obezbedili što bolje i konkurentnije poštansko tržište.

Poslanička grupa PUPS i ja lično sa zadovoljstvom ćemo podržati ove zakone, u nadi daćemo kroz amandmane definisati još neke stvari koje vidimo kao neophodne i mislim da ćemo u tom smislu naići na razumevanje. Ujedno pozivam kolege i koleginice da glasaju za ove zakone. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, pre svega, želim da izrazim veliko zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SPS, s obzirom da imamo pred nama dva izuzetno dobra predloga zakona.

Liberalizacija tržišta, globalizacija ekonomije, ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja, pojava velikog broja poštanskih operatera predstavlja okosnicu i potrebu za jačanjem konkurentnosti i na nacionalnom i na međunarodnom tržištu.

Ključni cilj poštanske reforme jeste izuzetno kvalitetetan, efikasan, inovativan i održiv poštanski sektor, naravno, prilagođen potrebama 21. veka.

Kako je sve počelo, pomenula je koleginica Snežana. Istorijski posmatrano, Republika Srbija bila je u to vreme kao kneževina jedna od 22 države koje su osnovale Svetski poštanski savez 1874. godine. Dakle, Srbija je bila osnivač najstarije međunarodne organizacije na svetu i svega nekoliko godina kasnije, 1881. godine postala je i članica Interparlamentrne unije, odnosno potpisala Akt o osnivanju Interparlamentarne unije, čije je zasedanje na 130 godina od osnivanja bilo prošle nedelje u Beogradu.

Pošta Jugoslavije bila je jedna od osnivača Svetskog poštanskog saveza, učestvujući u izradi ustava ove organizacije na kongresu u Briselu 1952. godine, a danas ova organizacija broji ukupno 193 članice.

Svetski poštanski savez stvorio je jedinstvenu teritoriju za uzajamnu razmenu pismonosnih pošiljki na principima jedinstvene poštanske teritorije, slobodnog poštanskog tranzita i jedinstva taksi, a u cilju, naravno, unapređivanja međunarodnog poštanskog saobraćaja, obezbeđivanja kvalitetne, efikasne i dostupne univerzalne poštanske usluge.

Usvajanjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koje je pred nama danas, preciznije će se definisati uslovi pod kojima ovlašćeni poštanski operater država članica obavlja međunarodne poštanske usluge, obezbediće se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim pravnim i fizičkim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima i pristupačnim cenama i poštovanje svih međunarodnih normi koje se odnose na zaštitu životne sredine, unapređenje sigurnosti poštanskih pošiljki, bezbednost korisnika i zaposlenih, kako se ne bi ugrozili život, zdravlje i životna sredina i imovina.

Živimo u vremenu u kome razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija značajno utiče na sve oblasti i na sve usluge, samim tim i na poštanski sektor. Iskustva poštanskih operatera širom sveta pokazuju da kroz saradnju sa državnim institucijama i međunarodnim organizacijama operatori mogu uspešno da posluju.

Prilagođavanje poštanskih usluga, pa i u Srbiji nedvosmisleno može biti primer i za sve ostale privredne usluge, posebno u oblasti energetike, saobraćaja ili pak transporta.

Republika Srbija napreduje u procesu usklađivanja sa važećim direktivama EU, a sve u cilju podizanja stepena zaštite korisnika ovih usluga, podizanju bezbednosti pošiljka, svakako, kao i podsticanje jačanja konkurencije.

Očigledno je da je prilikom izrade ovog zakona uložen veliki trud, zalaganje i stručnost i to jeste rezultiralo jedan kvalitetan predlog.

Pomenuću nekoliko predloženih rešenja, a to je dostupnost univerzalne poštanske usluge kroz obavezu davaoca poštanske usluge da obezbedi dovoljan broj pristupačnih tačaka i da u kontinuitetu na celokupnoj teritoriji Republike Srbije po pristupačnim cenama, bez diskriminacije pruža univerzalnu poštansku uslugu.

Naglašena je u zakonu i briga da se korisnicima sa invaliditetom omogući dostupnost poštanskih usluga, a takođe obezbediće se i održivost univerzalne poštanske usluge definisanjem opsega rezervisanih usluga, odnosno pošiljke do 50gr koja može pružiti samo davalac univerzalne poštanske usluge.

Izmene i dopune zakona prate nove zahteve tržišta i korisnika i štite prava potrošača definisanjem načina postupanja pri reklamaciji samih korisnika, roka za postupanje po reklamacijama naknada štete i kaznene mere.

