Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici stranka "Pravda i pomirenje", narodni poslanici stranke "Pravde i pomirenja" podržaće predložene zakone i naravno iz prostog razloga što smo svedoci da je neophodno modernizirati i uneti inovativne metode u ovom sektoru kako bi se donekle povratila snaga i imidž Pošta Srbije.

Ovo govorim zato što, recimo, i danas imamo svedočanstva da usled dosta slabog primanja ili osrednjih primanja u poštama i vrlo često poštari, posebno oni snabdevači, zbog tih prosečnih malih zarada, napuštaju svoja radna mesta, odlaze vani i na taj način se urušava ceo taj sistem. Opet ovim želimo da kažemo da bi bilo dobro da u sledećim nekim povećanjima plate uzeti u obzir i ovaj sektor i ljudima koji su zaposleni u poštanskim firmama dati neka povećanja kako bi mogli neometano da ostvaruju svoju egzistenciju.

Naravno, do ovoga je došlo iz nekoliko razloga. Ono što su moje informacije jeste da, recimo, usled odvajanja Poštanske štedionice, koja je ćerka firma od strane Pošta Srbije, da su mnoge oblasti poštanskog poslovanja prešle na Poštansku štedionicu i tako je i dosta onih stvari koje su bile vezane za poštu prešlo Poštanskoj štedionici, pa čak i to da, recimo, unapred na mesec dana penzioneri mogu podizati svoje zarađene penzije preko Poštanske štedionice, što umanjuje osnovni posao pošti, kojoj su ostale samo uplate, isplate, ekspres pošiljke i tome slično.

Naravno, na sličan način su donete i neke odluke da, recimo, određene firme dobiju pravo da ostvaruju neku vrstu poslovanja kada je u pitanju poštanska oblast i time su, takođe, spustili nivo onih datosti koje su primarno u definiciji poštanskog posla na jako skroman deo koji se uglavnom sada odnosi samo na uplate i isplate i na ekspres pošiljke, što je umanjilo kredibilitet i svašta nešto ostalo.

Takođe, vrlo važno bi bilo, recimo, u gradovima iz kojih ja dolazim, Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, broj pošta je u nekim omerima dosta manji u odnosu na potrebe koje su građanstva. Vrlo često možete videti ogromne redove u poštanskim jedinicama, a naročito je ugrožena centralna pošta u Sjenici, koja je zaista u ruiniranom stanju, a nalazi se u samom centru grada, na pešačkoj zoni i maltene jedna je od centralnih zgrada u tom gradu, i iako je bila budžetom predviđena još pre četiri, pet godina da se u potpunosti rekonstruiše, još uvek nije rekonstruisana, pa čak ponekad preti opasnost da se odranjanjem fasade ugroze životi šetača i prolaznika.

Apsurd je, recimo, da su nekoliko drugih pošta iz okruženja, iz iste opštine, koje se nalaze u ruralnim sredinama, već obnovljene, rekonstruisane, dok ta centralna pošta, koja se nalazi u centralnoj ulici, na šetalištu, nije i veoma je onako i vizuelno i estetski, a bogami i bezbednosno opasno da i dalje stoji u takvom stanju.

Ovom prilikom upućujemo poziv nadležnima da iznađu rešenje da se već narednim budžetskim planiranjima obezbede sredstva kako bi se rekonstruisala ova pošta, a takođe, da se iznađe način da se poboljšaju ekonomski uvjeti života onih ljudi koji su se opredelili za profesiju poštara, koji su sa tim minimalnim primanjima zaista ugroženi i da možda već sledećim povećanjem plata bude i njihov sektor dodatno motivisan da nastave da se bave tim poslom, da ne promišljaju, da se ne dogodi, kao što se već događa, da napuštaju taj posao i odlaze u inostranstvo, već da svoju egzistenciju i egzistenciju svoje porodice vide u našoj državi. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodna poslanica Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici zaposleni u „Poštama Srbije“, pred nama se nalazi Predlog zakona o poštanskim uslugama i zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme podržaće sve predložene zakone koje je podnelo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Takođe, u danu za glasanje, podržaćemo, zato što smo dobili prečišćeni dnevni red, gde imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu. Ovo pokazuje da će penzioneri koji su u jednom trenutku pretrpeli, da kažem, i najteže posledice, sada dobiti mogućnost ponovnog povećanja penzija, ali i mogućnost jednokratne pomoći koja je u više navrata davana.

