Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o poštanskim uslugama nije ništa epohalno zato što smo mi, kao poslanici, a bili smo tada, kao i danas, najveća opoziciona stranka, slične predloge zakona kritikovali 2005. i 2010. godine. Ovi razlozi koje ste naveli u obrazloženju, odnosno Vlada, resorno ministarstvo, su samo delimično tačni, a zapravo i nisu u suštini.
Tačno je to da je jedan od ključnih razloga da usklađujete zakon sa propisima i direktivama EU, a sa izmenjenim tržišnim okolnostima za poslovanje Pošte, ne zato što, da bi se to dogodilo, da bismo imali pravi zakon koji će da reguliše sistem poštanskih usluga u našoj zemlji uz ovo bi trebala da bude i sveobuhvatna strategija za poslovanje Javnog preduzeća Pošte Srbije, jer ne možete da dopuštate da se po medijima i kod onih koji su apriori protiv bilo kakvog političkog uticaja stalno govori o tome, napadajući menadžment Pošte Srbije, kako se tu vrši politički uticaj.
Naravno da treba da se vrši politički uticaj, jer pitanje postojanja, pitanje razvoja Pošte Srbije jeste i treba da bude jedna od najvažnijih nacionalnih, na kraju, pitanja ove zemlje.
Znate, govorio je jednim delom kolega Mirčić o istorijatu Pošte Srbije, a sve kad preslikate unazad, 180 godina, vi vidite da je Pošta Srbije pratila i sudbinu naroda i njene istorije i svih ratova i svih tih dešavanja. Sada pojavi se tamo neka grupica ljudi, nekih, koji su nezadovoljni, imaju na to pravo, a mi ne ulazimo u to kao političari, ali oni su, sa jedne strane, u pravu što se tiče visine zarada koju traže, ali ne može to da joj obezbedi bilo ko da je na mestu Upravnog odbora. O tome treba da se stara Vlada, a ne da se sav bes i jad nekih koji su nezadovoljni upućuje na jednu stranu.
Sa druge strane, Vlade donosi zakon koji se usklađuje sa merilima EU, umesto da lepo kažete – Pošta Srbije je od nacionalne važnosti, pa kako imate Nacionalni park Kopaonik, Tara, Nacionalni park Fruška Gora, lepo kažete – to je nacionalno preduzeće, ono jeste javno preduzeće po osnovu svog osnivanja, znači, javno, jer ga osniva Republika Srbija, ali Pošta Srbije mora da ima sasvim posebno mesto. Da li vi znate da je na onom jednodnevnom boravku čuvenog, onog na koga smo najponosniji kao narod, Srbina, Nikolu Teslu, u Srbiju pozvao ministar za Poštu. Znači, postojalo je ministarstvo koje pozvalo… On je imao odlične, prijateljske odnose sa njim i rekao je – hajde da dođi, poseti Beograd, i on je došao na njegov poziv. Toliko je to bilo važno. Bilo je važno i između dva svetska rata. Bilo je važno, na kraju krajeva, i posle Drugog svetskog rata.
Za sebe mogu da kažem da sam dete Pošte. Možda zvuči malo čudno, ali moj otac je posle Drugog svetskog rata, dakle, 50-ih godina, sve poštanske škole završio ovde u Beogradu, dakle, i srednju i tada visoku, tako se zvala, jer dalje nije bilo što se tiče obrazovanja u pošti. Neko ko je delio svoju sudbinu i, na kraju, i svoje porodice sa poštom. Dakle, i pre nego što se doselio u Kragujevac iz svog rodnog kraja, iz Mrčajevaca, on je po zadatku, kako je to tada bilo nalagano, išao u Rašku, otvorio Poštu na Kopaoniku.
Tamo je on jedini bio sa pripadnicima vojske. Onda kažu njegovim kolegama – sad ti ideš u neki drugi kraj i to je tako shvatano kao prioritet i državni značaj.
Ovako sad ovo ovde imamo zakon ovu oblast uređuje po direktivi EU, a da druge stvari koje su veoma bitne niste istakli. Prvo treba da kažete građanima Srbije, pošto oni imaju najveće poverenje u Poštu kao sistem, jel tako, i penzioneri i drugi ljudi, ne bežim od toga, mi radikali smo za tržišnu privredu i postoje alternativna rešenja koja treba navodno da budu pandan Pošti i svačije je pravo da li će da koristi ovu ili onu uslugu, za svoj novac vi možete kako hoćete, kao što možete od svakog mobilnog operatera, ali treba da znate da ako biste sproveli neko ispitivanje najviše će ljudi da kažu – imamo poverenja u Poštu, jer to je jedna sigurnost, počev od penzionera, ne samo kod prijema penzija, jer ni taj broj nije mali, stariji ljudi nekako odbijaju i ove platne kartice i način. Ako Pošta ne donosi penziju na kućnu adresu on će da ode na poštanski šalter, a drugo i kada su u pitanju univerzalne poštanske pošiljke.