Posebno bih istakla da se u Predlogu zakona jasno vidi da smo vodili računa, naravno, o procesu stabilizacije i pridruživanju i to se ogleda i u jačanju pozicije nezavisnog regulatornog tela. U slučaju Republike Srbije to je regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge kroz nove nadležnosti kao što su davanje saglasnosti na cene univerzalne usluge van domena rezervisanih poštanskih usluga, vršenje stručnog nadzora nad radom poštanskih operatora i posebno bih istakla rešenje kojim se uvodi medijacija u procesu vansudskog poravnanja.

Takođe napominjem da je pozitivna evropska praksa upravo to i pokazala da jačanjem regulatornog tela se obezbeđuje efikasniji razvoj tržišta i poštanskih usluga, pa bih ovom prilikom istakla da kao član nadležnog odbora moram da pohvalim rad ovog nezavisnog regulatornog tela i da istaknem da je u prethodnim godinama sve što zapravo i projektovano, a u skladu sa nadležnostima ovog regulatornog tela i sprovedeno, a to možemo ne samo kroz razmatranje njihovih godišnjih izveštaja već i kroz direktnu saradnju sa predstavnicima RATEL-a kao narodni poslanici da utvrdimo.

Drugi predlog zakona je o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predlog je, takođe, izuzetno kvalitetan, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti. Primena Zakona o informacionoj bezbednosti, koji smo usvojili 2016. godine, pokazao je potrebu za izmenom određenih odredbi, ali i usklađivanjem sa Direktivom EU koja je neposredno nakon usvajanja tog zakona 2016. godine i stupila na snagu.

Članom 6. Zakona o informacionoj bezbednosti utvrđene su oblasti u kojima su IKT sistemi od posebnog značaja, te je u ovom članu izvršena dopuna za još jednu oblast, a to je digitalna infrastruktura i usluga informacionog društva.

Određeno je da se pre javnog objavljivanja, obaveštavanja o incidentu od strane nadležnog ministarstva, izvrše prethodne konsultacije sa operaterom IKT sistema od posebnog značaja koji je dostavio obaveštenje o incidentu na koji način je obezbeđen integritet operatora IKT sistema od posebnog značaja.

Izmenama je izvršena dopuna u pogledu preciziranja delokruga poslova i obaveza, odnosno nadležnosti i druga rešenja kojima bi se osigurala dostupnost u svako doba, obezbedila neprekidna dostupnost usluga putem različitih sredstava komunikacija.

Nacionalni CERT će reagovati po prijavljenim ili na neki drugi način otkrivenim incidentima u sistemima od posebnog značaja, kao i drugim sistemima u Republici Srbiji, pružajući savete i preporuke na osnovu raspoloživih informacija licima koja su pogođena ovim incidentom.

U okviru unapređenja postojećih zakonskih rešenja od izuzetnog je značaja, naravno, i uspostavljanje evidencije operatora. Uvodi se obaveza nadležnog ministarstva da uspostavi evidenciju IKT sistema od posebnog značaja i da učini dostupnim nacionalnom CERT-u, ali je obaveza operatora da kod nadležnog ministarstva upiše svoj IKT sistem.

Definisan je način obaveštavanja o incidentima koji značajno ugrožavaju informativnu bezbednost preko portala nadležnog organa ili nacionalnog CERT-a u jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima.

Značajno je reći da je predviđena i saradnja CERT-ova u Republici Srbiji, obavezna saradnja Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti kao što je MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, odbrane, zatim CERT-ovi službi bezbednosti i samostalnih operatora u Srbiji i propisano je redovno održavanje sastanaka.

Dodate su i odredbe, to bih posebno istakla, o zaštiti dece pri korišćenju komunikacionih tehnologija.

Na samom kraju bih pohvalila rad Ministarstva ne samo u pogledu onog što u prethodnim godinama ste činili kada je u pitanju bezbednost dece na internetu, jedna sjajna i uspešna kampanja je u toku, već i sve što ste učinili, to jest doprineli ne samo razvoju digitalne pismenosti, već i unapređenju informatičkog društva u Srbiji.

U danu za glasanje podržaćemo ove zakone. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Sada reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre i članovi Ministarstva, s punim pravom smatram da je ovo neozbiljno od strane Ministarstva da o predlogu koji je u Skupštinu stigao pre dve godine raspravljamo danas na osnovu podataka koje sadrži ovaj materijal iz razloga što je i sam ministar pročitao, i to dobro ste pročitali, ministre, moram da vas pohvalim, imate stil kada je to u pitanju, podatke koji datiraju iz 2014. godine. Zamislite kakav je to apsurd? Mi raspravljamo o materijalu, raspravljamo o poštanskim uslugama, a u ovom materijalu najnoviji podaci su iz 2015. godine. Prosto, čovek da ne poveruje da za ove dve godine nije se našlo za shodno u okviru Ministarstva da se dopune ovi podaci, podaci koji su itekako relevantni za raspravu, koji su jasni pokazatelji kuda treba i na koji način stremiti kada je u pitanju pružanje ovih u sluga.