Posebnu pažnju posvetiću onome što je za nas iz poslaničke grupe JS jako bitno, a to je bezbednost dece na internetu i uopšte bezbednost dece u ovom informatičkom svetu, ali ne samo dece, već i roditelja i svih građana Srbije.

Dan bezbednosti dece na internetu Srbija je dočekala kao prva u regionu i deseta u svetu, što je svakako pohvalno, prema razvoju informacionih tehnologija. Ono što je najbitnije jeste da internet sada, pored mesta za zabavu i učenje, postaje i jedna jako opasna zona, ali i pored opasnosti dece na internetu, jako je bitna i ona, da kažem, druga faza, a to je zavisnost i dece i odraslih od sadržaja na internetu.

Svesni smo činjenice, svakako, da društvene mreže postaju sve dominantnije u našem životu i da mladi sve više vremena provode na internetu, da savremene informacione tehnologije predstavljaju jedan izazov ne samo za državu, već i za celokupno društvo.

Složićete se svi, a poslanici JS smatraju i kako i kažu stručnjaci, lek svakako jeste u dobroj informisanosti. Vaše ministarstvo je i prethodne godine imalo jako dobru kampanju o bezbednosti dece na internetu, ali pored kampanje i pored brojnih obuka i udruženja, ja sam prisustvovala, da kažem, policijskoj obuci koju sprovode u školama, bezbednosti dece na internetu, kao i određenih fondacija, poput Fondacije Tijane Jurić, koja je jako i korisna ne samo za decu, već i za roditelje, zato što roditelji u jednom trenutku nisu svesni da pored dostupnih mreža koje poznaju, kao što su vajber, vocap, fejsbuk, instagram, postoje i druge mreže koje deca najčešće koriste, gde deca najčešće koriste one mreže koje roditelji ne koriste.

Zato je bitna budna pažnja svih nas kao roditelja, razgovor sa decom i, naravno, učestvovanje u njihovom svakodnevnom životu po pitanju bezbednosti dece na internetu. Svakako da kuća i obrazovanje jesu prve linije u zaštiti dece, ali isto tako i informatička pismenost, koja postaje dostupna svim građanima Srbije.

Postojala su svakako neka lepša vremena gde su se ljudi dogovarali i družili bez mobilnih telefona, ali s obzirom na današnji pristup informacionim tehnologijama, moramo da se nosimo i sa izazovima 21. veka.

Pred nama se nalazi, par reči bih rekla i kada je u pitanju „Pošta Srbije“, jako važan zakon o poštanskim uslugama i potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza. Poslanička grupa JS podržaće i ove zakone. Ono što je bitno jeste da se Srbija svakim danom sve više modernizuje, naročito kada govorimo o ovom uslužnom sektoru, da „Pošta Srbije“ slavi više od 150 godina postojanja, da zapošljava više od 15.000 radnika.

Koleginica Snežana Petrović je govorila nešto više, da kažem, o tom istorijskom delu Pošte, ali ono što je za nas iz JS bitno jeste kako unaprediti usluge i neću se složiti sa kolegama koji kažu da zaposleni u Pošti Srbije imaju manje posla nego zaposleni u Poštanskim štedionicama ili drugim. Oni imaju posao koji je u svom domenu, ne bankarskih, već poštanskih usluga i smatram da treba više ulagati i u taj finansijski deo i kako povećati plate zaposlenima u Pošti Srbije. Tu je veliki broj radnika koji radi taj posao na najodgovorniji način i na najpošteniji način.

Takođe, pored centralnih pošta, treba možda više pažnje obratiti i na ponovno otvaranje seoskih pošti, ne samo da bi se rasteretile centralne pošte u gradovima i opštinama, već i da bi se pružio veći kvalitet usluga i ljudima koji žive u seoskim sredinama.

Svakako da zakon koji ste podneli pred nama veoma detaljno i sveobuhvatno definiše i uređuje ovu oblast u poštanskim uslugama, obezbeđuje dostupnost univerzalne poštanske usluge svim građanima Srbije, omogućava pristupačne cene kroz konkurentnost, ekonomičnost i delotvornost.