Dakle, jedan sistem koji mora država da učini, iako je za slobodnu tržišnu privredu, da favorizuje ono što je njeno, a to je Pošta Srbije, a Pošta Srbije mora da ima sve elemente razvoja kao što treba da se pogleda za bilo koji segment u društvu i da se predvide sve okolnosti koje mogu da je spotiču u svom razvoju i to ne treba da bude samo problem i samo politika Pošte i upravnog odbora, direktora, već države Srbije i da se sagleda - šta je to šta će nam doneti razvoj Pošte? Pa, doneće nam mnogo, jer Pošta koja podnosi finansijski izveštaj svake godine pokazuje dobitak koji ostvaruje. Ne znam koliko je za prošlu godinu, ali se meri u nekim milijardama.
Hajde da to bude više. Koja su to alternativna rešenja? Kako Pošta može da bude pandan nekim velikim sistemima u svetu? Evo, da pođemo od toga da mi svi nismo mogli pre 10, 15 godina da zamislimo ni na nekakav „Amozon“ i „Alibabu“, jel tako, i da su to sistemi koji su i te platforme tim zemljama gde su osnovani doneli milijarde. Samo jedan podatak, ali dobro Kina je najmnogoljudnija zemlja, da je u jednom danu kada je dan prodaje „Alibaba“ zaradio preko milijardu evra, ne u jednom danu, nego u jednom minutu i 30 sekundi. Sad da pođete od toga da razmišljate vi, gledate za budućnost. Kako ćete da uposlite veći broj ljudi da radi u Pošti Srbije? Kako ćete da im omogućite da imaju veće zarade? Kako ćete da podignete vrednost Pošte, jer ako se nešto stvara 180 godina onda ne sme da se dozvoli da nema daljeg napretka i da država ne stoji iza toga, Vlada, resorni ministar.
Ako pođete i od te činjenice da je nešto tako izvodljivo i u Srbiji da neko može da obezbedi sigurnu isporuku, prijem robe, dostavu robe, a da bude pandan ovim platformama koje su najprepoznatljivije u svetu, koja je to kompanija u Srbiji koja bi to mogla da ostvari? Samo Pošta Srbije. Pošta Srbije bi mogla da ima takvu mogućnost, ali ona to nema, jer država ne brine dovoljno o Pošti. Da je to tačno govore i takvi, to oni nisu usamljeni, nego mnogi slučajevi poštara u Srbiji, koji moraju da se stavljaju u ulogu lokalnih političara. To je slučaj sa proslavljenim poštarom u Kuršumliji, odnosno Kuršumlijskoj banji, koji umesto da to radi neki lokalni političar iz tog kraja, odbornik, neko ko je zadužen za takve poslove, on ide i probija se kroz smetove i umesto što samo uručuje poštu, odnosno penziju, on tim ljudima nosi šećer, brašno, lekove, sve što im je potrebno, kao u ona stara dobra vremena sa kojima sam počela ovu priču.
Dakle, morate tim ljudima da kažete i da izađete sa tom jasnom strategijom da država Srbija kao jedan od najvitalnijih prioriteta nacionalnih ima Poštu Srbije, učiniće sve da pomogne tom javnom preduzeću kako bi ono imalo napretka i kako bi vrednost rasla u budućnosti, jer neko se seća, neko ne, ja sam dobila tu monografiju, čini mi se da je to bilo pre desetak godina, i tamo smo mogli da vidimo da je Branislav Nušić bio jedno vreme službenik Pošte Srbije, čuveni pesnik Vojislav Ilić, neki drugi poznati ljudi koji su svakako dali svoj doprinos tom preduzeću.
Kada su ovi žuti harali i vladali, nije tu ovaj Ćirić, čuveni direktor Pošte Srbije, to je bilo zaista jedno potpuno rasulo.
Sama sistematizacija, upravljački kadar nije dovoljan ako se ne pogleda šta se dešava u našem okruženju i kako mogu te kompanije koje posluju na srpskom tržištu i koje imaju za to pravo, koje se registruju da budu konkurencija onome što je država.
U tom smislu biste morali da napravite jednu ozbiljnu strategiju i da kažete da je to jedan od prioriteta Vlade. Nije normalno da i samo u okviru ovog ministarstva se to pitanje tretira, prvo u ministarstvu koje ima mnogo segmenata jer ste tako uredili Zakon o Vladi i ministarstvima, jer Pošta je nešto što se tiče i saobraćaja, jel tako, i tog ministarstva i infrastrukture i lokalne samouprave i svega onoga što može da pospeši njen rad.
Ono što nije dobro je da je Pošta Srbije morala da preuzme na sebe nešto što je skandalozno, a to je da se bavi poslovima koje joj je nametnuo Visoki savet sudstva. Naime, pre dve godine Pošta Srbije je sa VSS potpisala nekakav ugovor o poslovnoj saradnji za uručivanje sudskih pošiljki, što je neverovatno.