Imamo primer isto tako da za ove dve godine u Ministarstvu nisu našli za shodno da pretresu ovaj tekst Predloga zakona, pa imamo u naslovu umesto „licence“ piše „lence“. U tekstu se dalje vidi da je logično da su licence, ali morate se složiti, gospodo, za ovakvo jedno ministarstvo značajno ovo je suviše neozbiljno. Bar ste mogli ovu jezičku korekciju da izvršite.

Zašto je veoma bitno to? Iz razloga što kada gledamo ove podatke, vidimo, čak u dijagramima je prikazano, da obim poštanskih usluga beleži pad. Od ekonomske krize pa sve do 2014. godine beleži pad svih, sumarno gledajući, poštanskih usluga. Među njima neke usluge beleže rast, ali mi imamo samo podatak do 2014. godine.

Gospodine ministre, ako bi bili ljubazni, to vam je strana 49, samo da pogledate dijagrame do 2014. godine. Gospodo, vama radi informacije samo. Nemojte ovo da zloupotrebite. Sada je 2019. godina. To je pet godina prošlo od ovih podataka. Naravno, imam puno poverenja u vas. Ne govorim iz razloga da bih umanjivao vaš rad, značaj vašeg rada, ali govorim iz razloga da ipak mi poslanici zaslužujemo neko poštovanje. Ipak smo mi na nivou nekom da možemo da uvidimo da u Ministarstvu niko nije našao za shodno da obrati pažnju, pogotovo u stručnoj službi i da kaže – čekajte, već pet godina je prošlo od 2014. godine, hajde da vidimo obim poštanskih usluga da li se menja.

Ovde imamo jasne pokazatelje da još neki parametri datiraju iz 2016. godine. Evo, recimo, broj poštanskih operatera u Republici Srbiji od 2010. do 2016. godine. Ovo je mnogo svežije. Ovo je, u odnosu na prethodnu informaciju, nedavno bilo. Znači, 2016. godina. Ako je ovo 2019. bog te pita koliko je sada porastao broj operatera, što je veoma bitno, veoma važno.

Ne možete, gospodo, tako da izlazite pred parlament sa veoma značajnim predlogom zakona. Zašto? Ako ništa drugo, ako ne poštujete poslanike, instituciju parlamenta, morate poštovati nešto što se zove tradicija poštanskih usluga u Srbiji. Gospodo, oni datiraju još od 1807. godine, od Prvog srpskog ustanka, kada je Karađorđe slao poštu, a zvanično hatišerifom koji je Knjaz Miloš Obrenović dobio da može da formira zvanično nešto što se zove poštanska usluga, odnosno pošta.

Znači, ta tradicija je skoro dva veka. Tradicija pošte u Srbiji, nacionalne institucije, a ovde nigde niste stavili da je to nacionalna institucija. Vi ste stavili – opšta mesta, a ovo može da bude primenjeno i u Sloveniji, može i u Hrvatskoj, može i u Albaniji, gde god hoćete, nema nigde nacionalno. Ima ponegde gde se kaže – teritorija Republike Srbije, pa se čovek snađe.

Tradicija je mnogo duža u poštanskim uslugama, u postojanju pošte, nego što je tradicija postojanja mnogih država u okviru EU. Možda vama sada ovo malo zvuči nelogično, ali rado i često vi spominjete kako se neki drugi narodi, kako se neke druge države, njihovi predstavnici pozivaju na tradiciju. Tradicija od 200 godina barem nalaže toliko poštovanja. Ako ne to, onda, gospodo, morate imati realnost pred očima. Pošta Srbije je organizacija u kojoj je trenutno zaposleno 15.000 građana Srbije. To je skoro najveća radna organizacija u Srbiji. Barem prema tim ljudima imajte poštovanja i izađite sa materijalom koji će biti, ne samo sa svežijim, nego i tačnijim činjenicama.

Pošto mislim da ovo vreme kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS podeli u dva dela, na ove tri tačke, ono što je veoma bitno da znaju građani kakve su nadležnosti pojedinih organa kada su u pitanju poštanske usluge. Imamo Vladu, Vlada ima nadležnosti da uređuje osnovna opredeljenja i principe obavljanja poštanskih usluga, donosi strateške akte itd. Imamo ministarstvo koje donosi propise na osnovu ovlašćenja utvrđenih zakonom, onda vrši nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa i imamo agenciju.