Takođe, na ovaj sledeći zakon rekla bih samo par rečenica, a to je da je Srbija pristupila Svetskom poštanskom savezu. Članica ovog Saveza je od 2001. godine i time na još jedan način omogućava efikasnu i dostupnu razmenu poštanskih usluga.

Tako da puna podrška ovom Zakonu o poštanskim uslugama, puna podrška svim zaposlenima u Pošti Srbije, posebno treba pohvaliti te pošte u Kruševcu, Kraljevu, Nišu, Jagodini, koji su zaista centri unutrašnjosti i koji imaju i više, da kažem, usluga nego što mogu radnici da postignu, ali sve to postižu, tako da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve ove zakone koje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije je predložilo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Vreme u kome danas živim je vreme informacionih tehnologija. Nekada se govorilo da je neko nepismen ukoliko ne zna da čita i piše. Danas je osoba nepismena ukoliko ne zna da koristi savremene tehnologije. Naša država usvaja savremene tehnologije i ide se ka digitalizaciji sistema, i to ne samo da bi pratili savremeno društvo i da bi bili moderni, već da bi olakšali život građanima, da bi smanjili gužve na šalterima i nepotrebno gubljenje vremena. Težimo ka tome da se veći deo posla može uraditi od kuće ili iz kancelarije uz pomoć računara i internet veze.

Nažalost, informacione tehnologije, pored velikog broja pogodnosti, prednosti koje donose, donose i određene rizike i zato je potrebno doneti i određene zakonske propise, kako bi se obezbedila sigurnost prilikom korišćenja informacionih tehnologija. Zato danas i razmatramo Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kako se informacione tehnologije ubrzano razvijaju, tako i zakonska rešenja koje se odnose na bezbednost podataka moraju stalno da se menjaju i usavršavaju. Zato se i pristupilo izmenama i dopunama zakonskog rešenja, da bi se otklonili uočeni nedostaci koje je zakon imao.

U prethodne dve godine mnogo se radilo na sprovođenju aktivnosti u okviru strateških prioriteta. Pohvalio bih aktivnosti na informacionoj bezbednosti građana koje se odnose na rizike, narušavanja bezbednosti građana, zloupotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Posebno bih pohvalio osnivanje Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, jer su deca najranjivija kategorija.

Putem ovog Nacionalnog kontakt centra omogućeno je ne samo savetovanje, već i prijave štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja, kao i ponašanja na internetu, gde su ugroženi interesi i prava dece.

Novim zakonskim rešenjima otklanjaju se nedostaci koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost. Omogućeno je povezivanje svih činilaca koji se bave informacionom bezbednošću, kako bi razmenom podataka i međusobnom pružanju podrške u slučaju incidenta mogli brže da reaguju. Takođe, novim zakonskim rešenjima omogućava se svima koji se bave informacionom bezbednošću da se konstantno usavršavaju i modernizuju, kako bi adekvatno odgovorili na sve izazove i pretnje po bezbednosti.

Imajući u vidu da je pred nama dobar i kvalitetan predlog izmena i dopuna zakona, u danu za glasanje glasaću za navedena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o poštanskim uslugama nije ništa epohalno zato što smo mi, kao poslanici, a bili smo tada, kao i danas, najveća opoziciona stranka, slične predloge zakona kritikovali 2005. i 2010. godine. Ovi razlozi koje ste naveli u obrazloženju, odnosno Vlada, resorno ministarstvo, su samo delimično tačni, a zapravo i nisu u suštini.

Tačno je to da je jedan od ključnih razloga da usklađujete zakon sa propisima i direktivama EU, a sa izmenjenim tržišnim okolnostima za poslovanje Pošte, ne zato što, da bi se to dogodilo, da bismo imali pravi zakon koji će da reguliše sistem poštanskih usluga u našoj zemlji uz ovo bi trebala da bude i sveobuhvatna strategija za poslovanje Javnog preduzeća Pošte Srbije, jer ne možete da dopuštate da se po medijima i kod onih koji su apriori protiv bilo kakvog političkog uticaja stalno govori o tome, napadajući menadžment Pošte Srbije, kako se tu vrši politički uticaj.

Naravno da treba da se vrši politički uticaj, jer pitanje postojanja, pitanje razvoja Pošte Srbije jeste i treba da bude jedna od najvažnijih nacionalnih, na kraju, pitanja ove zemlje.