Prvo, to se kosi sa Zakonom o krivičnom postupku kada je krivica, Zakonom o parničnom postupku, upravnom postupku, a i na kraju sa Zakonom o sudovima jer ne mogu nesposobni sudovi, koji su napravljeni po mreži ovih žutih, a vi ste trebali sve to vratite i da vratite sud u svaku lokalnu jedinicu u Srbiji, da prebace odgovornost i posao koji oni treba da rade i njihovi pozivari na Poštu Srbije.
Najveći broj ljudi, jel tako, je zaposleno u prepodnevnoj smeni. Kada poštari nose poštu? Prepodne. Ako vam poštar, a ima advokata ovde, a tu je i kolega Jovanović, a i Petar Jojić, donese poziv, odnosno rešenje u roku od pet dana da ga preuzmete ono se po ovoj odluci i ovom ugovor VSS i Pošte Srbije smatra da je pismo uručeno primaocu u trenutku kada ga primi nadležno lice u Pošti. To je nemoguće, jer zakon sa druge strane kaže da samo neposredno uručivanje pošte, odnosno poziva iz suda, presude, odluke, bilo koje vrste, je ono što vi možete da prihvatite.
Neposredan primalac nije ni neko koga vi niste ovlastili. Ne mogu da dođu i da kucaju na vrata, i dovodite onda zaista u nezgodnu situaciju i poštare Srbije kod nečije majke, supruge, supruga, dece i da kažete – da li je taj kod kuće, nije, hajde vi ga potpišite ovde ili vidite vi to primite. To je jednostavno kršenje svih zakona, a vi ovde kažete da donosite Zakon o poštanskim uslugama upravo zbog toga da ga uskladite sa drugim pratećim zakonima. Na taj način su mnogi ljudi izgubili svoju imovinu jer ako mu je stiglo od suda da njemu izvršitelj, ovi protiv kojih se mi, mafije, borimo, hoće nešto da uzme, a taj neko je otišao na odmor, otišao je selo, ko zna ko gleda ono sanduče, ono obaveštenje da je to u Pošti, a u Pošti kažu – tako je po pravilniku, tako nam je nametnuo VSS.
Jednostavno, to su neke stvari o kojima morate da vodite računa i to pod hitno mora da se suspenduje i da sudski pozivari to rade. Neka zaposle ljude, neka se bolje organizuju. Evo, juče ste birali nove predsednike sudova, oni moraju da imaju ulogu nekih menadžera i da se bave time.
Što se tiče Zakona o informacionoj bezbednosti, slušala sam pažljivo sve druge kolege i tačno je da su deca na najvećoj meti danas svih onih koji žele da zloupotrebe decu u negativne svrhe putem interneta. Međutim, Zakon o informacionoj bezbednosti, dame i gospodo kolege narodni poslanici, se ne odnosi samo na našu najmlađu i pre svega maloletnu populaciju, već na bezbednost Srbije uopšte.
Gospodin Đorđević je bio vojni ministar i on vrlo dobro zna da su to osetljiva pitanja i da u Srbiji po procenama nekih ljudi koji se bave tom tematikom deluje na desetine stranih obaveštajnih službi.
Ne mislite valjda da jedan informacioni sistem naše zemlje bilo kog državnog organa nije na njihovoj meti? Naravno da jeste i tu je Srbija najosetljivija i tu najviše treba da se štiti. Ali i da imamo najveći stepen zaštite, on nije uvek toliko veliki, jer i Ruska Federacija i druge velike zemlje i Kina pre svega, gledaju da on bude na najvišem nivou.
Šta ćete da radite i da usvojite ovaj zakon kada vam informacionu bezbednost ruše špijuni koji sede u Vladi Republike Srbije? Evo, kolega Mirčić je rekao – Zorana Mihajlović ide po mišljenje u jednu ambasadu. Vučić je na to odgovorio i rekao – pa, ne može da radi i za Srbiju i za nekog drugog. Mi smo onda postavili pitanje – pa, čekajte, jel to ona proverena? E nije, jer ona upravo radi za interese onih koji ne žele dobro Srbiji, što se pokazalo kroz nekoliko štetnih projekata, pre svega „Behtela“, jer oni, naravno i kroz informacioni sistem gledaju, snimaju, osmatraju, ne idu valjda pešice, nego gledaju kakva je to infrastruktura, kako bi mogli da zarade novac, kako posluju naše kompanije, kako da se unizi ono što treba da bude podstrek za naše građevinare, a da dođe neki „Behtel“ sa svojim pratećim komponentašima.
Dakle, ovi zakoni nisu dobri, oni su slični kao u zemljama koje su ili u fazi da pristupaju EU ili su već u EU. Mi smo to pratili, podneli smo određeni broj amandmana i smatramo da Vlada Srbije mnogo ozbiljnije mora da pristupi i ovoj temi, kao što je informaciona bezbednost i pre svega unapređenju i pomoći javnom preduzeću „Pošta Srbije“.