Ono što je po nama, srpskim radikalima, veoma bitno – kada ćete jednom, ne da ukinete te agencije, već neke agencije koje kao regulatorna tela treba da postoje, kada ćete ih nazvati nacionalnim agencijama? Kada ste već prepisivali ovaj zakon po ugledu na pojedine članice EU, ovo je prevod inače, gospodo, da znate, sa hrvatskog, a njihovog maternjeg srpskog jezika, sa ijekavice. To je prevod samo što su malo ispreturani članovi, da se Vlasi ne dosete, da se mi ne bi snašli, a ja inače imam original tog predloga zakona, odnosno zakon o hrvatskim poštama, odnosno poštanskim uslugama. Potpuno isto, ali su oni svoju agenciju nazvali hrvatska agencija. Kada ćete vi da kažete da je to srpska agencija, da je to srpska pošta? Čega se stidite?

Ono što je potpuno jasno jeste ta doza mazohizma koja je prisutna kod vladajuće koalicije. Vi stvarno na svakoj tački Predloga zakona navodite kao najbitnije ulazak u EU. Čekajte, ljudi, da li ste vi svesni činjenice da, bez obzira koliko vi to želeli, koliko na ovaj ili onaj način to pokušavali, neće EU Srbiju, neće. Osnovni uslov nije regulisanje, zakonsko regulisanje, funkcionisanje poštanskih usluga ili neki drugi, nego je osnovni i glavni uslov priznavanje KiM. Dokle to više da vam govore predstavnici EU? Dokle više da vam ispiraju glavu ovi što dolaze preko okeana, a vi nama uvek servirate – ovde je veoma bitno da bi ušli u EU, moramo da uskladimo funkcionisanje ovog sistema poštanskih usluga sa standardima EU?

Naravno, niko normalan nije protiv usklađivanja u onom delu koji unapređuje funkcionisanje poštanskih usluga, ali uvek ima ona druga strana medalje. Mora se voditi računa da u ovoj opštoj bedi, siromaštvu Javno preduzeće „Pošta“, pružanje poštanskih usluga nije samo ekonomska, nego i socijalna kategorija. Tu je velika mogućnost da se ljudi zaposle.

Drugo, osim ove dve funkcije, po meni, ona ima i te kako značajnu funkciju kada je u pitanju odbrana države. Nemojte tako da se igrate. Vi uzimate, čak idete toliko daleko da po ugledu, kako se to kaže, videla žaba, pa i ona digla nogu, na evropske standarde agencija može da donosi podzakonske akte. Kako može agencija da donosi podzakonske akte? Recite mi, molim vas? Valjda je tu ministarstvo, valjda je tu Vlada, ali agenciji se daju tolika ovlašćenja da čovek mora da razmišlja kakva je svrha, kakva je uloga ministarstva i Vlade. Može agencija sve da radi. Agencija je ključna ovde. Ona će da odlučuje o kriterijumima, ona će da odlučuje o licencama, ona će da odlučuje o ceni usluga. O svemu će odlučivati agencija. Doduše, ima u pojedinim segmentima gde bi trebala da se konsultuje sa ministarstvom, odnosno da bude u nekoj konsultaciji sa Vladom, kako se to kaže, ali je potpuno neshvatljivo.

Neshvatljivo je da vi prepišete sve od reči do reči, čak i o uslovima za bavljenje ovim poslom, a izostavite nešto što je veoma, veoma bitno, osim ovih standarda za univerzalne poštanske usluge, zaboravili ste, gospodo, da stavite jedan kriterijum, a to je kvalitet usluga. Kvalitet usluga je u EU jasno izdefinisan. On je izdefinisan procentom koji se odnosi na broj, odnosno procenat podeljene pošte u toku jednog dana, odnosno maksimalno tri dana i on se kreće od procenta od 85% u toku jednog dana, prispela najbrža pošta, treba da se distribuira primaocima, do za tri dana 95%. To nigde nema ovde. Ovde imate samo da je oročeno sa vremenom, od jedan do tri dana, odnosno od jedan do pet dana i da će jedan dan biti dan u nedelji kada se isporučuje pošiljka, odnosno kada se ostavlja obaveštenje da je pošiljka stigla. Nemate nigde pravo merilo da se kaže – jeste, distributer može da bude onaj koji ima operativno ili infrastrukturu toliko sposobnu da u toku jednog dana može 85% pristigle pošte da uruči primaocima, odnosno u maksimalno tri dana da to bude 95%.

Kada je u pitanju unutrašnji saobraćaj, kada je u pitanju međunarodni saobraćaj tu reguliše sve ovaj svetski savez, i to je nešto što su kriterijumi koji moraju da se poštuju. U drugom delu svog izlaganja osvrnuću se jednim delom i na preostale dve tačke. Hvala.