Znate, govorio je jednim delom kolega Mirčić o istorijatu Pošte Srbije, a sve kad preslikate unazad, 180 godina, vi vidite da je Pošta Srbije pratila i sudbinu naroda i njene istorije i svih ratova i svih tih dešavanja. Sada pojavi se tamo neka grupica ljudi, nekih, koji su nezadovoljni, imaju na to pravo, a mi ne ulazimo u to kao političari, ali oni su, sa jedne strane, u pravu što se tiče visine zarada koju traže, ali ne može to da joj obezbedi bilo ko da je na mestu Upravnog odbora. O tome treba da se stara Vlada, a ne da se sav bes i jad nekih koji su nezadovoljni upućuje na jednu stranu.

Sa druge strane, Vlade donosi zakon koji se usklađuje sa merilima EU, umesto da lepo kažete – Pošta Srbije je od nacionalne važnosti, pa kako imate Nacionalni park Kopaonik, Tara, Nacionalni park Fruška Gora, lepo kažete – to je nacionalno preduzeće, ono jeste javno preduzeće po osnovu svog osnivanja, znači, javno, jer ga osniva Republika Srbija, ali Pošta Srbije mora da ima sasvim posebno mesto. Da li vi znate da je na onom jednodnevnom boravku čuvenog, onog na koga smo najponosniji kao narod, Srbina, Nikolu Teslu, u Srbiju pozvao ministar za Poštu. Znači, postojalo je ministarstvo koje pozvalo… On je imao odlične, prijateljske odnose sa njim i rekao je – hajde da dođi, poseti Beograd, i on je došao na njegov poziv. Toliko je to bilo važno. Bilo je važno i između dva svetska rata. Bilo je važno, na kraju krajeva, i posle Drugog svetskog rata.

Za sebe mogu da kažem da sam dete Pošte. Možda zvuči malo čudno, ali moj otac je posle Drugog svetskog rata, dakle, 50-ih godina, sve poštanske škole završio ovde u Beogradu, dakle, i srednju i tada visoku, tako se zvala, jer dalje nije bilo što se tiče obrazovanja u pošti. Neko ko je delio svoju sudbinu i, na kraju, i svoje porodice sa poštom. Dakle, i pre nego što se doselio u Kragujevac iz svog rodnog kraja, iz Mrčajevaca, on je po zadatku, kako je to tada bilo nalagano, išao u Rašku, otvorio Poštu na Kopaoniku.

Tamo je on jedini bio sa pripadnicima vojske. Onda kažu njegovim kolegama – sad ti ideš u neki drugi kraj i to je tako shvatano kao prioritet i državni značaj.

Ovako sad ovo ovde imamo zakon ovu oblast uređuje po direktivi EU, a da druge stvari koje su veoma bitne niste istakli. Prvo treba da kažete građanima Srbije, pošto oni imaju najveće poverenje u Poštu kao sistem, jel tako, i penzioneri i drugi ljudi, ne bežim od toga, mi radikali smo za tržišnu privredu i postoje alternativna rešenja koja treba navodno da budu pandan Pošti i svačije je pravo da li će da koristi ovu ili onu uslugu, za svoj novac vi možete kako hoćete, kao što možete od svakog mobilnog operatera, ali treba da znate da ako biste sproveli neko ispitivanje najviše će ljudi da kažu – imamo poverenja u Poštu, jer to je jedna sigurnost, počev od penzionera, ne samo kod prijema penzija, jer ni taj broj nije mali, stariji ljudi nekako odbijaju i ove platne kartice i način. Ako Pošta ne donosi penziju na kućnu adresu on će da ode na poštanski šalter, a drugo i kada su u pitanju univerzalne poštanske pošiljke.

Dakle, jedan sistem koji mora država da učini, iako je za slobodnu tržišnu privredu, da favorizuje ono što je njeno, a to je Pošta Srbije, a Pošta Srbije mora da ima sve elemente razvoja kao što treba da se pogleda za bilo koji segment u društvu i da se predvide sve okolnosti koje mogu da je spotiču u svom razvoju i to ne treba da bude samo problem i samo politika Pošte i upravnog odbora, direktora, već države Srbije i da se sagleda - šta je to šta će nam doneti razvoj Pošte? Pa, doneće nam mnogo, jer Pošta koja podnosi finansijski izveštaj svake godine pokazuje dobitak koji ostvaruje. Ne znam koliko je za prošlu godinu, ali se meri u nekim milijardama.

Hajde da to bude više. Koja su to alternativna rešenja? Kako Pošta može da bude pandan nekim velikim sistemima u svetu? Evo, da pođemo od toga da mi svi nismo mogli pre 10, 15 godina da zamislimo ni na nekakav „Amozon“ i „Alibabu“, jel tako, i da su to sistemi koji su i te platforme tim zemljama gde su osnovani doneli milijarde. Samo jedan podatak, ali dobro Kina je najmnogoljudnija zemlja, da je u jednom danu kada je dan prodaje „Alibaba“ zaradio preko milijardu evra, ne u jednom danu, nego u jednom minutu i 30 sekundi. Sad da pođete od toga da razmišljate vi, gledate za budućnost. Kako ćete da uposlite veći broj ljudi da radi u Pošti Srbije? Kako ćete da im omogućite da imaju veće zarade? Kako ćete da podignete vrednost Pošte, jer ako se nešto stvara 180 godina onda ne sme da se dozvoli da nema daljeg napretka i da država ne stoji iza toga, Vlada, resorni ministar.

Ako pođete i od te činjenice da je nešto tako izvodljivo i u Srbiji da neko može da obezbedi sigurnu isporuku, prijem robe, dostavu robe, a da bude pandan ovim platformama koje su najprepoznatljivije u svetu, koja je to kompanija u Srbiji koja bi to mogla da ostvari? Samo Pošta Srbije. Pošta Srbije bi mogla da ima takvu mogućnost, ali ona to nema, jer država ne brine dovoljno o Pošti. Da je to tačno govore i takvi, to oni nisu usamljeni, nego mnogi slučajevi poštara u Srbiji, koji moraju da se stavljaju u ulogu lokalnih političara. To je slučaj sa proslavljenim poštarom u Kuršumliji, odnosno Kuršumlijskoj banji, koji umesto da to radi neki lokalni političar iz tog kraja, odbornik, neko ko je zadužen za takve poslove, on ide i probija se kroz smetove i umesto što samo uručuje poštu, odnosno penziju, on tim ljudima nosi šećer, brašno, lekove, sve što im je potrebno, kao u ona stara dobra vremena sa kojima sam počela ovu priču.

Dakle, morate tim ljudima da kažete i da izađete sa tom jasnom strategijom da država Srbija kao jedan od najvitalnijih prioriteta nacionalnih ima Poštu Srbije, učiniće sve da pomogne tom javnom preduzeću kako bi ono imalo napretka i kako bi vrednost rasla u budućnosti, jer neko se seća, neko ne, ja sam dobila tu monografiju, čini mi se da je to bilo pre desetak godina, i tamo smo mogli da vidimo da je Branislav Nušić bio jedno vreme službenik Pošte Srbije, čuveni pesnik Vojislav Ilić, neki drugi poznati ljudi koji su svakako dali svoj doprinos tom preduzeću.

Kada su ovi žuti harali i vladali, nije tu ovaj Ćirić, čuveni direktor Pošte Srbije, to je bilo zaista jedno potpuno rasulo.

Sama sistematizacija, upravljački kadar nije dovoljan ako se ne pogleda šta se dešava u našem okruženju i kako mogu te kompanije koje posluju na srpskom tržištu i koje imaju za to pravo, koje se registruju da budu konkurencija onome što je država.

U tom smislu biste morali da napravite jednu ozbiljnu strategiju i da kažete da je to jedan od prioriteta Vlade. Nije normalno da i samo u okviru ovog ministarstva se to pitanje tretira, prvo u ministarstvu koje ima mnogo segmenata jer ste tako uredili Zakon o Vladi i ministarstvima, jer Pošta je nešto što se tiče i saobraćaja, jel tako, i tog ministarstva i infrastrukture i lokalne samouprave i svega onoga što može da pospeši njen rad.

Ono što nije dobro je da je Pošta Srbije morala da preuzme na sebe nešto što je skandalozno, a to je da se bavi poslovima koje joj je nametnuo Visoki savet sudstva. Naime, pre dve godine Pošta Srbije je sa VSS potpisala nekakav ugovor o poslovnoj saradnji za uručivanje sudskih pošiljki, što je neverovatno.

Prvo, to se kosi sa Zakonom o krivičnom postupku kada je krivica, Zakonom o parničnom postupku, upravnom postupku, a i na kraju sa Zakonom o sudovima jer ne mogu nesposobni sudovi, koji su napravljeni po mreži ovih žutih, a vi ste trebali sve to vratite i da vratite sud u svaku lokalnu jedinicu u Srbiji, da prebace odgovornost i posao koji oni treba da rade i njihovi pozivari na Poštu Srbije.

Najveći broj ljudi, jel tako, je zaposleno u prepodnevnoj smeni. Kada poštari nose poštu? Prepodne. Ako vam poštar, a ima advokata ovde, a tu je i kolega Jovanović, a i Petar Jojić, donese poziv, odnosno rešenje u roku od pet dana da ga preuzmete ono se po ovoj odluci i ovom ugovor VSS i Pošte Srbije smatra da je pismo uručeno primaocu u trenutku kada ga primi nadležno lice u Pošti. To je nemoguće, jer zakon sa druge strane kaže da samo neposredno uručivanje pošte, odnosno poziva iz suda, presude, odluke, bilo koje vrste, je ono što vi možete da prihvatite.

Neposredan primalac nije ni neko koga vi niste ovlastili. Ne mogu da dođu i da kucaju na vrata, i dovodite onda zaista u nezgodnu situaciju i poštare Srbije kod nečije majke, supruge, supruga, dece i da kažete – da li je taj kod kuće, nije, hajde vi ga potpišite ovde ili vidite vi to primite. To je jednostavno kršenje svih zakona, a vi ovde kažete da donosite Zakon o poštanskim uslugama upravo zbog toga da ga uskladite sa drugim pratećim zakonima. Na taj način su mnogi ljudi izgubili svoju imovinu jer ako mu je stiglo od suda da njemu izvršitelj, ovi protiv kojih se mi, mafije, borimo, hoće nešto da uzme, a taj neko je otišao na odmor, otišao je selo, ko zna ko gleda ono sanduče, ono obaveštenje da je to u Pošti, a u Pošti kažu – tako je po pravilniku, tako nam je nametnuo VSS.

Jednostavno, to su neke stvari o kojima morate da vodite računa i to pod hitno mora da se suspenduje i da sudski pozivari to rade. Neka zaposle ljude, neka se bolje organizuju. Evo, juče ste birali nove predsednike sudova, oni moraju da imaju ulogu nekih menadžera i da se bave time.

Što se tiče Zakona o informacionoj bezbednosti, slušala sam pažljivo sve druge kolege i tačno je da su deca na najvećoj meti danas svih onih koji žele da zloupotrebe decu u negativne svrhe putem interneta. Međutim, Zakon o informacionoj bezbednosti, dame i gospodo kolege narodni poslanici, se ne odnosi samo na našu najmlađu i pre svega maloletnu populaciju, već na bezbednost Srbije uopšte.

Gospodin Đorđević je bio vojni ministar i on vrlo dobro zna da su to osetljiva pitanja i da u Srbiji po procenama nekih ljudi koji se bave tom tematikom deluje na desetine stranih obaveštajnih službi.

Ne mislite valjda da jedan informacioni sistem naše zemlje bilo kog državnog organa nije na njihovoj meti? Naravno da jeste i tu je Srbija najosetljivija i tu najviše treba da se štiti. Ali i da imamo najveći stepen zaštite, on nije uvek toliko veliki, jer i Ruska Federacija i druge velike zemlje i Kina pre svega, gledaju da on bude na najvišem nivou.

Šta ćete da radite i da usvojite ovaj zakon kada vam informacionu bezbednost ruše špijuni koji sede u Vladi Republike Srbije? Evo, kolega Mirčić je rekao – Zorana Mihajlović ide po mišljenje u jednu ambasadu. Vučić je na to odgovorio i rekao – pa, ne može da radi i za Srbiju i za nekog drugog. Mi smo onda postavili pitanje – pa, čekajte, jel to ona proverena? E nije, jer ona upravo radi za interese onih koji ne žele dobro Srbiji, što se pokazalo kroz nekoliko štetnih projekata, pre svega „Behtela“, jer oni, naravno i kroz informacioni sistem gledaju, snimaju, osmatraju, ne idu valjda pešice, nego gledaju kakva je to infrastruktura, kako bi mogli da zarade novac, kako posluju naše kompanije, kako da se unizi ono što treba da bude podstrek za naše građevinare, a da dođe neki „Behtel“ sa svojim pratećim komponentašima.

Dakle, ovi zakoni nisu dobri, oni su slični kao u zemljama koje su ili u fazi da pristupaju EU ili su već u EU. Mi smo to pratili, podneli smo određeni broj amandmana i smatramo da Vlada Srbije mnogo ozbiljnije mora da pristupi i ovoj temi, kao što je informaciona bezbednost i pre svega unapređenju i pomoći javnom preduzeću „Pošta Srbije“.

Zahvaljujem koleginice Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o poštanskim uslugama.

Usvajanjem novog Zakona o poštanskim uslugama, pre svega će se podići kvalitet poštanskih usluga. Omogućiće se efikasnije funkcionisanje poštanske mreže i doći će do razvoja tržišta poštanskih usluga u skladu sa potrebama privrede i u skladu sa potrebama građana Republike Srbije.

Ovaj zakon će omogućiti pre svega veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga. Detaljno je propisana odgovornost poštanskog operatera i nadoknada štete koju je poštanski operater dužan da nadoknadi korisniku na osnovu utvrđene odgovornosti.

S druge strane, ovaj zakon definiše i odgovornost pošiljaoca poštanske pošiljke i upravo je to novina koja je u ovom zakonu. Novine u zakonu su predložene da bi se onemogućila pre svega zloupotreba od strane pošiljaoca i to u onom delu koji se odnosi na zabranjenu sadržinu pošiljke i na pakovanje pošiljke koja može da ošteti drugu pošiljku u toku prevoza ili da ošteti vozilo kojim se pošiljka prevozi ili da na neki način ošteti ili povredi zaposlenog kod poštanskog operatora.

Postojeći zakon je ostavljao više prostora da se odgovornost za nastalu štetu prilikom izgubljenih ili oštećenih stvari prebaci na korisnika. Novi zakon sada definiše veću odgovornost i obaveze prilikom prijema pošiljke i dalje sve do faze uručenja, tako da se podiže nivo standarda kvaliteta i bezbednosti, ali s druge strane, tome doprinose i odredbe zakona koje definišu i odgovornost samog pošiljaoca za izbor usluge i opremanje pošiljke u adekvatnom pakovanju.

Po važećem zakonu postojala je mogućnost za odvijanje neke vrste nedozvoljene trgovine kroz tokove poštanskog saobraćaja, sa minimalnim mogućnostima za otkrivanjem i utvrđivanjem izvršioca dela i to je ono što se ovim zakonom u stvari i menja.

Zakon definiše i nove rokove za reklamaciju za oštećene pošiljke. Rok od 30 dana koji je po važećem zakonu se zamenjuje rokom od osam dana, naravno, u korist svih korisnika, odnosno u ovom slučaju građana Republike Srbije.

Što se tiče reklamacije, sada se po pitanju odgovornosti za nastalu štetu operator ne može osloboditi pozivajući se na neadekvatno pakovanje, odnosno na neadekvatnu ambalažu i na taj način da prebaci odgovornost na pošiljaoca, jer upravo po ovom novom zakonu poštanski operator je u obavezi da odbije prijem pošiljke, ako ambalaža ne odgovara samoj sadržini pošiljke.

Radi zaštite opšteg interesa, zbog nelegalne trgovine koju sam malopre pomenula, koja je postojala preko poštanskih operatora, ovaj zakon propisuje da prilikom prijema i uručenja određenih pošiljki, a tu se pre svega misli na vrednosne i otkupne pošiljke, se izvrši uvid u ličnu kartu i da se to evidentira.

Takođe, zaposleni imaju pravo da u prisustvu korisnika izvrše uvid u samu sadržinu pošiljke ako postoji ikakva sumnja u sadržinu same pošiljke.

Sve ovo što sam navela kao krajnji rezultat imaće zadovoljnije građane Republike Srbije i zato pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon, kao i druge zakonske predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Pešić.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.